text
stringlengths 0
22.5k
|
|---|
Javna rasprava - Zakon o udruženjima: Ništavost raspolaganja imovinom udruženja - Član 42. |
Labels: Nacrt Zakona o udruženjima - jul 2007., Ništavost raspolaganja imovinom, Član 42., V IMOVINA I OBAVLjANjE AKTIVNOSTI |
PRototip.rs Arhive - Dosta je bilo |
Oznaka -PRototip.rs |
Protekle nedelje održana je treća Coding Serbia konferencija posvećena programiranju na kojoj se okupilo dosta stručnjaka iz naše zemlje i sveta. Da ovo nije usko... |
Mislite da možete bolje? Drugi naglasak ili narečje? Izgovori reč „Mutapa“ (šona) |
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej primio je 15. marta 2013. godine Preosvećenu gospodu Episkope vranjskog Pahomija, pološko-kumanovskog Joakima i bregalničkog Marka. |
Istog dana Njegova Svetost je upriličio prijem za članove ruskog Motociklističkog kluba Noćni vukovi, koje je predvodio dr Aleksandar Zaldastanov, predsednik ovog najmasovnijeg moto-kluba na svetu. Humanitarni rad Noćnih vukova razbija uobičajenu predstavu o bajkerima. Noćni vukovi propagiraju zdrav život, negovanje pravoslavnih tradicija, aktivni su u pomoći deci bez roditelja i u borbi protiv narkomanije. Njihova bratska ljubav prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji nebrojeno puta je dokazana na bajkerskim manifestacijama širom Rusije, kao i brojnim medijskim nastupima dr Zaldastanova. |
Roulettechatting je najbolji Chatroulette Lorena alternativa. Zabavite se dopisuje sa ljudima iz celog sveta. Free Chatroulette Lorena u kojima možete uraditi sledeće |
Mislite da možete bolje? Drugi naglasak ili narečje? Izgovori reč „Badalona“ (španski) |
Roulettechatting je najbolji Chatroulette Prefecture de Boffa alternativa. Zabavite se dopisuje sa ljudima iz celog sveta. Free Chatroulette Prefecture de Boffa u kojima možete uraditi sledeće |
Jelena Aleksić _ Š K O L A |
BRATUNAC, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Predsjednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić poručio je danas u Bratuncu da Ujedinjena Srpska nastavlja da širi svijest o ujedinjenju unutar srpskog naroda i da ona predstavlja pokret ujedinjenja i saradnje na dobrim projektima u Srpskoj, ali i potrebu da patriotski blok napokon odagna strah od podjela koje slabe Srbe, a motivišu neprijatelje.... pogledajte |
PODGORICA, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije služio je danas u Crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Doljanima kod Podgorice četrdesetodnevni pomen Oliveru Ivanoviću, jednom od političkih lidera kosovsko-metohijskih Srba, koji je ubijen 16. januara u Kosovskoj Mitrovici.... pogledajte |
MOSKVA, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija i Srbija postaju objekti neprikrivenog pritiska Zapada, a zapadne zemlje pokušavaju da iskoriste interes Srbije ka evrointegracijama protiv Rusije.... pogledajte |
BANjALUKA. 24. FEBRUARA /SRNA/ - U Republici Srpskoj i Federaciji BiH sutra će biti pretežno oblačno i veoma hladno sa snijegom, uz dnevnu temperaturu vazduha do minus dva stepena Celzijusova.... pogledajte |
BANjALUKA, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas u Banjaluci da Srpska treba da što prije dobije zakon o dijaspori.... pogledajte |
BANjALUKA, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Generalni sekretar predsjednika Srbije Nikola Selaković rekao je u Banjaluci da Srbi danas imaju želju da se ekonomski i naučno-tehnološki razvijaju, te budu prepoznati kao faktor stabilnosti mira u ovom dijelu Evrope.... pogledajte |
BANjALUKA, 24.FEBRUARA /SRNA/ - Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović rekao je danas u Banjaluci da je na Prvom forumu dijaspore prepoznata potreba za saradnju u oblasti nauke i realnog sektora.... pogledajte |
BANjALUKA, 24. fEBRUARA /SRNA/ - Predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je srpska dijaspora ogroman potencijal u demografskom, ekonomskom i političkom smislu, te da je Prvi forum dijaspore u Banjaluci prilika da se pokaže i kolika je snaga Srpske i Srbije.... pogledajte |
BANjALUKA, 24. FEBRUARA /SRNA/ - Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas u Banjaluci, nakon otvaranja Prvog foruma dijaspore, da je cilj ovog skupa da se pronađu definicije i adekvatni odgovori na aktuelna pitanja i izazove pred kojima se nalazi srpski narod.... pogledajte |
