id
stringlengths 1
5
| url
stringlengths 32
784
| title
stringlengths 1
235
| text
stringlengths 109
2.14M
|
|---|---|---|---|
1620 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B5%20%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE | Ајде Като | <s>'Ајде, Като, 'ајде злато, 'ајде са мном целер брати
Не могу ти, господине, нема сјајне мјесечине
Упалит' ћу три фењера, водит' ћу те до целера
У целеру вел'ка суша, ти си, Като, моја душа
У целеру вел'ко блато, ти си, Като, моје злато</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1622 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%20%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5 | Биљана платно белеше | <s>Биљана платно белеше
на охридските извори,
оздола идат винари,
винари белограђани.</s>
<s>Винари белограђани
кротко терајте карванот,
да не ми платно згазите,
платното ми е даровно!</s>
<s>Биљано, момe убавo,
ако ти платно згазиме,
со вино ће го платиме,
и бела лута ракија.</s>
<s>Јаc не ви сакам виното,
тук ви го сакам момчето,
што напред тера карванот,
и капче носи над око.</s>
<s>Види још</s>
<s>Македонске песме</s>
<s>Македонске песме
Српске староградске песме</s>
<s>bg:Биляна платно белеше
mk:Македонски народни песни/ Билјана платно белеше</s>
|
1623 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%20%D1%98%D0%B0 | Болујем ја | <s>Болујем ја, болујеш ти
Болујемо од љубави
Јер никога не љубим ја
Осим тебе, душо моја</s>
<s>Отвори ми тај прозор, твој
Да ти кажем анђеле мој.</s><s>Да никога не љубим ја
Осим тебе, душо моја.</s>
<s>Отићи ћу у далек' свет
Да потражим мом срцу лек.</s><s>Јер никога не љубим ја
Као тебе душо моја.</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1624 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%20%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%83 | Волем дику | <s>Волем дику, волим дику,
Сојчице девојчице,
Волем дику име моје,
И дикину нају.</s>
<s>Ал' не волем, ал' не волем,
Сојчице девојчице,
Ал' не волем име моје,
дикинога тају.</s>
<s>Дикин таја, дикин таја,
Сојчице девојчице,
Дикин таја име моје,
Много заповеда.</s>
<s>Треси меси, треси меси,
Сојчице девојчице,
Треси меси име моје,
И воде донеси.</s><s>Српске староградске песме</s>
|
1625 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%D1%81%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0 | Запевала сојка птица | <s>Запевала
Сојка птица,
Мисли, зора је,
Аман, аман,
Мисли, зора је.</s>
<s>Устај, Като,
Устај, злато,
Спремај дарове.</s><s>Аман, аман
Спремај дарове.</s>
<s>Ја сам млада,
И сирота,
Немам дарова.</s><s>Аман, аман,
Немам дарова.</s>
<s>Кад си млада,
И сирота,
Што се удајеш?</s><s>Аман, аман,
Што се удајеш?</s>
<s>Удала ме,
Стара мајка,
Нисам ни знала.</s><s>Аман, аман,
Нисам ни знала.</s>
<s>(Гњилане)</s>
<s>Погледати и
Изворне песме</s>
<s>Изворне песме</s>
|
1626 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%20%D0%B1%D0%B8%20%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5 | Кад би ове руже мале | <s>Кад би ове руже мале
За бол мога срца знале.</s><s>Пустиле би сузу коју,
Да ублаже тугу моју.</s>
<s>Ал не знају, ал не знају,
Шта је узрок моме вају
Само онај добро знаде,
Што мом срцу бол зададе.</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1627 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | Мој Милане | <s>Мој Милане јабуко са гране,
Јабуко са гране.</s><s>Мој Милане.</s>
<s>Брала бих те,
Ал не смем од нане.</s><s>Мој Милане.</s>
<s>Мој Милане кад у војску пођеш,
Кад у војску пођеш.</s><s>Мој Милане.</s>
<s>Немој моју капију да прођеш,
Капију да прођеш.</s><s>Мој Милане.</s>
<s>Ногом стани марамицом мани,
Марамицом мани.</s><s>Мој Милане.</s>
<s>Нека пукну сви наши душмани,
Сви наши душмани,
Мој Милане.</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1628 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5 | Моја мала нема мане | <s>Моја мала нема мане
Нико нема тако лепе драгане</s>
<s>Нема нема нема она никога
Она воли само мене једнога</s>
<s>Кад загрли кад пољуби
У љубави сва се она изгуби</s>
<s>Ако ми је мајка не да
Украшћу је па нек пукне од једа</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1629 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98%20%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE | Ој Мораво | <s>Ој Мораво, ој Мораво,
моје село равно,
моје село равно.</s>
<s>Ој Мораво, ој Мораво,
моје село равно. (два пута)</s>
<s>Кад си равно, кад си равно,
што си водоплавно,
што си водоплавно?</s>
<s>Кад си равно, кад си равно,
што си водоплавно. (два пута)</s>
<s>Киша паде, киша паде,
те Морава дође,
те Морава дође.</s>
<s>Киша паде, киша паде,
те Морава дође. (два пута)</s>
<s>И поплави, и поплави,
Јованове дворе,
Јованове дворе.</s>
<s>И поплави, и поплави,
Јованове дворе. (два пута)</s>
<s>Види још
Изворне песме</s>
<s>Изворне песме</s>
|
1631 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BE%20%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE | Тамо далеко | <s></s>
<s>Прва верзија
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.</s><s>Тамо је село моје, тамо је Србија.</s>
<s>Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.</s><s>Тамо је српској војсци једини био пут.</s>
<s>Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.</s><s>Тамо су животе дали заједно отац и син.</s>
<s>Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.</s><s>Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.</s>
<s>Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.</s><s>Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.</s>
<s>Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
али сам поносно клиц’о, живела Србија!</s>
<s>Друга верзија
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је љубав моја.</s><s>Тамо је село моје, тамо је љубав моја.</s>
<s>О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у крвави бој.</s>
<s>Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.</s><s>Тамо је српској војсци једини био пут.</s>
<s>Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.</s><s>Тамо је село моје, тамо је Србија.</s>
<s>Без отаџбине, на Крфу живех ја,
и опет весело кличем, живела Србија!
и опет весело кличем, живела Србија!</s>
<s>Трећа верзија
О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у љути бој.</s>
<s>Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је село моје,
Тамо је љубав моја.</s>
<s>Без отаџбине далеко, далеко живим ја,
и опет кличем бурно, живела домовина!</s>
<s>О зар је морала доћ’, та тужна несрећна ноћ,
Када си драгане мој, отиш’о у љути бој.</s>
<s>Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Тамо су најдражи моји,
Тамо је прави рај.</s>
<s>Тамо далеко крај Саве, Саве и Дунава,
Тамо је варош моја,
Тамо је мој родни крај!</s>
<s>Четврта верзија
Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.</s><s>Тамо је село моје, тамо је Србија.</s>
<s>Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.</s><s>Тамо је српској војсци једини био пут.</s>
<s>Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.</s><s>Тамо су животе дали заједно отац и син.</s>
<s>Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.</s><s>Тамо ми икона оста, и моја крсна слава.</s>
<s>Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.</s><s>Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.</s>
<s>Без отаџбине далеко, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
али сам поносно клиц’о, живела Србија!</s>
<s>Пета верзија
Тамо далеко где лимун цвета жут
Тамо је српској војсци једини био пут.</s>
<s>Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија.</s>
<s>Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо су моји двори и мили завичај.</s>
<s>Тамо где душман све руши, обара,
Тамо су мили моји, тамо је Колубара.</s>
<s>Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.</s>
<s>Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, тамо је моја слава.</s>
<s>Тамо у брда, Ђетиње тде је пут,
Тамо ми суза мајке прелива сваки кут.</s>
<s>Тамо где Србу сунце већ не сија,
Тамо је срце наше, славна Шумадија.</s>
<s>Шеста верзија
Тамо далеко, далеко од мора,
Tамо је село моје, тамо је Србија.</s>
<s>Тамо далеко, где цвећу нема крај,
Tамо су најдражи моји, тамо је мој завичај.</s>
<s>Тамо далеко, крај Саве и Дунава,
Tамо је радост моја, тамо је Београд.</s>
<s>Тамо где душман све руши и обара,
Тамо су моји двори, тамо је Колубара.</s>
<s>Тамо далеко, где сунце већ не сија,
Tамо је љубав моја, тамо је Шумадија.</s>
<s>Тамо где хладна протиче Морава,
Tамо ми икона оста, тамо је моја слава.</s>
<s>Тамо у брда Ђетине где је пут,
Tамо ми суза мајке, прелива сваки скут.</s>
<s>Тамо где Тимок поздравља Вељков-град,
Tамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.</s>
<s>Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Tамо ми љубав оста, тамо је мој родни крај.</s>
<s>Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Tамо је српској војсци, једини био пут.</s>
<s>Тамо далеко, где цвета бели крин,
Tамо су живот дали, заједно отац и син.</s>
<s>Без отаџбине, на Крфу живех ја,
Aли сам клицао увек, живела Србија!</s>
<s>Патриотске песме
Српске староградске песме
Први светски рат</s>
|
1632 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%80%20%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8 | Фијакер стари | <s>Фијакер стари улицама лута
И собом носи заљубљени пар.</s><s>Целе ноћи снег полако пада,
А двоје младих греје срца жар.</s>
<s>Прошла је ноћ као ока трептај
И зора рана сад оставља свој траг.</s><s>Ја напуштам сад најмилију драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.</s>
<s>Само да ми се ластом створити
И да могу небом летети,
Летео бих цео дан и ноћ,
Само да могу својој драгој доћ.</s>
<s>Фијакер стари сад више не лута
И не чује се оног вранца бат.</s><s>Заборавит морам своју драгу,
Све дивне ноћи, и тај Сомбор град.</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1633 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%83 | Цигани воле песму | <s>Цигани љубљат песњи,
А песњи не прастије.</s><s>Цигани љубљат песњи,
А песњи удалије.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>Цигани љубљат вино,
А вино не прастије.
игани љубљат вино,
Грузиска нарасљиво.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>Цигани љубљат коњи,
А коњи не прастије.</s><s>Цигани љубљат коњи,
А коњи вараније.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>Цигани љубљат {уми,
А {уми не прастије.</s><s>Цигани љубљат {уми,
А {уми дарагије.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>Цигани љубљат черги,
А черги не прастије.</s><s>Цигани љубљат черги,
А кољца залатије.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>О мама, мама, мама,
Љубљу цигана Јана.</s><s>Љубљу цигана Јана.</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1634 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%27%20%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B0 | Четир' коња дебела | <s>Четир' коња дебела,
Терам преко Бегеја,
Да с' наљубим, хај, бела лица,
Младих девојчица, шалај!</s>
<s>Детелино, ничеш ли?</s><s>Цуро моја, вичеш ли
Не вичем те, хај, да ми дођеш,
Већ да шором прођеш, шалај!</s>
<s>На Бегеју ћуприја,
Малена ко кутија,
Тера Лола, хај, четир' риђе,
Не може да приђе, шалај!</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1635 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%D0%BC%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | Циганка сам мала | <s>Циганка сам мала
Очи моје горе
Играм, певам, плешем
Целу ноћ до зоре</s>
<s>Ја сам мала, гарава
Црна твоја циганка
Ја сам мала, гарава
Црна твоја циганка</s>
<s>Да си ове очи
Већ' раније срео
Остао би са њима
За свој живот цео</s>
<s>Све због мале, гараве
Црне твоје циганке
Све због мале, гараве
Црне твоје циганке</s>
<s>Српске староградске песме</s>
|
1636 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%20%D0%BE%20%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | Закон о телекомуникацијама | <s>ЗАКОН О ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈАМА</s>
<s>-{I}- ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Овим законом, у складу са међународним правним стандардима, уређују се услови и начин обављања делатности у области телекомуникација; оснива се Републичка агенција за телекомуникације; утврђују се овлашћења за регулисање односа у области телекомуникација; уређују се питања која се односе на: спречавање монопола и монополског понашања; принципе и поступак додељивања дозвола за обављање делатности; регулацију и контролу тарифа телекомуникационих услуга у условима ограниченог тржишта; интерконекцију телекомуникационих мрежа и оператора; закуп линија; обим, садржину и унапређење услуга универзалног сервиса, као и права и обавезе телекомуникационих оператора у тој области; радиокомуникације; међународне телекомуникације, осим питања која су регулисана другим законом; друга питања која су од значаја за функционисање и развој телекомуникација у Републици.</s>
<s>Одредбе овог закона не односе се на право физичких и правних лица да емитују, односно дистрибуирају радио и телевизијски програм намењен неодређеном броју корисника, осим на право коришћења радио фреквенција и на постављање, употребу и одржавање телекомуникационих уређаја.</s>
<s>Начела на којима се заснива регулисање односа у области телекомуникација су:</s>
<s>1) обезбеђивање услова за развој телекомуникација у Републици Србији;
2) заштита интереса корисника телекомуникационих услуга;
3) стварање услова за задовољавање потреба корисника за телекомуникационим услугама;
4) подстицање конкурентности, економичности и ефикасности у обављању делатности у области телекомуникација;
5) обезбеђивање максималног квалитета телекомуникационих услуга;
6) обезбеђивање интерконекције телекомуникационих мрежа, односно телекомуникационих оператора под равноправним и узајамно прихватљивим условима;
7) обезбеђивање рационалног и економичног коришћења радиофреквенцијског спектра;
8) усклађивање обављања делатности у области телекомуникација са међународним стандардима, праксом и техничким нормативима.</s>
<s>Поједини изрази употребљени у овом закону, ако није другачије одређено, имају следеће значење:</s>
<s>1) „телекомуникације“ су свако емитовање, пренос или пријем порука (говор, звук, текст, слика или подаци) у виду сигнала, коришћењем жичних, радио, оптичких или других електромагнетских система;
2) „телекомуникациона мрежа“ је скуп телекомуникационих система и средстава, који омогућавају пренос порука сагласно захтевима корисника;
3) „телекомуникациона средства“ су опрема и уређаји за обраду, пренос и пријем сигнала, као и одговарајући софтвер, који се користе у телекомуникацијама;
4) „корисник“ је физичко или правно лице које користи или жели да користи телекомуникационе услуге по основу закљученог претплатничког уговора или на други предвиђени начин;
5) „телекомуникациона услуга“ је услуга која се у потпуности или делимично састоји од преноса и усмеравања сигнала кроз телекомуникационе мреже, у складу са захтевима корисника и телекомуникационог процеса;
6) „телекомуникациони оператор“ је правно или физичко лице које гради, поседује и експлоатише телекомуникациону мрежу и/или пружа телекомуникациону услугу;
7) „јавни телекомуникациони оператор“ је телекомуникациони оператор који пружа јавну телекомуникациону услугу;
8) „избор оператора“ је могућност дата кориснику да изабере међумесног или међународног оператора преко кога ће користити одређену телекомуникациону услугу, нпр. бирањем кода или одређивањем оператора унапред;
9) „претходни избор оператора“ је могућност понуђена кориснику која му омогућава избор одређених дефинисаних класа позива које реализује оператор изабран унапред (а који са претплатником има закључен уговор), без обавезе бирања префикса усмеравања или било какве друге процедуре да би се обезбедило такво усмеравање;
10) „јавна телекомуникациона услуга“ је јавно доступна телекомуникациона услуга коју пружа јавни телекомуникациони оператор;
11) „јавна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се користи за пружање јавних телекомуникационих услуга;
12) „јавна фиксна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се, у целини или делимично, користи за пружање различитих јавних телекомуникационих услуга између стационарних терминалних тачака мреже, укључујући и приступну инфраструктуру, као и инфраструктуру за повезивање јавних телекомуникационих мрежа на одређеној територији и ван ње;
13) „услуга јавне фиксне телефонске мреже“ је јавна услуга која корисницима на фиксним локацијама обезбеђује јавну говорну услугу и јавну услугу преноса података у локалном, међуградском и међународном телефонском саобраћају, преко јавне фиксне телекомуникационе мреже;
14) „јавна говорна услуга“ је на комерцијалној основи јавно понуђена услуга преноса и комутације говора у реалном времену између терминалних тачака јавне фиксне телекомуникационе мреже;
15) „универзални сервис“ је скуп основних телекомуникационих услуга одређеног квалитета и обима које треба да буду доступне свима у оквиру јавних телекомуникационих мрежа на територији Републике Србије, по прихватљивим ценама;
16) „јавна телефонска говорница“ је јавно доступан телефон чије се коришћење плаћа;
17) „јавна телекомуникациона услуга са додатном вредношћу“ је јавна телекомуникациона услуга која није основна и која основној услузи даје додатну вредност;
18) „јавна мобилна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа у којој терминалне тачке мреже нису на фиксним локацијама, а повезивање терминалних тачака мреже обавља се радио путем;
19) „услуга јавне мобилне телекомуникационе мреже“ је телекомуникациона услуга која се, у целини или делимично, реализује преко јавне мобилне телекомуникационе мреже на одређеним радио фреквенцијама;
20) „приватна телекомуникациона мрежа“ је телекомуникациона мрежа коју за своје потребе гради, одржава и експлоатише физичко или правно лице, а преко које се не пружају јавне телекомуникационе услуге.</s><s>Приватна телекомуникациона мрежа може бити повезана са јавном телекомуникационом мрежом;
21) „јавна мрежа за пренос података“ је наменски изграђена јавна телекомуникациона мрежа која омогућава пренос података;
22) „јавна услуга преноса података“ је јавна телекомуникациона услуга која се пружа корисницима преко јавне мреже за пренос података;
23) „радиодифузна мрежа“ је телекомуникациона мрежа која се користи за емитовање и дистрибуцију радио и телевизијских сигнала, који су намењени за директан јавни пријем, у отвореном простору, од стране неодређеног броја корисника;
24) „кабловска дистрибутивна мрежа“ је претежно кабловска телекомуникациона мрежа намењена дистрибуцији радио и телевизијских програма, као и за пружање других телекомуникационих услуга;
25) „-{paging}- (пејџинг)“ је телекомуникациона мрежа за једносмерни пренос порука;
26) „услуга пејџинга“ је услуга која омогућава кориснику да на одређеној територији, путем специфичног радио терминалног уређаја, прими поруку послату преко јавне телекомуникационе мреже;
27) „интерконекција“ је физичка или логичка веза (међусобно повезивање) телекомуникационих мрежа, којом се омогућава корисницима једне мреже комуникација са корисницима других мрежа, односно приступ услугама других телекомуникационих оператора;
28) „услуга повратног позива (-{call back}-)“ је телекомуникациона услуга која омогућава да се на захтев корисника са дате територије прими повратни позив из иностранства на корисников претплатнички број;
29) „нумерација“ је додељивање бројева као дела укупних позивних кодова, којима се омогућава успостављање телекомуникационих мрежа у појединим областима или вршење одређених телекомуникационих услуга;
30) „услуга Интернета“ је јавна телекомуникациона услуга која се реализује применом Интернет технологије;
31) „закупљена линија“ је некомутирана телекомуникациона линија између завршних тачака јавне фиксне телекомуникационе мреже која не укључује комутацију контролисану од стране корисника;
32) „терминалне (завршне) тачке“ су места у којима се остварује физичко и логичко повезивање телекомуникационе опреме или система на телекомуникациону мрежу, односно места у којима се остварује међусобно повезивање различитих телекомуникационих мрежа;
33) „терминална опрема“ је опрема која је директно или индиректно прикључена на терминалну тачку у циљу емитовања или пријема порука;
34) „радио фреквенција“ је основни физички параметар електромагнетних таласа или радио таласа који се слободно простиру кроз простор и чије се вредности конвенционално налазе у опсегу од 9 кХз до 3000 ГХз;
35) „радио фреквенцијски спектар“ је опсег радио фреквенција, одређен својим граничним фреквенцијама;
36) „радио комуникације“ су телекомуникације остварене помоћу радио таласа;
37) „радио станица“ је један или више предајника или пријемника или комбинација једног или више предајника или пријемника, са једном или више антена и других уређаја, смештених на једној локацији и неопходних за емитовање радио сигнала, осим пријемника за директан пријем радио сигнала;
38) „аматерска радио станица“ је радио станица која се користи у оквиру аматерске радио службе;
39) „аматерска радио служба“ је непрофитна служба радио веза која је намењена искључиво обуци појединаца, остваривању међусобних веза између радио аматера или техничким истраживањима радио аматера, при чему је радио аматер овлашћено физичко лице које се радио техником бави из сопствених побуда и на некомерцијалној основи;
40) „базна станица“ је јединствени назив за локацију на којој се налазе примопредајни радио уређаји и одговарајућа телекомуникациона опрема, која служи за повезивање базне станице са осталим деловима јавне мобилне телекомуникационе мреже;
41) „зона опслуживања“ је просторна област у којој је могуће остварити радио комуникацију под одређеним условима;
42) „координација“ је процес утврђивања зоне опслуживања датог радио комуникационог система, под условом да не изазива штетну сметњу у другим, суседним, радио комуникационим системима;
43) „искључива радио фреквенција“ је радио фреквенција додељена радио станицама само једног корисника, на једној локацији или у одређеној зони опслуживања;
44) „општа радио фреквенција“ је радио фреквенција додељена радио станицама више корисника у одређеној зони опслуживања, не водећи рачуна о квалитету радиокомуникација;
45) „сметња (интерференција)“ је присуство нежељених сигнала на улазу у пријемник датог телекомуникационог система, као последица емисије, зрачења, индукције или њихових комбинација од стране других телекомуникационих система.</s><s>Присуство сметње манифестује се деградацијом квалитета преноса сигнала;
46) „штетна сметња“ је сметња која угрожава функционисање датог телекомуникационог система, у складу са дефинисаним критеријумима квалитета преноса сигнала;
47) „електромагнетска компатибилност (EMC)“ је способност телекомуникационих система, односно средстава да раде без емитовања недозвољених електромагнетних сметњи;
48) „значајан тржишни удео“ значи да је удео јавног телекомуникационог оператора на телекомуникационом тржишту Републике Србије, мерено према броју корисника одређене услуге коју јавни телекомуникациони оператор пружа у обављању своје делатности, најмање у висини прописаног процента;
49) „прописани проценат“ значи најмање 20% удела на телекомуникационом тржишту Републике Србије, осим ако Републичка агенција за телекомуникације, за поједину врсту услуга, није својим актом одредила другачије.</s><s>У одређивању прописаног процента за поједине врсте услуга, Републичка агенција за телекомуникације може одступити највише до 25% од нивоа прописаног процента;
50) „дозвола“ је акт надлежног органа којим се оператору одобрава да експлоатише телекомуникациону мрежу или да пружа телекомуникациону услугу под стандардним условима (одобрење), или му се одобрава да изгради, поседује или експлоатише телекомуникациону мрежу или пружа телекомуникациону услугу у случајевима у којима је ограничен број дозвола у одређеној области (лиценца), или му се одобрава да користи радио фреквенције и да користи радио станицу за рад на тој фреквенцији (дозвола за радио станицу), или му се одобрава да постави, прибави и стави у функцију телекомуникациону мрежу, систем и/или средство (техничка дозвола).</s>
<s>У области телекомуникација, Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада), на предлог министарства надлежног за послове телекомуникација (у даљем тексту: Министарство), који је припремљен уз учешће надлежних органа аутономне покрајине, утврђује политику у области телекомуникација и доноси Стратегију развоја телекомуникација у Републици и План намене радио фреквенцијских опсега.</s>
<s>Министарство је овлашћено да:</s>
<s>1) припрема предлог Стратегије развоја телекомуникација у Републици;
2) у сарадњи са министарством надлежним за послове развоја и унапређења научноистраживачке делатности, предузима мере на подстицању истраживања и развоја у области телекомуникација;
3) утврђује предлог Плана намене радио фреквенцијских опсега и доноси План расподеле радио фреквенција, на предлог Републичке агенције за телекомуникације;
4) у складу са Планом намене радио фреквенцијских опсега, одлучује о броју и роковима, односно периоду на који се издаје лиценца за јавне телекомуникационе мреже, односно услуге за које се, у складу са овим законом, може издати ограничени број дозвола, као и о минималним условима за издавање ових дозвола, укључујући и најмањи износ једнократне накнаде која се плаћа приликом добијања дозволе;
5) утврђује листу основних услуга (универзални сервис) које треба да пруже оператори јавних фиксних телекомуникационих мрежа, на предлог Републичке агенције за телекомуникације;
6) предузима мере ради спречавања унакрсног власништва или других облика повезивања између телекомуникационих оператера који обављају делатност у време ступања на снагу овог закона, а који су од утицаја на слободно одвијање конкуренције, у циљу забране и спречавања стварања монопола и обезбеђивања слободне конкуренције у складу са овим законом;
7) врши надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега;
8) у случају рата или ванредног стања, спроводи одлуке и друге акте Владе који се односе на телекомуникационе мреже, системе и средства.</s>
<s>Предлози аката из става 1 тач.</s><s>1) и 3) овог члана, припремају се уз учешће надлежних органа аутономне покрајине.</s>
<s>-{II}- РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ</s>
<s>Правни статус</s>
<s>Ради обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене политике у области телекомуникација у Републици Србији, оснива се Републичка агенција за телекомуникације (у даљем тексту: Агенција) као самостална, односно независна организација која врши јавна овлашћења, у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.</s>
<s>Агенција је самостални правни субјект и функционално је независна од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве телекомуникационим мрежама, средствима или услугама.</s>
<s>У обављању послова утврђених овим законом, Агенција је дужна да обезбеди примену Стратегије развоја телекомуникација у Републици.</s>
<s>Агенција има својство правног лица.</s>
<s>Орган Агенције је Управни одбор, који доноси све одлуке из надлежности Агенције.</s>
<s>Агенцију представља и заступа председник Управног одбора, а у случају његове спречености, Агенцију заступа заменик председника Управног одбора.</s>
<s>Председник Управног одбора, односно заменик председника Управног одбора када врши његову функцију, може, у целини или делимично, пренети функцију заступања Агенције другом члану Управног одбора, само на основу одлуке Управног одбора.</s>
<s>За обављање појединих стручних послова из своје надлежности, Агенција може ангажовати друга домаћа или страна правна и физичка лица.</s>
<s>Надлежности Агенције</s>
<s>Агенција је надлежна да:</s>
<s>1) ближе уређује обављање делатности у области телекомуникација, нарочито када постоји један или више јавних телекомуникационих оператора који, по мерилима утврђеним овим законом, имају значајан удео на тржишту;
2) врши контролу над обављањем делатности телекомуникација;
3) подстиче интерконекцију телекомуникационих мрежа, односно оператора на недискриминаторској основи и да, уколико се телекомуникациони оператори не договоре о условима интерконекције, пропише ове услове, водећи рачуна да они буду недискриминаторски и засновани на трошковном принципу;
4) решава спорове између телекомуникационих оператора који се односе на интерконекцију, посебне услове за приступ мрежи и/или закуп линија;
5) ближе уређује услове коришћења радио фреквенцијског спектра и припрема предлоге Плана намене радио фреквенцијских опсега и Плана расподеле радио фреквенција, у складу са овим законом, као и да врши контролу над коришћењем радио фреквенцијског спектра;
6) додељује радио фреквенције, у складу са овим законом;
7) издаје дозволе телекомуникационим операторима за обављање одређених телекомуникационих делатности, дозволе које се односе на телекомуникационе мреже, системе и средства и дозволе за радио станицу, у складу са овим законом;
8) припрема и спроводи поступак јавног надметања за издавање одређених дозвола, у складу са овим законом и одлуком Министарства о броју, времену и минималним условима за издавање ових дозвола;
9) прати да ли се телекомуникациони оператори придржавају услова садржаних у издатим дозволама и, у случају повреде услова садржаних у дозволи или повреде одредаба овог закона, изриче мере, у складу са овим законом;
10) утврђује специјални тарифни режим и прати спровођење тарифне политике, на начин предвиђен овим законом, у случајевима када на тржишту постоји само један јавни телекомуникациони оператор за одређене телекомуникационе услуге, када јавни телекомуникациони оператор има значајан тржишни удео или када јавни телекомуникациони оператор, приходима од телекомуникационе мреже или услуге у којој је једини оператор или у чијој експлоатацији, односно пружању има значајан тржишни удео, дотира или суфинансира другу сопствену телекомуникациону мрежу или услугу;
11) управља фондом за надокнаду трошкова универзалног сервиса, који се формира у складу са овим законом;
12) припрема, доноси и прати примену Плана нумерације и додељује бројеве јавним телекомуникационим операторима на недискриминаторским основама, водећи рачуна о рационалном коришћењу бројева садржаних у овом плану;
13) одлучује о приговорима корисника у случајевима када је то предвиђено овим законом и општим актима Агенције;
14) решава спорове, у случајевима предвиђеним овим законом, односно актима Агенције, између корисника и телекомуникационог оператора и између телекомуникационих оператора;
15) формира и одржава базу података од значаја за област телекомуникација и редовно објављује податке из области телекомуникација;
16) координира рад са органима, односно организацијама надлежним за радиодифузију, у складу са законом;
17) прати развој у области телекомуникација, прикупља информације од телекомуникационих оператора и пружа информације корисницима, операторима и међународним организацијама;
18) доноси техничке прописе у области телекомуникација;
19) прати и обезбеђује примену домаћих и међународних стандарда и техничких прописа;
20) обезбеђује јавност рада, укључујући давање могућности заинтересованим лицима да дају своје примедбе и коментаре у вези са усвојеним мерама и одлукама.</s>
<s>Послове из става 1 овог члана Агенција обавља као поверене послове.</s>
<s>Поред надлежности из члана 9 овог закона, Агенција је овлашћена да спречава антиконкурентске, односно монополске активности и понашања јавних телекомуникационих оператора, уколико они нису предмет поступка државног органа надлежног за спречавање монопола.</s>
<s>Овлашћење Агенције из става 1 овог члана обухвата:</s>
<s>1) одлучивање о томе да ли јавни телекомуникациони оператор има значајни удео на тржишту, а на основу међународно прихваћених смерница за анализу тржишта и израчунавање тржишног удела;
2) изричито забрањивање или ограничавање антиконкурентских, односно монополских активности или понашања у дозволи издатој јавном телекомуникационом оператору;
3) утврђивање специјалног тарифног режима за услуге у чијем пружању јавни телекомуникациони оператор има монопол или значајан тржишни удео, или када по оцени Агенције јавна телекомуникациона услуга није отворена за потпуну конкуренцију цена;
4) утврђивање специјалног тарифног режима у случајевима када јавни телекомуникациони оператор који има монопол или значајан тржишни удео дотира конкурентску мрежу или услугу приходима од мреже или услуга у којима има монопол или значајан тржишни удео;
5) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео да омогући интерконекцију другом телекомуникационом оператору;
6) одређивање услова за закључење уговора о интерконекцији између јавног телекомуникационог оператора који има монопол или значајан тржишни удео и другог јавног телекомуникационог оператора, ако јавни телекомуникациони оператор који има монопол или значајан тржишни удео не прихвати захтев другог оператора за интерконекцију, иако тај захтев представља понуду дату под уобичајеним условима, или ако на захтев не одговори у разумном року;
7) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео у пружању услуга да дозволи приступ својој мрежи другом јавном телекомуникационом оператору како би он преко те мреже пружао услуге са додатном вредношћу;
8) налагање јавном телекомуникационом оператору који има монопол или значајан тржишни удео у пружању услуга да обезбеди закуп линија другом телекомуникационом оператору, на основу прихватљивог захтева и уколико постоје слободни капацитети за давање у закуп;
9) контролисање статусних промена или промена облика организовања предузећа у области телекомуникација, које могу да имају за последицу стварање монопола или предузећа са значајним тржишним уделом.</s>
<s>Управни одбор</s>
<s>Управни одбор има председника и четири члана.</s>
<s>Председника и чланове Управног одбора бира и разрешава Народна скупштина Републике Србије (у даљем тексту: Скупштина), на предлог Владе.</s>
<s>Предлог за избор председника и чланова Управног одбора се утврђује на основу стручних знања и искуства које кандидати имају, а која су од значаја за обављање послова из надлежности Агенције, а нарочито из области технике, економије и права, с тим што из области технике морају бити предложена најмање два кандидата, а из области економије и права најмање по један кандидат.</s>
<s>Влада утврђује предлог за избор по сопственој иницијативи, на основу кандидатура које су овлашћени да поднесу Министарство, Извршно веће Аутономне покрајине Војводине, удружење телекомуникационих оператора, регистрована удружења привредника и научне институције у области телекомуникација или по расписаном конкурсу.</s><s>Предлог за избор Влада утврђује на основу критеријума из става 3 овог члана, нарочито водећи рачуна да кроз утврђени предлог буду изражени интереси развоја телекомуникација и потребе корисника на свим деловима територије Републике Србије.</s>
<s>Управни одбор има и заменика председника Управног одбора кога Управни одбор бира из реда својих чланова.</s>
<s>Председник и чланови Управног одбора бирају се на период од пет година, с тим што се приликом првог избора председник бира на пет година, два члана на четири и два члана на три године.</s>
<s>Председник и чланови Управног одбора не могу да буду бирани више од два пута узастопно.</s>
<s>Председник, односно члан Управног одбора бира се најкасније 60 (шездесет) дана пре истека мандата претходног председника, односно члана Управног одбора.</s><s>У случају да избор не буде извршен ни до истека мандата претходног председника, односно члана Управног одбора, председник и чланови Управног одбора којима је мандат истекао настављају да обављају функцију до окончања поступка избора новог председника, односно чланова Управног одбора.</s>
<s>Рад Управног одбора је јаван.</s>
<s>Председник Управног одбора представља и заступа Агенцију, руководи радом Управног одбора, потписује одлуке Управног одбора и стара се о њиховом извршавању, има овлашћења директора у остваривању права, обавеза и одговорности по основу рада лица запослених у Агенцији, обавља и друге послове утврђене законом и статутом Агенције.</s>
<s>Председник Управног одбора је, док му мандат траје, у радном односу у Агенцији.</s>
<s>Чланови Управног одбора, имају право на накнаду за рад у Управном одбору која не може бити мања од плате судије Врховног суда Србије.</s>
<s>Мандат председника, односно члана Управног одбора може престати у следећим случајевима:</s>
<s>1) истеком времена на које је изабран;
2) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
3) подношењем оставке Скупштини у писаној форми, у ком случају мандат престаје даном достављања оставке;
4) смрћу.</s>
<s>На предлог Управног одбора или Владе, Скупштина може разрешити председника или члана Управног одбора само у следећим случајевима:</s>
<s>1) ако је због болести или другог разлога неспособан за обављање дужности у периоду дужем од шест месеци заредом;
2) ако буде правоснажно осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци или буде осуђен за кривично дело злоупотребе службеног положаја, преваре, корупције, крађе или друго слично кривично дело које га чини недостојним за обављање функције;
3) ако се утврди да је, при утврђивању предлога за Управни одбор, кандидат изнео о себи неистините податке или пропустио да изнесе податке о околностима битним за утврђивање предлога;
4) ако без основаног разлога одбије или пропусти да обавља дужност председника, односно члана Управног одбора у периоду најмање три месеца непрекидно или у току једне године у периоду од најмање шест месеци са прекидима или
5) ако се утврди да је у току трајања мандата повредио правила о сукобу интереса предвиђена овим законом.</s>
<s>Председник и чланови Управног одбора, нити било који њихов сродник у правој линији без обзира на степен сродства или побочни сродник закључно са другим степеном сродства, супружник или сродник по тазбинству закључно са првим степеном сродства не сме, ни директно ни преко трећег физичког или правног лица, имати учешћа као власник удела у правном лицу, акционар, запослени, лице под уговором и сл. у предузећима и организацијама које пружају телекомуникационе услуге, експлоатишу телекомуникациону мрежу или обезбеђују телекомуникациона средства.</s>
<s>Статут и други општи акти</s>
<s>Управни одбор доноси Статут Агенције којим се, између осталог, ближе уређују унутрашња организација и начин рада Агенције.</s>
<s>На основу Статута Агенције Управни одбор доноси друге опште акте, укључујући оне којима се уређује организација стручних служби Агенције и број и статус запослених у Агенцији, као и начин ангажовања стручњака ван реда запослених.</s>
<s>Статут, пословник о раду Управног одбора, акт којим се уређује организација стручних служби Агенције, као и одлука о избору заменика председника Управног одбора, обавезно се доносе већином гласова укупног броја чланова Управног одбора.</s>
<s>На одређивање зараде председника Управног одбора и зарада запослених у Агенцији не примењују се прописи о зарадама запослених у државним органима и јавним службама.</s>
<s>На Статут Агенције сагласност даје Влада.</s>
<s>Финансирање Агенције</s>
<s>Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Управни одбор.</s>
<s>Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући и резерве за непредвиђене издатке, као и елементи за целовито сагледавање политике зарада и запослености у Агенцији.</s>
<s>Финансијски план се доноси најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину.</s>
<s>Укупни трошкови рада Агенције обухваћени финансијским планом, укључујући и резерве за непредвиђене издатке, не могу бити већи од реалних трошкова рада Агенције потребних за успешно остваривање њених надлежности.</s>
<s>На финансијски план из става 1 овог члана сагласност даје Влада.</s>
<s>Финансијски план се објављује на начин утврђен статутом Агенције.</s>
<s>Сви обрачуни прихода и расхода Агенције подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора.</s><s>Обрачуни се објављују најкасније три месеца по завршетку финансијске године.</s>
<s>Ако се годишњим обрачуном прихода и расхода Агенције утврди да су укупно остварени приходи Агенције већи од укупно остварених расхода, разлика средстава уплаћује се на рачун буџета Републике Србије, а део разлике средстава, сразмеран приходима оствареним од јавних телекомуникационих оператора чије је седиште на територији Аутономне покрајине Војводине, уплаћује се на рачун буџета Аутономне покрајине Војводине и распоређује се првенствено за развој телекомуникација.</s>
<s>Приход Агенције чине средства остварена од накнаде коју јавни телекомуникациони оператори плаћају за добијено право за изградњу, поседовање или експлоатацију јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање јавне телекомуникационе услуге, средства остварена од накнаде за коришћење и доделу радио фреквенција, средства остварена по основу издавања сертификата, као и средства остварена на име трошкова техничког прегледа и других трошкова издавања дозвола.</s>
<s>Висину накнада и трошкова из става 1 овог члана утврђује Управни одбор, уз сагласност Владе.</s>
<s>Средства остварена на име једнократне накнаде која се плаћа приликом издавања лиценце представљају приход буџета Републике Србије.</s>
<s>За прву годину рада Агенције, средства се обезбеђују из буџетске резерве у виду краткорочне позајмице, у складу са законом, а на основу финансијског плана који утврђује Влада, којим се утврђује и динамика враћања средстава у буџет из редовних прихода Агенције.</s>
<s>Јавност рада Агенције</s>
<s>Агенција припрема и подноси Влади и Скупштини годишњи извештај (укључујући и финансијске обрачуне) о својим активностима, који обухвата нарочито извештаје о:</s>
<s>1) развоју телекомуникација у Републици Србији;
2) примени принципа тарифне политике на прописане услуге;
3) достигнутом нивоу реализације услуга универзалног сервиса, са проценом степена задовољења потреба корисника;
4) намени и додели радио фреквенција за цивилне потребе.</s>
<s>Агенција објављује, на начин предвиђен статутом, и:</s>
<s>1) годишњи извештај (укључујући и годишњи обрачун) за сваку годину рада;
2) финансијски план за сваку годину;
3) обавештења која се односе на намену и доделу радио фреквенција;
4) обавештења у вези са јавним надметањем за издавање лиценце, укључујући и основне услове јавног надметања;
5) дозволе издате у складу са овим законом;
6) одлуке које су, у складу са овим законом, донете у вези са издатим дозволама и закљученим уговорима о интерконекцији;
7) обавештења, односно одлуке које се односе на специјални тарифни режим, односно тарифну политику, укључујући и промене тарифа за прописане услуге;
8) одлуке донете у складу са овим законом, које се односе на План нумерације.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, на захтев Агенције, достави све потребне податке и информације, укључујући финансијске податке и информације, који су неопходни за обављање послова из надлежности Агенције.</s>
<s>Агенција је дужна да све податке из става 1 овог члана чува као пословну тајну, у складу са одредбама овог закона и другим прописима.</s>
<s>Агенција формира и одржава базу података о регистрима које води, а који су јавне исправе.</s>
<s>Агенција води регистре:</s>
<s>1) издатих дозвола телекомуникационим операторима;
2) издатих дозвола за радио станице;
3) издатих техничких дозвола;
4) закључених уговора о интерконекцији.</s>
<s>Агенција формира и одржава базу података и о свим донетим одлукама, укључујући и евентуалне приговоре на ове одлуке, као и о другим подацима који су од значаја за област телекомуникација.</s>
<s>За јавне телекомуникационе операторе чије је седиште на територији Аутономне покрајине Војводине, подаци које Агенција води у складу са одредбама овог члана исказују се и у посебном одељку одговарајућег регистра.</s>
<s>Начин доношења одлука Агенције и правни лекови</s>
<s>Одлуке о правима или обавезама јавног телекомуникационог оператора или корисника услуга или одлуке којима, у складу са овим законом, изриче мере јавном телекомуникационом оператору, Агенција доноси на начин предвиђен статутом.</s>
<s>У поступку у коме се одлучује о правима, обавезама или о изрицању мера јавном телекомуникационом оператору, Агенција је дужна да јавном телекомуникационом оператору омогући да се пре доношења одлуке изјасни о чињеницама које су од значаја за одлучивање, као и да достави сву документацију или друге доказе за које сматра да су релевантни за одлучивање.</s>
<s>Одлука Агенције је коначна.</s>
<s>Агенција може, на иницијативу странке или по сопственој иницијативи, као и поводом поднете тужбе у управном спору, да одлучи да измени или укине своју одлуку.</s><s>Против одлуке о измени, односно укидању одлуке Агенције може се покренути управни спор.</s>
<s>Странка која сматра да је одлуком Агенције повређено неко њено право или правом заштићен интерес може против те одлуке покренути управни спор пред надлежним судом.</s>
<s>Странка је дужна да у року од 15 дана од дана достављања одлуке Агенције, изврши одлуку, а уколико то не учини, спровешће се поступак принудног извршења у складу са правилима општег управног поступка, осим ако Агенција у случају из става 4 овог члана, или суд по поднетој тужби у управном спору, привремено не одложе извршење.</s>
<s>Контрола</s>
<s>Контролу над обављањем делатности у области телекомуникација и над коришћењем радиофреквенцијског спектра врши Агенција.</s>
<s>У вршењу контроле из става 1 овог члана Агенција је овлашћена да:</s>
<s>1) проверава рад телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице и пружање телекомуникационих услуга за које је, у складу са овим законом, издата дозвола, као и да предузима мере за отклањање утврђених неправилности;
2) проверава усклађеност поступања телекомуникационих оператора са условима садржаним у издатој дозволи и предузима мере према телекомуникационом оператору који се не придржава прописаних услова;
3) проверава усклађеност телекомуникационих мрежа за чију изградњу и експлоатацију у складу са овим законом није потребна дозвола, са прописаним стандардима и нормативима;
4) открива рад телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице, односно пружање телекомуникационих услуга који се користе, односно пружају без претходно прибављене дозволе и предузима мере за обуставу њиховог рада, односно пружања;
5) проверава поступање јавних телекомуникационих оператора у односу на обавезе предвиђене овим законом у области тарифа, универзалног сервиса, интерконекције, закупа линија, приватности и безбедности информација, као и у односу на друге обавезе утврђене овим законом и предузима мере да се отклоне утврђени пропусти у поступању оператора;
6) проверава поступање јавних телекомуникационих оператора и других корисника радио фреквенција у односу на обавезе утврђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона који се односе на област радиокомуникација и предузима мере за отклањање утврђених неправилности;
7) проверава да ли је пре пуштања у рад телекомуникационе мреже, система и средства, укључујући и радио станице, обављен њихов технички преглед, као и да ли телекомуникациони системи и средства поседују одговарајућу техничку дозволу;
8) истражује штетне сметње у раду телекомуникационих мрежа, система и средстава, укључујући и радио станице, за које је издата дозвола и предузима мере за њихово отклањање.</s>
<s>Контролу из члана 24 овог закона Агенција врши преко контролора телекомуникација, контролора радио-емисија и Управног одбора.</s>
<s>Контролор телекомуникација може бити лице које има завршен један од техничких факултета или други одговарајући факултет у односу на област контроле из става 2 члана 24 овог закона и најмање три године радног искуства у области телекомуникација.</s>
<s>Контролор радио-емисија може бити лице које има завршен један од техничких факултета или одговарајућу вишу школу техничке струке и најмање три године радног искуства у области телекомуникација.</s>
<s>Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија су дужни да имају прописане легитимације, којима се идентификују и које су дужни да покажу на захтев одговорног лица или другог заинтересованог лица, приликом вршења контроле.</s>
<s>Образац и садржину легитимације из става 4 овог члана утврђује Управни одбор.</s>
<s>Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија су самостални, у границама овлашћења утврђених овим законом и прописима донетим на основу овог закона и за свој рад су лично одговорни.</s>
<s>Контролор телекомуникација и контролор радио-емисија не може израђивати, нити учествовати у изради и техничкој контроли инвестиционо-техничке документације за телекомуникационе мреже, системе или средства који, у складу са одредбама овог закона, подлежу контроли, нити може вршити стручни надзор над изградњом, односно извођењем радова над телекомуникационим мрежама и системима који подлежу контроли.</s>
<s>У вршењу контроле из члана 24 овог закона контролор телекомуникација има овлашћења да:</s>
<s>1) прегледа дозволе, техничку и другу документацију која се односи на телекомуникационе мреже, системе или средства, укључујући и радио станице, на објекте у којима су ови смештени, као и на телекомуникационе услуге, а који су предмет контроле;
2) прегледа евиденције чије је вођење обавезно у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона и начин вођења ових евиденција;
3) врши преглед телекомуникационе мреже, система или средства, укључујући и радио станицу, као и преглед објеката у којима су ови смештени и да провери њихов рад;
4) проверава начин пружања и коришћења јавне телекомуникационе услуге, њен квалитет и важеће тарифе, ако се на јавну телекомуникациону услугу која је предмет контроле примењује специјални тарифни режим;
5) врши прописана мерења и испитивања на телекомуникационој мрежи, систему или средству, укључујући и радио станицу, односно да од телекомуникационог оператора и/или власника, односно корисника објекта у коме је смештена телекомуникациона мрежа, систем или средство или у коме се производе телекомуникациона средства, захтева да их они изврше;
6) узима изјаве од одговорних и других заинтересованих лица у вези са предметом контроле.</s>
<s>Контролор телекомуникација дужан је да предузима потребне превентивне мере у циљу спречавања повреде закона и других прописа и да, као службену тајну, чува све податке и информације до којих дође у вршењу контроле.</s>
<s>О сваком извршеном прегледу и радњама предузетим у оквиру вршења контроле, контролор телекомуникација је дужан да сачини записник који садржи налаз стања и који се доставља Управном одбору.</s>
<s>Ако у вршењу контроле утврди да има основа да се према субјекту над којим је вршена контрола предузму мере предвиђене овим законом, контролор телекомуникација је дужан да уз подношење записника поднесе и предлог за предузимање одређене мере, о коме одлучује Управни одбор.</s>
<s>У вршењу контроле из члана 24 овог закона контролор радио-емисија има овлашћење да из фиксне или мобилне контролно-мерне станице, употребом прописаних техника и поступака мерења:</s>
<s>1) проверава дозвољене радио-емисије;
2) открива недозвољене радио-емисије и предузима мере за њихово прекидање;
3) истражује штетне сметње проузроковане радио-емисијама и предузима мере за отклањање штетних сметњи између радио станица у земљи и радио станица у иностранству, као и између радио станица у земљи.</s>
<s>О свакој извршеној провери, откривању, истраживању и мерењу из става 1 овог члана, контролор радио-емисија је дужан да сачини извештај који се доставља Управном одбору.</s>
<s>Ако у вршењу послова из става 1 овог члана контролор радио-емисија утврди да постоји основ за предузимање мера предвиђених овим законом, дужан је да уз извештај поднесе и предлог за предузимање одређене мере, о коме одлучује Управни одбор.</s>
<s>У вршењу контроле из члана 24 овог закона, Управни одбор је овлашћен да:</s>
<s>1) разматра поднете записнике контролора телекомуникација и извештаје контролора радио-емисија;
2) одлучује о поднетим предлозима за предузимање мера према субјектима над којима је вршена контрола.</s>
<s>Управни одбор може изрећи једну од следећих мера:</s>
<s>1) наложити да се, у одређеном року, отклоне утврђене неправилности и незаконитости у раду телекомуникационог оператора који поседује прописану дозволу;
2) наложити да се, у одређеном року, отклоне неправилности и изврше усклађивања са прописаним стандардима и нормативима, када се ради о телекомуникационим мрежама за чију изградњу и експлоатацију, у складу с овим законом, није потребна дозвола;
3) забранити, без одлагања, на неодређено време, рад телекомуникационе мреже, система или средства, односно пружање телекомуникационе услуге за које, у складу са одредбама овог закона, није издата прописана дозвола, укључујући и неовлашћено коришћење радио фреквенција;
4) забранити рад телекомуникационе мреже, система или средства, укључујући и радио станицу, за које није извршен технички преглед - до извршеног техничког прегледа;
5) забранити коришћење, уградњу, производњу, односно стављање у промет телекомуникационих система и средстава који не поседују техничку дозволу у складу са овим законом - до добијања дозволе;
6) наложити да се, у одређеном року, отклоне узроци штетних сметњи;
7) забранити изградњу објеката унутар безбедносне зоне око радио станице.</s>
<s>Мере из става 2 овог члана Управни одбор изриче у писаној форми и заједно са записником о извршеној контроли, односно извештајем о извршеној контроли радио-емисија доставља их лицу на које се односе.</s>
<s>Против одлуке Агенције може се покренути управни спор пред надлежним судом.</s>
<s>Непоступање по налогу из става 2 тачка 1) овог члана основ је за покретање поступка за одузимање дозволе.</s>
<s>Поступак за одузимање дозволе Управни одбор може покренути и ако ни после изречене забране из става 2 тач.</s><s>4) и 5) овог члана јавни телекомуникациони оператор, односно ималац дозволе за радио станицу не изврши технички преглед, односно не прибави одговарајућу техничку дозволу.</s>
<s>Ако телекомуникациони оператор или друго лице не поступи у складу са изреченом мером, Управни одбор може, као меру обезбеђења, наложити контролору телекомуникација да запечати објекте у којима су смештена телекомуникациона средства, укључујући и радио станицу, све док је изречена мера на снази.</s>
<s>Ако оцени да је поступањем, односно непоступањем лица над којим је вршена контрола учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, Управни одбор је дужан да без одлагања надлежном органу поднесе кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ, односно захтев за покретање прекршајног поступка.</s>
<s>Контролор телекомуникација је дужан да о свом доласку ради вршења контроле обавести одговорно лице у предузећу или другом субјекту над којим ће се вршити контрола.</s>
<s>Телекомуникациони оператори, корисници радио станица и/или власници, односно корисници објеката у којима су смештене телекомуникационе мреже, системи или средства, или у којима се производе телекомуникациона средства, по пријему обавештења из става 1 овог члана, дужни су да омогуће контролору телекомуникација приступ тим објектима и да му, без одлагања, пруже информације и документацију које овај затражи, а које се односе на телекомуникационе мреже, системе, објекте или средства који су предмет контроле, као и да му омогуће да изврши одговарајућа испитивања и мерења, односно да их на његов захтев сами изврше.</s>
<s>Корисници радио станица дужни су да се одазову позивима контролора телекомуникација и контролора радио-емисија ради вршења посебних мерења у контролно-мерним центрима на радио станицама, односно на радио-емисијама.</s>
<s>У поступку контроле из члана 24 овог закона примењују се одредбе закона којим је уређен општи управни поступак.</s>
<s>Ради вршења појединих послова контроле, а посебно послова контроле радио-емисија, Агенција може оснивати контролно-мерне центре, као организационе јединице Агенције ван седишта (подручне јединице), у складу са статутом.</s>
<s>Поред послова контроле утврђених овим законом, контролно-мерни центри могу, на захтев телекомуникационих оператора или других лица да:</s>
<s>1) испитују радио станице ради провере да ли ове испуњавају услове и захтеве предвиђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
2) испитују предајнике, пријемнике, антене и друге уређаје који представљају делове радио станице, ради провере да ли ови уређаји имају техничке карактеристике које одговарају домаћим и међународним стандардима и нормативима из области радиокомуникација;
3) врше и друга испитивања и мерења у области радиокомуникација за потребе планирања и пројектовања нових радио система и радио мрежа и одабира погодних радио фреквенција за те системе и мреже.</s>
<s>За испитивања и мерења из става 3 тач.</s><s>1) и 2) овог члана плаћају се трошкови утврђени у ценовнику који доноси Агенција.</s>
<s>-{III}- ДОЗВОЛЕ ЗА ЈАВНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ МРЕЖЕ И ЈАВНЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНЕ УСЛУГЕ</s>
<s>Свако физичко или правно лице може да сагради, поседује или експлоатише јавну телекомуникациону мрежу и/или да пружа јавну телекомуникациону услугу, уколико му је Агенција претходно издала дозволу, осим ако другачије није предвиђено овим законом.</s>
<s>Право на добијање дозволе, под једнаким условима, има свако правно или физичко лице које испуни услове прописане овим законом, прописима донетим на основу њега, укључујући и опште акте Агенције, као и техничке услове, односно стандарде на које ови прописи упућују.</s>
<s>Поступак издавања дозвола је јаван, а о свим издатим дозволама се воде одговарајући регистри, у складу са овим законом.</s>
<s>Агенција издаје дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге, дозволе за радио станицу и техничке дозволе.</s>
<s>Дозволе за јавне телекомуникационе мреже и јавне телекомуникационе услуге су лиценца (индивидуална лиценца) и одобрење (општа лиценца).</s>
<s>Добијањем дозволе из става 2 овог члана, њен ималац стиче право на обављање одређене телекомуникационе делатности.</s>
<s>Лиценца (индивидуална лиценца) је дозвола коју Агенција издаје домаћем или страном физичком или правном лицу које намерава да изгради, поседује или експлоатише јавну телекомуникациону мрежу или да пружа јавне телекомуникационе услуге, у случају када се експлоатација те мреже, односно пружање телекомуникационе услуге заснива на коришћењу ресурса који су ограничени (нпр. ограничења у односу на радиофреквенције или нумерацију).</s><s>Агенција утврђује врсте јавних телекомуникационих услуга за које се може издати лиценца.</s>
<s>Лиценца се издаје на основу спроведеног поступка јавног надметања.</s>
<s>Одобрење (општа лиценца) је дозвола која се издаје сваком домаћем или страном физичком или правном лицу које намерава да експлоатише телекомуникациону мрежу или пружа телекомуникационе услуге на основу стандардних услова, а које испуњава, односно прихвати да испуњава прописане стандардне услове.</s>
<s>Изузетно, јавна телекомуникациона услуга за коју је Агенција својим актом одредила да се налази у слободном режиму може се пружати без претходног прибављања дозволе из става 2 овог члана.</s>
<s>Изградња, поседовање или експлоатација приватне телекомуникационе мреже врши се без прибављања дозволе из става 2 овог члана, осим ако:</s>
<s>1) таква мрежа захтева коришћење радио фреквенција или
2) је таква мрежа повезана са јавном телекомуникационом мрежом преко више од једног крајњег прикључка.</s>
<s>Дозволе из става 2 овог члана не издају се ни за изградњу и експлоатацију телекомуникационих мрежа за специјалне намене (војска, полиција и сл.).</s>
<s>Агенција, у складу са овим законом, издаје и:</s>
<s>1) дозволу за радио станицу, чијим добијањем њен ималац стиче право на коришћење радио станице и на коришћење одређене радио фреквенције, као и
2) техничке дозволе (сертификате), којима се потврђује техничка усаглашеност одређене телекомуникационе мреже, система или средства са прописаним стандардима и нормативима, чиме се имаоцу дозволе одобрава да ту телекомуникациону мрежу, систем или средство прибави, постави и/или стави у функцију.</s>
<s>Једно правно или физичко лице може поседовати, односно стећи само једну дозволу за јавну телекомуникациону мрежу једне врсте, односно само једну дозволу за пружање једне врсте јавних телекомуникационих услуга, за које је потребна дозвола у складу са овим законом.</s>
<s>Лице из става 1 овог члана које је добило дозволу за једну јавну телекомуникациону мрежу, односно за пружање једне врсте јавних телекомуникационих услуга може, без посебне дозволе, пружати све јавне телекомуникационе услуге које се пружају експлоатацијом телекомуникационе мреже за коју је добијена дозвола, односно које су обухваћене врстом телекомуникационе услуге за коју је добијена дозвола.</s>
<s>Ако се у оквиру једне јавне телекомуникационе мреже или једне врсте јавних телекомуникационих услуга за чију је експлоатацију, односно пружање добијено одобрење, може пружати и јавна телекомуникациона услуга за чије пружање се, у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, захтева прибављање лиценце, таква јавна телекомуникациона услуга се може пружати тек после добијања лиценце за њено пружање.</s>
<s>Ако лице из става 1 овог члана поседује или намерава да поседује више дозвола за различите јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање различитих врста јавних телекомуникационих услуга, дужно је да сваку од ових делатности обавља преко засебног повезаног правног лица.</s>
<s>Правно или физичко лице које обавља делатност у области која није телекомуникациона, а поседује или намерава да поседује дозволу за јавну телекомуникациону мрежу и/или за пружање јавне телекомуникационе услуге, дужно је да ову делатност која спада у област телекомуникација и за коју поседује или намерава да поседује дозволу, обавља преко засебног повезаног правног лица.</s>
<s>Правно или физичко лице које намерава да обавља делатност у области телекомуникација, подноси Агенцији пријаву за добијање дозволе за јавне телекомуникационе мреже и/или јавне телекомуникационе услуге, на начин предвиђен овим законом за одређену врсту дозволе, осим ако је овим законом предвиђено да се одређена телекомуникациона делатност може обављати без претходно добијене дозволе.</s>
<s>Лице из става 1 овог члана дужно је да уз пријаву достави доказе о испуњености услова за добијање дозволе и друге податке прописане актом Агенције.</s>
<s>Лиценцу издаје Агенција.</s>
<s>Лиценца се издаје по окончању поступка јавног надметања, после доношења одлуке о избору најповољније понуде.</s>
<s>Лиценца се може издати само лицу које је учествовало у поступку јавног надметања, ако то лице испуњава све услове предвиђене овим законом и актима Агенције.</s>
<s>Агенција општим актом донетим на основу овог закона ближе уређује поступак за издавање лиценце.</s>
<s>За добијену лиценцу плаћају се једнократна накнада приликом издавања лиценце и периодична годишња накнада, као и трошкови издавања и/или продужетка рока на који је издата лиценца.</s>
<s>Најмањи (почетни) износ једнократне накнаде из става 5 овог члана, који утврђује Министарство у складу са овим законом, објављује се у огласу о јавном надметању.</s><s>Коначни износ једнократне накнаде утврђује се у поступку јавног надметања, а средства остварена од те накнаде приход су буџета Републике.</s>
<s>Висина периодичне годишње накнаде из става 5 овог члана утврђује се лиценцом, у износу који обрачунава Агенција.</s>
<s>Ималац лиценце се може обавезати и да обезбеди гаранцију за плаћање једнократне накнаде за добијање лиценце.</s>
<s>Лиценца није преносива без претходне сагласности Агенције, али Агенција не може одбити давање сагласности када је ималац лиценце заложио своја права из лиценце банци или другој финансијској институцији у циљу обезбеђивања средстава за финансирање активности која је предмет издате лиценце, а до преноса треба да дође у поступку намирења банке или друге финансијске организације из заложеног права.</s>
<s>Период на који се издаје лиценца, међусобна права, обавезе и услови под којима се издаје лиценца за јавну телекомуникациону мрежу или услуге, као и висина, рокови и начин плаћања накнаде, утврђују се у лиценци.</s>
<s>Период на који се издаје лиценца не може бити дужи од 20 година.</s>
<s>Рок из става 11 овог члана може се продужити на захтев имаоца лиценце, који је дужан да захтев поднесе Агенцији најкасније шест месеци пре истека важеће лиценце.</s>
<s>При спровођењу поступка јавног надметања, Агенција је дужна да:</s>
<s>1) омогући да јавно надметање буде доступно свим заинтересованим лицима под равноправним условима, објављивањем јавног огласа;
2) утврди и објави недискриминаторске, објективне и мерљиве критеријуме одлучивања, који одговарају активностима или услугама за које се додељује лиценца;
3) утврди ко од подносилаца пријаве испуњава све услове прописане овим законом и актима Агенције;
4) одлуку о избору најповољније понуде донесе на основу економских, техничких, искуствених и других критеријума од значаја за развој телекомуникација у Републици Србији, објављених у огласу за јавно надметање;
5) одлуку о избору најповољније понуде донесе најкасније у року од четири месеца од дана истека рока за подношење пријава.</s>
<s>Оглас из става 1 тачка 1) овог члана обавезно садржи:</s>
<s>1) предмет лиценце;
2) рок за учешће на јавном надметању, с тим што тај рок не може бити краћи од 45 дана од дана објављивања огласа;
3) критеријуме за учешће на јавном надметању;
4) начин достављања понуде (под шифром или пуним називом понуђача);
5) обавештење о датуму, времену и месту отварања приспелих понуда;
6) име лица задуженог за давање свих информација релевантних за поступак јавног надметања.</s>
<s>Оглас из става 1 тачка 1) овог члана објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије", као и у најмање једној широко доступној међународној публикацији и у најмање једном широко доступном домаћем средству јавног информисања.</s>