BIHAĆ, 24. FEBRUARA /SRNA/ - U Bihaću i Cazinu, u Unsko-sanskom kantonu Federacije BiH /FBiH/, zbog obilnog snijega u posljednjih nekoliko dana urušili su se krovovi na četiri porodične kuće, 14 pomoćnih objekata, fiskulturnoj sali školske zgrade i dvije krovne konstrukcije na objektima privatnih firmi, javio je portal "Kliks".... pogledajte |
Ukupno strana: 137 Trenutna strana: 1 |
Beograd – Francuska banka Sosijete ženeral povlači se iz Srbije! Srpski ogranak SG-a odlazi u paketu sa još pet zemalja – Bugarskom, Albanijom, Makedonijom, Crnoj Gorom i Moldavijom, saznaje Alo. Slično Telenoru, banka Sosijete ženeral napušta tržišta Centralne i Istočne ... |
Rim – Tužioci u Vatikanu optužili su za proneveru bivšeg predsednika „Vatikanske banke“ Anđela Kaloja i njegovog advokata Gabrijelea Lijuca, smatrajući ih odgovornim za gubitak od više od 50 miliona evra u prodajama nekretnina. Suđenje predsedniku „Vatikanske banke“ i njegovom ... |
Beograd – Švajcarske banke vole da naglase da kod njih klijent ima centralno mesto i da se one orijentišu na njegove potrebe. Od 18. decembra 2014. Švajcarska nacionalna banka je odlučila da uvede negativne kamate kako bi oslabila prejaki franak. ... |
Beograd – Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da bi bilo dobro da se podnose kolektivne tužbe protiv banaka. – Nažalost, to ne postoji u našem pravnom sistemu. Jednu takvu tužbu smo kao udruženje u ime naših klijenata podneli, ... |
Otišla da podigne štednju, u banci joj rekli da je već podigla novac! |
Beograd- Beograđanki R. B. u banci tvrdili da je podigla oročen novac. Prenos vlasništva među bankama preko leđa klijenata Slučaj je prijavila policiji, a kad im je zapretila medijima, naprasno su joj se izvinili i isplatili sve do zadnjeg ... |
Beograd – Nekim bankarskim klijentima, i to fizičkim licima, dogodilo se da su zaspali kao klijenti jedne banke, a da su sutradan osvanuli kao korisnici bankarskih usluga neke druge. I to ne svojevoljno. Obično ih i nova i stara banka ... |
VELIKI BUM NA BALKANU! Velike sile menjaju politiku – STVARI SE OKREĆU! EVO ŠTA ĆE SE DESITI |
Vilijam Šekspir Engleski dramaturg i pesnik |
Igrajte besplatne online igre Apple Pucanje. Igra Apple Pucanje bez registracije. Apple Pucanje. |
Vi učestvujete u smrtonosnoj cirkusa šou - morate da snimate jabuku lukom, koji je na glavi vaschei asistenta. |
© zgames. ru - besplatna online igra Apple Pucanje (). |
Igraj online flash igre Apple Pucanje besplatno. Ne zaboravite da Oceni ovu igru Apple Pucanje i delite ovu igru sa svojim najboljim prijateljima. |
Opis igre Apple Pucanje linije. Kako da igrate igru na mreži Vi učestvujete u smrtonosnoj cirkusa šou - morate da snimate jabuku lukom, koji je na glavi vaschei asistenta. |
Apple Pucanje ( Votes3, Srednja Ocena: 4/5) |
Poštovani poćetioci, objavljujemo tekst “Gde je dom moj?”, gospođe Mirjane Brković o njenoj nedavno štampanoj publikaciji “Paštrovski album”. Mirjana Brković je upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu. Mirjana Brković, NOVI SAD [email protected] […] |
– Idu, Kolfilz! |
Sto godina od Podgoričke skupštine: Đukanović nije obnovio nezavisnost Crne Gore, on je stvorio novu državu - Vidovdan Magazin |
Home Info Sto godina od Podgoričke skupštine: Đukanović nije obnovio nezavisnost Crne Gore, on... |
Sto godina od Podgoričke skupštine: Đukanović nije obnovio nezavisnost Crne Gore, on je stvorio novu državu |
Aktuelna vlast potire sve ono što je bila Crna Gora Petrovića, odnosno sve dok Aleksandar Karađorđević nije ukinuo državu svog dede kralja Nikole |
Sto godina od održavanja Podgoričke skupštine “crnogorsko pitanje” ne postoji! Ne zato što je ono rešeno referendumom iz 2006. godine, već zato što današnja Crna Gora nema dodirnih tačaka sa Crnom Gorom koja je “poništena” na tom nelegalnom i nelegitimnom skupu u organizaciji srbijanskih vlasti. Milo Đukanović nije obnovio crnogorsku nezavisnost. On je doslovce stvorio novu državu, sa novim znamenjima, novom nacijom, novim geopolitičkim opredeljenjem. Aktuelna vlast potire, u praksi, sve ono što je bila Crna Gora Petrovića, odnosno sve dok Aleksandar Karađorđević nije ukinuo državu svog dede kralja Nikole, kao da nikada nije postojala. |
Današnja Crna Gora nema istu zastavu koju je imao Montenegro. Na naslovnoj stranici knjige Vitnija Vorena “Montenegro, the Crime of the Peace Conference”, koju zagovornici nezavisne Crne Gore citiraju kao Bibliju, nalazi se trobojka “crvena-plava-bela” koja se vijori na vrhu Lovćena. Ni himna današnje Crne Gore nije ista. Štaviše, deo teksta aktuelne himne napisao je Sekula Drljević, kolaboracionista svih okupatorskih režima tokom Drugog svetskog rata. |
U novoj Crnoj Gori živi i nova nacija u odnosu na onu iz doba Petrovića. U izjavi za italijanski list “Gazzetta del Popolo” u oktobru 1914. godine, pozivajući Italiju, na suptilan način, da se uključi u Veliki rat na strani Trojne antante, kralj Nikola kaže: “Mi, Srbi iz Crne Gore i Srbije — koji se spremamo da konačno stignemo do nacionalnog ujedinjenja, toliko puta prizivanog, pripremanog i opevanog od naših pesnika, mislilaca, suverena na tragu Macinija, Kavura i Garibaldija — uzdamo se u Italiju, majku civilizacije, koja je svojim licem ulepšala sunčanu, istočnu i slovensku obalu Jadranskog mora, da će nam pomoći da zauzmemo mesto koje nam pripada po pravičnosti i pravdi.” Danas Crnogorac i Srbin nisu sinonimi, čak ni kada su rođena braća. |
Za svojih 50 i kusur godina vladavine kralj Nikola se ogrešio i zamerio brojnim Crnogorcima, ali je prema Srbiji i Karađorđevićima bio uvek korektan, odan i pouzdan saveznik. Mogao je poslednji crnogorski kralj u više navrata da dobro unovči ponude koje su mu stizale iz Beča i da se okrene protiv Srbije. Ironija sudbine je da su te nepristojne austrijske ponude vlasti u Beogradu kasnije koristile kao dokaz da je Nikola spletkario i kovao zaveru protiv Srbije. To je plasirano u javnost da bi se opravdalo sramno ponašanje Karađorđevića prema Petrovićima i Srbije prema Crnoj Gori. |
U Beču su godinama fabrikovane informacije o navodnim dogovorima kralja Nikole sa Habzburškom monarhijom čiji je glavni cilj bio udaljavanje Crne Gore od Srbije. Krajem 1912. godine dopisnik italijanskog “Corriere della Sera” javlja da je Beč spreman da pomogne Crnoj Gori da proširi svoju teritoriju na Skadar, ako bi to vodilo definitivnom raskidu veza između Beograda i Cetinja. Posle iskustva sa Italijom iz prethodnog veka i načina kako je Pijemont ujedinio Italiju i proširio teritorije na račun Austrije, u Beču su opsednuti Srbijom, a u kralju Petru i Pašiću vide novog Vitorija Emanuela II i konta Kavura. |
Francuski dnevnik “Temps” tokom borbe za Skadar u Prvom balkanskom ratu izveštava da je Austrija pokušala da iskoristi opsadu grada i neprilike kralja Nikole da lansira još jedan napor za razdvajanje Crne Gore i Srbije. Na sto je stavljena mogućnost da Skadar postane glavni grad nove Kneževine Albanije i da se stvori tzv. personalna unija u kojoj bi kralj Nikola pored kraljevske crnogorske krune dodao i kneževsku Albanije. Naravno, uz svesrdnu finansijsku podršku. Beč je pokušao da uplete u tu intrigu i Veliku Britaniju, stavljajući do znanja da bi rado sproveli u delo tu ideju jer bi na taj način uspostavili ravnotežu u regionu pošto bi od Crne Gore napravili saveznika Austrougarske monarhije i smirili ambicije kraljevine Petra I Karađorđevića. |
Indikativna je izjava kralja Nikole za italijansku štampu po zaključivanju Bukureštanskog mira. “Zajedništvo Crne Gore i Srbije, po mom uverenju, može da posluži za primer svim slovenskim narodima. Zato sam poslao crnogorsku vojsku u Makedoniju. Veoma sam zadovoljan rezultatima koje su Srbi i Crnogorci postigli uz velike napore. Mir koji je zaključen u Bukureštu otvara vrata nade za bolju budućnost. Oba srpska kraljevstva su zauvek čvrsto ujedinjena u jednu neraskidivu zajednicu.” |
O kakvoj budućnosti je govorio kralj Nikola videće se vrlo brzo. Unija Srbije i Crne Gore je ponovo na stolu u proleće 1914. godine. Par meseci pre početka Velikog rata, “Militärische Rundschau”, list pod kontrolom Ministarstva rata Austrougarske monarhije, objavljuje članak u kojem pokreće pitanje Lovćena. U tekstu se detaljno objašnjava zašto je od fundamentalnog značaja da Lovćen bude pod kontrolom austrijskih snaga i da za taj cilj nijedna cena nije velika. U par reči: sa Lovćena se kontroliše čitava Boka kotorska u kojoj Dvoglava monarhija ima nameru da napravi vojnu bazu za pomorski arsenal. Naravno, to nije moguće sve dok sa vrha Lovćena crnogorska artiljerija može da potopi svaki brod koji se nađe u Bokokotorskom zalivu. |