<s>Агенција издаје одобрење сваком лицу које намерава да експлоатише телекомуникациону мрежу или да пружа јавну телекомуникациону услугу на коју се примењује овај режим, ако то лице испуњава, односно ако прихвати да испуњава услове прописане за ту мрежу, односно услугу.</s>
<s>Право на експлоатацију телекомуникационе мреже, односно на пружање телекомуникационе услуге из става 1 овог члана, стиче се уписом у регистар који води Агенција.</s><s>Лице из става 1 овог члана, дужно је да Агенцији поднесе пријаву за регистрацију, чиме се обавезује да ће испуњавати све захтеве у односу на одговарајућу врсту мреже, односно услуга, укључујући и услове утврђене у самом одобрењу.</s><s>Даном уписа у регистар сматраће се да је издато одобрење.</s><s>Агенција је дужна да упис у регистар изврши у року од 30 дана од дана подношења пријаве за регистрацију.</s>
<s>Агенција не може одбити да изда одобрење, односно да изврши упис у регистар, ако лице које је поднело пријаву за регистрацију испуњава, односно прихвати да испуњава све захтеване услове који су прописани за одговарајућу јавну телекомуникациону мрежу, односно јавну телекомуникациону услугу коју то лице намерава да експлоатише, односно пружа.</s>
<s>Под захтеваним условима из става 3 овог члана подразумевају се основни технички услови који су неопходни за експлоатацију одређене врсте јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање одређене врсте јавне телекомуникационе услуге на начин којим се обезбеђује задовољавање потреба и заштита интереса корисника.</s><s>Изузетно, Агенција може приликом прописивања услова одредити да се одобрење за експлоатацију одређене врсте јавне телекомуникационе мреже, односно за пружање одређене врсте јавне телекомуникационе услуге даје са ограниченим роком важења, утврђујући истовремено тај рок.</s>
<s>Услови које Агенција пропише за одговарајућу врсту јавне телекомуникационе мреже, односно јавне телекомуникационе услуге морају бити унапред познати и јавно објављени.</s>
<s>Агенција прописује и објављује обрасце за одобрења за поједине врсте јавних телекомуникационих услуга, који садрже и услове које оператор мора испуњавати.</s>
<s>Одобрење се не може по било ком основу, ни трајно ни привремено, пренети трећем лицу без претходне сагласности Агенције.</s>
<s>При упису у регистар плаћа се накнада одређена у условима, ако за поједину врсту услуга није одређено да се одобрење стиче без накнаде.</s>
<s>Агенција општим актом одређује јавне телекомуникационе мреже, односно јавне телекомуникационе услуге чија се експлоатација, односно пружање врши на основу издатог одобрења, при чему се одобрење обавезно издаје за:</s>
<s>1) услуге са додатном вредношћу;
2) услуге у оквиру затворене групе корисника;
3) услуге преноса података;
4) услуге Интернета;
5) услуге кабловске дистрибутивне мреже које се односе на дистрибуцију радио и телевизијских програма.</s>
<s>Лиценца садржи најмање следеће податке и услове:</s>
<s>1) врсту услуге, област покривања, додељене радио фреквенције, ако услуга подразумева коришћење фреквенција;
2) спецификацију техничких услова за телекомуникациону мрежу и средства;
3) стандарде којима се дефинише захтевани квалитет и ниво услуге;
4) податке о имаоцу лиценце и евентуалној промени имаоца;
5) трајање лиценце;
6) износ и услове плаћања накнада за лиценцу;
7) обавезу имаоца лиценце да објављује тарифе и друге услове који се примењују на кориснике услуге;
8) услове за интерконекцију и посебне услове за приступ мрежи, које ималац лиценце мора да задовољи да би се остварио отворени приступ мрежи и услузи, као и интерконекција са другим мрежама;
9) обавезе за развој и дограђивање мреже или понуђених услуга, као и временски распоред, односно план развоја мреже и увођења нових услуга;
10) услове односно разлоге за одузимање лиценце;
11) ограничења преноса лиценце;
12) новчане обавезе, ако их има, за финансирање универзалног сервиса;
13) захтеве за евидентирање, регистровање и објављивање информација;
14) доступност бројева из плана нумерације;
15) правила о заштити личних података и приватности, која су специфична за одређену област телекомуникација;
16) за јавне телекомуникационе операторе са значајним тржишним уделом, услове који забрањују антиконкурентске активности и понашање;
17) правила за заштиту корисника, која су специфична за одређену област телекомуникација;
18) услове везане за планирање коришћења земљишта и заштиту животне средине, укључујући услове за стицање права приступа јавном или приватном земљишту и услове за сукоришћење локација и објеката.</s>
<s>Одобрење обавезно садржи податке и услове из става 1 тач.</s><s>1), 2), 5), 7), 9), 12) и 15) овог члана.</s>
<s>Услови из лиценце могу да се измене само споразумом имаоца лиценце и Агенције, а противно вољи имаоца лиценце, одлуком Агенције, само у следећим случајевима:</s>
<s>1) ако то захтева јавни интерес, као што су потребе одбране земље, потребе државне и јавне безбедности и сл.;
2) ради усаглашавања са прописима, смерницама, директивама или одлукама међународних организација чији је члан државна заједница Србија и Црна Гора, односно које се на основу одлуке надлежног органа примењују на територији државне заједнице Србија и Црна Гора.</s>
<s>Одобрење се може изменити одлуком Агенције, на основу разлога наведених у ставу 1 овог члана, с тим што је за измену одобрења из разлога наведених у ставу 1 тачка 2) овог члана Агенција дужна да претходно затражи мишљење свих релевантних ималаца одобрења о предложеним изменама.</s>
<s>Одлуке Агенције које се односе на измену дозвола доносе се јавно, уз пружање могућности имаоцу дозволе да се изјасни о разлогу и обиму, односно садржини измена.</s>
<s>При доношењу одлуке Агенција је дужна да права имаоца дозволе ограничи у најмањој потребној мери за постизање циља, односно остварење разлога ограничења тј. измене.</s>
<s>Измене се морају подједнако односити на све дозволе, односно све имаоце дозвола на које се односи исти разлог, осим ако за различито поступање постоје посебни разлози (нпр. за јавне телекомуникационе операторе који имају искључива права или значајан тржишни удео).</s>
<s>Дозвола се може одузети из следећих разлога:</s>
<s>1) због поновљене или теже повреде услова из дозволе или услова и обавеза из овог закона;
2) због неплаћања накнаде за дозволу у року од 30 дана од дана издавања дозволе, односно у року од 30 дана од дана доспелости обавезе за плаћање;
3) у случају стечаја, принудне ликвидације или дуже несолвентности имаоца дозволе.</s>
<s>Пре доношења одлуке о одузимању дозволе, Агенција је дужна да имаоца писмено упозори на учињене повреде обавеза из дозволе или закона, односно на друге учињене пропусте и да му, ако је то с обзиром на карактер пропуста могуће и оправдано, одреди рок у коме је дужан да отклони последице учињене повреде или пропуста.</s><s>Ако ималац дозволе не поступи у потпуности по налогу Агенције, дозвола се одузима писменом одлуком која се доставља имаоцу.</s>
<s>Актом Агенције ближе се уређују услови и поступак одузимања дозволе.</s>
<s>На основу одлуке Агенције, права и обавезе утврђене у издатој дозволи могу мировати и то у следећим случајевима:</s>
<s>1) рата или ванредног стања;
2) више силе која озбиљно утиче на способност имаоца дозволе да испуни своје обавезе из дозволе и овог закона.</s>
<s>Мировање права и обавеза утврђених у издатој дозволи може трајати најдуже до престанка околности због којих је одлука о мировању донета.</s>
<s>За време мировања ималац дозволе не остварује права утврђена у дозволи, нити има новчане обавезе утврђене у дозволи, а време на које је дозвола издата продужава се за време за које траје мировање права и обавеза.</s>
<s>Агенција може донети одлуку о мировању права утврђених у издатој дозволи и у случајевима предвиђеним за одузимање дозволе, ако ималац дозволе пружи уверљиве доказе да ће у року за који је одређено мировање права и обавеза из дозволе отклонити пропусте који су разлог за одузимање.</s>
<s>Мировање права у случају из става 4 овог члана престаје када Агенција утврди да је ималац дозволе отклонио пропусте који су били разлог за доношење одлуке о мировању.</s>
<s>Ако ималац дозволе не отклони пропусте у року за који је одређено мировање, Агенција покреће поступак за одузимање дозволе.</s>
<s>За време мировања одређеног у случају из става 4 овог члана, имаоцу дозволе мирују само права утврђена у издатој дозволи.</s>
<s>-{IV}- ТАРИФЕ, ИНТЕРКОНЕКЦИЈА, УНИВЕРЗАЛНИ СЕРВИС И ЗАКУП ЛИНИЈА</s>
<s>1. Тарифе</s>
<s>Агенција може да утврди специјални режим регулисања тарифа који важи за јавне телекомуникационе операторе у следећим случајевима:</s>
<s>1) када на тржишту постоји само један јавни телекомуникациони оператор за одређене телекомуникационе услуге, или када јавни телекомуникациони оператор има значајан удео на тржишту телекомуникационих услуга или
2) када јавни телекомуникациони оператор, приходима од телекомуникационе мреже или услуге у којој је једини оператор или у чијој експлоатацији, односно пружању, има значајан удео на тржишту, дотира или суфинансира другу сопствену телекомуникациону мрежу или услугу.</s>
<s>Агенција ће општим актом утврдити када се за поједине врсте јавних телекомуникационих услуга сматра да јавни телекомуникациони оператор који их пружа има значајан тржишни удео, при чему Агенција полази од прописаног процента и може га увећати или умањити за највише 25%.</s>
<s>Агенција утврђује тарифе из члана 43 овог закона, тако да:</s>
<s>1) омогуће имаоцима дозвола да поврате своје оправдане трошкове за ефикасно пружање услуга, укључујући и могућност да од уложеног капитала остваре приход који је довољан за улагања у значајна побољшања услуге и нове инвестиције;
2) подстичу ефикасност функционисања и повећање прихода, као резултат побољшања организације и других елемената пословања и/или смањења трошкова пружања услуга, под условом да је ималац дозволе испунио све захтеве из дозволе или одговарајућег уговора у погледу обезбеђивања и квалитета услуге;
3) не буду дискриминаторске или неоправдано повољније за било коју врсту постојећег или потенцијалног корисника, независно од трошкова обезбеђивања услуга тој врсти корисника;
4) тарифе за услуге које спадају у универзални сервис буду рашчлањене на начин да се кориснику не наметне обавеза плаћања додатних услуга или посебних погодности, које не спадају у повезивање са јавном фиксном телекомуникационом мрежом и јавном говорном услугом, ако се корисник сам не определи за њихово коришћење.</s>
<s>При одређивању специјалног тарифног режима, Агенција је дужна да узме у обзир препоруке и директиве међународних организација чији је члан Савезна Република Југославија, односно оних за које је званично исказана намера за стицање статуса члана.</s>
<s>При одређивању специјалног тарифног режима, Агенција је дужна да прибави мишљење јавног телекомуникационог оператора на кога се односи регулисање тарифа.</s>
<s>Ако општим актом Агенције није утврђено да постоје услови за увођење специјалног тарифног режима, односно у условима ненарушене слободне конкуренције између јавних телекомуникационих оператора на тржишту јавних телекомуникационих услуга, тарифе за такве услуге слободно одређују оператори.</s>
<s>2. Интерконекција</s>
<s>Сви јавни телекомуникациони оператори имају право да се повежу са другим јавним телекомуникационим мрежама.</s>
<s>На захтев заинтересованог јавног телекомуникационог оператора, други оператор је дужан да му, у складу са овим законом, омогући интерконекцију, у циљу пружања јавних телекомуникационих услуга преко обеју мрежа.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператори услове међусобног повезивања својих телекомуникационих мрежа уређују уговором о интерконекцији, којим се нарочито уређују финансијски и технички услови интерконекције, а на основу општих услова које утврђује Агенција.</s>
<s>Ако јавни телекомуникациони оператор одбије захтев другог оператора за интерконекцију или ако два јавна телекомуникациона оператора не могу да постигну договор о интерконекцији у року од три месеца од упућеног захтева за закључење уговора, сваки од њих може да затражи од Агенције да доносе одлуку која ће заменити уговор.</s>
<s>Агенција је дужна да одлуку из става 2 овог члана донесе у року од 60 дана од дана подношења захтева.</s><s>Одлука је коначна и обавезујућа за обе стране.</s>
<s>Ако закључени уговор о интерконекцији није у складу са овим законом, или са прописима донетим на основу овог закона, или са општим условима за интерконекцију које је утврдила Агенција, Агенција може захтевати да се уговор усклади са законом, прописима и општим условима, односно може донети одлуку о усклађивању, ако странке то не учине у року који им је одредила Агенција.</s>
<s>Закључени уговори о интерконекцији обавезно се подносе на регистрацију Агенцији и подаци садржани у тим уговорима су доступни јавности, осим података који се сматрају пословном тајном.</s>
<s>Ако је захтев за интерконекцију упућен јавном телекомуникационом оператору који има значајан тржишни удео, накнада и друга плаћања том оператору за интерконекцију морају да се заснивају на трошковном принципу, тј. морају да одражавају трошкове које он има у вези интерконекције и разуман приход који по том основу остварује.</s>
<s>Агенција може да ограничи висину накнаде и других плаћања из става 1 овог члана.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор који има значајан тржишни удео дужан је да учини јавно доступним информације о околностима од којих зависе могућност и услови интерконекције, укључујући техничке спецификације, карактеристике мреже и трошкове.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор који има значајан тржишни удео дужан је да уговоре о интерконекцији са свим другим операторима закључује под једнаким условима, без дискриминације, као и да посебно обрачунава приходе од активности сваког од тих оператора, да би се спречило привилеговано плаћање појединих оператора за интерконекцију.</s>
<s>3. Универзални сервис</s>
<s>Министарство, на предлог Агенције, полазећи од постојећег степена развијености телекомуникација у Републици, одређује почетну групу услуга које представљају основне услуге и које су, у смислу овог закона, дефинисане као универзални сервис.</s><s>Почетни обим универзалног сервиса обавезно се односи на:</s>
<s>1) приступ услугама јавне фиксне телефонске мреже, укључујући услугу преноса података у говорном опсегу која обезбеђује квалитетан приступ Интернету;
2) посебне мере које инвалидима и социјално угроженим корисницима осигуравају једнаке могућности приступа јавној говорној услузи;
3) бесплатан приступ службама за хитне интервенције;
4) услугу јавних телефонских говорница и
5) приступ услугама оператера на телефонској централи и службама обавештавања.</s>
<s>Агенција одређује оператора јавне телекомуникационе мреже који има обавезу да обезбеђује универзални сервис.</s>
<s>Оператор јавне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана стиче право на надокнаду трошкова универзалног сервиса испуњењем обавеза предвиђених чланом 49 овог закона, с тим што испуњеност тих обавеза, на захтев оператора, утврђује Агенција.</s>
<s>Средства за надокнаду трошкова из става 2 овог члана обезбеђују се у фонду за надокнаду трошкова универзалног сервиса, који представља посебан рачун Агенције на који се уплаћују средства намењена надокнади трошкова универзалног сервиса.</s>
<s>Средства за намене из става 3 овог члана, обезбеђују се периодичним уплатама других јавних телекомуникационих оператора.</s><s>Висину и време уплата утврђује Агенција, сразмерно уделу сваког оператора на телекомуникационом тржишту.</s>
<s>Услове и начин остваривања права из става 2 овог члана утврђује Агенција.</s>
<s>Оператор јавне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана има обавезу да Агенцији сваких шест месеци подноси извештај о трошковима пружања универзалног сервиса, као и да, најмање једном годишње, подноси извештај који се односи на нове везе у јавној телекомуникационој мрежи.</s>
<s>Агенција прати достигнути ниво реализације универзалног сервиса и када оцени да су се стекли услови, предлаже Министарству да донесе одлуку о унапређивању универзалног сервиса.</s>
<s>Одлука о унапређивању универзалног сервиса садржи:</s>
<s>1) идентификацију и опис услуге која ће се убудуће пружати као универзални сервис, под условом да су испуњени сви основани захтеви за повезивање на јавну телекомуникациону мрежу на одређеној локацији;
2) начин избора јавног телекомуникационог оператора који ће пружати такву услугу, уз обавезу Агенције да одлуку о избору јавно објави;
3) начин одређивања највиших цена услуга које су обухваћене универзалним сервисом, које се образују на трошковном принципу и уз обавезу јавног телекомуникационог оператора да услуге буду приступачне, а цене упросечене по регионима;
4) механизам надокнаде трошкова јавним телекомуникационим операторима који пружају универзални сервис;
5) опис података које јавни телекомуникациони оператори морају да доставе Агенцији ради обрачунавања трошкова пружања услуга које су обухваћене универзалним сервисом, применом система обрачуна трошкова у складу са међународним стандардима;
6) захтев да јавни телекомуникациони оператори који пружају универзални сервис обезбеде ревизију својих годишњих обрачуна, у складу са прихваћеним међународним стандардима за обрачунавање, односно ревизију;
7) обавезу јавног телекомуникационог оператора да најмање једном годишње, а по потреби и чешће, објављују извештаје о успостављању нових веза преко којих се услуге које су обухваћене универзалним сервисом пружају и
8) друге услове који се односе на обезбеђивање универзалног сервиса.</s>
<s>Обавезе јавних телекомуникационих оператора које се односе на универзални сервис могу бити прописане и у њиховим дозволама.</s>
<s>4. Закуп линија</s>
<s>Оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже који има значајан тржишни удео има обавезу да другим јавним телекомуникационим операторима, на њихов захтев, обезбеђује закуп линија.</s>
<s>Оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана дужан је да на захтев другог јавног телекомуникационог оператора закључи уговор о закупу линија, ако постоје слободни капацитети, под условима који се заснивају на трошковном принципу и који су једнаки за све закупце који закупљују исте врсте линија.</s>
<s>У случају да и поред слободних капацитета, оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже из става 1 овог члана одбије да закључи уговор или у случају да за закључење уговора одреди дискриминаторске услове, јавни телекомуникациони оператор који је поднео захтев за закључење уговора има право да се обрати Агенцији, која ће донети одлуку која замењује уговор о закупу.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператори који нису обухваћени чланом 52 овог закона, дужни су да дозволе приступ мрежама и услугама путем закупа линија под унапред јавно познатим условима и без дискриминације у односу на поједине телекомуникационе операторе.</s>
<s>Услови пружања и коришћења закупа линија, као и његове техничке карактеристике и тарифе, морају бити јавно доступни свим потенцијалним закупцима.</s>
<s>5. Остале обавезе јавних телекомуникационих оператора</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор дужан је да предузме одговарајуће техничке и организационе мере како би обезбедио поверљивост и безбедност својих услуга и забрањено му је да даје информације о садржају, чињеницама и условима преноса порука, осим минимума који је неопходан за нуђење услуга на тржишту или у случајевима предвиђеним законом.</s>
<s>Податке о саобраћају који се односе на појединачне кориснике и који се обрађују ради успостављања веза, јавни телекомуникациони оператор може чувати и обрађивати само у обиму који је неопходан за испостављање рачуна кориснику.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор може податке из става 2 овог члана доставити само пошиљаоцу и примаоцу порука.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор може чувати податке из става 2 овог члана до истека рока у коме се потраживање може законски оспорити или наплатити од корисника.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да надлежним државним органима омогући приступ и анализу података из става 2 овог члана, у складу са законом.</s>
<s>Забрањене су све активности или коришћење уређаја којима се угрожава или нарушава приватност и поверљивост порука које се преносе телекомуникационим мрежама, осим када постоји сагласност корисника или ако се ове активности врше у складу са законом или судским налогом издатим у складу са законом.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да као део система, о сопственом трошку, оформи подсистеме, уређаје, опрему и инсталације за законом овлашћени електронски надзор одређених телекомуникација.</s>
<s>Техничке услове за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације из става 2 овог члана дефинише Агенција, у сарадњи са телекомуникационим операторима и државним органима надлежним за непосредно спровођење електронског надзора.</s>
<s>Телекомуникациона мрежа, систем, односно средство може бити пуштено у рад тек када телекомуникациони оператор испуни или се обавеже да ће у одређеном року испунити постављени захтев, у складу са техничким условима из става 3 овог члана.</s>
<s>У случају да је телекомуникациона мрежа, систем, односно средство већ у раду, телекомуникациони оператор је дужан да оформи подсистеме, уређаје, опрему и инсталације из става 2 овог члана у року од шест месеци од дана постављања захтева надлежног државног органа.</s>
<s>Трошкове телекомуникационог саобраћаја настале радом уређаја из става 2 овог члана сноси телекомуникациони оператор.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, у електронском облику и књигама, води евиденцију података који се односе на ниво квалитета услуге, кориснике, тарифе, приходе и расходе, интерконекцију и друге специфичне податке, у облику и на начин који је компатибилан са програмима - софтвером и системима које користи Агенција.</s>
<s>Агенција може општим актом прописати облик и начин вођења евиденција из става 1 овог члана.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор који делатност обавља преко делова јединственог предузећа (преко унутрашњих организационих јединица), а не преко засебних повезаних правних лица, дужан је да примени обрачун трошкова и друге облике евиденције података, за сваку од унутрашњих организационих јединица, на начин који пропише Агенција, у складу са потребама везаним за обављање њених надлежности утврђених овим законом.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да, у случајевима предвиђеним овим законом или на захтев Агенције, достави Агенцији податке из евиденција предвиђених у ст. 1 и 3 овог члана.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да поднесе Агенцији годишњи финансијски извештај и обрачуне, у року од три месеца од завршетка пословне године.</s><s>Годишњи финансијски извештај и обрачуни подлежу независној спољној ревизији, у складу са важећим прописима и стандардима, као и у складу са међународним стандардима за обрачун.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор је дужан да годишњи финансијски извештај и обрачуне из става 1 овог члана јавно објави на начин предвиђен својим општим актима.</s>
<s>-{V}- РАДИОКОМУНИКАЦИЈЕ</s>
<s>Поред надлежности из члана 9 овог закона, Агенција у области радиокомуникација има и следеће надлежности:</s>
<s>1) управља радио фреквенцијским спектром у Републици;
2) издаје дозволу за радио станицу;
3) врши технички преглед радио станице;
4) води евиденцију података у области радиокомуникација;
5) остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које врше послове управљања радио фреквенцијским спектром, самостално или преко надлежних органа.</s>
<s>Управљање радио фреквенцијским спектром подразумева нарочито:</s>
<s>1) рационално и економично коришћење радио фреквенцијског спектра које се обезбеђује Планом намене радио фреквенцијских опсега и плановима расподеле радио фреквенција;
2) усаглашавање коришћења радио фреквенцијског спектра са међународним споразумима који обавезују Републику Србију, као и са међународним препорукама;
3) координацију коришћења радио фреквенција;
4) нотификацију радио фреквенција;
5) контролу радио фреквенцијског спектра;
6) истраживање штетних сметњи и предузимање мера за њихово отклањање;
7) заштиту интереса безбедности и одбране државе.</s>
<s>Радио фреквенције утврђене за коришћење у одређеним пограничним зонама пре доделе се координирају са суседним земљама са којима су закључени посебни споразуми о координацији коришћења радио фреквенција, ради неометаног коришћења радио фреквенција у пограничном подручју.</s>
<s>Радио фреквенције из одређених радио фреквенцијских опсега, по потреби се, пре доделе, координирају са суседним и другим заинтересованим земљама.</s>
<s>Агенција ће координацију коришћења радио фреквенција из ст. 1 и 2 овог члана вршити самостално, односно преко надлежног органа државне заједнице Србија и Црна Гора или уз његову сагласност ако је то услов да извршена координација буде призната од стране надлежних администрација других земаља.</s>
<s>Свака додела радио фреквенције за одређену врсту радио станице пријављује се Међународном савезу за телекомуникације ако:</s>
<s>1) коришћење радио фреквенције може да проузрокује штетну сметњу радио служби друге земље;
2) радио фреквенција треба да се користи за међународну радиокомуникацију;
3) се жели постићи међународно признање, односно заштита радио фреквенције на међународном нивоу.</s>
<s>Агенција ће пријављивање доделе радио фреквенције извршити самостално, односно преко надлежног органа државне заједнице Србија и Црна Гора или уз његову сагласност ако је то услов да пријављивање буде међународно признато.</s>
<s>Радио фреквенцијски спектар је ограничени природни ресурс.</s>
<s>Ефикасно и економично коришћење радио фреквенцијског спектра обезбеђује се Планом намене радио фреквенцијских опсега (у даљем тексту: План намене).</s>
<s>Планом намене утврђују се нарочито:</s>
<s>1) границе радио фреквенцијских опсега који су намењени појединим радио службама и делатностима и
2) основни услови за коришћење радио фреквенцијских опсега.</s>
<s>Планом намене мора се обезбедити несметан рад радио служби и делатности које су од заједничког интереса за Републику Србију и Републику Црну Гору.</s>
<s>План намене доноси Влада, на предлог који утврђује Министарство, а који припрема Агенција.</s>
<s>Планом расподеле радио фреквенција (у даљем тексту: план расподеле) утврђују се нарочито:</s>
<s>1) услови за расподелу радио фреквенција из намењеног радио фреквенцијског опсега;
2) расподела радио фреквенција по локацијама за једну или више радио служби и делатности.</s>
<s>Планови расподеле утврђују се на основу Плана намене и плана развоја радиокомуникација на нивоу делатности, који је саставни део Стратегије развоја телекомуникација у Републици, а узимајући у обзир захтеве корисника.</s>
<s>Планове расподеле доноси Министарство, на предлог Агенције, у складу са овим законом и одговарајућим међународним споразумима који обавезују Републику Србију.</s>
<s>Корисницима радио фреквенција могу се доделити радио фреквенције, првенствено из радио фреквенцијских опсега који су намењени појединим службама и делатностима на основу Плана намене.</s>
<s>Изузетно од одредбе става 1 овог члана, корисницима радио фреквенција могу се доделити и друге радио фреквенције, под условом да коришћење тих радио фреквенција не проузрокује штетне сметње службама земаља којима су те радио фреквенције расподељене међународним уговорима.</s>
<s>Корисницима радио фреквенција може се доделити једна или више искључивих, заједничких или општих радио фреквенција, зависно од плана расподеле радио фреквенција.</s>
<s>Ради рационалног коришћења радио фреквенција, коришћење додељене радио фреквенције може се временски ограничити, а ако је потребно и изменити или ускратити право коришћења.</s>
<s>Начин и услове под којима се може ограничити, изменити или ускратити право коришћења додељене радио фреквенције утврђује Агенција.</s>
<s>Додела радио фреквенција на коришћење врши се издавањем дозволе за радио станицу.</s>
<s>Радио станица се може користити само на основу претходно прибављене дозволе, осим за оне врсте радио станица за које се дозвола не издаје.</s>
<s>Агенција одређује врсте радио станица за које се не издаје дозвола.</s>
<s>Правно лице које се бави увозом радио станица ради њихове даље продаје, а регистровано је за обављање ове делатности, дужно је да за увоз радио станице претходно прибави и сагласност Агенције.</s>
<s>Дозволу за радио станицу издаје Агенција.</s>
<s>Добијањем дозволе за радио станицу њен ималац стиче право на коришћење радио станице и на коришћење радио фреквенције наведене у дозволи.</s>
<s>Дозвола за радио станицу не може се по било ком основу пренети, нити уступити трећем лицу, ни привремено, ни трајно.</s>
<s>Дозвола за радио станицу се издаје на обрасцу чији изглед и садржај прописује Агенција, и то посебно за сваку радио станицу.</s>
<s>Изузетно од одредбе става 7 овога члана, једна дозвола се издаје за:</s>
<s>1) радио станицу на ваздухоплову;
2) радио станицу на броду и другим пловилима;
3) радио станицу на локомотиви.</s>
<s>Дозвола за базну радио станицу у јавној мобилној телекомуникационој мрежи, за коју је издата лиценца, може се издати и за већи број радио фреквенција, односно за радио фреквенцијски опсег који је додељен лиценцом.</s><s>Дозвола за радио станицу са уписаним фреквенцијским опсегом може се издати за радио системе чија технологија рада захтева упис фреквенцијског опсега уместо појединачне фреквенције.</s>
<s>Агенција ближе уређује услове и прописује образац за издавање дозволе за аматерске радио станице.</s>
<s>Агенција ће одбити захтев за издавање дозволе за радио станицу ако:</s>
<s>1) подносилац захтева не испуњава услове утврђене овим законом и прописима донетим на основу њега;
2) захтев није могуће прихватити из техничких разлога;
3) регулаторно тело надлежно за радиодифузију није доставило одговарајући предлог;
4) би издавање дозволе онемогућавало ефикасно коришћење радио фреквенцијског спектра или рад других телекомуникационих уређаја.</s>
<s>За радио станицу чији се квалитет испитује, истражује или приказује издаје се привремена дозвола.</s>
<s>Важење привремене дозволе за радио станицу не може бити дуже од 60 дана.</s>
<s>Дипломатско-конзуларно представништво може користити одређене врсте радио станица и радио фреквенције, под условима узајамности.</s>
<s>Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана издаје Агенција, уз сагласност органа надлежног за иностране послове.</s>
<s>Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана дипломатско-конзуларно представништво је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу управе приликом преласка државне границе.</s>
<s>Агенција, уз сагласност органа надлежног за унутрашње послове, прописује одређене врсте радио станица и радио фреквенција које могу користити дипломатско-конзуларна представништва, у складу са међународним уговорима који обавезују државну заједницу Србија и Црна Гора.</s>
<s>Дипломатско-конзуларна представништва могу користити радио станице само за сопствене потребе.</s>
<s>Страна правна лица могу користити радио фреквенције и одређене врсте радио станица на територији Републике Србије када остварују, на основу уговора или одлука, односно сагласности надлежних органа, пословно-техничку, информативну, научну, културну, спортску и другу сарадњу са одговарајућим органима и организацијама у земљи.</s>
<s>Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана издаје Агенција, уз сагласност органа надлежног за послове одбране и органа надлежног за унутрашње послове.</s><s>Сагласност је потребна само за фреквенцијске опсеге који су Планом намене утврђени за коришћење од стране ових органа.</s>
<s>Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана страно правно лице је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу управе приликом преласка државне границе.</s>
<s>Страно правно лице може користити радио станицу само за сопствене потребе и не може пружати услуге трећим лицима.</s>
<s>Страна физичка лица могу за своје потребе, док бораве на територији Републике Србије, користити:</s>
<s>1) аматерске радио станице;
2) радио станице које раде у опсегу намењеном грађанима (CB станице);
3) радио станице на сопственом ваздухоплову и сопственом броду и другим пловилима на пловним путевима, у односној радио служби;
4) претплатничке радио станице које раде у оквиру јавне телекомуникационе мреже.</s>
<s>Агенција издаје дозволу за радио станице из става 1 тач.</s><s>1) и 2) овог члана ако не постоји узајамност са државом чији је држављанин подносилац захтева.</s><s>Дозвола се издаје уз сагласност органа надлежног за унутрашње послове.</s>
<s>Дозволу за радио станицу из става 1 овог члана тач.</s><s>1) и 2) овог члана страно физичко лице је дужно да прибави пре уношења радио станице у земљу и да је покаже надлежном пограничном органу приликом преласка државне границе.</s>