Tekst “Rundšaua” imao je veliki ođek u drugim austrijskim dnevnicima koji su krenuli u kampanju da Beč mora, milom ili silom, da pobode svoj barjak na vrh Lovćena. Da bi stigla do tog cilja, Austrougarska je stavila do znanja da bi dozvolila ujedinjenje Crne Gore i Srbije, što je do tada kategorički odbijala, ako bi uz Lovćen dobila Sozinu i crnogorski deo primorja. |
Francuski “Figaro” objavljuje 1. jula 1914. godine da su Srbija i Crna Gora bile spremne da objave vest o stvaranju unije na Vidovdan, ali da ih je atentat u Sarajevu sprečio da to urade. |
“Poznato je”, piše taj list, “da u Srbiji i Crnoj Gori žive ljudi koji pripadaju istoj rasi, naciji, govore istim jezikom, iste su religije, dve kraljevske familije imaju vrlo bliske rodbinske odnose, srpska i crnogorska vojska su ratovale zajedno jedna pored druge u balkanskim ratovima i pod Skadrom su vojnici kralja Petra i kralja Nikole bili zajedno. Dakle, normalno je da dva naroda imaju želju da se ujedine i tako zajedno pojačaju svoju snagu. Da nije bilo atentata u Sarajevu, već bi bila proglašena carinska unija i bila bi objedinjena ministarstva finansija i spoljnih poslova.” Francuski dnevnik dalje navodi da su pregovori vođeni u velikoj tajnosti a da je samo Rusija, od velikih sila, bila upoznata i uključena od prvog momenta. Što se tiče pitanja dinastija: oba kralja bi zadržala svoje krune do kraja njihovih života, a po njihovoj smrti bi ih nasledio Aleksandar, Petrov sin i Nikolin unuk. |
Austrougarska štampa, pozivajući se na diplomatske izvore, piše da su Crna Gora i Srbija postigle dogovor da se ujedine u konfederalnu državu u kojoj bi crnogorska dinastija Petrovića zadržala suverenitet nad Crnom Gorom. Bečke novine su dodavale da će finansije, vojska i ministarstvo spoljnih poslova biti zajednički i da će imati sedište u Beogradu. Sve ostale poslove bi usaglašavale dve vlade i dve skupštine, a po potrebi bi bila održavana i zajednička sednica dveju skupština. |
Kralj Nikola i Crna Gora pokazaće se kao verni saveznici i pouzdani prijatelji i na početku Prvog svetskog rata. Na pitanje Nikole Pašića, posle atentata u Sarajevu, kako će se Crna Gora poneti, sa Cetinja je stigao odgovor: “U svakoj okolnosti, Crna Gora će deliti, danas i uvek, dobro i loše sa Srbijom. Vaša sudbina je i naša.” |
Crna Gora će ostati dosledna i nepokolebljiva i tokom nekoliko pokušaja Beča da na prelazu iz jula u avgust 1914. godine pridobije kralja Nikolu, vladu i skupštinu za neutralnu poziciju u ratu sa Srbijom. |
Odnos prema Crnoj Gori i kralju Nikoli govori nam mnogo o Aleksandru Karađorđeviću. Njegovim stopama, kada je u pitanju Crna Gora, ići će gotovo svi srpski vlastodršci: od komunističkih, uključujući i Slobodana Miloševića, do Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Crna Gora se ignoriše, potcenjuje ili zloupotrebljava. Indikativno je da je Aleksandar bio unuk kralja Nikole, Milošević je Crnogorac, Vojislav Koštunica bio je okružen Crnogorcima (Nikitović, Samardžić, Bulatović, Jočić), Tadić je poreklom Crnogorac. A koliko su svi srpski vladari mislili o Crnoj Gori najbolje govori činjenica da ni danas, 100 godina od ujedinjenja, nemamo auto-put koji povezuje Beograd i Podgoricu. Na prugu se čekalo gotovo 60 godina i putuje se sporije nego “ćirom” iz vremena Obrenovića. |
Na drugoj strani se takođe preteruje u dokazivanju različitosti Crnogoraca od Srba. Pomenuti autor knjige “Montenegro, the Crime of the Peace Conference” Vitni Voren bio je u delegaciji američkog predsednika Vudroa Vilsona na Mirovnoj konferenciji u Versaju, ali je bio i lični prijatelj italijanskog pesnika i pustolova Gabrijelea D’Anuncija. Štaviše, bio je američki izaslanik u Rijeci dok je D’Anuncio upravljao gradom u Kvarnerskom zalivu i bio je veliki zagovornik da Rijeka pripadne Italiji. Tako da kroz Vorenov pamflet provejavaju ciljevi tadašnje Italije. O tim interesima je pisao britanski “Tajms”. |
Italijanski istoričar Lučano Magrini došao je 1921. godine da obiđe zemlju Petrovića posle smrti kralja Nikole i proveri priče koje je u italijanskim medijima prethodnih godina plasirala vlada Jovana Plamenca. Magrini konstatuje da Crnogorci ne vole mnogo nijednu od dve dinastije: ni Petroviće ni Karađorđeviće. Zatim kaže da su Srbi posle vrlo energičnih i nasilnih mera upotrebljenih za gašenje pobune na Cetinju 3. januara 1919. godine, promenili pristup i počeli sa primenom politike pomirenja. |