<s>За радио станицу из става 1 тачка 3) овог члана прихвата се национална дозвола за радио станицу издата на прописаном обрасцу у складу са међународним Правилником о радиокомуникацијама.</s>
<s>Радио станица мора почети са радом најкасније у року од једне године од дана издавања дозволе, осим ако посебним законом није другачије одређено.</s>
<s>Радио станица се може пустити у рад после извршеног техничког прегледа од стране Агенције, којим се врши провера параметара предвиђених у пројектној и/или техничкој документацији на основу које су добијене дозволе и пошто корисник у целини измири прописане новчане обавезе.</s>
<s>На технички преглед радио станице примењују се одредбе овог закона којима се уређује технички преглед телекомуникационих мрежа, система и средстава.</s>
<s>Корисник радио станице који из објективних разлога није у могућности да у року из става 1 овог члана пусти у рад радио станицу, може да, у писаној форми, најкасније 15 дана пре истека рока за почетак рада радио станице, поднесе захтев за продужење рока, у коме је дужан да наведе разлоге закашњења.</s>
<s>Агенција процењује разлоге за продужење рока за почетак рада радио станице и дужна је да одлуку о поднетом захтеву из става 4 овог члана донесе до истека рока за почетак рада радио станице.</s>
<s>Агенција ближе утврђује поступак техничког прегледа и трошкове техничког прегледа које је корисник дужан да плати.</s>
<s>Корисник радио станице је дужан да се, приликом рада радио станице, придржава услова у дозволи за радио станицу и услова одређених овим законом и прописима донетим на основу овог закона, да обезбеди да се радом његове радио станице не стварају штетне сметње у раду других радио станица, да обезбеди да се радом његове радио станице не угрожава нити нарушава животна средина, а посебно да, у складу са прописаним стандардима, обезбеди заштиту људи од штетног зрачења уређаја, као и да предузима мере за благовремено отклањање неправилности у раду своје радио станице.</s>
<s>Ако се утврди да радио станица ствара штетне сметње другим радио станицама или њу ометају друге радио станице, Агенција предузима све неопходне мере да ометање престане.</s>
<s>У циљу регулисања области штетних сметњи и других ометања, Агенција ближе утврђује:</s>
<s>1) услове електромагнетске компатибилности;
2) методе и мере за спречавање или смањивање електромагнетских сметњи;
3) поступке и ограничења који се примењују у случају да телекомуникациони уређај, делимично или у целости, није у складу са утврђеним захтевима за коришћење радио станице.</s>
<s>Корисник плаћа накнаду за коришћење радио фреквенције, по правилу, једном годишње.</s>
<s>Висина накнаде за коришћење радио фреквенције утврђује се на основу следећих критеријума:</s>
<s>1) врсте радио станице;
2) намене радио мреже у којој се радио станица користи;
3) броја становника у зони опслуживања, односно сервисној зони, а на основу званичних података органа надлежног за послове статистике;
4) степена развијености подручја на коме се простире рад радио станице.</s>
<s>Висину накнаде из става 5 овог члана утврђује Агенција.</s>
<s>Радио станица на домаћем и страном ваздухоплову може се, док се ваздухоплов налази на аеродрому који је на територији Републике Србије, употребити само за радиокомуникацију са службом контроле летења, ради пријема података и упутстава за полетање и кретање по маневарским површинама на аеродрому.</s><s>Ваздухоплови могу, док се налазе на аеродрому користити преносне радио станице за остваривање радио везе са службом прихвата и отпреме путника, пртљага и робе на том аеродрому.</s>
<s>Радио станица на домаћем и страном броду и другом пловилу не сме се употребљавати док се брод, односно пловило налази у луци, односно пристаништу који су на територији Републике Србије, осим радио станице која служи за радиокомуникацију са службом лучке пилотаже и за маневрисање у луци, односно пристаништу, као и преносне радио станице за остваривање радиокомуникација у луци, односно пристаништу, при искрцавању и укрцавању путника, истовару робе и другим бродским манипулацијама.</s>
<s>Радио станице на страним локомотивама могу се употребљавати на пругама које се налазе на територији Републике Србије до пограничне железничке станице, у складу са међународним уговорима који обавезују Републику Србију.</s>
<s>Дозвола за радио станицу важи, по правилу, 10 година, осим дозволе за радио станицу на ваздухоплову, односно броду чије важење је везано за пловидбеност ваздухоплова, односно брода.</s>
<s>Изузетно од одредбе става 1 овог члана, на захтев корисника, може се издати дозвола за радио станицу са ограниченим роком важења.</s>
<s>Дозвола за радио станицу која се, на захтев регулаторног тела надлежног за радиодифузију, издаје емитерима радио и телевизијских програма, издаје се са роком важења који регулаторно тело надлежно за радиодифузију утврди у дозволи за емитовање програма.</s>
<s>Период на који је издата дозвола за радио станицу може се продужити на захтев имаоца дозволе, при чему је ималац дозволе дужан да захтев поднесе Агенцији најкасније 60 дана пре истека рока на који је дозвола издата, ако посебним прописима није предвиђен другачији рок.</s>
<s>Ако прихвати захтев из става 4 овог члана, Агенција, под истим условима под којима је издата дозвола чији се рок важења продужава, издаје нову дозволу за радио станицу у којој утврђује нови рок важења дозволе.</s>
<s>Дозвола за радио станицу престаје да важи:</s>
<s>1) истеком рока на који је дозвола издата;
2) истеком рока за почетак рада радио станице, ако радио станица у том року није почела са радом;
3) престанком постојања корисника радио станице, ако је дозвола за радио станицу издата правном лицу;
4) смрћу власника радио станице, ако је дозвола за радио станицу издата физичком лицу;
5) престанком потребе за одређеном врстом радиокомуникација;
6) трајном забраном коришћења радио станице;
7) отуђењем или расходовањем радио станице;
8) одузимањем дозволе, у складу са овим законом.</s>
<s>Ако корисник дозволе за радио станицу промени име, назив, односно фирму дужан је да прибави нову дозволу за радио станицу.</s>
<s>Услови утврђени у дозволи за радио станицу могу се изменити ако се у току рада те радио станице за то укаже потреба.</s>
<s>Измену услова из става 1 овог члана врши Агенција, на захтев корисника радио станице, издавањем нове дозволе за радио станицу, када престаје да важи претходно издата дозвола.</s>
<s>Ако у току рада радио станице дође до промене у Плану намене, плановима расподеле, односно у прописима о условима за коришћење радио станице, корисник радио станице је дужан да, на захтев Агенције, о свом трошку, прилагоди рад те радио станице насталим променама.</s>
<s>Дозвола за радио станицу се може одузети ако:</s>
<s>1) нису испуњени услови садржани у овом закону или у дозволи за радио станицу;
2) се утврди да су у захтеву за издавање дозволе за радио станицу наведени неистинити или нетачни подаци;
3) престану права стечена лиценцом;
4) истекне, буде одузета одлуком регулаторног тела надлежног за радиодифузију или на други начин престане да важи дозвола за емитовање радио и телевизијског програма, у складу са посебним законом којим се уређује област радиодифузије;
5) није плаћена накнада за коришћење радио фреквенције;
6) се промени намена радио фреквенцијског опсега или ако се појаве јавне потребе које имају приоритет и које се не могу задовољити на неки други начин;
7) радио станица причињава штетне сметње другим телекомуникационим уређајима;
8) се радом радио станице угрожава или нарушава животна средина, посебно ако рад радио станице проузрокује зрачења изнад прописаних стандарда.</s>
<s>У циљу издавања дозволе за радио станицу, Агенција ближе прописује:</s>
<s>1) поступак за издавање дозволе за радио станицу, податке и документацију потребне за прибављање дозволе за радио станицу;
2) обрасце дозвола за радио станицу;
3) начин идентификације и коришћење секвенци сигнала као и протокола (процедура) у радиокомуникацијама;
4) услове за признавање дозволе за радио станицу издате у другим државама на основу узајамности или међународних уговора и прихваћених стандарда;
5) врсте радио станица, односно радио фреквенција за које се не издају дозволе, као и услове које треба испунити у тим случајевима;
6) услове под којима се могу користити поједине врсте радио станица у различитим радио службама, односно различитим радио фреквенцијским опсезима;
7) величину заштитне зоне у близини одређених радио станица;
8) услове за слободне правце за улаз и излаз радио релејних веза (радио коридори) у градовима и насељима градског карактера;
9) врсте радио станица које се могу постављати у градовима и насељима градског карактера;
10) услове за израду пројектне и техничке документације.</s>
<s>Поред базе података о регистрима које води у складу са чланом 22 овог закона, Агенција за потребе планирања радио фреквенција, контролу радиоемисија и контролу радио станица, формира и одржава базу података који се односе на:</s>
<s>1) координацију коришћења радио фреквенција са суседним и другим земљама;
2) пријављивање и регистровање додела радио фреквенција код Међународног савеза за телекомуникације;
3) контролу радио емисија и контролу радио станица;
4) кориснике радио станица;
5) рељеф територије Републике Србије, државне заједнице Србија и Црна Гора и одговарајућих пограничних подручја суседних земаља (топографске карактеристике и електричне карактеристике терена);
6) друге податке који су од значаја за планирање радио фреквенција, контролу радио емисија и контролу радио станица.</s>
<s>Агенција остварује сарадњу са међународним организацијама и администрацијама других земаља које се баве пословима управљања радио фреквенцијским спектром и стара се о извршавању међународних споразума у овој области.</s>
<s>Сарадњу са међународним организацијама и операторима других земаља могу остваривати телекомуникациони оператори, у складу са међународним споразумима.</s>
<s>Агенција координира и усаглашава ставове заинтересованих телекомуникационих оператора у погледу међународне сарадње у области радиокомуникација, у сарадњи са надлежним органима, а ради остваривања интереса у овој области.</s>
<s>Поред докумената и података из члана 20 овог закона, Агенција у области радиокомуникација објављује, на начин утврђен статутом:</s>
<s>1) План намене радио фреквенцијских опсега и планове расподеле радио фреквенција;
2) предвиђене измене намене радио фреквенцијских опсега у наредне две године;
3) листу служби које раде у радио фреквенцијским опсезима, чија је намена различита од Плана намене радио фреквенцијских опсега;
4) предвиђене радио фреквенцијске опсеге за нове службе.</s>
<s>При одређивању услова и начина коришћења радио фреквенција за намене из члана 2 овог закона, Агенција остварује сарадњу са регулаторним телом које је, у складу са посебним законом, надлежно за радиодифузију, на следећи начин:</s>
<s>1) разматра захтеве регулаторног тела надлежног за радиодифузију, који се односе на потребе јавне и комерцијалне радиодифузије;
2) пре достављања предлога плана расподеле надлежном Министарству, прибавља мишљење регулаторног тела надлежног за радиодифузију;
3) на предлог регулаторног тела надлежног за радиодифузију испитује могућност ревизије усвојених планова.</s>
<s>Регулаторно тело које је, у складу са посебним законом, надлежно за радиодифузију и за издавање дозвола за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијских програма, јавни конкурс за издавање дозвола за емитовање програма расписује и дозволе за емитовање програма издаје на основу плана расподеле радио фреквенција, са основним техничким параметрима (локација предајника, ефективна изражена снага, сервисна зона, итд.), који је утврђен у складу са чланом 63 овог закона.</s>
<s>Дозвола за радио станицу, коју издаје Агенција, је саставни део дозволе за емитовање програма коју издаје регулаторно тело из става 2 овог члана, при чему се дозвола за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма може издати само уз истовремено издавање и дозволе за радио станицу.</s>
<s>Агенција издаје дозволу за радио станицу на основу захтева регулаторног тела из става 2 овог члана и доставља је том телу ради спровођења поступка за издавање дозволе за емитовање програма.</s><s>Агенција је дужна да изда дозволу за радио станицу ако су испуњени услови прописани овим законом и ако је захтев регулаторног тела надлежног за радиодифузију у складу са планом расподеле радио фреквенција.</s>
<s>Ако Агенција утврди да је регулаторно тело надлежно за радиодифузију издало дозволу за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма супротно ставу 2 овог члана, захтеваће од регулаторног тела које је такву дозволу издало да је, најкасније у року од 15 дана, усагласи са планом расподеле и утврђеним техничким параметрима.</s><s>У случају да регулаторно тело надлежно за радиодифузију не поступи у предвиђеном року по захтеву Агенције, Агенција ће одузети издату дозволу за радио станицу и изрећи меру у складу са чланом 28 овог закона.</s>
<s>Ради остваривања целовите евиденције издатих дозвола, регулаторно тело надлежно за радиодифузију доставља Агенцији примерак издате дозволе за емитовање, односно дистрибуцију радио и телевизијског програма.</s>
<s>Радиокомуникације органа одбране, унутрашњих послова и иностраних послова ближе се уређују посебним прописима, у складу са овим законом.</s>
<s>Органи одбране, унутрашњих послова и иностраних послова у обавези су да се, приликом изградње и коришћења својих радиокомуникација на територији Републике Србије, придржавају одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона, који се односе на намену фреквенцијских опсега и врсте емисија, као и на предузимање мера за спречавање штетних сметњи и за пружање помоћи у случају опасности.</s>
<s>-{VI}- НУМЕРАЦИЈА</s>
<s>Агенција доноси План нумерације за телекомуникационе мреже и управља овим планом.</s>
<s>При доношењу Плана нумерације и управљању овим планом, Агенција је дужна да се придржава одлука и прописа надлежних органа државне заједнице Србија и Црна Гора и међународних организација који обавезују Републику Србију и Републику Црну Гору, као и одлука и прописа надлежних органа државне заједнице Србија и Црна Гора који се односе на расположивост нумерација за коришћење на територији Републике Србије.</s>
<s>Агенција додељује јавним телекомуникационим операторима бројеве из Плана нумерације на недискриминаторској основи.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор плаћа годишњу накнаду за коришћење додељених бројева, чију висину утврђује Агенција, на основу следећих критеријума:</s>
<s>1) врсте јавне телекомуникационе услуге за коју ће се користити додељени број;
2) броја становника на подручју на коме ће се користити додељени број, а према званичним подацима органа надлежног за послове статистике;
3) посебне намене за коју се користи додељени број, односно додељена нумерација (интерна нумерација, адресирање у телекомуникационим мрежама, комерцијална експлоатација додељеног броја и др.);
4) специфичних техничких услова, односно параметара од значаја за употребу додељеног броја.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор може додељени број уступити на коришћење трећем лицу, које уступљени број намерава да користи у комерцијалне сврхе, а не за сопствене потребе, само на основу уговора сачињеног у писаној форми, на који је претходно Агенција дала сагласност.</s>
<s>План нумерације представља скуп правила и принципа који се односе на доделу, коришћење и администрирање нумерација националних телекомуникационих мрежа и услуга.</s>
<s>План нумерације обухвата и интерну нумерацију и адресирање у телекомуникационим мрежама, рационално коришћење бројева, могућност избора и претходног избора телекомуникационог оператора и право корисника на преношење бројева.</s>
<s>План нумерације садржи и:</s>
<s>1) додељивање бројева са приоритетима;
2) додељивање бројева на које се примењују посебне тарифе;
3) додељивање бројева који се користе за преуређивање Плана нумерације, уколико је потребно;
4) динамику (рокове) промене додељених бројева или увођења нових бројева.</s>
<s>-{VII}- СТАНДАРДИ И УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ МРЕЖА И ОБЈЕКАТА И ПОСТАВЉАЊЕ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИХ СРЕДСТАВА</s>
<s>Агенција, у складу са овим законом, доноси општи акт којим прописује стандарде за телекомуникационе мреже, системе и средства.</s>
<s>Стандарди се могу односити и на пројектовање, постављање, одржавање и коришћење телекомуникационих мрежа, система и средстава.</s>
<s>Агенција прописује стандарде на основу међународних стандарда и техничких прописа у области телекомуникација, првенствено на основу стандарда и техничких прописа који се примењују у Европској Унији.</s>
<s>Телекомуникационе мреже, системи и средства морају се градити, пројектовати, производити, употребљавати и одржавати у складу са прописаним стандардима и нормативима.</s>
<s>Агенција врши контролу усклађености са прописаним стандардима и нормативима и издаје одговарајуће техничке дозволе - сертификате.</s>
<s>Ако није другачије предвиђено овим законом, односно стандардима које је прописала Агенција, за телекомуникационе мреже, системе и средства непосредно важе одговарајући стандарди и технички прописи који се примењују у Европској Унији.</s>
<s>Телекомуникациона средства намењена продаји, односно уградњи на територији Републике Србије, која су одобрена, односно за која је на други прописан начин утврђено да задовољавају одговарајуће стандарде који важе у Европској Унији, сматрају се усаглашеним са домаћим стандардима.</s>
<s>Телекомуникационе мреже, системи и средства могу се пустити у рад и користити после прегледа и одобравања њиховог коришћења од стране Агенције, уколико су испуњени сви прописани технички услови и услови из дозволе (технички преглед).</s>
<s>Подаци о извршеном техничком прегледу телекомуникационе мреже, система, односно средства уносе се у посебан образац чију форму и садржину утврђује Агенција и чији се један примерак уручује приликом извршеног техничког прегледа.</s>
<s>Телекомуникациони системи и средства се могу ставити у промет само ако поседују одговарајућу техничку дозволу (сертификат).</s>
<s>За издате сертификате, односно за извршен технички преглед плаћају се трошкови издавања сертификата, односно вршења техничког прегледа, у складу са ценовником трошкова који доноси Агенција.</s>
<s>Телекомуникационе мреже, системи и средства морају бити пројектовани, изграђени, односно произведени, коришћени и одржавани тако да њихов рад не изазива недозвољене сметње раду других телекомуникационих мрежа, система и средстава.</s>
<s>Телекомуникационе мреже, системи и средства могу се пустити у рад тек пошто Агенција изврши технички преглед, којим се проверавају параметри предвиђени у пројектној и/или техничкој документацији на основу које су добијене одговарајуће дозволе.</s><s>Агенција ближе прописује поступак техничког прегледа.</s>
<s>Када за то постоје технички или други оправдани разлози, Агенција може да наложи да два или више телекомуникациона оператора заједнички користе инфраструктурне објекте, односно да телекомуникационом оператору - власнику објекта наложи да омогући другом телекомуникационом оператору сукоришћење, уз правичну накнаду.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор има право да захтева право пролаза преко туђег земљишта или право коришћења туђег земљишта (службености), када је то неопходно ради постављања јавних телекомуникационих мрежа или система и инсталирање телекомуникационих средстава.</s>
<s>Ако јавни телекомуникациони оператор и власник непокретности не постигну споразум о праву пролаза или праву друге службености за инсталирање или заштиту телекомуникационих мрежа, система и средстава, право коришћења или пролаза регулише се по општим правилима.</s>
<s>При изградњи или инсталирању телекомуникационих мрежа, система или средстава, телекомуникациони оператор је дужан да предузме неопходне мере да обезбеди заштиту туђе имовине, безбедност и заштиту здравља људи, као и да осигура безбедан проток саобраћаја и заштиту животне средине, посебно у односу на зрачења која се према важећим стандардима сматрају штетним.</s>
<s>У близини телекомуникационих објеката и других телекомуникационих средстава забрањено је изводити радове или подизати објекте који би могли да оштете или ометају њихово функционисање.</s>
<s>Ако је извођење одређених радова или подизање објекта неопходно, инвеститор, односно извођач радова је дужан да претходно прибави сагласност телекомуникационог оператора ради предузимања потребних мера за заштиту и обезбеђивање несметаног функционисања телекомуникација.</s>
<s>Трошкове предузимања мера и трошкове прибављања сагласности из става 2 овог члана сноси инвеститор, односно извођач радова.</s>
<s>У градовима и насељима градског карактера урбанистичким плановима се морају утврдити слободни правци за улаз и излаз радио релејних веза (радио коридори).</s>
<s>У близини одређених радио станица и антенских постројења на правцима простирања усмерених радио таласа од једне до друге радио станице мора да постоји заштитна зона у којој је забрањено градити друге радио станице или објекте и постројења која могу ометати простирање радио таласа или могу проузроковати сметње.</s>
<s>Електроенергетска постројења за пренос, дистрибуцију и коришћење електричне енергије, која се налазе у близини телекомуникационе мреже, морају бити грађена, коришћена и одржавана тако да њихов рад не проузрокује сметње у функционисању те телекомуникационе мреже и да не доводе у опасност живот и здравље људи који изводе радове на тој телекомуникационој мрежи или је користе.</s>
<s>Електрична и друга постројења, уређаји и апарати не смеју да стварају електромагнетске сметње у раду телекомуникационе мреже и морају да имају сертификат о усаглашености са мерама за сузбијање електромагнетских сметњи у раду телекомуникационих мрежа и у пријему сигнала.</s>
<s>-{VIII}- ЗАШТИТА КОРИСНИКА</s>
<s>Поред права на несметано коришћење и квалитетну јавну телекомуникациону услугу, као и права на приватност и безбедност информација, корисници јавних телекомуникационих услуга или јавних телекомуникационих мрежа имају право да:</s>
<s>1) приступају информацијама о телефонским бројевима, информацијама о службама за хитне интервенције и другим услугама универзалног сервиса, које су предвиђене овим законом и прописима донетим на основу овог закона;
2) од јавних телекомуникационих оператора добију, на захтев, без плаћања посебне накнаде, рачун са специфицираним позивима и трошковима, за одговарајући обрачунски период;
3) од стране јавног телекомуникационог оператора унапред буду обавештени о свим последицама неблаговременог плаћања рачуна, укључујући прекид пружања услуге;
4) од стране јавног телекомуникационог оператора буду обавештени о својим правима и о обавезама јавног телекомуникационог оператора, у случају прекида пружања услуге или смањења квалитета пружених услуга;
5) јавном телекомуникационом оператору, у року од осам дана од дана пријема рачуна, уложе приговор на рачун, о коме је јавни телекомуникациони оператор дужан да одлучи у року од 15 дана од дана пријема приговора и да о својој одлуци кориснику достави обавештење у писаној форми;
6) Агенцији поднесу приговор на непрописно поступање телекомуникационог оператора, укључујући и приговор на висину испостављеног рачуна, пошто искористе сва правна средства код телекомуникационог оператора.</s>
<s>Коришћење права на заштиту из става 1 овог члана не спречава корисника телекомуникационе услуге да заштиту својих права оствари и на начин предвиђен другим прописима.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор и корисник међусобна права и обавезе регулишу уговором, а услови пружања јавне телекомуникационе услуге морају бити унапред познати и доступни јавности.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор не може одређивати обавезе кориснику приликом модернизације телекомуникационе мреже.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор може кориснику привремено прекинути пружање услуге ако:</s>
<s>1) наступе техничке сметње у јавној телекомуникационој мрежи - до отклањања сметњи;
2) се утврде техничке сметње или недостаци на уређајима или инсталацијама корисника - до отклањања сметњи, односно недостатака;
3) се изводе радови на реконструкцији или проширењу јавне телекомуникационе мреже на коју је корисник прикључен - до завршетка радова;
4) корисник или друго лице, употребом његовог корисничког броја или другог вида идентификације корисника приликом коришћења јавне телекомуникационе услуге, узнемирава или вређа друге кориснике истог или другог јавног телекомуникационог оператора;
5) корисник није измирио своје новчане обавезе за коришћене услуге у року од 15 дана од дана доспелости тих обавеза - до дана измирења доспелих обавеза, с тим што ће јавни телекомуникациони оператор и за време привременог прекида пружања јавне телекомуникационе услуге омогућити кориснику пружање оних услуга које не представљају трошак корисника, у мери у којој је то технички могуће.</s>
<s>У случају из става 1 тачка 5) овог члана јавни телекомуникациони оператор може трајно прекинути пружање јавне телекомуникационе услуге ако корисник ни у року од 60 дана од дана привременог прекида не измири своја доспела потраживања.</s>
<s>-{IX}- МЕЂУНАРОДНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ</s>
<s>Домаће телекомуникационе мреже могу бити повезане са телекомуникационим мрежама других држава, на основу међународних споразума и под условима прописаним законом.</s>
<s>Јавном телекомуникационом оператору који поседује одговарајућу дозволу за обављање ове врсте телекомуникационе делатности и који испуњава услове које Агенција пропише у складу са чланом 38 овог закона, а који обухватају и услове који су од значаја за безбедност земље, Агенција издаје одобрење за повезивање домаће телекомуникационе мреже са телекомуникационом мрежом друге земље.</s>
<s>На питања споразума о повезивању између домаћег и страног телекомуникационог оператора, накнаде за интерконекцију и обрачунске тарифе не примењују се одредбе овог закона којима се уређује интерконекција.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператор који је добио одобрење за повезивање са телекомуникационом мрежом оператора друге земље, има право да закључи са овим оператором уговор о изградњи мреже за интерконекцију и о размени саобраћаја, као и да врши обрачун и наплату међународног телекомуникационог саобраћаја (међународни обрачун).</s><s>На питања изградње мреже за интерконекцију примењују се одредбе чл. 86 и 87 овог закона.</s>
<s>Агенција прати и обавештава надлежне државне органе, телекомуникационе операторе и јавност о развоју у области прописа и правила која су усвојиле међународне организације које се баве питањима из области телекомуникација (EU, ITU, CEPT, WTO и др.) и предузима мере да ови прописи и правила буду усвојени и уграђени у домаћи правни систем.</s>
<s>Министарство, у сарадњи са надлежним органима, координира и усаглашава активности које се односе на међународну сарадњу у области телекомуникација.</s>
<s>-{X}- КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Новчаном казном од 300.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ јавни телекомуникациони оператор који је правно лице, ако:</s>
<s>1) не предузме одговарајуће мере ради обезбеђења поверљивости и безбедности услуга које пружа, у складу са чланом 54;
2) гради, поседује и експлоатише јавну телекомуникациону мрежу и/или пружа јавну телекомуникациону услугу без претходно издате дозволе Агенције, ако је таква дозвола потребна у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега (члан 32);
3) поседује јавну телекомуникациону мрежу, односно пружа јавну телекомуникациону услугу која није обухваћена добијеном дозволом (члан 34);
4) делатност у области телекомуникација не обавља преко засебног повезаног правног лица (члан 34 ст. 3 и 4);
5) добијену лиценцу или одобрење пренесе на треће лице без претходне сагласности Агенције (члан 36 став 9 и члан 38 став 6);
6) за услуге које подлежу специјалном тарифном режиму примени тарифе супротно тарифама које је утврдила Агенција (члан 44);
7) не омогући интерконекцију другом телекомуникационом оператору у складу са одредбама овог закона (члан 46);
8) не поступи по налогу Агенције који се односи на посебне услове интерконекције (члан 48);
9) не извршава обавезе везане за пружање универзалног сервиса (члан 50);
10) не извршава обавезе везане за омогућавање закупа линија (чл. 52 и 53).</s>
<s>За привредни преступ из става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 100.000 динара, казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора.</s>
<s>Новчаном казном од најмање 60.000 динара казниће се за прекршај јавни телекомуникациони оператор који је правно лице, ако:</s>
<s>1) не омогући контролору телекомуникација приступ објекту или му не пружи тражене информације и документацију или му не омогући да изврши одговарајућа испитивања и мерења или на његов захтев сам не изврши тражена испитивања и мерења или се не одазове позиву ради вршења посебних мерења у контролно-мерном центру (члан 29);
2) јавно износи информације о садржају, чињеницама и условима преноса порука, изнад минимума који је неопходан за нуђење услуге на тржишту (члан 54);
3) податке о саобраћају који се односе на појединачне кориснике чува и обрађује супротно одредби члана 54 став 2;
4) не установи и не води евиденције, у складу са чланом 56;
5) не поднесе годишњи финансијски извештај или обрачун, у року из члана 57;
6) телекомуникациону мрежу, систем или средство пусти у рад и користи пре обављеног техничког прегледа (члан 86);
7) телекомуникациону мрежу, систем или средство пројектује, изгради, користи или одржава тако да њихов рад проузрокује сметње у раду других телекомуникационих мрежа, система или средстава (члан 87);
8) не поступи по налогу Агенције који се односи на заједничко коришћење инфраструктурног објекта или не омогући сукоришћење таквог објекта (члан 87);
9) не предузме неопходне мере за заштиту туђе имовине, безбедности или здравља људи или не осигура безбедан проток саобраћаја или не обезбеди заштиту човекове околине, посебно у односу на штетна зрачења (члан 87);
10) корисницима својих телекомуникационих услуга или телекомуникационих мрежа не обезбеди приступ информацијама о телефонским бројевима или информацијама о службама за хитне интервенције или приступ другим услугама универзалног сервиса који је обавезан да пружа, или ако кориснику, на његов захтев и без посебног плаћања накнаде, за захтевани обрачунски период не изда рачун са специфицираним позивима и трошковима, или ако кориснике не обавести унапред о последицама неблаговременог плаћања рачуна, или ако кориснике не обавести о њиховим правима и својим обавезама у случају прекида пружања услуге или смањења квалитета пружене услуге, или ако кориснику наметне обавезе приликом модернизације мреже (члан 92);
11) прекине пружање услуга кориснику супротно одредби члана 93 или не настави са пружањем услуга кориснику по престанку околности које су биле разлог за привремени прекид пружања услуга;
12) изврши повезивање своје телекомуникационе мреже са телекомуникационом мрежом друге државе без одобрења Агенције (члан 94).</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора, новчаном казном од најмање 6.000 динара.</s>
<s>За прекршај из тачке 1) става 1 овог члана казниће се новчаним казнама предвиђеним у ст. 1 и 2 овог члана и друго правно лице, односно одговорно лице у правном лицу.</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 6.000 динара, казниће се и јавни телекомуникациони оператор који је предузетник.</s>
<s>За прекршај из тачке 1) става 1 овог члана, новчаном казном од најмање 15.000 динара казниће се и предузетник, а новчаном казном од најмање 6.000 динара друго физичко лице.</s>
<s>Новчаном казном од најмање 60.000 динара казниће се за прекршај јавни телекомуникациони оператор који је правно лице или друго правно лице, ако:</s>
<s>1) користи радио станицу без претходно прибављене дозволе (члан 65 став 1);
2) као увозник увезе радио станицу без сагласности Агенције (члан 65 став 3);
3) привремено или трајно пренесе или уступи трећем лицу дозволу за радио станицу (члан 65 став 6);
4) пусти у рад радио станицу без обављеног техничког прегледа (члан 71 став 2);
5) не придржава се прописаних услова за рад радио станице или ако не обезбеди да се радом његове радио станице не стварају штетне сметње у раду других радио станица или ако не обезбеди да се радом његове радио станице не угрожава или нарушава животна средина, ако не обезбеди заштиту људи од штетног зрачења или ако не предузме мере за благовремено отклањање неправилности у раду своје радио станице (члан 72);
6) користи радио станицу по престанку важења дозволе (члан 75);