U predvečerje referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine jedan austrijski diplomata, odlično upoznat sa našim balkanskim prilikama, iznenadio me je opaskom da će se odnosi između Beograda i Podgorice, polako, kroz vreme, približavati relacijama Berlina i Beča. “Ali”, dodao je kroz smeh, “mislim da će Crnogorci biti još gori od nas u jednoj stvari. Mi se već pola veka upinjemo iz petnih žila da svi misle da je Hitler bio Nemac a da su Mocart i Betoven Austrijanci. Tako će i Crnogorci insistirati da su Njegoš ili kralj Nikola bili Crnogorci a da su Milošević i Arkan isključivo Srbi.” |
Postoji mnogo paralela, i u određenoj razmeri, sličnosti između odnosa Nemačke i Austrije s jedne strane i Srbije i Crne Gore s druge. Nema nikakvih sumnji da su se Austrijanci smatrali Nemcima. O tome postoji niz svedočanstava, počev od čuvenog saveta carice Marije Terezije koja savetuje svoju ćerku Mariju Antoanetu, pred udaju za francuskog prestolonaslednika, budućeg Luja XVI, da se u Parizu ponaša kao uzorna Nemica. Mocart i Betoven nisu imali nikakvu sumnju da pripadaju nemačkoj kulturi. Ali između pripadnosti nemačkom ili srpskom korpusu u 18. ili 19. veku ne postoji znak jednakosti sa pripadanjem nemačkoj ili srpskoj naciji u 21. veku. Austrijanci su bili Nemci u smislu da su zajedno sa svim ostalim germanskim narodima i državama negovali kult Karla Velikog, Svetog rimskog carstva i govorili nemačkim jezikom. Crnogorci su bili Srbi u kontekstu da su negovali kosovski mit, imali istu veru i isti jezik. |
Kao što je moderna Austrija nastala pre Nemačke, tako se i Crna Gora počela uobličavati čitav vek pre Srbije u savremenu državu. Poput Habzburgovaca koji su sanjali da vladaju svim germanskim narodima, ni knjaz a potom i kralj Nikola nije bio imun na ideju da bi mogao biti vladar svih Srba. Ipak, za razliku od Austrije i Nemačke, ili tačnije rečeno Prusije, Crna Gora i Srbija nikada nisu ratovale međusobno. Međutim, ni gotovo pola veka ratovanja između Prusije i Austrije nije dovelo u pitanje pripadnost Austrijanaca nemačkom nacionalnom korpusu, baš kao što je i velika većina Crnogoraca, uprkos svim rivalstvima, dinastičkim ili komunističkim, sve do jednog momenta smatrala da su Crnogorac i Srbin sinonimi. |
Presudnu ulogu za nacionalno osamostaljenje Austrijanaca odigrao je Adolf Hitler. Ni bolni porazi od Prusa, ni vazalni odnos u savezništvu sa Drugim rajhom nisu uspeli da poljuljaju Austrijance u veri da pripadaju nemačkom korpusu. Da su Austrijanci mogli da biraju posle kraha Crno-žute monarhije, oni bi izabrali da se prisajedine Vajmarskoj Nemačkoj, ali velike sile im to nisu dozvolile. Štaviše, prisajedinjenje Austrije Nemačkoj je eksplicitno zabranjeno Versajskim sporazumom. |
Nema nikakve sumnje da je referendum o prisajedinjenju Austrije Nemačkoj 1938. godine bio namešten (“za” je glasalo 99,73 odsto glasača), ali bi bilo pogrešno misliti da velika većina Austrijanaca nije bila za ulazak u Treći rajh. Ono što se dogodilo kasnije uverilo je Austrijance da je bolje napustiti san o Nemačkoj. Hitler se posle trijumfalnog prolaska kroz Austriju sve do Beča više nikada nije pojavio u svom rodnom kraju, a domovinu je tretirao, ili bolje rečeno bio za nju nezainteresovan kao za bilo koju nebitnu provinciju. U našem slučaju posao koji je započeo kralj Aleksandar, završili su Milošević i Koštunica. |
Moj austrijski prijatelj je imao i za to opasku, zapazivši da je Milošević vladao dovoljno dugo da se Crna Gora odvoji od Srbije ali nedovoljno da svi u Crnoj Gori postanu Crnogorci. Činjenica je da ni Milošević nije mnogo voleo da dolazi u svoju otadžbinu. Poslednja poseta je ostala upamćena po aljkavoj foto-montaži na naslovnoj strani “Večernjih novosti” sa mitinga u Beranama tokom izborne kampanje u kojoj je Crna Gora transformisana u 27. izbornu jedinicu. |
Za razliku od kraja Prvog svetskog rata kada je većina Austrijanaca želela da se ujedini sa Nemačkom pošto im se nikako nije sviđala malena Republika Austrija u kojoj su osvanuli posle vekovne dominacije nad dobrim delom Evrope, posle Drugog svetskog rata raspoloženje je bilo drastično drugačije. Štaviše, otišlo je u drugu krajnost. Hteli su da se odreknu svega što je nemačko, uključujući i ime jezika kojem su pokušali da daju neutralno ime “maternji jezik”, pa čak i “austrijski”. Tom eksperimentu su se prvi oduprli intelektualci, umetnici, pevači, glumci, jer su oni, pre svih, shvatili da je postojanje zajedničkog jezika velika prednost a nikako pretnja nacionalnom identitetu. Zato danas u Austriji govore Hochdeutsch ili standardni nemački i zato nisu ništa manje Austrijanci. |
Kako je vreme prolazilo, Austrijanci i Nemci su neizbežno postajali ponovo sve bliži. Istina, Austrijanci i danas vole, s vremena na vreme, da “ogovaraju” svog severnog suseda dok se Nemci slatko smeju vicevima u kojima su glavni akteri Austrijanci. To Austrijancima ne smeta da gledaju više nemačke televizije nego austrijske, kao ni dobrom delu Nemaca da deo svog odmora, zimskog ili letnjeg, provode u austrijskim Alpima, banjama ili na obalama Dunava. |
Šta bismo mogli u Crnoj Gori i Srbiji da naučimo iz austrijsko-nemačke relacije? Prvo, da se arogantnost ne isplati: ni onih koji insistiraju na svojoj veličini, ali ni onih koji duvaju u jedra narcisizma malih razlika. Pođednako je štetno sanjati Crnu Goru inkorporisanu u Srbiju i širiti uverenje da su Srbi najveći neprijatelj Crnoj Gori. Kontraproduktivno je graditi crnogorsku naciju na antisrpstvu. Srbija je propustila priliku da stvori održivu zajednicu sa Crnom Gorom, a Đukanović nije želeo da ponovi grešku kralja Nikole i zaigrao je na kartu crnogorstva na vreme, za razliku od svog prethodnika. U životu su iznenađenja i zaokreti mogući: Mateo Salvini je bio 20 godina veliki zagovornik nezavisnosti Padanije, a danas od njega nema većeg Italijana. A to je sport u kojem Crnogorci i Srbi imaju veliko iskustvo. |
23. decembra 2017. /1 Comment/in Slobodna zona /by vid |
Dve zanimljive vesti su gotovo istovremeno dospele u žižu svetske javnosti. Prva je objavljivanje delova dnevnika glavnog informatora Svetske antidoping agencije (WADA) Grigorija Rodčenkova1 koje je na svojim stranicama objavio The New York Times, a druga je sudski proces započet protiv Rodčenkova na nekom od američkih sudova, gromoglasno najavljen od strane Mihaila Prohorova: „Mislim da je neophodno inicirati suđenje Rodčenkovu. Tog bezočnog „trgovca smrću“ treba što pre podvrgnuti saslušanju od strane američkog pravosuđa.“ |
Jezik i leksika Mihaila Prohorova su više ličili na surovo preteću sovjetsku propagandu iz 1930-ih, nego na diskurs savremenog ruskog milijardera i bivšeg redovnog gosta mondenskih zimovališta u Kurševelu. Gde li se dede onaj „ljuti Putinov oponent“ sa prošlih predsedničkih izbora 2012? |
„Mora se stati na put toj bahanaliji bezakonja, tom apsolutnom bespravlju koje izjeda i razara svetski sport“, razgalamio se iznenada Prohorov. „Svim tim rodčenkovima, šmidima, osvaldima i njima sličnim delatnicima Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i WADA, jasnim jezikom sudskih presuda se mora objasniti da će ih taj bezočni bezobrazluk koštati karijere, profesionalne reputacije i gomile novca. Sve ima svoju cenu, a nepravda – dvostruku.“ |
Lako se može zaključiti da će, ako Mihail Prohorov na teritoriji SAD zaista započne sudske procese protiv MOK-a i WADA ili samo plati usluge advokata radi odbrane svojih štićenica skijašica Jane Romanove i Olge Viluhine – to napraviti velike probleme prvo njemu, a potom loše uticati i na međunarodnu reputaciju (tačnije, onoga što je od nje ostalo) ukupnog ruskog biznisa. Bilo koji od ova dva ili njima sličnih pokušaja će od Mihajila Prohorova napraviti takozvanog PEP-a (politically exposed person), čoveka koji je blizak Kremlju, koji izvršava naloge Kremlja i koji otvoreno pokušava da američki pravosudni sistem iskoristi za potrebe Kremlja. |
Osim toga, Mihail Prohorov je (kao i većina ruskih biznismena) u procesu izbavljanja od ruskog biznisa i u užurbanom pokušaju legalizacije tog biznisa na zapadu. Ovakva petljavina sa američkim pravosuđem bi samo pogoršala njegovu ionako tešku situaciju. Iniciranje ovako formulisanog sudskog procesa bi njegovo ime gotovo sigurno uvelo na budući februarski spisak oligarha povezanih s Kremljem. |
Nemoguće je čak i zamisliti da to Prohorov ne zna. Pa zašto onda to radi? Šta ga to tera da se presvlači u prašnjavi žaket Poligrafa Poligrafoviča Šarikova?2 |