7) на захтев Агенције не прилагоди рад своје радио станице насталим променама (члан 76 став 3).</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице јавног телекомуникационог оператора, односно одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од најмање 6.000 динара.</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и јавни телекомуникациони оператор који је предузетник или други предузетник, новчаном казном од најмање 60.000 динара.</s>
<s>За прекршај из става 1 тач.</s><s>1), 3), 4), 5), 6) и 7) овог члана казниће се и физичко лице ималац радио станице, новчаном казном од најмање 10.000 динара.</s>
<s>Новчаном казном од најмање 30.000 динара казниће се за прекршај правно лице, ако:</s>
<s>1) у близини телекомуникационог објекта или другог телекомуникационог средства изводи радове или подиже објекте који би могли да оштете или ометају њихово функционисање или ако обавља радове у близини ових објеката или средстава без претходне сагласности телекомуникационог оператора (члан 88);
2) у заштитној зони гради радио станицу или други објекат или постројење који могу ометати простирање радио таласа или који могу проузроковати сметње (члан 89);
3) гради, користи или одржава електроенергетска постројења за пренос, дистрибуцију или коришћење електричне енергије у близини телекомуникационе мреже, тако да њихов рад проузрокује сметње у функционисању те телекомуникационе мреже или доводи у опасност живот или здравље људи који изводе радове на тој телекомуникационој мрежи или који је користе (члан 90);
4) производи, ставља у промет или користи електрична или друга постројења, уређаје или апарате који стварају електромагнетске сметње у раду телекомуникационе мреже или који немају сертификат о усаглашености са мерама за сузбијање електромагнетских сметњи у раду телекомуникационих мрежа и у пријему сигнала (члан 91).</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу, новчаном казном од најмање 3.000 динара.</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и предузетник, новчаном казном од најмање 30.000 динара.</s>
<s>За прекршај из става 1 овог члана казниће се и физичко лице које није предузетник, новчаном казном од најмање 3.000 динара.</s>
<s>-{XI}- ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Влада ће поднети предлог за избор председника и чланова Управног одбора Агенције у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.</s>
<s>Скупштина ће изабрати председника и чланове Управног одбора Агенције у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.</s>
<s>Влада ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона обезбедити просторне, техничке, финансијске и друге материјалне услове за почетак рада Агенције.</s>
<s>У року из става 1 овог члана Влада ће, у складу са чланом 19 став 3 овог закона, утврдити финансијски план за прву годину рада Агенције.</s>
<s>Влада ће у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона донети Стратегију развоја телекомуникација у Републици.</s>
<s>Управни одбор Агенције ће се конституисати у року од 15 дана од дана избора председника и чланова.</s>
<s>Управни одбор Агенције ће на конститутивној седници донети Статут, Пословник о раду Управног одбора Агенције и опште акте о систематизацији послова и задатака и о унутрашњој организацији Агенције.</s>
<s>Агенција ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу општих аката из става 2 овог члана извршити пријем и распоређивање потребног броја запослених.</s>
<s>Остале опште акте за чије је доношење, у складу са овим законом, овлашћена, Агенција ће донети у року од шест месеци од дана конституисања Управног одбора.</s>
<s>До доношења општих аката из става 1 овог члана примењиваће се важећи прописи који нису у супротности са овим законом.</s>
<s>У року из става 1 овог члана Агенција ће донети и друге опште акте којима се, у складу са овим законом и важећим прописима, уређује функционисање и рад Агенције.</s>
<s>Агенција ће у року из става 1 овог члана формирати базе података, односно установити евиденције и регистре и прописати обрасце, у складу са овим законом.</s>
<s>Влада ће донети План намене радио фреквенцијских опсега у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона.</s>
<s>Министарство надлежно за послове телекомуникација ће донети планове расподеле радио фреквенција у року од 30 дана од дана доношења Плана намене из става 1 овог члана.</s>
<s>Министарство надлежно за послове телекомуникација ће у року од три месеца од дана почетка примене овог закона утврдити почетне групе (врсте) услуга које спадају у универзални сервис.</s>
<s>Постојеће дозволе (лиценце) издате јавним телекомуникационим операторима или друга права која су они стекли по раније важећим прописима за делатности за које се по овом закону захтева дозвола, остају на снази, али је ималац права дужан да вршење свог права усклади са одредбама овог закона, најкасније у року од годину дана од дана почетка његове примене.</s>
<s>Ималац лиценце или каквог другог права дужан је да у року из става 1 овог члана затражи од Агенције издавање нове лиценце (замена лиценце) или одобрења, који ће бити издати сагласно овом закону.</s>
<s>Ималац лиценце или другог одговарајућег права има право да му нова лиценца буде издата без јавног надметања и без плаћања једнократне накнаде која се у складу са овим законом наплаћује приликом издавања одговарајуће лиценце, ако је накнаду платио у складу са прописима важећим у време стицања лиценце, односно другог одговарајућег права.</s>
<s>Периодичне накнаде и друге новчане обавезе предвиђене овим законом, ималац лиценце или другог одговарајућег права, по издавању нове лиценце наставља да измирује у складу са одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона.</s>
<s>Ако ималац лиценце или другог одговарајућег права не поступи сагласно одредбама ст. 1 до 3 овог члана, односно ако своју активност не усклади са законом, примениће се правила о измени или одузимању лиценце, предвиђена овим законом.</s>
<s>Одредбе ст. 1 до 5 овог члана сходно се примењују и на друге јавне телекомуникационе операторе који у време ступања на снагу овог закона обављају делатност за коју се по овом закону захтева одговарајућа дозвола, а право на обављање делатности су стекли по раније важећим прописима.</s>
<s>Одредбе ст. 1 до 3 и става 5 овог члана не примењују се на имаоце дозволе за радио станицу који обављају делатност емитовања, односно дистрибуције радио и/или телевизијског програма, чији се положај уређује посебним законом.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператори и друга правна или физичка лица која у време ступања на снагу овог закона пружају јавне телекомуникационе услуге обавезна су да ускладе своје пословање и обављање делатности у области телекомуникација са одредбама овог закона у року од једне године од дана почетка његове примене.</s>
<s>Одредба става 1 овог члана примењује се и на лица која отпочну са пружањем јавне телекомуникационе услуге у периоду од ступања на снагу овог закона до почетка његове примене.</s>
<s>Правна и физичка лица која у време ступања на снагу овог закона пружају јавну телекомуникациону услугу која је у режиму одобрења (опште лиценце), а за чије пружање по до сада важећим прописима није била потребна дозвола, обавезна су да Агенцији поднесу пријаву за регистрацију у року од 30 дана од дана почетка примене овог закона.</s>
<s>Одредба става 3 овог члана примењује се и на лица која отпочну са пружањем јавне телекомуникационе услуге у периоду од ступања на снагу овог закона до почетка његове примене.</s>
<s>Јавни телекомуникациони оператори који обављају делатност у време ступања на снагу овог закона обавезни су да евиденције предвиђене у члану 56 овог закона уведу у року од једне године од дана почетка примене овог закона, односно од дана објављивања упутстава о евиденцији.</s>
<s>Агенција неће издавати дозволе за јавне телекомуникационе услуге за које су, пре ступања на снагу овог закона, већ додељена ексклузивна (искључива) права, док траје период ексклузивитета.</s>
<s>Предузеће за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. (у даљем тексту: Телеком Србија), оператор јавне фиксне телекомуникационе мреже који у време ступања на снагу овог закона има ексклузивно (искључиво) право да, најкасније до 9. јуна 2005. године, корисницима у Републици Србији пружа све постојеће и будуће врсте фиксних телекомуникационих услуга (што укључује локалне, националне, међуградске и међународне фиксне телекомуникационе услуге, услуге телефоније PSTN (public switched telephone network), остале фиксне услуге говорне поште, услуге преноса података, телематске услуге, услуге са додатном вредношћу, ISDN услуге (integrated sevices digital network), услуге интелигентних мрежа, фиксне сателитске услуге, фиксне услуге на основу DECT стандарда (digital enhanced cordless telephone) и закуп линија, да на територији Републике Србије гради, поседује и експлоатише било коју и све врсте постојећих и будућих фиксних телекомуникационих инфраструктура и мрежа (укључујући жичне и бежичне фиксне објекте), да обезбеђује услуге телефонских именика (укључујући телефонске именике „Беле странице“ и „Жуте странице“) и да, преко телефона или у електронском облику, даје обавештења о претплатничким бројевима који се односе на фиксне телекомуникационе услуге на којима има ексклузивно право, задржава ово право до истека наведеног рока, осим ако дође до измене уговора на основу кога је право стечено.</s>
<s>Измена уговора из става 1 овог члана која се односи на стечена ексклузивна (искључива) права производиће правно дејство само ако се том изменом стечена права из става 1 овог члана сужавају по обиму или врсти или ако се скраћује рок њиховог трајања.</s>
<s>Ексклузивно (искључиво) право из става 1 овог члана не обухвата услуге Интернета, мултимедијалне услуге, као ни било које радио-телевизијске и друге радиодифузне услуге кабловске телевизије, које се могу пружати слободно и под равноправним условима, у складу са одредбама овог закона.</s>
<s>У периоду трајања ексклузивног права ниједно физичко или правно лице, осим Телеком-а Србија, не може да пружа ниједну од телекомуникационих услуга наведених у ставу 1 овог члана, нити да организује, промовише или учествује у пружању услуга повратних позива (цалл back позива).</s>
<s>Пре истека рока из става 1 овог члана, свако физичко или правно лице може да поднесе пријаву за добијање дозволе за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже, или за пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже, али му не може бити издата дозвола која ће производити правна дејства пре истека рока ексклузивитета.</s>
<s>Изузетно, на основу дозволе издате у складу са ставом 5 овог члана, ималац дозволе може да гради јавну фиксну телекомуникациону мрежу за коју је дозвола издата, али нема право да отпочне са њеном експлоатацијом, нити да другоме омогући њену експлоатацију, за пружање било које услуге која је обухваћена ексклузивним (искључивим) правом Телеком-а Србија, пре него што издата дозвола почне да производи правно дејство.</s>
<s>У циљу усклађивања области телекомуникација са међународним стандардима, правилима и директивама и у циљу стварања услова за успостављање пуне слободне конкуренције после истека периода ексклузивитета, Телеком Србија је обавезан, док ексклузивитет траје, да:</s>
<s>1) дозволи, односно омогући другим јавним телекомуникационим операторима да преко његове мреже пружају услуге са додатном вредношћу;
2) прогресивно усклађује своје тарифе са трошковима за сваку услугу појединачно, при чему усклађивање треба да се оконча у што краћем року, а најкасније до 9. јуна 2005. године;
3) у што краћем року утврди програм циљева унапређења квалитета, какав је предвиђен међународним правилима, а нарочито правилима Европске Уније;
4) у складу са одредбама овог закона, уводи накнаде за интерконекцију и закуп линија, засноване на трошковном принципу и да не прави разлику између телекомуникационих оператора;
5) у року од једне године од дана почетка примене овог закона у обрачунима пословања исказује обрачуне за све своје активности, одвојено од обрачуна за интерконекцију и друге услуге, односно погодности које даје другим телекомуникационим операторима;
6) сваких шест месеци подноси Агенцији извештај о трошковима пружања универзалног сервиса, све до истека периода у коме има ексклузивно право на пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже;
7) најмање једном годишње, подноси Агенцији извештај који се односи на нове везе у јавној фиксној телекомуникационој мрежи.</s>
<s>Телеком Србија ће се, у смислу овог закона, сматрати јавним телекомуникационим оператором са значајним тржишним уделом најмање до истека ексклузивних (искључивих) права која има на дан ступања на снагу овог закона.</s>
<s>У складу са одредбом става 1 овог члана на Телеком Србија се примењују одредбе овог закона које се односе на јавног телекомуникационог оператора са значајним тржишним уделом, осим ако другачије није предвиђено овим законом.</s>
<s>Телеком Србија на основу овог закона, а у складу са његовим одредбама, има обавезу да обезбеђује универзални сервис у периоду не краћем од периода трајања његових ексклузивних (искључивих) права.</s>
<s>За време док траје период ексклузивних (искључивих) права, Телеком Србија нема право да за обезбеђивање универзалног сервиса захтева надокнаду трошкова из фонда за надокнаду трошкова универзалног сервиса.</s>
<s>Агенција може Телеком-у Србија издати лиценцу за обављање делатности јавне фиксне телекомуникационе мреже и услуга у року из члана 106 овог закона и ако у време издавања те лиценце још није испунио све обавезе које се односе на пружање универзалног сервиса, ако је до неиспуњења обавеза дошло из објективних разлога, као што су техничка немогућност, односно значајан обим инвестиција за чију је реализацију потребан дужи временски период.</s><s>У том случају, Агенција ће у лиценци коју издаје, као посебан услов, утврдити примерен рок у коме је Телеком Србија дужан да испуни све прописане обавезе.</s><s>Ако Телеком Србија не поступи у складу са овако прописаним условом, примениће се одредбе овог закона које се односе на мировање права и обавеза из дозволе и на одузимање дозволе.</s>
<s>Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о системима веза („Службени гласник РС“, бр. 38/91, 41/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 20/97), осим одредби којима се уређује оснивање и делатност јавног предузећа за обављање ПТТ саобраћаја (чл. 8, 9 и 10), организовање Предузећа ПТТ као холдинг предузећа (члан 11а ст. 1, 3, 4 и 5), именовање органа управе зависног предузећа (члан 11в), однос матичног и зависног предузећа (члан 11д), средства за оснивање и рад Предузећа ПТТ (чл. 13 и 14 ст. 1, 2 и 5), статус запослених у матичном и зависном предузећу (члан 14б), спровођење стечајног поступка над Предузећем ПТТ (члан 17), статут Предузећа ПТТ (члан 18), органи управе Предузећа ПТТ (чл. 19, 20, 21 и 22), обавеза Предузећа ПТТ у случају штрајка (члан 23) и обавеза Предузећа ПТТ у случају проглашавања ванредног стања (члан 24).</s>
<s>Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.</s>
<s>Одредбе овог закона којима се уређује оснивање Агенције примењују се даном ступања Закона на снагу, а остале одредбе Закона примењују се даном истека три месеца од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ акта о избору председника и чланова Управног одбора Агенције.</s>
<s>Службени гласник РС, број 44/2003</s>
<s>Извор</s>
<s>Закон о телекомуникацијама</s>
<s>Закони Републике Србије</s>
|
1637 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A7%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%BD%20%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%20%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Чобан тера овчице | <s>Чобан тера овчице,
лакој лане,
дири, дири дане,
чобан тера овчице лагано.</s>
<s>Преко једне речице,
лакој лане,
дири, дири, дане,
преко једне речице лагано.</s>
<s>Све му овце прођоше,
лакој лане,
дири, дири, дане,
све му овце прођоше лагано.</s>
<s>Само једна не може,
лакој лане,
дири, дири, дане,
само једна не може никако.</s>
<s>Чобан узе гранчицу,
лакој лане,
дири, дири, дане,
чобан узе гранчицу лагано.</s>
<s>Оди мени малено,
лакој лане,
дири, дири, дане,
јагње моје шарено овамо.</s>
<s>Види још</s>
<s>Изворне песме</s>
<s>Изворне песме
Српске староградске песме</s>
|
1638 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%20%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA | Душанов законик | <s>Закон благовернога цара Стефана, године 6857, индикта 2, на празник Вазнесења Господњег, месеца маја, 21. дан.<p></s>
<s>Овај закон постављамо од православнога сабора нашег, с преосвећеним патријархом, кир Јоаникијем, и свима архијерејима и црквеницима малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и свом властелом Царства ми, малом и великом.</s><s>Овима су законима одредбе:<p></s>
<s><p><p><p>
1. О хришћанству:
Најпре за хришћанство.</s><s>Овим начином да се очисти хришћанство.<p></s>
<s>2. О женидби:
Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.<p></s>
<s>3. О свадби:
Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче.<p></s>
<s>4. О духовној дужности:
И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и нека га слуша.</s><s>Ако ли се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било од овога Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи цркви, а аколи се оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунити црквена наређења, тада да се одлучи од цркве.<p></s>
<s>5. О проклињању хришћанина:
И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапут и трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне се поправити духовном заповешћу, потом да се одлучи.<p></s>
<s>6. О јереси латинској:
И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.<p></s>
<s>7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.<p></s>
<s>8. О латинском попу:
И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.<p></s>
<s>9. О полувершима:
И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.<p></s>
<s>10.</s><s>О јеретику:
И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.<p></s>
<s>11.</s><s>О духовницима:
И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, и селима.</s><s>И ти духовници да су они који су примили благослов на духовништво од својих архијереја, везати и решити, и да их свако слуша по црквеноме закону, а они духовници, које нису поставили за духовнике, да се изагнају и да их казни црква по закону.<p></s>
<s>12.</s><s>О суду:
И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.<p></s>
<s>13.</s><s>О епископима:
И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом.</s><s>И ко се нађе да је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана, да је проклет и онај који га је поставио.<p></s>
<s>14.</s><s>О игуманима и калуђерима:
Игумани да се не збацују без учешћа цркве.</s><s>Као игумани по манастирима да се поставе добри људи, који ће дом божји подизати.<p></s>
<s>15.</s><s>О киновијском животу:
Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.<p></s>
<s>16.</s><s>О монашком животу:
И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.<p>
17.</s><s>О калуђерима:
И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да се изагнају и да живе по манастирима.<p></s>
<s>18.</s><s>О монашком постригу:
И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не живе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.<p></s>
<s>19.</s><s>О збацивању раса:
И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати у послушност, и да се казни.<p></s>
<s>20.</s><s>О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.<p></s>
<s>21.</s><s>О продавању хришћанина:
И ко прода хришћанина у иноверну веру, да му се рука отсече и језик одреже.<p></s>
<s>22.</s><s>О црквеним људима:
Властеоски људи, који седе по црквеним селима и по катунима, да пође сваки своме господару.<p></s>
<s>23.</s><s>О црквеном спровођењу:
Црквама да нема спровођења поноса осим када иде куда цар, тада да га прате.<p></s>
<s>24.</s><s>И ако се нађе црквени управник који је узео мито, да се уништи.<p></s>
<s>25.</s><s>О управљању црквама:
Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.<p></s>
<s>26.</s><s>О ослобођењу цркава:
Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свих работа, малих и великих.<p></s>
<s>27.</s><s>И цркве царске да се не подлажу под цркве велике.<p></s>
<s>28.</s><s>О храни убозима:
И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучи од сана.<p></s>
<s>29.</s><s>О калуђерском животу:
И калуђери да не живе изван манастира.<p></s>
<s>30.</s><s>О чупању црквенога човека:
И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко преступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.<p></s>
<s>31.</s><s>О поповима:
И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, а остали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и да је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа црквама по закону.<p></s>
<s>32.</s><s>О људима црквеним:
Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су меропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су разагнали.<p></s>
<s>33.</s><s>О суду људи црквених:
Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и пред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обе цркве.<p></s>
<s>34.</s><s>О селу меропашком:
И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе, црквени људи да не иду у меропшине, ни на сено, ни на орање, ни на винограде, ни на једну работу, ни на малу, ни на велику; од свих работа ослободи их царство ми, нека работају само цркви; ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину, и оглуши се о закон царства ми, томе власнику да се све одузме и да се казни.<p></s>
<s>35.</s><s>О управљању црквама:
И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.<p></s>
<s>36.</s><s>О црквеном закону:
И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима, према томе какав је који манастир.<p></s>
<s>37.</s><s>О митрополитском упућивању:
И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова, какав је од баштине.<p></s>
<s>38.</s><s>О исхрани коња:
И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну.<p>
39.</s><s>О властели и властеличићима:
Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне.<p></s>
<s>40.</s><s>О хрисовуљима:
И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.<p></s>
<s>41.</s><s>О умрлој властели:
Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.<p></s>
<s>42.</s><s>О баштини слободној:
И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим да дају соће и војску да војују по закону.<p></s>
<s>43.</s><s>О насиљу над баштином:
И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане.<p></s>
<s>44.</s><s>О властеоским робовима:
И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.<p></s>
<s>45.</s><s>О баштини слободној:
И властела и други људи, који имају баштинске цркве у својим баштинама, да није властан господин цар, ни патријарх, ни други епископ подложити те цркве под Велику цркву, осим да је властан баштиник да постави свога калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ, у чијој буде нурији, и да управља епископ у тој цркви духовним послом.<p></s>
<s>46.</s><s>О робовима:
И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.<p></s>
<s>47.</s><s>О цркви:
И властелин који се нађе подложивши своју цркву по другу цркву, над том црквом већ да нема власти.<p></s>
<s>48.</s><s>О умрлим властелима:
Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.<p></s>
<s>49.</s><s>О крајишнику властелину:
Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла.<p></s>
<s>50.</s><s>О псовци:
Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима.<p></s>
<s>51.</s><s>О предавању сина у двор:
И ко преда сина или брата у двор, и запита га цар, веровати ли ћу га, и рекне веруј колико и мени, ако које зло учини, да плати онај који га је предао; ако тај који има дворити, како дворе у палати царевој, што сагреши, да плати сам.<p></s>
<s>52.</s><s>О невери:
За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени у својим кућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.<p></s>
<s>53.</s><s>О насиљу:
Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.<p></s>
<s>54.</s><s>О блуду властелинке:
Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.<p></s>
<s>55.</s><s>О псовању властеоском:
И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.<p></s>
<s>56.</s><s>О позиву властеоском:
Властелин на вечер да се не позива, осим да се позива пре обеда, да му се раније саопшти, и ако буде позван пре обеда с приставом, и не дође до обеда, да је крив, и властелину казна због престоја шест волова.<p></s>
<s>57.</s><s>О злоби:
Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, или куће попали, или које било зло учини, да му се та област узме и друга не да.<p></s>
<s>58.</s><s>О смрти властеле:
Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се зла учини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да плати околина.<p></s>
<s>59.</s><s>О пронији:
Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.<p></s>
<s>60.</s><s>О цару:
Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града.<p></s>
<s>61.</s><s>О повратку војске:
Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане код куће три недеље, потом да иде на суд.<p></s>
<s>62.</s><s>О позиву властеоском:
Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.<p></s>
<s>63.</s><s>О кефалијама:
Кефалије, што су у градовима, да узимају доходак по закону, и да им се продаје жита, и вина, и меса за динар што другому за два, но грађанин то да му продаје, а други нико.<p></s>
<s>64.</s><s>О сиротама:
Сирота кудељница да је слободна како и поп.<p></s>
<s>65.</s><s>О попу:
Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону.</s><s>Поп, који год, од свога господара никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани по закону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан, куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан одагнати, само да је слободан.<p></s>
<s>66.</s><s>О судском одговарању:
Братанци, који су заједно у једној кући, када их ко позове код куће, који дође од њих, тај да одговара; аколи га нађе на двору цареву или судијину, да дође и рекне, даћу брата старијега на суд, да га даде, и не сме се присилити да одговара.<p></s>
<s>67.</s><s>О робовима и меропсима:
Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа која долази, да плаћају сви заједно; по људима, како плаћу плаћају и работу работају; тако и земљу да држе.<p></s>
<s>68.</s><s>О закону:
Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.<p></s>
<s>69.</s><s>О сабору себрова:
Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши отсеку, а да се осмуде покретачи.<p></s>
<s>70.</s><s>Који су у једној кући:
И ко се нађе у једној кући, или братанци, или отац са синовима, или ко други, одељен хлебом и имањем, и ако буду на једном огњишту, а оним одељени да работају као и други људи.<p></s>
<s>71.</s><s>О братској злоби:
И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све да плати господар куће, или да даде ко је зло учинио.<p></s>
<s>72.</s><s>О невољном:
И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба властеоскога.<p></s>
<s>73.</s><s>О сироти:
Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу одговарати.<p>
74.</s><s>О паши:
Село са селом да пасе, куда једно село, туда и друго, осим законитих забела; и ливаду да не пасе нико.<p></s>
<s>75.</s><s>О жупи и о попаши:
Жупа жупи да не пасе марвом ништа, а ако се нађе једно село у оној жупи у кога било властелина, или царства ми, или црквено село, или властеличића, ономе селу нико да не забрани пасти, да пасе куда и жупа.<p></s>
<s>76.</s><s>За попашу:
А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, грешком, ту попашу да плати што рекну душевници, који процењују, аколи намерно попасе, да плати попашу и шест волова.<p></s>
<s>77.</s><s>За потку:Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера, и те потке цару половина а господару половина чије буде село.</s><s><p>78.</s><s>О земљи црквеној:О земљи и о људима црквеним, што имају о њима суд црквени, ако ко изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму, и до тога мислосника ништа да се не држи, само да се суди по закону царства ми, но увек да запитају царство ми.<p>
79.</s><s>О међи и о земљи:А за међе земље, што се парниче села међу собом, да тражи по закону од Светога краља, када је умро; ако ко да милост цареву и рекне, дао ми је господин цар, како је држао мој друг пре мене, ако је милост царева, да буде тако, и да држи, осим црквенога.</s><s><p>80.</s><s>О међи сеоској:За међе сеоске, да обоје, који траже, даду сведоке, он половину, а он половину, по закону; куда рекну сведоци, његово да је.</s><s><p>81.</s><s>О планинама:Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, а црквене црквама, а властеоске властелима.</s><s><p>82.</s><s>О Власима и Арбанасима:Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.</s><s><p>83.</s><s>О милосним писмима:Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко сада држи, до овога доба саборнога, његова да је, а милост да се не измени.<p>
84.</s><s>О котлу:Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не даје судијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдавања, ни удаве, само да се суде по закону.</s><s><p>85.</s><s>О бабунској речи:И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколи буде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.</s><s><p>86.</s><s>О убиству:Где се нађе убиство, онај који буда изазвао, да је крив, ако се и убије.<p>
87.</s><s>О хотимичном убиству:Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста перпера, ако ли је дошао хотимице, да му се обе руке отсекy.</s><s><p>88.</s><s>О властеоској парници:Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце.</s><s><p>89.</s><s>О позивању кривца:Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома, онај који је позван, ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да је слободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.</s><s><p>90.</s><s>О залогу:Залози, где се нађу, да се откупљују.<p>
91.</s><s>О приставу:Када се парниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овде на двору цареву, или на судијину, да га даде, када га потражи и не нађе онде на двору, тај час да дође на суд и рекне, не нађох пристава, ако је за обед, да му је рок за вечеру, ако је за вечеру, да га даде сутра до обеда, ако га буде послао цар или судија на работу, да није онај крив који га даје, да се постави рок, док онај пристав дође, да га даде пред судије.</s><s><p>92.</s><s>О препознавању лица:Ако ко препозна лице под човеком, а буде у гори, у пустоши, да га поведе у најближе село и преда селу, и позове да га даду пред судије, аколи га не да село пред судије, што суд одреди, да плати то село. <p>93.</s><s>О провођењу дружинскога човека:
Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу, да даде седам.</s><s><p>94.</s><s>О убиству:Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.<p>
95.</s><s>О псовци:Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера.</s><s>Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.</s><s><p>96.</s><s>О убиству: Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.<p>
97.</s><s>О бради властеоској:Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се тому обе руке отсеку.<p>
98.</s><s>О чупању себара:И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера.<p>
99.</s><s>О запаљивању:Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село да запаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би запаљивач платио.<p>
100.</s><s>О запаљивачима гумна:Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околина, или да даде запаљивача.<p>
101.</s><s>О најезди:Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској; аколи кога снађе најезда, или сила разметљива, они коњи најездни сви да се узму, половина цару, а половина оному на кога су најахали, и људи најахалци да приме казну како пише у законику светих отаца, у световним члановима, да се муче као и намерни убица.</s><s><p>102.</s><s>О подјемчивању:Подјемчивања да нема никоме, низашта, никаква, ко ли се подјемчи за што, да плати седмоструко.</s><s><p>103.</s><s>О суду ропском:И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи.<p>
104.</s><s>О позивању:И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позива жена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да није крив, док му се не даде глас.</s><s><p>105.</s><s>О писмима царевим:Писма царева, која се доносе пред судије за што било, а побија их законик царства ми, што сам написао које било писмо, она писма, која побије суд, та писма да узмy судије и да их донесу пред царство ми.</s><s><p>106.</s><s>О дворанима:Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина, дружина поротом, аколи је себар, да захвати у котао.</s><s><p>107.</s><s>За одбој:Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и да му се узме све што има.</s><s><p>108.</s><s>О издави:И о издави овако да буде: издава од земље приставу три перпера, од села три перпера, од млина три перпера од жупе - од сваког села - три перпера, од града коњ и свита, од винограда три перпера, од коња перпер, од кобиле шест динара, од говечета четири динара, од брава два динара.</s><s><p>109.</s><s>О отровима:Мађионичар и отровник, који се нађе на делу, да се казни по закону светих отаца.</s><s><p>110.</s><s>О судијама:Судије куда год иду по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом, ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони од своје воље.</s><s><p>111.</s><s>О судијиној срамоти:Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме, аколи село, да се распе и оплени.</s><s><p>112.</s><s>О сужњима:Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек, или црквени, или властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човеку коме је утекао, то да је оному од кога је утекао.</s><s><p>113.</s><s>О сужњу:Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и такођер на двор царев да је слободан.<p>
114.</s><s>О јемству:Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, који су тога човека, ништа не плаћају.</s><s><p>115.</s><s>О бегству:И ко је чијега човека примио из туђе земље, а он је побегао од свога господара, од суда, ако даде милостно писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде милости, да му се врати.</s><s><p>116.</s><s>О налазачу:Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.</s><s><p>117.</s><s>О прелажењу:Што је кому прешло у цареву земљу, или из града, или из жупе, што је до преузимања господина цара, док није било царево, него је било другога господара, од тога времена, био човек или друго право, да се не тражи, ако је прешло после преузимања господина цара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а није била земља и градови цареви.</s><s><p>118.</s><s>О тргу:Трговци, који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, ни који било човек силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути; коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера.</s><s><p>119.</s><s>О трговцима:Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој, да продају и купују, како кому трг доноси.</s><s><p>120.</s><s>О цариницима:Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом.</s><s><p>121.</s><s>Да није властан властелин, ни мали ни велики, ни који било други, задржати или спречити своје људе или друге трговце, да не иду на тргове цареве, но да иде сваки слободно.</s><s><p>122.</s><s>О трговцимаАколи властелин задржи трговца, да плати триста перпера, аколи га цариник задржи, да плати триста перпера.</s><s><p>123.</s><s>О Сасима:О трговима; што су куда посекли Саси горе до овога сабора, у земљу нека имају; ако су кому властелину без права узели земљу, да се суде са њима властела по закону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече, а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, само да стоји пуста, да расте гора; нико да не забрани Сасину гору, колико треба тргу, толико да сече.</s><s><p>124.</s><s>О хрисовуљима:Градови грчки, које је заузео господин цар, што им је записао хрисовуље и простагме, што имају и држе до овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им се не узме ништа.</s><s><p>125.</s><s>О приселици градовима:Грдовима да нема приселице, осим ко иде да долази стањанину, или мали или велики, да иде стањанину, да му преда коња, и све стање, да сачува стањанин са свим, и кад пође онај гост, да му преда стањанин све што буде примио, аколи му буде што нестало, све да му плати.</s><s><p>126.</s><s>О градској земљи:Градска земља, што је около града, што се на њој отме или украде, да плати све то околина.</s><s><p>127.</s><s>О зидању града:За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је тога града.</s><s><p>128.</s><s>О помоћи царској:Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помаже мали и велики.</s><s><p>129.</s><s>О области војводама:На војсци, на свакој, да обладају војводе колико и цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послуша у чему, да је тима казна која и онима који цара не би послушали; и судови мали и велики, који су на војсци, да им суде војводе, а други нико.</s><s><p>130.</s><s>О цркви:Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.</s><s><p>131.</s><s>О свађи:На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико од војника да им не помогне; аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију.</s><s><p>132.</s><s>О куповању:Што ко купи од плена из туђе земље, што буде плењено, по царевој земљи да је слободно купити од тога плена колико и у туђој земљи, аколи га ко обеди говорећи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер је купио на туђој земљи, а није ни лопов ни проводаџија, ни саучесник, тако да држи како своје.</s><s><p>133.</s><s>О поклисару:Поклисар, што иде из туђе земље цару, или од господина цара своме господину, где било дође у чије село, да му се чини част, да му је свега довољно, но да обедује или вечера, па да иде напред, у друга села.</s><s><p>134.</s><s>О баштини:И што записује господин цар баштине, кому запише село, да је логотету тридесет перпера за хрисовуљ, а кому жупу, од сваког села по тридесет перпера, а ђаку за писање шест перпера.</s><s><p>135.</s><s>О војсци:Војска која иде по земљи царевој, где падне у коме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.<p>Године 6862, индикта 7.<p>136.</s><s>Књига царства ми да се не пречује где дође, или госпођи царици, или краљу, или властелима великим и малим, и свакоме човеку, нико да не пречује шта пише писмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не може онај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет с писмом царству ми, да јави царству ми.</s><s><p>137.</s><s>О хрисовуљима:Хрисовуљи царства ми, што су учињени градовима царства ми, што им пише, да им није властан оспорити ни господин цар, ни ико други, да су хрисовуљи сигурни.</s><s><p>138.</s><s>О лажном писању:Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано, нађу се слова исправљана и речи преудешене на друго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи да се раздеру, а онај више да нема баштине.</s><s><p>139.</s><s>О меропсима:Меропсима у земљи царства ми, да није властан ниједан господар ишта против закона, осим што је царство ми записало у законику, то да му работа и даје.</s><s>Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, да је властан сваки меропах парничити се са својим господарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, или с црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, да га није властан ко задржати од суда царства ми, осим да му судије суде по правди, а ако меропах добије парницу против господара, да му зајемчи судија царства ми, како да плати господар меропху све на рок, и потом да није властан онај господар учинити зло меропху.</s><s><p>140.</s><s>О примању туђега човека:Заповест царска.</s><s>Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, ни други који било човек да не прима ничијега човека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.</s><s><p>141.</s><s>О тргу:Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истим начином да се казне и издаду.</s><s><p>142.</s><s>О властелима који затиру имање:Властелима и властеличићима, којима је дало царство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да је опленио села или људе и затро против закона царства ми, што је царство ми узаконило на сабору, да му се узме имање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће, а да се казни као пребеглица.</s><s><p>143.</s><s>О разбојницима:И ако се нађе разбојник, који прође кроз област крајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом, па плаћа крајишник седмоструко.<p>
144.</s><s>О бегунцима:Ако се нађе властелин или властеличић бегунац, и други ко било царства ми, те устану на грабљење околна села и жупа на његову кућу и на његову стоку, што буде оставио, они који то учине да се казне као издајници царства ми.</s><s><p>145.</s><s>О лоповима и разбојницима:Заповеда царство ми: По свима земљама, и по градовима, и по жупама и по крајиштима лопова и разбојника да није ни у чијем пределу.</s><s>И овим начином да се укине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лопов или разбојник, то село да се распе, а разбојник да се стрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар села тога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што је учинио разбојник или лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник.</s><s><p>146.</s><s>О владалцима:Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци и престојници, и челници, који се налазе управљајући селима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начином, ако се нађе код њих лопов или разбојник.</s><s><p>147.</s><s>О владалцима:Аколи су владалци известили господаре, а господари се направили као да не знају, да се ти господари казне као разбојник и лопов.</s><s><p>148.</s><s>О судијама:Судије, које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове, или за које било судско решење, те пренебрегне писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.<p>
149.</s><s>О разбојнику и лопову:Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани.</s><s>И овакво је доказивање: Ако се само лице ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништву или крађи, или их преда жупа или села, или господари, или властела, који су над њима, како је више уписано, ти разбојници и лопови да се не помилују, него да се ослепе и обесе.</s><s><p>150.</s><s>О лопову:И ако ко потера судом разбојника и лопова, а не буде доказа, да им је оправдање железо, што је одредило царство ми, да га узимају на вратима црквеним из огња, и да га постави на светој трпези.</s><s><p>151.</s><s>О пороти:Заповеда царство ми: Отсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су двадесет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, а за мало дело шест поротника.</s><s>И ти поротници да нису власни никога измирити, осим да оправдају или опет да окриве.</s><s>И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама да их закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већина оправда, тима да се верује.</s><s><p>152.</s><s>О закону:Како је био закону у деда царства ми, Светога краља, да су великој властели велика властела поротници, а средњим људима према њиховој дружини, а себрдијама њихова дружина да су поротници; и да није у пороти ни сродника, ни злобника.</s><s><p>153.</s><s>Закон:Иноверницима и трговцима поротници половина Србаља, а половина њихове дружине, по закону Светога краља.</s><s><p>154.</s><s>Закон:Који се поротници закуну, и оправдају онога по закону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам предмет у онога оправданога, кога су оправдали поротници, да узме царство ми од тих поротника вражду, по тисућу перпера, и више потом да се тима поротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни да се од њих жени.</s><s><p>155.</s><s>О приселици:Отселе унапред приселице да нема, нити икакве пратње, осим ако се случи великога властелина стегоноше у жупи, или помањег властелина, који само држи државу на себи, и немају никакве заједнице међу собом и међу својом државом, ти да плаћају.</s><s><p>156.</s><s>О приселици:На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшинама, да не узимају властела приселице, ни ину коју плаћу, осим да плаћају од свога.</s><s><p>157.</s><s>О чувању путова:Где се налазе жупе смесне, села црквена и царева, и властеоска, и буду смесна села, и не буде над том жупом једнога господара, него ако буду кефалије и судије цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свим путовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чувају са стражама, и да, ако се ко опљачка или покраде, или се које зло учини, тај час иду кефалијама, да им плаћају од свога, а кефалије страже да траже и разбојнике и лопове.</s><s><p>158.</s><s>О стражама:Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, која су око тога брда, да чувају стражу, аколи не ушчувају стражу, што се учини у том брду, у пустоши, штета, или разбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околна села, којима је речено чувати пут.</s><s><p>159.</s><s>О трговцима: Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу, ако их не припусти владалац или господар села тога, да преноће у селу купци, по закону цареву, како је у законику, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац и село све да плате, јер их нису у село пустили.</s><s><p>160.</s><s>О гостима и о разбојницима:Ако се где догоди којему било госту, или трговцу, или калуђеру, те му узме што разбојник или лопов, или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар, што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу, којима буде пут предан и страже предане.</s><s>И сваки гост, и трговац, и Латинин да доходи првим стражама са свим што има и носи, да га провађају, и стража стражи да га предаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им је порота веродостојни људи, што рекну по души да су изгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалија и стража.</s><s><p>161.</s><s>О парничењу пред судом:На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар, и оптужени, зашто је окривљен, да није властан окривљени друге речи потворно говорити на тужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осим да одговара.</s><s>А када се сврши суд, ако што има, потом да говори с њим пред судијама царевим, а да му се не верује ни у чем што говори, док се парница не сврши.</s><s><p>162.</s><s>О приставима:Пристави без писма судијина никамо да не иду, или без писма царства ми, осим куда их шаљу судије, да им пишу писмо, и да не предузима пристав другога, осим што пише писмо, а судије да држе такођер какво су дали приставима, које су послали да исправљају по земљи, да ако буде од пристава измена ,ако буду друго учинили него што пише писмо, или ако буду преписали писма на други начин, да иду пред судије да се оправдају, и ако се нађе да су свршили како стоји у судијину писмо, које судије држе, да су прави, аколи се нађе да су преправили суд, да им се руке отсеку и језик одреже.</s><s><p>163.</s><s>О судијама:Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, који се буде оправдао на суду.</s><s>Судије да шаљу приставе, праве и веродостојне.</s><s><p>164.</s><s>О пријему људи:За људе: Ко буде чијега човека примио пре овога сабора, да се тражи првим судом, како пише у првом законику.</s><s><p>165.</s><s>О потворницима:Ако се нађе који било потворник и гони кога потвором, лажи и опадањем, такав да се казни као лопов и разбојник.</s><s><p>166.</s><s>О пијаницима:Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече, или окрвави, а не досмрти, таковому пијаници, да му се око извади и рука отсече.</s><s>Аколи пијан задере, или капу кому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у тамницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бије и пусти.</s><s><p>167, О парничарима:Парничари, који исходе на суд царства ми, коју реч буду говорили у првину, тима речима да се верује и по тим речима да се суди, а по последњима ништа.</s><s><p>168.</s><s>О златарима: Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.</s><s><p>169.</s><s>О златарима:Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже и град да плати глобу што рече цар.</s><s>Ако се нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.</s><s><p>170.</s><s>О златарима:И у градовима царевим да стоје златари, и да кују друге потребе.</s><s><p>171.</s><s>О закону:Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују, него да суде и врше како је по правди.</s><s><p>172.</s><s>О судијама:Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми.</s><s><p>173.</s><s>О подвођењу:Властела и властеличићи, који долазе на двор царев, или Грк, или Немац или Србин, или властелин и други који било, ако доведе са собом разбојника или лопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.</s><s><p>174.</s><s>О баштинама: Људи ратари, који имају своју баштину, земљу и винограде, и купљенице, да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати, или цркви подложити, или продати, али увек да има работника на томе месту ономе господару чије буде село, аколи не буде работника за оно место ономе господару чије буде село, да је властан узети оне винограде и њиве.</s><s><p>175.</s><s>О судијама:Који судија је у двору царства ми, и учини се зло, тима да се суди; аколи се нађу парничари случајно на двору царства ми, да им суди судија дворски, а други нико да се не позива на двор царства ми мимо област судија, које је поставило царство ми, само да иде свако пред свога судију.</s><s><p>176.</s><s>О градовима:Градови сви по земљи царства ми да су на закону о свему како су били у ранијих царева. а за судове, што имају међу собом, да се суде пред владалцима, градским и пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи грађанина, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквом и пред клиром по закону.</s><s><p>177.</s><s>О дворском суду:Која властела стоје у кући царевој увек, ако их ко тужи, да их тужи пред судијом дворским, а други нико да им не суди.</s><s><p>178.</s><s>О судијином писму:Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмо кефалијама и властели, у чијој буду области они непокорници, да сврше за то власти што пишу судије, ако не сврше власти да се казне као непокорници.</s><s><p>179.</s><s>О судијама: Судије да проходе по земљама, куда коме је област, да огледају и исправљају о убогим и сиротим.</s><s><p>180.</s><s>О препознавању лица:И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице, или силом узето, сваки о том да даде свод, ако ко буде купио где било, или у земљи царевој и у другој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода, да плаћа по закону.</s><s><p>181.</s><s>О парничењу пред царем:Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело, и не узмогну расудити ни решити, који било велики суд да буде, да иде од судија један с оном обојицом парничара пред цара; и што ће кому судити судије, сваку осуду да уписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.</s><s><p>182.</s><s>О неовлаштеном позиву:Ко је у области којих судија, сваки човек да није властан позивати на двор царев, или камо друго, него да иде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да се расуди по закону.</s><s><p>183.</s><s>О станику:Станици цареви да иду пред судије, што имају суд међу собом: За вражду, за разбојника, за лопове, за пријем људи, за крв, за земљу.</s><s><p>184, О кефалијама:Властела и кефалије цареве, који држе градове и тргове, нико од њих да не прими ничијега човека у тамницу без писма царева, аколи га ко прими против заповести цареве, да плати пет стотина перпера.</s><s><p>185.</s><s>О тамници:Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, да никога не прими, ничијега човека, без заповести цареве.</s><s><p>186.</s><s>О суду правом и кривом:Судови који се траже и за право и за криво, што се учинило пре овога закона, и што се сад учини, сваки суд, ко иде...</s><s><p>187.</s><s>Куда иде цар и царица, или станови, или коњи цареви, у ком селу преноће, потом ниједан станик да не преноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћи у том селу против закона и заповести цареве, онај који је старији пред становима да се даде свезан ономе селу, што буде сатрвено, све да плати седмоструко.</s><s><p>188.</s><s>О глобарима:Глобари, који стоје пред судијама, што осуде судије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да узимају глобари а што не осуде судије, и не даду, уписавши глобарима, да нису власни глобари ништа додијавати некоме.</s><s><p>189.</s><s>О коњима и псима:Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им се пише у писму цареву, да им се то даде, а друго ништа.</s><s>И псарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им се ништа не даје.</s><s><p>190.</s><s>О жиру:И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина, а томе властелину чије је имање половина.</s><s><p>191.</s><s>И ако разбојник украде свиње цареве, да плати околина, аколи се украду свиње, да се суди свињар са жупом, па што рекне суд.</s><s><p>192.</s><s>О правоме суду:За три предмета - за издајство, за крв и за отмицу властелинке да иду пред цара.</s><s><p>193.</s><s>За свод коњски и друге марве, или чега било парница, што се отме или украде, томе да даде сводника, аколи не даде, да плати свако седмоструко.</s><s>Аколи рекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници од глобе.</s><s>Аколи га не оправдају душевници, да плати с глобом.</s><s><p>194.</s><s>О глобарима црквених људи закон:И глобе на црквене људе, што се суде пред црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде, да има све црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да се узимају од црквених људи, како је поставио господин цар закон по земљи, и да се поставе црквени људи као глобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, а цар ни кефалије да не узимају ништа.</s><s><p>195.</s><s>И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица.</s><s><p>196.</s><s>О постригу калуђера и калуђерице:И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене.</s><s>Свакоме човеку закон црквени.</s><s><p>197.</s><s>Којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече.</s><s><p>198.</s><s>Доходак царски соће, и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита, половина чиста а половина припроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да се усипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово, аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тај да се свеже на царском двору и да се држи докле не плати двојином.</s><s><p>199.</s><s>И ако коњ липше у коме селу, а не буде га село убило ни одагнало, но умрло од Бога, да не плате ништа.</s><s><p>200.</s><s>И где се нађе човек у земљи, кому буде коњ умро, или вук изеде, или сам убио, а он приселицу узео за коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да му плати господар, чији је човек, седам коња.</s><s><p>201.</s><s>Меропах, ако побегне куда од свога господара у другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов, да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов, а друго ништа да му не узме.<p></s>
<s><p><p><p>Тако и ја, унук и син њихов, и изданак доброга колена њихова, светих богаисповедајућих родитеља и прародитеља мојих, названи роб Христу Стефан, у Христу Богу благоверни цар свим Србима и Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћу божијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву истиниту садржину живота мога, каква је од младости моје.</s><s>Док нисам држао све ово раније у мојој власти, него док сам пребивао у љубави великој родитеља мога, богомпросвећенога краља Уроша Трећега, самодршца све зеље српске и Поморске.</s><s>И док сам тако господствовао с родитељем мојим, у земљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно и мирно, и док се нико од околних господујућих владара није дрзнуо на нас, него смо се побожно и радосно веселили о свему Бога славећи.</s><s>И позавидевши злопакосни ђаво нашему доброму животу, и Злобом подиже на нас седам владара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, а то, и цара грчкога и Михаила, и брата његова Белаура, и Александра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живућих црних Татара, и господство Јашко, и друге с њим господе.</s><s>Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својој неразумности, као нешто слатко, прождерати и земљу отачаства нашега разделити себи и у ропство њима предати.</s><s>Но не хтеде милосрђе божије намере њихове тако остварити.</s><s>И кад су сви ти стигли у земљу нашу, место названо Велбужд, њих око осамдесет хиљада, и када су многа зла створили тој крајини, и кад смо ми чули, да су упали у земљу нашу с много беса.</s><s>И ми сабравши војнике Отачаства нашега, које сам ја припремио за борбу, око петнаест хиљада, и од свег срца подигосмо на небо руке наше ка свемогућему Богу.</s><s>И када стигосмо, помоћу Христовом и молитвама Светих отаца наших, месеца јулија, 27 дан, у суботу, у 6 час.</s><s>И тако навалисмо на њих и милошћу божијом победисмо их све победом великом, на дивљење свима околним владарима и господи.</s><s>И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему је и досад гроб његов у земљи нашој.</s><s>И многа имања господара тих узех.</s><s>Земљу нашу испунисмо, као што се Израелићанима дало све имање египатско, и разбивши сву војску Фараонову и кола њихова и коње, тако и нама, помоћу божијом извојевавшим победу велику над њима.</s><s>И када смо се с радошћу вратили у земљу нашу, о свему Бога славећи и благородно живећи.</s><s>Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволско не допусти доброга и тихога живота нашега.</s><s>Него посејав, као од почетка злоначелник и пакосник добру, ђаво, пође и развеја лукаве речи своје ђаволске посред људи отачаства нашега.</s><s>Брижнога начинише због мене родитеља мога, и тако га раздражише на мене, као да уопште не буде имена мога, ни живота, као што је давно бедни ђаво разбеснео браћу, синове Јаковљеве, на Прекраснога Јосифа, брата њихова, хотећи га продати у туђе земље, да не буде наследник земље оца свога.</s><s>Но Јакова, не остави доброта божија, нити га умртви, као што они мишљаху.</s><s>Тако и о мени, робу своме, Његова неизрецива мудрост помилова ме од толиких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини.</s><s>И постави ме за господина и владара свој земљи отачаства мога и владах година шеснаест, и потом већом чашћу од Вишњега Свевладара десницом ојачан бих.</s><s>Као што је и Прекраснога Јосифа мудрошћу оснажио и створио га владарем многим народима и целој власти Фараоновој и свему Египту, таквим истим начином, по својој милости, и мене премести од краљевства на православно царство.</s><s>И све ми даде у руке као и Великоме Константину цару, земље и све стране и поморја и велике градове царства грчкога, као што и раније рекосмо.</s><s>И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у години 6854, месеца априла 14 дан, на велики и пресветли и радостни празник Васкрсења Хрисова, благословом и руком преосвећенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејима сабора српског.</s><s>Исто тако благословом и руком преосвећенога патријарха бугарскога господина Симеона и свих архијереја сабора бугарског.</s><s>И молитвама и благословом свечаснога збора Свете Горе Атона, протом и свима игуманима и свима старцима сабора светогорскога.</s><s>Па и од архијереја престола грчкога и свега сабора, који одлучише да ја царствујем.</s><s>Све се то догодило не по мојој жељи, ни неком силом, него по благослову божијем и других поставише ме царем за сваку православну веру, да славим једино сушну Тројицу у векове.</s><s>Амин. <p>Зато и ја, најоданији роб Господа мога Христа, Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скиптар с вером држећи у рукама, и с најљубљенијим сином царства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом царицом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и најистинитије православне вере законе поставити, како их треба држати и бранити по светој и свесаборној и апостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, по земљама и градовима, да се не би умножила у области царства нашега нека злоба, зло домишљање и лукава мржња, него да сви поживимо у пуној тишини и мирноме животу и у животу православне вере са свима људима царства нашега, малима и великима, и да постигнемо Царство Небеско у ономе будућем веку.</s><s>Амин. <p></s>
<s><p><p><p>
Речник<p></s>
<s>У тексту Душановог законика има речи чије значење је потребно објаснити.</s><s>Овде наводимо значења речи која смо у досадашњим тумачењима проверили.<p></s>
<s>азимство - римокатоличко причешћивање бесквасним хлебом, римокатоличанство</s>
<s>бабунска реч – богумилско учење, богумилство</s>
<s>баштина - очевина, наследна имовина</s>
<s>баштиник - потпуни власник имања</s>
<s>Велика црква - Српска црква (патријаршија)</s>
<s>влах - сточар</s>
<s>вражда - новчана казна</s>
<s>година 6857. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1348. до 31. августа 1349. године.</s>
<s>година 6862. - Према нашем начину рачунања времена период од 1. септембра 1353. до 31. августа 1354. године.</s>
<s>егзарх - епископов изасланик (опуномоћеник)</s>
<s>забел - територија са тачно одређеним међама, обично шума</s>
<s>издава - порез за купопродају имовине</s>
<s>ипотес - ствар</s>
<s>јерес латинска - римокатоличанство</s>
<s>јеретик - богумил</s>
<s>кефалија - главар, управник града</s>
<s>киновија - заједнички живот монаха у манастиру</s>
<s>котао - осумњичени вади гвожђе из кључале воде и ако остане неповређен доказује невиност</s>
<s>крајишник - властелин у граничном подручју</s>
<s>ктитор - оснивач цркве, или манастира</s>
<s>кудељница - предиља</s>
<s>лице - ствар спорења</s>
<s>логотет - главни владарев службеник у канцеларији</s>
<s>мехоскубина - казна за чупање браде</s>
<s>меропах - припадник најбројније групе зависних земљорадника</s>
<s>метохија - црквена земља</s>
<s>милосник - сведок за примање милости</s>
<s>одлучење - искључење из цркве</s>
<s>отмица властелинке - силовање властелинке</s>
<s>полуверац - римокатолик</s>
<s>подјемчивање - поуздање</s>
<s>понос - превоз великодостојника</s>
<s>потка - казна због повреде међе</s>
<s>престој - казна због недоласка на суд</s>
<s>пристав - судски службеник</s>
<s>приселица - конак</s>
<s>пронија - условни посед који властелин добија за војну службу</s>
<s>простагма - наредба</s>
<s>раса - мантија</s>
<s>сана – част, звање</s>
<s>себар - већином сељаци, али изгледа и сви остали људи који нису припадали привилегованом сталежу, властели</s>
<s>соколар - дресер соколова за лов</s>
<s>стањанин - станодавац, или онај ко даје преноћиште, стан</s>
<s>стас - имање</s>
<s>станик - мисли се да је то царски коњушар који преносе владареве ствари</s>
<s>свита - најквалитетнија и најскупља тканина за одећу, али свечана царска одећа</s>
<s>удава - самовољно затварање (кажњавање), без пресуде суда</s>
<s>узети силом - силовати</s>
<s>хрисовуља – златопечатна повеља</s>
<s><p><p><p></s>
<s>*Текст Душановог законика дат је у преводу са српске редакције старословенског језика на старински српски језик''</s>
<s>Извори
Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354
Душанов законик</s>
<s>Закони</s>
|
1642 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D1%83%20%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5%3A%20%D0%9E%20%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC%20%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D1%83%20%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5 | О смислу освете: О моралном утицају затвора на затворенике | <s>Петар Кропоткин
О смислу освете
О моралном утицају затвора на затворенике</s>
<s>Кад су мене питали, какве се реформе могу увести у затворе и њима сличне институције, а притом условили да они ипак остану затвори, могао бих да наведем само нека делимична побољшања која би малом броју људи поправили положај.</s><s>Истовремено бих морао отворено признати како је тешко учинити било каква побољшања, чак и најмања, кад је реч о институцијама заснованим на лажном принципу.</s>
<s>Једна од најтежих ситуација у систему наших казнених институција јесте то, што, чим је човек једном био у затвору, он има шансе три наспрам један да, одмах по ослобађању, поново буде у затвору.</s><s>Наравно, има доста изузетака од овог правила.</s><s>У свакоме затвору ћете наћи људе који су се тамо нашли случајно.</s><s>Њима се у животу догодио тако фаралан стицај околности који је изазвао бурну реакцију страсти или слабости, те су се зато нашли иза решетака.</s><s>Мислим, сви ће се сложити кад је реч о сличним лицима да, ако их уопште не би затварали, друштво од тога не би имало никакве штете.</s><s>Међутим, њих муче у затворима и нико не може да одговори зашто.</s><s>Они су и сами свесни штетности својих поступака и, несумњиво, ово би осећање у њима било још дубље кад их уопште не би слали у затвор.</s>
<s>Број оваквих особа уопште није мали, како се обично мисли, а неправедност њиховога кажњавања толико је очигледна, да се у последње време чују многи ауторитативни гласови, међу којима и енглеских судија, који инсистирају на неопходности да се судијама да право да ослободе таква лица не одређујући им никакву казну.</s>
<s>Али криминалисти ће вероватно рећи, како постоји друга бројна класа становника затвора којима су и намењене наше казнене установе.</s><s>И, овде се поставља питање: колико затвори одговарају своме циљу у односу на ову врсту затвореника?</s><s>Колико их они поправљају?</s><s>И, колико успевају да застраше и спрече даље нарушавање закона?</s>