Ne znam da li ste primetili do koje mere se diskurs vezan za Rusiju tokom poslednjih godina na zapadu promenio. Do nedavno je ruska propaganda bila apsolutno konkurentna zapadnoj. Posle rusko-gruzijskog rata, zapadni političari su razmišljali samo o tome kako da ne pokvare odnose sa Rusijom, kako da formulišu svoje stavove a da odgovornost za ovaj rat slučajno ne padne na Rusiju. Ruski agenti uticaja su tada u svim novinskim izdanjima širom sveta objavljivali članke o zlim Gruzijcima, o „krvavim gruzijskim fašistima“ koji su pod okriljem noći surovo napali usnuli grad Chinvali. I ne samo agenti uticaja. Evropska komisija pod rukovodstvom gospođe Taljavini je nakon istrage petodnevnog avgustovskog rata 2008. izjavila sledeće: „Rusija tvrdi da je rat započela Gruzija, Gruzija da je to učinila Rusija, a gde je istina – ne znamo.“ |
A kada je ruska strana komisiji uručila čuvenu gruzijsku „naredbu br. 2“ – falsifikat toliko očigledan da se čak i ruska propaganda zastidela da ga objavi – komisija gospođe Taljavini je postupila izuzetno mudro i dovitljivo. Ona je taj dokument poslala švajcarskoj policiji na ekspertizu. Švajcarski policajci su ga pomno izučili i nakon toga izdali otprilike ovakvo saopštenje: Predmet ekspertize je list papira formata A4, na njemu su ispisana nekakva slova koja liče na spajalice, tragova lepljenja ili dolepljivanja nema i budući da niko od zaposlenih ne vlada gruzijskim jezikom, švajcarska policija nije u stanju da potvrdi da li je priloženi dokument originalan ili nije. |
Skandal u vezi sa organizovanim dopingom ruskih sportista se od svih dosadašnjih razlikuje po tome što na zapadu više nema nikoga – ni diplomate, ni deputata evropskog parlamenta, čak ni nekakvog bajatog politikologa – ko bi stao u odbranu zvaničnog stava Rusije po ovom pitanju. Nema više Hajdi Taljavini koja bi u svom izveštaju napisala: „WADA govori da je dopinga bilo, Rusija da ga nije bilo, a šta je od toga istina – ne znamo.“ |
Na osnovu svega toga može se pretpostaviti da je sam Kremlj isturio Prohorova u ambrazuru svojih crvenih zidina. S druge strane, Prohorov je baš sad u jeku pregovora oko prodaje svog biznisa. Ali budući da se u uslovima koji danas vladaju u Rusiji svoj biznis može prodati samo državi, sva ta galama koju je on nedavno podigao može se tumačiti i kao njegov pokušaj da poboljša svoju pregovaračku poziciju. Ili ga je neko zamolio da gromoglasno najavi svoju tužbu obećavši mu povoljniju kupovinu, ili je Prohorov to sam učinio da bi dobio bolju cenu. Šta god da je po sredi, jedno je gotovo sigurno: Prohorov se radi odbrane ruskog državnog dopinga nikada neće pojaviti na bilo kom američkom sudu. |
A to i nije važno. Stvar je u nečem sasvim drugom. Kako sam već pomenula, inicijativa Mihaila Prohorova odlično ilustruje totalan pad poverenja međunarodne zajednice prema Rusiji. Njena današnja međunarodna pozicija se slobodno može vrednovati ocenom zero credibility. |
I Kremlj je zbog toga verovatno vrlo nezadovoljan. I to s pravom. Jer oni u Kremlju odlično znaju cenu nepoverenja međunarodne i evropske birokratije. Oni znaju da je evropski činovnik veoma snalažljiv. On će dokument napisan na gruzijskom jeziku, okom ne trepnuvši poslati na ekspertizu nekakvoj provincijalnoj policijskoj stanici u Švajcarskoj. Evropski činovnik će nasuprot argumentovanom mišljenju nauke izglasati zakone protiv GMO. On će se radi svoje udobnosti rado odreći suočavanja s realnim problemima koje zapadu donose islamski migranti. Kraće rečeno, činovnik je – bio on evropski ili američki – pod određenim uslovima sposoban da mnogo toga učini ili ne učini. |
Šta se to dogodilo s Rusijom? Kako to da je taj, na uzajamnoj ljubavi izgrađen sistem kupovine simpatija i agenata uticaja ođednom prestao da funkcioniše? Gde je Ketchum i sve ostale agencije angažovane na tom poslu? I na kraju krajeva, po čemu smo to mi gori od Saudijske Arabije, zemlje koja se kao i Rusija bavi isključivo izvozom nafte, korupcije i mračnjaštva? Mi smo u neku ruku čak i bolji – bezopasniji. Na širem inostranom tržištu naše mračnjaštvo nije konkuretno, a saudijsko nažalost beleži visoku tražnju. |
Na ova i još par sličnih pitanja mogu se dati tri odgovora. |