<s>На ово питање не могу бити два одговора.</s><s>Цифре нам потпуно јасно указују да могући двоструки утицај затвора – суздржавајући и у моралном погледу лековити – постоји само у уобразиљи правника.</s><s>Скоро половина свих лица које су окружне судије казниле у Француској и Енглеској су рецидивисти, који су већ једном или двапут боравили у затвору.</s><s>У Француској, од две петине до половине свих приведених судији за прекршаје, већ су боравили у затвору.</s><s>Сваке се године хапси 70 000 до 72 000 рецидивиста.</s><s>Од 42-45% свих убица и 70-72 % лопова који се осуђују годишње – су рецидивисти.</s><s>Овај проценат је у великом градовима још већи.</s><s>Од свих затвореника у Паризу 1880. године, више од једне четвртине већ су били кажњавани током последње деценије по више од четири пута.</s><s>Што се пак тиче централних затвора, од 20-40% свих из њих отпуштених у једној години, поново се нађе у централном затвору већ током прве године по пуштању, и већина већ првих месеци.</s><s>Број рецедивиста би био још већи кад имена и занимања многих ослобођених не би исклизнула пажњи полиције.</s><s>Поред тога, многи од њих емигрирају или умру одмах по пуштању из затвора (ако се узму у обзир они који умру однах после пуштања из затвора и они који остају неоткривени, остаје отворено питање – није ли број повратника једнак укупноме броју свих пуштених из затвора?).</s>
<s>Повратак ослобођених назад, у затвор, толико је обична појава у француским централним затворима, да често можете чути како чувати медју собом говоре: 'Чудна ствар!</s><s>Н.</s><s>Се још није вратио у затвор.</s><s>Зар је већ успео да пређе у други судски округ?' Неки затвореници, ослободивши се затвора где су, захваљујући свом добром понашању, имали неку привилеговану дужност – нпр. Рад у болници – обично моле да им се тај посао остави кад се поново врате у затвор.</s><s>Ови су јадници врло свесни да се неће моћи одупрети искушењу које их очекује на слободи; знају да ће убрзо опет допасти тамнице, где ће и завршити свој живот.</s>
<s>У Енглеској, колико ми је познато, стање ствари није боље, без обзира на напоре 63 'друштва за помагање ослобођеним затвореницима'.</s><s>Око 40% свих осуђених лица су рецидивисти и, по речима мр Девита, 95% свих који се налазе у затворима већ су раније стекли затворско образовање, боравећи једном, а понеко и двапут у затвору.</s>
<s>Чак шта више, у читавој Европи је примећено да, ако је човек допао затвора за неки мали прекршај, он се обично у њега враћа осуђен за нешто много озбиљније.</s><s>Ако је то крађа, онда је она перфиднија у осносу на претходну; ако је је раније био осуђен за насилно деловање, има много шанси да следећи пут допадне затвора у својству убице.</s><s>Речју, рецидивизам је питање које се тиче тако великога проблема којим се озбиљно баве европски аутори-криминалисти и ми видимо, како у Француској, под утицајем изузетне сложености овога проблема, настају планови који се у бити своде на то, да се сви рецидивисти осуђују на смрт тако да би умирали у једној од најнездравијих француских колонија (упореди изванредне књиге Liard-Curtois 'Souvenir du Bagne' i 'Apresle Bagne'.</s><s>P. 1904-1905, издање Tosqussle, засноване на личном искуству).</s>
<s>Управо у време кад сам писао ову главу, у париским новинама је објављена прича о убиству које је извршило лице дан раније отпуштено из затвора.</s><s>Пре него што је овај човек ухапшен и осуђен на 13 месеци затвора (за не тако значајан прекршај), упознао се са женом која је имала мали дућан.</s><s>Он је добро знао начин њеног живота, и такорећи одмах по изласку из затвора, навече се упутио код ње, управо кад је ова затварала радњу, убио је и хтео да дође до касе.</s><s>Јер, затвореник је свој план у детаље разрадио у затвору.</s>
<s>Сличне епизоде уопште нису реткост у кривичној пракси, мада, наравно, немају увек, као у овоме случају тако сензационалистички карактер.</s><s>Најужаснији планови најзверскијих убистава у већини случајева настају у затворима и, ако је јавно мњење узнемирено неким заиста зверским поступком, ово је увек директни или посредан резултат затворске обуке; то је дело човека који је ослобођен из затвора, или се пак реализује по препоруци некога од бивших затвореника.</s>
<s>Без обзира на све покушаје да се раздвоје затвореници или да им се забране међусобни разговори, затвори све досад остају највише школе за преступнике.</s><s>Планови добронамерних филантропа који намеравају да наше затворе претворе у поправне установе, претрпели су тотални неуспех.</s><s>И, мада официјелна литература избегава да се бави овим предметом, директори затвора који су пратили живот заточеника у свој његовој голотињи и који претпостављају истину службеној лажи, отворено тврде да затвор никога не поправља и да, напротив, он мање или више негативно утиче на оне који су присиљени да у њему проведу по неколико година.</s>
<s>Не може бити другачије.</s><s>Морамо признати, да резултати морају бити управо овакви, само ако пажљиво анализирамо утицај затвора на затворенике.</s>
<s>Пре свега, нико од затвореника, уз ретке изузетке, не признаје да је праведно осуђен.</s><s>Ово знају сви, али се због нечега сви према овоме односе лако, иако се у овоме признању крије осуда укупног нашег судског система.</s><s>Кинез, којега је осудио породични суд 'недељне породице' на прогонство, или Чукваш, којега бојкотује његово племе, или пак сељак, којег је осудио 'Водени суд' (суд који управља наводњавањем) у Валенсији или Туркестану, скоро редовно признају праведност казне коју су изрекле судије.</s><s>Али, ништа се слично не догађа код становника наших савремених затвора.</s>
<s>Узмите нпр. једног од затворских 'аристократа', осуђенога за 'финансијску операцију', тј. за такав подухват, који је потпуно био срачунат на 'лакомости и незнању публике', како говори један од јунака изузетних белешки из затворског живота из пера Михаила Девита.</s><s>Покушајте да таквога човека убедите да није поступио правилно бавећи се сличним пословима.</s><s>Он ће вам вероватно одговорити: 'Милостиви господине, лоповчићи заиста заглаве у затвору, али велики лопови, како вам је познато, користе слободу и врло су поштовани од оних истих судија које су мене осудиле'.</s><s>И, одмах за овим, навешће вам неку компанију која је у лондонском Ситију основана са намером да пљачка наивне људе који намеравају да се обогате отварањем рудника злата у Девонширу, налазишта олова испод Темзе, итд.</s><s>Сви знамо за такве компаније на чијем је челу у Енглеској редовно лорд, свештеник и М.</s><s>П.' (члан парламента), сви добијамо њихова ласкава писма, сви знамо како се извлачи последњи грош из џепова сиромаха...</s><s>Шта можемо да одговоримо 'затворском аристократи'?</s><s>Или пак, узмимо за пример другога, који је био осуђен за оно што се на француском језику зове manger la grenouille и што ми, Руси, зовемо 'склоност према државним јаслама', другим речима, осуђен је за трошење друштвеног новца.</s><s>Овакав ће вам господин рећи: 'Нисам био довољно вешт, милостиви господине.</s><s>У томе је сва моја кривица'.</s><s>Шта му можете одговорити кад дивно знате како велики комади друштвеног колача бестрага нестају у раљама љубитеља овога јела, а да ови кулинари не само што се не нађу пред судом, већ и уживају друштвено поштовање.</s><s>'Нисам био довољно вешт' – понављаће носећи аристократску одећу.</s><s>И, било да се мучи у самици или да исушује датмурско блато, његов ум ће радити стално у истоме смеру: он ће све више да се срди на неправедност друштва које осипа цвећем стазе за веште, а затвара невеште.</s><s>А чим га пусте из затвора, покушаће да се попне на виши ступањ лествице, да употреби сам свој ум како би био 'довољно вешт', да тако одломи комад колача, а да га не ухвате.</s>
<s>Нећу тврдити да сваки затвореник гледа на преступ који га је довео у затвор као на нешто вредно похвале, али је несумњиво да он себе не сматра нимало горим од оних фабриканата који из репе издвајају наранџин џем и праве вино од обојене фуксине воде побољшане алкохолом, не горим од предузимача који пљачкају поверљиву публику, који на најразноврсније начине шпекулишу на 'лакомости и незнају публике' и који ипак уживају свеопште поштовање.</s><s>'Кради, али се не дај уловити!' – таква је уобичајена узречица у затворима целога света, и узалудно ћемо оспоравати њену мудрост све док у свету пословних односа појмови о часном и нечасном буду тако климави као што су данас.</s>
<s>Поуке које затвореници добијају у затвору нису нимало горе од оних које добијају из спољашњег света.</s><s>Већ сам у претходној глави поменуо скандалозну трговину дуваном која је у пракси у француским затворима, али сам све донедавно мислио да ово зло није познато у Енглеској, док се у супротно нисам уверио на основу једне књиге (Five Years Servitude, by One who has endured it.</s><s>P. 61).</s><s>Карактеристично је да су чак цифре скоро исте.</s><s>Тако, од сваких 20 шилинга датих затворенику, 10 мора припасти чувару, а за осталих 10 он доставља дуван и осталу шверцовану робу по фантастичним ценама.</s><s>Такав је поредак у Милбанци.</s><s>Француска тарифа – од 50 франака, 25 чувару, а за преосталих 25 се набавља дуван и остало по поменутим ценама.</s><s>Што се пак тиче рада, и по систему државних и уговорних радова који су у пракси у великим затворима, изводи се маса ситних лоповлука, да сам често у Клерву слушао од затвореника: 'Господине, прави лопови нисмо ми, већ они који нас овде држе'.</s><s>Рећи ће ми, наравно, како је администрација обавезна да искорени ово зло и да је већ много учињено у том смислу.</s><s>Чак сам спреман да признам исправност ове примедбе.</s><s>Али, питање је у томе, може ли се зло ове врсте потпуно искоренити.</s><s>Већ сама чињеница да ово зло постоји у већини затвора у Европи, говори како је тешко наћи неподмитљиву затворску управу.</s>
<s>Уосталом, помињући овај узрок деморализације, нећу га знатније наглашавати, и не зато што не признајем његов штетан утицај, већ једноставно зато што, ако би поменути узрок потпуно ишчезао из затворског живота, и тад би у нашим казненим установама остало мноштво других узрока од којих нема спаса све док је затвор затвор.</s><s>Њима ћу се позабавити.</s>
<s>Много је писано о лековитом утицају рада – нарочито физичког, и, наравно, то уопште нећу порицати.</s><s>Не дати затвореницима никакве обавезе, каква је пракса у Русији – значи, потпуно их деморалисати, оптерећивати их некорисним казнама и убијати у њима последњу искру енергије чинећи их потпуно неспособнима за радни живот после затвора.</s><s>Али, постоји рад и рад.</s><s>Постоји слободни рад који уздиже човека, ослобађа му мозак од грешних мисли и болесних идеја – рад који присиљава човека да се осети као честица живота света.</s><s>Али, постоји такође и изнуђени рад, рад роба, који понижава човека – рад, којим се баве с одвратношћу, из страха од казне, и исто такав затворски рад.</s><s>Овом приликом наравно немам у виду тако гнусне изуме, какво је покретно коло у енглеским затворима које човек мора да окреће што јаче, мада се покретачка снага може добити и на други начин и много јефтиније.</s><s>Такође немам у виду трљење конопље, где човек дневно доноси корист тачно једну копејку (други облик 'рада' који су смислили у Енглеској, састоји се у следећем: затворенику се даје клупко разнобојних конаца.</s><s>Он мора за дан да их раздвоји по бојама.</s><s>Кад је посао готов, у самицу улази чувар, поново помеша конце и каже: 'Ово ти је посао за сутра!' Du Cane L.C.c. 176) Затвореници су у праву кад овакав рад сматрају ниском осветом друштва које се није побринуло да им у детињству понуди бољи пут ка вишем облику живота, достојног човека, а сад им се за то свети.</s><s>Мислим, да нема ничег тако узнемирујућег, као кад те присиљавају да радиш нешто, али не зато што је тај твој рад некоме потребан, већ да би био кажњен.</s><s>Док цело човечанство ради да би животу дало подршку, затвореник бртви или раздваја конце, бави се послом који никоме не треба.</s><s>Он је одбачен.</s><s>И, ако се овај, кад изађе из затвора, према друштву буде односио као отпадник, нећемо моћи за ово да кривимо никога другог осим себе.</s>
<s>Али ствар није ништа боља ни са производним радом у затворима.</s><s>Тешко да држава може да наступи у улози правог конкурента на тржишту где се тргује приозводима за ону добит која може бити реализована овом трговином.</s><s>Као последица, може се изнудити добит са циљем да се посао да затвореницима, да се у помоћ дозову предузимачи.</s><s>Али да би се привукли ови предузимачи и да би се подстакли да свој новац потроше на изградњу радионица гарантујући им истовремено одређену количину рада за известан број затвореника, без обзира на колебање цена на тржишту (где треба имати у виду неповољне околности затвора и рад затвореника који нису обучени за конкретан занат) – да би се привукли овакви предузимачи, држава мора да продаје рад затвореника у бесцење, а да и не говоримо о наметима који такође утичу на смањење цене рада.</s><s>На тај начин, без обзира за кога раде затвореници, за државну касу или за предузимаче, њихове зараде су ништавне.</s>
<s>У претходној глави већ смо видели да највиша зарада коју предузимачи плаћају у Клерву ретко прелази 80 копејки на дан, а у већини случајева она је испод 40 копејки за 12 сати рада дневно, где половину ове зараде, а понекад и више, задржава државна каса.</s><s>У Пуаси затворени зарађују код предузимача по 12 копејки дневно и, још мање, 8 копејки, кад раде за државну касу. (Излагање М.</s><s>Дјупон у француском парламенту 18. јануара 1887).</s>
<s>У Енглеској, откад је затворска комисија 1863. године открила како затвореници зарађују необично много, њихова се зарада свела скоро на нулу, ако се не рачуна незнатно смањење казни за затворенике који марљиво раде.</s><s>У Енглеским затворима, затвореницима дају такву врсту посла, да тек искусни радници могу да зараде више од 50 копејки дневно (обућари, кројачи и плетачи корпи).</s><s>На другим врстама рада, затворенички рад, преведен на тржишну вредност, креће се измедју 12 и 40 копејки дневно.</s>
<s>Несумњиво, рад у оваквим условима сам по себи је лишен сваке привлачности, јер он не преокупира мозак затвореника, а тако мало плаћен може да се прихвати једино као облик кажњавања.</s><s>Кад сам гледао своје пријатеље анархисте у Клерву, који су правили женске корсете или седефаста дугмад и зарађивали по 24 копејке за десет сати рада дневно, од чега је по 8 копејки задржавала државна благајна (од затвореника кажњених за кривично дело узима се по 12 копејки или више), потпуно сам разумео какву је одвратност морао овакав рад да изазива, код људи који су то морали да раде годинама.</s><s>Какво задовољство може да пружи овакав рад?</s><s>Какав морални утицај може да изврши ако затвореник сам себи стално понавља да ради само да би се предузимач обогатио?</s><s>Добивши 72 копејке за недељу дана рада, он и његов друг једино могу да узвикну: 'Заиста, лопови нисмо ми, већ они који нас овде држе!'</s>
<s>Ипак су моји другови које нису присиљавали да раде овај посао, бавили овим добровољно, а понекад, уз велике напоре, неки од њих су успевали да зараде по 40 копејки дневно, нарочито кад се у послу захтевала нека умешност или уметнички укус.</s><s>Али, они су се овим бавили зато што су тако одржавали интересовање за рад.</s><s>Ожењени међу њима су се стално дописивали са женама које су тешко живеле док су им се мужеви налазили у затвору.</s><s>Стизала су им писма од куће и они су на њих одговарали.</s><s>Тако се нису прекидале везе затвореника са породицом.</s><s>Код самаца и оних без породице коју би морали подржавати, постојао је други мотив – љубав према науци, и они су се грбили над израдом дугмади и брошева надајући се да ће крајем месеца моћи да дођу до неке одавно жељене књиге.</s>
<s>Имали су мотив.</s><s>Али какав благородан мотив могу имати кривични затвореници, одвојени од куће и лишени сваке везе са спољним светом?</s><s>Људи који су смислили наш систем затвора потрудили су се да немилосрдно прекину све нити које на неки начин повезују затвореника са друштвом.</s><s>Уништили су сва осећања која имају и затвореници као и сваки други човек.</s><s>Тако на пример у Енглеској, жена и деца не могу видети затвореника чешће од једном у три месеца; писма која му се дозвољавају представљају изругивање људских осећања.</s><s>Филантропи који су измислили енглеску затворску дисциплину постигли су такав хладнокрван презир човекове природе, да затвореницима дозвољавају само да потпишу већ припремљена штампана писма!</s><s>Ова мера је тим више узнемирујућа, што сваки затвореник, ма како недовољно био развијен интелектуално, добро разуме ситничаву освету која је диктирала сличне мере, ма колико да се извињавају неопходношћу да се омету односи са спољним светом.</s>
<s>У француским затворима – у крајњем случају, у централним – дозвољене су чешће посете родбине, а директор затвора у изузетним случајевима има право и да одобри виђење у собама без оних решетки које обично раздвајају затвореника од његових посетилаца.</s><s>Али, централни затвори су далеко од великих градова, а управо они дају највећи број затвореника, где осуђеници припадају углавном најсиромашнијим класама становништва и само неке од жена имају неопходна средства за путовање у Клерво да би неколико пута виделе свога мужа.</s>
<s>Тако овај благородни утицај који би могао подобрити затвореника, унети трачак радости у његов живот, једини ублажавајући елемент у његовом животу – веза са родбином и децом – систематично се изгони из живота затвореника.</s><s>Затвори старога доба нису били тако чисти, у њима је било мање реда него у савременим, али су у смислу већ реченога били човечнији.</s>
<s>У сивом затвореничком животу, ослобођеном од страсти и јаких утисака, сва најбоља осећања која могу да поправе човеков карактер убрзо замиру.</s><s>Чак и радници који воле свој посао и у њему налазе задовољење својих естетских потреба, губе вољу за рад.</s><s>Затвор пре свега убија физичку енергију.</s><s>Сад се сећам година проведених у затвору у Русији.</s><s>Пошао сам у затвор тврђаве одлучан да се не предајем.</s><s>Да бих одржао кондицију, свакодневно сам имао шетњу од седам врста по затвору и два пута на дан сам радио гимнастичке вежбе са тешким храстовим табуретом.</s><s>Кад ми дозволише да користим перо и мастило, прихватио сам се сређивања великог рада, тј. прихватио сам се систематичног прегледа постојећих доказа постојања ледничког периода.</s><s>Касније, у француском затвору, прихватио сам се израде основних начела оног погледа на свет који сматрам системом нове филозофије – основама анархије.</s><s>Али, у оба случаја сам убрзо осетио како ме савладава умор.</s><s>Физичка снага је постепено нестајала.</s><s>Можда је најбоље поређење за стање неког затвореника зимовање у поларном крају.</s><s>Прочитајте извештаје о ранијим поларним експедицијама, на пример добродушног Перија или старијега Роса.</s><s>Читајући ове дневнике, запазићете осећање физичког и интелектуалног замора на свакој страници, која достиже скоро до очајања, док се поново не појави сунце на хоризонту које са собом доноси светлост и наду.</s><s>У таквом стању је и затвореник.</s><s>Мозак нема енергије да одржи пажњу; мислима недостаје дубина.</s><s>У једном прошлогодишњем америчком извештају, каже се, између осталог, да, док затвореници успешно уче језик, ретко који може да учи математику.</s><s>Ово је запажање апсолутно исправно.</s>
<s>Чини ми се да се ово гушење нервне енергије најбоље објашњава недостатком утисака.</s><s>У свакоднецвном животу, хиљаде звукова и боја интригирају наша чула; хиљаде ситних разноврсних чињеница остаје у нашој свести и побуђује активност мозга.</s><s>А живот затвореника је у овом смислу потпуно ненормалан; његови утисци су невероватно оскудни и стално једни те исти.</s><s>Отуда и жеђ затвореника за било каквим новостима, трка за сваким новим утиском.</s><s>Никада нећу заборавити са каквом чежњом сам за време својих шетњи запажао све светлосне промене у дворишту Трубецке тврђаве, прелив светла на позлаћеном врху саборне цркве, који је био црвенкаст при заласку сунца и потпуно плав ујутру; запажао сам све нијансе боја које су се смењивале у облачне и ведре дане, ујутру и навече, зими и лети.</s><s>Мењале су се само боје шиљка на црквеном торњу; све остало је остајало досасно непромењено.</s><s>Појава врапца у затворском дворишту је био крупан догађај; она је доносила велики утисак.</s><s>Овим се вероватно објашњава и то што затвореници тако јако воле цртеже и илустрације – они им производе нове утиске на необичан начин.</s><s>Утисци који се у затвору добију преко читања или пак из сопствених размишљања, не делују непосредно, већ преко уобразиље, због чега мозак, који слабо храни слабо срце и са мало крви, замори се брзо и губи енергију.</s><s>Зато се у затвору и осећа таква жеђ за спољашњим, непосредним утисцима.</s>
<s>Овом ситуацијом се ветроватно објашњава и зачуђујући недостатак енергије, занесеност радом затвореника.</s><s>Сваки пут кад сам у Клерву видео затвореника који се лењо креће двориштем у пратњи чувара који исто тако лењо корача за њим, у мислима сам се враћао у дане моје младости, у очеву кућу, међу кметове.</s><s>Затворенички рад – то је рад роба, и таква врста посла не може одушевљавати човека, не може му пружити сазнање о неопходности рада и стварања.</s><s>Затвореник може да научи занат, али му је немогуће развити љубав за тај занат.</s><s>Напротив, у већини случајева стећи ће навику да се према своме послу односи са мржњом.</s>
<s>Неопходно је подсетити на још један разлог деморализације у затворима, разлог који сматрам необично важним, а зато што је једнак у свим затворима и што је његов корен у самој чињеници да је човек лишен слободе.</s><s>Сва нарушавања установљених моралних принципа могу да се сведу на један праузрок – недостатак чврсте воље.</s><s>Већина становника наших затвора су људи који не поседују довољно чврстине да се супротставе искушењима која их сусрећу на животном путу или да пригуше нагон који их је у моменту зграбио.</s><s>Али у затвору, исто као и у манастиру, затвореник је одвојен од свих искушења спољашњег света, док су његови односи са другим људима толико ограничени и тако регулисани, да се врло ретко подвргава искушењу јаких страсти.</s><s>Последица овога је, да он ретко има могућност да вежба и учврсти ослабљену вољу.</s><s>Претворен је у машину и креће се по заувек устаљеној траси.</s><s>Они малобројни случајеви кад му предстоји слободан избор тако су ретки и ништавни, да се њима не може развијати воља.</s><s>Цео затвореников живот је прописан и унапред распоређен; њему остаје само да се преда тој струји, да се слепо повинује из страха од жестоких казни.</s><s>Уз сличне услове, ако је чак овладао неком чврстином воље пре осуђивања, ова ишчезава у затвору.</s><s>Зато, где да нађе снагу карактера како би се супротставио искушењима која га изненада окруже чим се нађе изван затвора?</s><s>Како може угушити прве импулсе страсног карактера ако су годинама коришћене све мере да у њему убију унутрашњу снагу противљења како би га претворили у послушно оруђе у рукама оних који њим управљају?</s>
<s>Наведена чињеница, по моме мишљењу (и, чини ми се, да о овоме не могу постојати два мишљења), представља најстрожију осуду свих система заснованих на лишењу човека слободе.</s><s>Порекло наших система кажњавања, заснованих на систематском гушењу свих манифестација индивидуалне воље код затвореника и на понижавању људи до ступња машина лишених разума, лако је објаснити.</s><s>Системи су проистекли из жеље да се спречи свако нарушавање дисциплине и из тежње да се држе у покорности што је могуће више затвореника уз што мањи број стражара.</s><s>Стварно, налазимо врло богату литературу о затворима у којој господа 'стручњаци' с великим одушевљењем говоре управо о системима којима се затворска дисциплина одржава уз најмањи број стражара.</s><s>Идеалан затвор, по мишљењу ових стручњака, био би онај са хиљаду затвореника који устају и раде, једу и иду на спавање вођени електричном струјом коју контролише један једини чувар.</s><s>Али, ако наши саврамени, усавршени затвори смањују, можда, у државном буџету неке релативно мале трошкове, зато су они главни виновници за тај ужасан проценат рецидивиста какав данас имају све земље Европе.</s><s>Што су затвори даље од идеала који су створили стручњаци за затворе, то они производе мање рецидивиста (У Русији, број рецидивиста не прелази 18% док у западној Европи достиже 40-50%).</s><s>Не треба се чудити што људи, научени да буду машине, нису у стању да се прилагоде животу у друштву.</s>
<s>Обично бива овако, да одмах по изласку из затвора, затвореник се среће са својим бившим друговима који га чекају кад изађе.</s><s>Они га братски прихватају и одмах по ослобођењу он је опет у истој струји која га је већ једном довела до затвора.</s><s>Филантропи свих врста и 'Друштво за помоћ ослобођеним затвореницима' у бити мало помажу злу.</s><s>Они морају да поправљају оно што је урадио затвор, да избришу трагове које је на ослобођеноме оставио затвор.</s><s>Док би утицај поштених људи, који би братску љубав пружили п р е него што човек стигне до суда, могао да га спаси од преступа који га воде у затвор, сад, кад је исти прошао кроз курс затворске обуке, сви напори филантропа у већини случајева не дају никакав резултат.</s>
<s>И, каква је разлика између братскога пријема којим ослобођнога срећу његови бивши другови и односа 'поштених грађана' који, под спољашњим покривачем хришћанства, скривају свој фарисејски егоизам!</s><s>За њих ослобођени затвореник представља нешто као заражени губом.</s><s>Ко ће се од њих одлучити, како је то много година радио др Кемпбел у Единбургу, да га позове својој кући и каже му: 'Ево ти соба; седи за мојом трпезом и буди чланом моје породице док не нађемо посао?' Отпуштени из затвора више од било кога вапи за подршком, треба му испружена братска рука, али друштво које је употребило сва средства да од њега створи непријатеља, пришивши му пороке које је развијао затвор, отказује да му пружи управо ту братску помоћ која му је тако неопходна.</s>
<s>Хоће ли се наћи жена која ће се сложити да се уда за човека који је био у затвору?</s><s>Знамо, да се жене удају и са циљем да 'спасу човека'; али, сем малих изузетака, чак и таква жене инстинктивно избегавају људе са затворским образовањем.</s><s>Тако је ослобођени затвореник присиљен да тражи животну другарицу међу оним женама које сматрамо жалосним продуктом кварно организованог друштва, које су, у већини случајева, биле један од главних узрока које су га и одвели у затвор.</s><s>Ето зато већина ослобођених затвореника поново допада затвора након тек неколико месеци проведених на слободи.</s>
<s>Тешко да ће се наћи много људи који би се осмелили да тврде како затвор треба да има само застрашујући утицај немајући у виду и циљеве моралнога поправљања.</s><s>Шта чинимо да би се овај последњи циљ постигао?</s><s>Наши затвори као да су специјално уређени да би заувек понизили онога који је тамо доспео, да заувек у њима угасе последњу искру самопоштовања.</s>
<s>Сваки од њих је, наравно, морао да на себи искуси утицај одговарајуће одеће.</s><s>Чак се и животиње стиде да се појављују међу себи сличнима ако је њиховој спољашности дат необичан, смешан карактер.</s><s>Мачак, којег би несташни дечак обојио жутим и црним пругама, било би стид да се појави међу другим мачкама са тако комичним изгледом.</s><s>Али људи почињу тако, да у одело глупана обуку онога којега тобоже желе да подвргну моралноме лечењу.</s><s>Кад сам био у Лионском затвору, често сам морао да пратим ефекат који на затворенике има затворска одећа.</s><s>Затвореници, углавном радници који су иначе сиромашно али пристојно одевени, пролазили су двориштем којим сам шетао, идући ка радионици у којој су они остављали своју одећу и облачили затвореничку.</s><s>Излазећи из радионице обучени у затворско рухо прекривено разнобојним крпама с ужасном округлом капом на глави, они су се дубоко стидели да се покажу пред људима у таквој одвратној одећи.</s><s>У многим затворима, нарочито у Енглеској, затвореници одећу израђену од разнобојних комадића сматрају сличнијом одећи средњевековних људи него оделу човека којега наши затворски филантропи тобоже покушавају да поправе.</s>
<s>Такав је први утисак затвореника и, током свог даљег живота у затвору, он ће бити подвргнут обраћењу које је проникнуто потпуним презиром према људским осећањима.</s><s>У Дартмурском затвору, на пример затворенике виде као људе који немају ни трунке стида.</s><s>Терају их да, потпуно голи, пред управом затвора парадирају у групама и да у таквом стању раде гимнастичке вежбе.</s><s>'Десним крилом!</s><s>Дигни обе руке!</s><s>Дигни леву ногу!</s><s>Пету леве ноге држи десном руком!' итд.</s>
<s>Затвореник престаје бити човеком коме је дозвољено било какво осећање самопоштовања.</s><s>Он се претвара у ствар, у некакав број, и са њим поступају као са нумерисаним предметом.</s><s>Чак и животиња, према којој се годинама так односе, неповратно ће се изменити, а ми се тако односимо према људскоме бићу које ће се кроз неколико година преобратити у корисног члана друштва.</s><s>Ако је затворенику дозвољена шетња, она не личи на шетњу других људи.</s><s>Терају га да маршира у колони, где стражар стоји насред дворишта гласно вичући: 'Un-deusse, un-deusse!</s><s>Arche-fer, arche fer!' Ако се затвореник пода једној од човеку најсвојственијих жеља – да са другим човеком размени своје утиске или мисли, он нарушава дисциплину.</s><s>Зато није чудо што се најкроткији затвореници не могу уздржати од сличних грешака.</s><s>До уласка у затвор, човек је могао да осећа одвратност према лажи и превари; овде пролази кроз комплетну обуку тога, те лаж и превара постану његовом другом природом.</s>
<s>Он може имати тужан или весео, добар или одбојан карактер, али је то свеједно – у затвору му се не даје прилика да то покаже.</s><s>Он је нумерисана ствар која мора да се креће у складу са одређеним правилима.</s><s>Може да се гуши у сузама, али их мора задржати.</s><s>Током свих година робијања, никада га неће оставити самога; чак и у осами његове ћелије, око чувара ће шпијунирати његове кретње, пратиће манифестовање његових осећања, која иначе жели да сакрије, јер она – људска осећања, нису дозвољена у затвору.</s><s>Ако је то сажаљење према другу по мукама, љубав према најближима или жеља да подели своју тугу са неким, осим оних лица која су званично за то одређена, ако је то једно од осећања која човека чине бољим – сви се слични 'сентименти' строго прогоне оном грубом снагом која пориче човеку право да буде човек.</s><s>Затвореник се осуђује на животињски начин живота, а све се људско истерује из тог живота.</s><s>Он не мора бити човек – такав је дух затворских правила.</s><s>Он не мора имати никаква људска осећања; и јао њему, ако се, на несрећу, у њему пробуди осећање људског поноса!</s><s>Тешко њему ако се узнемири кад инспектор изрази неверицу у његове речи; ако сматра понижавајућим стално претраживање његове одеће, које се понавља неколико пута на дан; ако не пожели да буде лицемер и посећује затворску цркву у којој за њега нема ништа привлачно; ако речју или чак тоном свога гласа покаже презир према стражару који се бави затворским дуваном и тако затвореницима извлачи последњу пару из џепа; ако га осећање жалости натера да са својим слабијим другом подели своје следовање хлеба; ако је у њему остало довољно људскога достојанства да га узнемиравају незаслужени прекор, незаслужена сумња, грубо задиркивање; ако је довољно поштен да га узнемиравају интриге и фаворитизам чувара – так ће се затвор за њега претворити у прави пакао.</s><s>Задавиће га тешким радом или ће га послати да труне у затворској ћелији.</s><s>Најмање нарушавање дисциплине, које се догоди затворенику што замуцкује пред чуваром, скупо ће платити човек са колико толико независним карактером; то ће бити схваћено као показивање непослушности и изазваће сурову казну.</s><s>А свака ће казна водити у нове казне.</s><s>Системом малих притисака човек ће бити доведен до лудила и имаће среће ако успе да изађе из затвора, а да не буде изнесен у мртвачком сандуку.</s>
<s>Нема ништа лакше него у новинама писати о томе како затворске чуваре треба строго контролисати, како је неопходно да управник затвора буде поштен човек.</s><s>Уопште, најлакше је стварати административне утопије!</s><s>А људи остају људи – били они чувари или затвореници.</s><s>А кад су људи на читав живот осуђени да подржавају кварне односе према другим људима, они сами постају кварни.</s><s>Налазећи се и сами донекле у положају затвореника, чувари показују све мане робова.</s><s>Нигде, сем можда ако се изузму манастири, нисам запазио такво ситничаво сплеткарење као што је код чувара и уопште затворске управе у Клерву.</s><s>Затворени у своме свету ситних интереса, затворски чиновници убрзо падају под њихов утицај.</s><s>Сплеткарење, изговорена реч, нечији гест – то је уобичајени садржај њихових разговора.</s>
<s>Људи остају људи – не можете једноме човеку дати неограничену власт над другим, а да тог човека не покварите.</s><s>Људи почињу да злоупотребљавају ту власт.</s><s>Ове ће злоупотреба бити све несавесније и све теже за оне који морају да их трпе што је ограниченији и ужи тај свет у коме се догађају.</s><s>Принуђени да живе међу према њима непријатељски расположеним затвореницима, чувари не могу бити узори доброте и човечности.</s><s>Савезу затвореника супротстављен је савез чувара, и пошто је у рукама чувара моћ, они је злоупотребљавају као сви који имају власт.</s><s>Затвор врши свој погубан утицај на чуваре чинећи их ситничарима, заједљивим прогонитељима затвореника.</s><s>Ставите на њихово место Пестолација (ако се уопште може претпоставити да би се Пестолаци прихватио ове дужности), и он би се ускоро претворио у типичнога затворског чувара.</s><s>И када мислим о овоме и када узмем у обзир све околности, склон сам да кажем, да су људи ипак бољи од установа.</s>