Prvo, Kremlj je precenio stepen nečasnosti zapadnih političara. Za razliku od naših, zapadni birokrati su naučeni da poštuju određene granice. Agresivnost i laži imaju to svojstvo da se talože kao teški metali. I budući da se oni iz političkog organizma ne izlučuju, svi ti nataloženi otrovi će ranije ili kasnije iz kvantiteta preći u kvalitet. Zanemarujući svaku logiku, Istražni komitet Ruske Federacije može beskrajno dugo da krši ili ignoriše sve zakone ovog sveta, a Evropski parlament ili MOK to mogu da čine samo do određenog trenutka. |
Drugo, definitivan zaokret se dogodio posle uplitanja kremaljskih hakera i olginskih botova u američke (pa i u evropske) izbore. Sve u svemu, zemlje zapada malo interesuje Gruzija, Ukrajina i Sirija. Gotovo nijedan američki birač ne zna da li se taj Alepo nalazi na severnoj ili južnoj polulopti naše planete. Ali zapad postaje i te kako zainteresovan za sve one čiji se prljavi prsti upliću u njihovu politiku. |
I na kraju treće. Koliko god to nekima u Rusiji uvredljivo zvučalo, Rusija zapadu i nije neki težak protivnik. Pre bi se reklo da mu ona kao protivnik baš ovakva kakva je idealno odgovora. Zapadni levo orijentisani establišment se danas sudara sa veoma ozbiljnim unutrašnjim problemima vezanim za islamističku migraciju i njome izazvan zabrinjavajući rast popularnosti desnice. Taj isti levi establišment nema želju da rešava problem migracije, a za borbu protiv svoje desnice je očigledno prilično nespreman. I u tim uslovima se Rusija, koja je počela štedro da finansira i podržava gotovo sve desničarske stranke i pokrete u Evropi, zapadu lako nametnula kao idealan protivnik. |
Kremlj sa svoje strane daje sve od sebe kako bi na međunarodnu političku scenu nastupio kao naslednik SSSR-a, mada za tako nešto ne poseduje ni unutrašnje ni spoljašnje resurse. I zato kao rezultat imamo to da danas Rusija mnogo više liči na nekakvog međunarodnog giliptera nego na Reganovu „imperiju zla“. A kao po nekom nepisanom pravilu, s gilipterima niko ne želi da ima posla. |
Novaja gazeta i Peščanik .. trebalo je da piše na početku članka |
"SAVREMENA DOSTIGNUĆA U GRAĐEVINARSTVU 2015"U radu se naučno odlučivanje zasniva na racionalnom pristupu problemskim situacijama, odnosno na modelima naučne analize i logičkim metodama umesto intuitivnog pristupa. Prikazane su tehnologija odlučivanja i vrsta modela. U najkraćem je opisana metoda linearnog programiranja (LP) koja se koristi. Navode se metode koje su specifične za rešenje problema građevinske struke: simpleks metoda, transportna metoda i metoda raspoređivanja ali zbog ograničenog prostora nisu analizirane. Kriterijumi optimalnosti određuju cilj koji se želi postići rešavanjem problema. Ograničavajući faktori određuju područje u kome se nalazi optimalno rešenje što je prikazano grafičkom metodom. |
Modeli, naučno odlučivanje, građevinarstvo, linearno programiranje |
Poslednji put izmenjeno četvrtak, 21 decembar 2017 08:39 |
Kako naši inače prevode boardwalk? Pošto nisam bio na času... |
Rekao bih da između poslovnog i polovnog i nije neka razlika. |
Kroz tih 59 godina izvedeno je nebrojeno mnogo predstava, promovisano još i više glumaca. Neki od njih su dostigli zvjezdane visine. Pozorišni amateri, koji su se pojavljivali i na trebinjskim daskama koje život znače, bili su i Zoran Radmilović, Dragan Nikolić, Svetlana Bojković, Branko Cvejić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Zijah Sokolović, Josip Pejaković, Voja Brajović i mnogi drugi. Predstave su režirali i sa glumcima amaterima se družili takva pozorišna imena kao što su Hugo Klajn, Slobodan Unkovski, Jovan Ristić, Soja Jovanović, Pepi Laković, Vjekoslav Afrić… |
Već punih 59 godina na prostorima eks Jugoslavije, a kasnije i u njenim novonastalim zamljama, baštini se pozorišni amaterizam. Onaj iskonski umjetnički entuzijazam postoji Bog zna koliko. |
Evidentno je da bi istorija srpske, ali i svih drugih kultura bila umnogome drugačija, siromašnija, ako bismo izostavili pozorišni amaterizam. Učešće amatera u ukupnim kulturnim dostignućima od neprocjenjive je važnosti. Amaterizam – to je ničim ukaljana hronika o oduševljenom stvaralaštvu na svim područjima kulture i umjetnosti. |
Njegova najveća snaga je u neprestanom širenju kruga članova njegovih društava i njihovih poštovalaca, razvijanju porodice amatera. |
Amaterizam je uvijek čin slobodnog izbora i kreativnog potvrđivanja pojedinaca i grupa u društvu, nepresušno izvorište talenata. Istaknuti profesionalni umjetnici svoju prvu afirmaciju doživjeli su upravo u amaterskim kolektivima. |