<s>Непријатељско осећање према друштву, које се увек маћехински односило према затворенику, нараста.</s><s>Он се привикава на мржњу, на дубоку мржњу према свим тим 'поштеним' људима који врло енергично убијају у њему сва добра осећања.</s><s>Затвореник почиње да дели свет на два дела: једном припада он и његови другови, а другоме – управник затвора, чувари, предузимачи.</s><s>Осећање другарства се брзо ствара код свих становника затвора, где се сви који не носе затвореничку одећу сматрају непријатељима затвореника.</s><s>Свака превата ових непријатеља је допуштена.</s><s>Ови 'непријатељи' виде затвореника као изопштеника, а у очима затвореника, они су изопштеници.</s><s>И тако, чим затвореник буде ослобођен, он примењује затворски морал према друштву.</s><s>Пре уласка у затвор, он је могао да учини нешто без размишљања.</s><s>Затворско образовање ће га научити да на друштво гледа као на непријатеља; сад он влада својеврсном филозофијом коју је Зола сумирао следећим речима: 'Quels gredins les honnetes gens!' (Какви су подлаци ови поштени људи!)</s>
<s>У својим становницима затвор развија не само мржњу према друштву; он не само што у њима убија свако осећање самопоштовања, људскога достојанства, саосећања и љубави, већ истовремено развија супротна осећања и навикава га на најгнусније пороке.</s><s>Добро је познато како ужасно брзо расте број прекршаја који имају карактер нарушавања полнога морала, како на самом континенту, тако и у Енглеској.</s><s>Раст броја ове врсте преступа објашњава се многим узроцима, али је један од главних заразни утицај затвора.</s><s>У овоме смислу, штетан утицај затвора посебно се јако осећа.</s>
<s>Овде имам у виду не само оне несреће о којима је већ било речи – дечаке које сам видео у Лионском затвору.</s><s>Уверавали су ме, да је и дању и ноћу сва атмосфера њиховог живота засићена тим мислима, а дубоко сам уверен да би правници који пишу о прекршајима тзв. 'преступних класа' требали да се пре свега позабаве таквим расадницима покварености какво је одељење за дечаке у Сенпољском затвору, а не законитошћу наслеђа.</s><s>Ово исто се може рећи и о затворима у којима су само одрасли.</s><s>Чињенице које смо дознали за време свог боравка у Клерву превазилазе све што може да претпостави и најбујнија машта.</s><s>Потребно је да човек проведе многе године у затвору, изван свих благородних утицаја које пружа његова лична уобразиља и рад уобразиље свих његових другова, па да тек тада дође до тог невероватног умног стања које се може видети код неких затвореника.</s><s>Мислим, да ће сви интелигентни и праведни управници затвора бити на мојој страни ако кажем, да су затвори стварни расадници најодвратнијих облика преступа против полног морала. (Неке примедбе М.</s><s>Девита у његовом 'Leaves from Prison Diary' показују да стање у овом смислу није боље ни у енглеским затворима)</s>
<s>Не могу да улазим у детаље овога проблема који је недавно површно обрадила и литература.</s><s>Само ћу приметити, да они, који уображавају да као сметња и препрека може да послужи полна подела затвореника и ћелијски третман, западају у озбиљну грешку.</s><s>Изопаченост уобразиље је озбиљан узрок свих појава ове врсте, а ћелијски третман је средство да тој уобразиљи да болесно усмерење.</s><s>Како се може доградити уобразиља у овоме смеру, то тешко да је познато и највећим стручњацима за душевне болести; ради овога треба боравити у самици неколико месеци и имати пуно поверење затвореника у суседним ћелијама, како се и догодило једноме од наших другова.</s>
<s>Уопште, боравак у самици, за који се сад залажу многи, ако би исти био свуда уведен, представљао би узалудно мучење и само би довео до још већег физичког и умног слабљења затвореника.</s><s>Искуства у читавој Европи и огроман пораст случајева умнога растројства, запажен свуда међу затвореницима који краће или дуже време бораве у самицама, јасно показује исправност већ реченога, те нам остаје само да се чудимо како људе мало интересују показатељи искуства.</s><s>За човека заузетога послом који му причињава извесно задовољство и чији је ум богато извориште утисака, за човека који се брине не о томе шта се догађа у зидинама затвора, чији је породични живот срећан, који нема мисли које изазивају умна страдања – за таквога човека одвајање људи од друштва можда и нема фатални исход ако то траје само неколико месеци.</s><s>Ово вреди за људе који не могу да живе само у друштву сопствених мисли, а нарочито за оне чији односи са спољашњим светом нису нарочито глатки и који су зато стално опхрвани мрачним мислима; за њих чак и неколико месеци боравка у самици представља изузетно опасно искушење.</s>
<s>Извор
Изворни текст</s>
<s>Анархизам</s>
|
1643 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC | Капиталистички систем | <s>Михаил Бакуњин
Капиталистички систем
(THE CAPITALIST SYSTEM by Michael Bakunin)</s>
<s>Овај памфлет је исечак из The Knouto-Germanic Empire and the Social Revolution и укључен је у Комплетни радови Михаила Бакуњина (The Complete Works of Michael Bakunin) под насловом "Фрагмент (Fragment)." Делови теxта су оригинални преводи на енглеском од стране G.P. Maximoff за његову антологију Бакуњинових дела, али су делови који недостају преведени од Jeff Stein-а из шпанске едиције, Диего Абад де Сантиллан, транс. (Буенос Аирес 1926) вол.</s><s>ИИИ, пп.</s><s>181-196.</s>
<s>Зар је неопходно овде понављати непобитне аргументе социјализма које до сада ни један буржоаски економиста није успео да обори?</s><s>Шта су имовина и капитал у њиховом данашњем облику?</s><s>За капиталисту И земљопоседника они значе моћ И право, гарантовано од стране државе, да живе без рада.</s><s>А пошто ни имовина ни капитал не производе ништа док их не оплоди рад – то им значи моћ И право да живе експлоатишући рад неког другог, право да експлоатишу рад оних који не поседују ни имовину ни капитал И који су због тога присиљени да продају своју продуктивну снагу срећним поседницима капитала И имовине.</s>
<s>Можете приметити да сам заборавио да у све то убројим И следеће питање: на који начин су имовина И капитал дошли у руке њихових садашњих поседника?</s><s>То је питање на које, ако га предочимо са историјских, логичких И правних аспеката, не може бити одговорено ни на један други начин осим на онај који би служио као оптужба против садашњих поседника.</s><s>Због тога ћу се ограничити на изјаву да земљопоседници И капиталисти, пошто не живе од сопственог продуктивног рада већ од узимања ренте за земљу, куће, интереса на капитал, од шпекулације земљом, зградама, капиталом, од комерцијалне И индустријске експлоатације мануелног рада радника, сви живе на рачун радника. (Шпекулација и експлоатација без сумње представљају врсту рада, али непродуктивног рада.)</s>
<s>Знам врло добро да је такав начина живота високо поштован у свим цивилизованим земљама, да је изричито и брижно штићен од стране свих држава, као и да државе, религије и сво право, и кривично и грађанско, и све политичке владе, монархије и републике – са својим огромним правним и полицијским апаратима и њиховим стојећим армијама – немају другу улогу него да утврде и заштите такву праксу.</s><s>Уз постојање тако моћних и респектабилних ауторитета ја себи не могу чак ни да дозволим да питам да ли тај начин живота легитиман са гледишта људске правде, слободе, људске једнакости и братства.</s><s>Једноставно се питам: да ли су, у таквим условима, братство и једнакост између експлоататора и експлоатисаних могући, да ли су правда и слобода могући за експлоатисане?</s>
<s>Само претпоставимо, као што то подржавају буржоаски економисти и са њима сви адвокати, сви обожаваоци И верници судског права, сви свештеници грађанског и кривичног закона – само претпоставимо да је тај економски однос измедју експлоататора и експлоатисаног сасвим легитиман, да је неизбежна последица, производ вечног, неуништивог друштвеног закона, још увек би било истинито да експлоатација искључује братство И једнакост.</s><s>Не треба ни спомињати да искључује економску једнакост.</s><s>Претпоставимо да сам ја Ваш радник и да сте Ви мој послодавац.</s><s>Уколико понудим мој рад за најнижу цену, уколико пристанем да Ви живите од мог рада, то засигурно није зог оданости или братске љубави према Вама.</s><s>И ни један се буржоаски економиста не сме усудити да каже да је то због тога, ма колико идилично И наивно постаје њихово резоновање када почну да говоре о узајамној наклоњености и узајамним односима који би требало да постоје медју послодавцима И запосленима.</s><s>Не, ја сам то урадио због тога што ћемо моја породица И ја умрети од глади уколико не радим за послодавца.</s><s>Према томе ја сам присиљен да Вам продам свој рад по најнижој цени јер сам на то присиљен претњом глађу.</s>
<s>Али – говоре нам економисти – земљопоседници, капиталисти и послодавци су такође присиљени да траже И изнајмљују рад од радника.</s><s>Да, то је тачно, они су присиљени да раде то, али не у истој мери.</s><s>Да постоји једнакост измедју оних који нуде свој рад И оних који га изнајмљују, измедју неопходности да неко прода свој рад и неопходности његове куповине, ропство И беда радника не би постојали.</s><s>Али онда не би било ни капиталиста, нити земљопоседника, нити радничке класе, нити богатих, нити сиромашних: постојали би само радници.</s><s>Баш због тога што таква једнакост не постоји ми имамо И обавезни смо да имамо експлоататоре.</s>
<s>Та једнакост не постоји јер у модерном друштву где се добра производе интервенцијом капитала који плаћа наднице за рад, пораст популације премашује пораст производње, што резултује да понуда рада неизбежно надмашује потражњу И води у релативан пад нивоа надница.</s><s>Овако установљена производња, монополизована, експлоатисана од стране буржоаског капитала, присиљена је, на једну страну, узајамним надметањима капиталиста да се концентрише у рукама све мањег броја моћних капиталиста, или у рукама деоничарских компанија које су, захваљујући уједињењу својих капитала, моћније него највећи изоловани капиталиста. (А И мали И средњи капиталисти, неспособни да производе по истој цени као И велики капиталисти, природно подлежу у тој борби на живот И смрт.) С друге стране, истим надметањем су сва предузећа присиљена да продају своје производе по најнижој могућој цени.</s><s>Он (капиталистички монопол) може постићи тај двоструки резултат само истискујући стално нарастајући број малих или средњих капиталиста, шпекуланата, трговаца или индустријалаца из света експлоататора у свет експлоатисаног пролетаријата И, у исто време, исцеђујући нарастајуће уштеђевине од плата споменутог пролетаријата.</s>
<s>На другој страни, маса пролетаријата, која нараста као резултат општег пораста популације (који, као што знамо, чак ни беда не може ефикасно да заустави), као И кроз нарастајућу пролетаризацију ситне буржоазије, бивших поседника, капиталиста, трговаца И индустријалаца – нараста, као што сам рекао, у много бржем степену него продуктивни капацитети економије коју експлоатише буржоаски капитал – И та нарастајућа маса пролетаријата је смештена у условима у којима су радници присиљени на поразно надметање једног против другога.</s>
<s>Пошто не поседују ни једно друго средство за опстанак осим сопственог мануелног рада, они су натерани, страхом да их не замени неко други, да га продају по најнижој цени.</s><s>Та тенденција код радника, или пре неопходност на коју су осуђени сопственом бедом, комбинована са тенденцијом послодаваца да продају производе својих радника, И због тога купе рад по најнижој цени, непрестано репродукује И учвршћује сиромаштво пролетаријата.</s><s>Пошто се налази у сиромаштву, радник је присиљен да продаје свој рад будзашто, он тоне у још веће сиромаштво.</s>
<s>Да, већу беду, заиста!</s><s>Пошто у том робовском раду продуктивна снага радника бива злоупотребљена, сурово експлоатисана, прекомерно траћена И недовољно храњена, брзо бива И потрошена.</s><s>А када је једном потрошена, која јој вредност може бити на тржишту, какве је вредности та једина роба коју поседује И на основу чије свакодневне продаје зависи његово зарађивање за живот?</s><s>Ништа!</s><s>А онда?</s><s>Онда раднику не преостаје ништа осим да умре.</s>
<s>Шта је у одређеној земљи, најнижа могућа надница?</s><s>То је она цена коју радници те земље сматрају као апсолутно неопходном да би се одржали у животу.</s><s>Сви се буржоаски економисти слажу у томе.</s><s>Тургот, који је сматрао за згодно да себе зове ‘морални министар’ Луја XVI и који је стварно био искрен човек, рекао је:</s>
<s>‘Прости радник који не поседује ништа више од својих руку, нема ништа друго да прода осим свог рада.</s><s>Он га продаје скупље или јевтиније; али та цена, била висока или ниска, не зависи од њега: она зависи од договора са оним ко ће платити тај рад.</s><s>Послодавац плаћа што је мање могуће; када може да бира из великог броја радника, послодавац преферира онога ко ради јевтино.</s><s>Радници су тако присиљени да снизе своје цене у надметању једног против другог.</s><s>У свим врстама посла неизбежно следи да је плата радника ограничена на онолико колико је потребно за опстанак.’ (Рефлеxионс сур ла форматион ет ла дистрибутион дес рицхессес)</s>
<s>Ж. Б. Сеј, истински отац буржоаских економиста у Француској, такодје каже:</s>
<s>‘Наднице су много више када постоји већа потреба за радом него што је понуда, а ниже су, према томе, када је више рада понуђено, а мање тражено.</s><s>Однос измедју понуде И потражње регулише цену ове робе зване радников рад, као што су регулисане све остале јавне услуге.</s><s>Када наднице мало порасту изнад цене неопходне да се одрже радничке породице, њихова се деца умножавају и већа понуда се ускоро развија у пропорцији са већим захтевима.</s><s>Када је, насупрот, потражња за радницима мања него квантитет људи који нуде рад, њихове зараде опадају на цену неопходну за класу да се одржи на истом броју.</s><s>Породице оптерећене децом нестају, од тог тренутка понуда рада опада, а када је мање робе понуђено, цена расте...</s><s>На тај начин тешко је да надница радника порасте или падне испод цене неопходне да се одржи класа (радници, пролетаријат) у потребном броју.'</s>
<s>Након цитирања Тургота и Ж. Б. Сеја, Прудон узвикује: 'Цена, када се пореди са вредношћу (у стварној социјалној економији) је нешто есенцијално покретно и због тога есенцијално променљиво, и у својим варијацијама није регулисано ничим до конкуренцијом, а конкуренција, не заборавимо оно у чему се Тургот и Сеј слажу, има неопходан ефекат да не допусти платама радника ништа осим голог спречавања смрти од глади и одржавање класе у потребном броју.'ą</s>
<s>Тренутна цена основних потрепштина установљава преовлађујући стални ниво изнад кога радничке наднице никада не могу порасти за дужи период, али испод кога често падају, што непрестано резултује ништавношћу, болешћу и смрћу, све док довољан број радника не нестане како би се поново изједначили понуда и потражња рада.</s><s>Оно што економисти зову изједначена понуда и потражња не представља праву једнакост измедју оних који нуде свој рад на продају и оних који га изнајмљују.</s><s>Претпоставимо да мени, фабриканту, треба стотину радника и да се на тржишту појави тачно стотину радника – само једна стотина, јер уколико их додје више, понуда ће прерасти потражњу, што ће резултовати смањењем надница.</s><s>Али пошто се само једна стотина појавила и пошто је мени, фабриканту, потребан само тај број – ни више нити мање – на први поглед би изгледало да је постигнута комплетна једнакост, та понуда и потражња су једнаке у бројевима,а исто тако би требале бити једнаке у сваком другом погледу.</s><s>Да ли то значи да радници могу да захтевају од мене наднице и услове рада који им обезбеђују истински слободну, достојанствену и хуману егзистенцију?</s><s>Ни у ком случају!</s><s>Уколико им одобрим те услове и те наднице, ја, капиталиста, на тај начин нећу зарадити ништа више него они.</s><s>А онда зашто бих се мучио и пропадао нудећи им профит мог капитала?</s><s>Уколико желим да радим као што радници раде, уложићу мој капитал негде другде, било где где могу да добијем највиши интерес, и понудићу мој рад на продају неком капиталисти као што то и моји радници раде.</s>
<s>Уколико, профитирајући моћном иницијативом коју ми обезбеђује мој капитал, упитам тих стотину радника да оплоде тај капитал својим радом, то није због мог саосећања са њиховим патњама, нити због духа праведности, нити због љубави према човечанству.</s><s>Капиталисти ни у ком случају нису филантропи.</s><s>Они би пропали уколико би били филантропи.</s><s>То је због тога што се надам да ћу из рада радника извући довољан профит како бих могао да живим комфорно, чак и богато, док у исто време увећавам свој капитал – и све то без мог рада.</s><s>Наравно, мораћу и ја да радим, али ће мој рад бити сасвим друге врсте и ја ћу бити обештећен у много вишем степену него радници.</s><s>То неће бити продуктивни већ административни и експлоатативни рад.</s>
<s>Али зар административни рад није и продуктиван рад?</s><s>Без сумње јесте јер у недостатку добре и интелигентне администрације мануелни рад не би производио ништа или би производио врло мало и врло неквалитетно.</s><s>Али са становишта правде и потреба саме производње, уопште није потребно да тај рад буде у мом монополу, нити, изнад свега, да ја будем компензован у вишем степену него што је то мануелни рад.</s><s>Кооперативна удружења су већ доказала да су радници сасвим способни да управљају индустријским предузећима, да то могу радити раднички представници који примају исту плату као и радници.</s><s>Стога уколико ја концентришем административну власт у мојим рукама, то није због тога што производња то захтева, већ да служи мом циљу, циљу експлоатације.</s><s>Као апсолутни шеф персонала ја за свој рад добијам десет или двадесет пута више него што моји радници добијају за свој рад и то је истина упркос чињеници да је мој рад неупоредиво безболнији него њихов.</s>
<s>Али капиталиста, власник посла, ризикује, кажу они, док радник ништа не ризикује.</s><s>То није тачно, јер када гледамо са његове стране, радник се налази у неповољном положају.</s><s>Власник посла може лоше да води посао, он може бити уништен лошим уговорима, или постати жртва комерцијаљне кризе, или неке непредвидиве катастрофе; једном речју, може пропасти.</s><s>То је тачно.</s><s>Али да ли то пропадање са буржоаске тачке гледишта значи бити сведен на ости ниво беде као они који умиру од глади, или да ће бити отеран у редове обичних радника?</s><s>То се тако ретко догађа, можемо рећи скоро никада.</s><s>Ипак је ретко да капиталиста не задржи нешто, упркос пропасти.</s><s>У данашње време сви банкроти су мање или више варка.</s><s>Али и уколико апсолутно ништа није сачувано, ту су увек породичне везе и друштвени односи, који им, уз помоћ научених пословних вештина које они преносе на своју децу, дозвољавају да за себе и своју децу заузму позицију у вишим ранговима посла, у управи; да буду државни функционери, да буду извршни органи у комерцијалним или индустријским пословима, да заврше, иако и сами зависни, као надгледници прихода које су исплаћивали својим ранијим радницима.</s>
<s>Ризик радника је безгранично већи.</s><s>Након свега, уколико предузеће у коме је запослен банкротира, он ће остати неколико дана, а понекад и неколико недеља, без посла, а то је за њега више него пропаст, то је смрт јер он сваки дан једе оно што заради.</s><s>Уштеђевине радника су дечије бајке које су измислили буржоаски економисти да уљуљкају свој слаб осећај за правду, покајање случајно пробудјено у недрима њихове класе.</s><s>Тај смешни и омрзнути мит никада неће ублажити патње радника.</s><s>Он зна цену задовољавања дневних потреба његове велике породице.</s><s>Уколико има уштеђевину, он неће допустити да његово јадно дете, од шест година, увене, да одрасте слабо, да буде психички и морално убијано у фабрикама, где су присиљени да раде ноћ и дан дванаест или четрнаест сати.</s>
<s>Уколико се некада деси да радник мало уштеди, то брзо поједу неизбежни периоди незапослености који често сурово прекидају његов рад, као и непредвиђене несреће и болести које задесе његову породицу.</s><s>Несреће и болести које му се десе сав ризик послодавца чине ништавним у поређењу са тим: јер раднику изнурујућа болест може уништити његову продуктивну способност, његову радну снагу.</s><s>Изнад свега, дужа болест је најстрашнији банкрот, банкрот који за њега и његову децу значи глад и смрт.</s>
<s>Знам врло добро да у условима где сам ја капиталиста, коме је потребно сто радника да му оплоде капитал, запошљавајући те раднике ја имам све погодности на мојој страни, а да су све сметње на њиховој.</s><s>Ја им предлажем ни мање ни више него да их експлоатишем, а уколико они желе да ја будем искрен у томе и обећају да ће ме чувати, ја ћу им рећи:</s>
<s>'Гледајте децо, имам неки капитал који сам по себи не може ништа да произведе, јер мртва ствар ништа не производи.</s><s>Без рада немам ништа продуктивно, јер трошећи га остаћу без ичега.</s><s>Али захваљујући друштвеним и политичким институцијама које владају нама и које су у моју корист, у постојећој економији мој капитал је такође произвођач: он ми доноси интерес.</s><s>Од кога тај интерес мора бити узет - а мора бити од некога, јер у стварности он сам не производи апсолутно ништа – то се вас не тиче.</s><s>За вас је довољно да знате да он доноси интерес.</s><s>Сам тај интерес није довољан да покрије моје трошкове.</s><s>Ја нисам обичан човек као ви.</s><s>Ја не могу бити, нити то желим, задовољан са мало.</s><s>Желим да живим, да се уселим у предивну кућу, да једем и пијем добро, да се возим у фијакеру, да одржим добар изглед, укратко, да имам све добре ствари у животу.</s><s>Такође желим да својој деци дам добро образовање, да их учиним господом, да их пошаљем на студије, а касније, када постану много образованији од вас, они ће једног дана моћи да управљају вама као што ја управљам данас.</s><s>А пошто само образовање није довољно, ја желим да им оставим велико наслеђе, тако да када га поделе остану богати скоро као ја.</s>
<s>Стога, поред свих добрих ствари у животу које хоћу себи да приуштим, такође желим и да увећам свој капитал.</s><s>Како ћу то постићи?</s><s>Наоружан тим капиталом намеравам да вас експлоатишем и предлажем вам да ми то допустите.</s><s>Ви ћете радити, а ја ћу сакупљати, присвајати и продавати у моју корист производ вашег рада, не дајући вам већи део него што је апсолутно неопходно да вас данас одржим да не умрете од глади, тако да ћете на крају сутрашњег дана још увек радити за мене под истим условима; а када будете изнурени, избацићу вас и заменити другима.</s><s>Знајте добро, даваћу вам што мању плату и наметаћу вам тако дуг радни дан, радне услове тако оштре, тако деспотске, што је могуће горе; не из зла - не због мржње према вама, нити из намере да вам наудим – већ из љубави према добрима и да бих се брзо обогатио; због тога што вас ја мало плаћам, а ви више радите, више ћу ја зарадити.'</s>
<s>То је оно што прећутно каже сваки капиталиста, сваки индустријалац, сваки власник посла, сваки послодавац који захтева радну снагу од радника које унајмљује.</s>
<s>Али пошто су понуда и потражња изједначени, зашто радници прихватају услове понуђене од послодаваца?</s><s>Уколико се капиталиста налази у тако великој потреби да запосли раднике колико и стотину радника да их он запосли, зар то не значи да су обе стране у једнакој позицији?</s><s>Зар се не срећу на тржишту као два равноправна трговца – барем са правне тачке гледишта – један доноси робу звану дневница, да је размени за дневни рад радника на основу одређеног броја сати на дан; а други доноси свој рад као своју робу да је размени за надницу коју нуди капиталиста?</s><s>Пошто је, у нашој претпоставци, потражња за стотину радника, а понуда је исто тако стотину особа, може изгледати да су обе стране у истој позицији.</s>
<s>Наравно да ништа од тога није тачно.</s><s>Шта је то што доводи капиталисту на тржиште?</s><s>То је тежња да се обогати, да увећа свој капитал, да задовољи своје амбиције и друштвене сујете, да би био у могућности да се ода свим замисливим задовољствима.</s><s>А шта доводи радника на тржиште?</s><s>Глад, потреба да једе данас и сутра.</s><s>Према томе, док су једнаки са тачке правничке фикције, капиталиста и радник су све само не једнаки са тачке гледишта економске ситуације, која је права ситуација.</s><s>Капиталисти не прети глад када долази на тржиште; он врло добро зна да ће уколико данас не нађе раднике које тражи још увек имати хране за доста дуго време, захваљујући капиталу чији је срећни власник.</s><s>Уколико радници које сретне на тржишту изнесу захтеве који му изгледају претерани, јер, далеко од тога да ће га онемогућити да увећа своје богатство и још више поправи своју економску позицију, ти предлози и услови могу, не кажем изједначити, али довести економску позицију радника унеколико ближу његовој – шта он ради у том случају?</s><s>Он одбацује те предлоге и чека.</s><s>Након свега он није присиљен хитном потребом већ жељом да побољша своју позицију, која је, у поређењу са оном радника, већ прилично удобна, тако да он може да чека.</s><s>И он ће чекати, поучен пословним искуством да отпор радника који су, не поседујући ни капитал нити комфор, нити икакву уштеђевину вредну спомена, потиснути немилосрдном потребом, глађу, да тај отпор не може трајати веома дуго и да ће на крају моћи да нађе стотину радника које тражи – тада ће они бити присиљени да прихвате услове које он сматра за профитабилне.</s><s>Уколико одбију, доћи ће други који ће бити пресрећни да прихвате те услове.</s><s>Тако ствари иду свакодневно са пуним знањем и пред очима свакога.</s>
<s>Уколико, као последица одређених услова који непрестано утичу на тржиште, грана индустрије у којој је капиталиста у почетку планирао да ангажује свој капитал не понуди све предности којима се надао, онда ће он пребацити свој капитал другде; тако буржоаски капиталиста није везан природом неке одређене индустрије, већ тежи да инвестира (како то називају економисти – а ми би рекли експлоатише) равномерно у све могуће индустрије.</s><s>Претпоставимо, коначно, да научивши од неке индустријске неспособности или несреће, он одлучи да не инвестира ни у једну индустрију; па, онда ће купити деонице и ануитете; и уколико му се интерес и дивиденде учине недовољнима, онда ће се ангажовати у неком послу, или ћемо рећи, продаће свој рад за једно време, али под условима много уноснијим него што су они које је он нудио својим радницима.</s><s>Капиталиста тада долази на тржиште у својству, уколико не апсолутно слободног чиниоца, барем као безгранично слободнији чиниоц него радник.</s><s>Оно што се дешава на тржишту је сусрет измедју жеље за добити и умирања од глади, измедју господара и роба.</s><s>Правно, они су обојица једнаки; али економски је радник кмет капиталисте, чак и пре него што се закључи тржишна трансакција путем које радник продаје на одређено време себе и своју слободу.</s><s>Радник је у позицији кмета због ужасне претње глађу која свакодневно виси над његовом и главама његове породице и која ће га присилити да прихвати било које услове наметнуте уносним калкулацијама капиталисте, индустријалца, послодавца.</s>
<s>А једном када је уговор склопљен, кметство радника се удвостручује; или прецизније речено, пре него што се склопи уговор, подстакнут глађу, он је само потенцијални кмет; након што је склопљен, он постаје прави кмет.</s><s>Јер какву робу он продаје свом послодавцу?</s><s>То је његов рад, личне услуге, продуктивне снаге његовог тела, ума и духа који има и који су неодвојиви део њега – то је стога он сам.</s><s>Од тада па надаље, послодавац ће га надгледати, било директно или преко надгледника; сваки дан током радних сати и под контролисаним условима, послодавац ће бити власник његовог рада и његових покрета.</s><s>Када му се каже: 'Ради то', радник је дужан да то уради, или уколико му је речено: 'Иди тамо', он мора да иде.</s><s>Зар то није оно што се зове кмет?</s>
<s>Карл Маркс, чувени вођа немачког комунизма, прикладно је опазио у свом делу Дас Капитал, да уколико се уговор слободно склопи измедју трговаца новцем – у облику наднице – и трговаца сопственог рада – то значи, измедју послодавца и радника – где се исти не закључује на одређени и ограничени временски период, већ за нечији цео живот, то установљава право ропство.</s><s>Закључен на одређени период, остављајући раднику право да да отказ послодавцу, тај уговор представља облик добровољног и пролазног кметства.</s><s>Да, пролазног и добровољног са правне тачке гледишта, али никако са тачке економских могућности.</s><s>Радник увек има право да да отказ послодавцу, али да ли има средстава за то?</s><s>А и уколико му да отказ, да ли је то у намери да обезбеди слободну егзистенцију, у којој неће бити господара сем њега!</s><s>Не, он то ради у намери да се прода другом послодавцу.</s><s>Он је на то натеран истом глађу која га је присилила да се прода првом послодавцу.</s><s>Према томе, радничка слобода, тако узвишена код економиста, правника и буржоаских репубиканаца, само је теоретска слобода којој недостају средства за сопствену могућу релизацију и самим тим је само фиктивна слобода, потпуна лаж.</s><s>Истина је да је цео живот радника једноставно непрекидно поразно наследство разних облика кметства – добровољног са правне тачке гледишта, али принудног у економском смислу – прекинуто тренутним интерлудијумима слободе помешане са гладју; другим речима, то је ропство.</s>
<s>То ропство се свакодневно манифестује на много начина.</s><s>Поред узнемирења и угњетачких услова уговора који претвара радника у подређеног, пасивног и послушног слугу, а послодавца у скоро апсолутног господара – поред свега тога, добро је познато да је тешко да постоји индустријско предузеће у коме власник, притиснут на једној страни од двоструког инстинкта непопустљиве пожуде за профитом и апсолутном влашћу, а на другој страни, профитирајући од економске зависности радника, не оставља по страни уговорене услове, а да не исцеђује додатне уступке у своју корист.</s><s>Тада ће он захтевати више сати рада, а то је више него што је договорено уговором; затим ће смањити наднице под неким изговором; наметнуће произвољне финесе, или ће се према радницима понашати грубо, неуљудно и дрско.</s>
<s>Али, неко може рећи, у том случају радник може да да отказ.</s><s>То је лакше рећи него учинити.</s><s>Каткад радник добија део наднице унапред, или његова жена или дете могу бити болесни, или можда је тај рад сиромашно плаћен у целој одређеној индустрији.</s><s>Други послодавци можда плаћају чак и мање него његов, па можда након отказа чак неће бити ни у могућности да надје нови посао.</s><s>А остати без посла значи смрт за њега и његову породицу.</s><s>Још више, постоји резумевање медју свим послодавцима и сви личе један на другога.</s><s>Сви су скоро подједнако неподношљиви, неправедни и груби.</s>
<s>Да ли је ово клевета?</s><s>Не, то је у природи ствари и у логици потреба односа који постоје измедју послодаваца и њихових радника.</s>
<s>_</s>
<s>За Крај могу само да напоменем да је Бакуњин ово писао у XIX веку.</s><s>Да ли мислите да је сада, после скоро 150 година, другачије?</s>
<s>Укинимо ропство!</s><s>Узмимо натраг имовину капиталиста и омогућимо себи, својим породицама и пријатељима, нормалан живот!</s><s>Против Државе и експлоатације – живео анархизам!</s>
<s>Види још</s>
<s>http://dwardmac.pitzer.edu/Anarchist_Archives</s>
<s>Анархизам</s>
|
1649 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%83 | На бунару | <s>Лаза Лазаревић - На бунару</s>
<s>Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети крећу големи праменови магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се, у ситним беличастим кристалићима, као обоци вешају теби о браду и бркове и коњу о длаку. - То је оно што ја кажем: ако нису муве, а оно је иње!</s><s>Ноге се мрзну, а очи сузе.</s><s>Већ ни ракија не може да загреје срца, и ти се нестрпљиво осврћеш, нећеш ли где угледати кућу и домаћина који воли госта,</s>
<s>Ја, богами, знам куда ћу. - Ја идем код Матије Ђенадића.</s><s>Оно му је кућа што пред њом о шљиви убоговетно виси чутура с препеченицом!</s><s>Ко год прође, нек сркне! - тако воли Матија.</s><s>А кад му дођеш у кућу, на рукама ће да те носе...</s>
<s>Море, чисто ме мрзи да причам, то треба видети.</s><s>Каква је то кућа, старинска задруга, - читава војска!</s><s>Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци.</s><s>Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом, четврта одбија псе, пета у кухињи, шеста у соби куда те воде, - читави сватови!</s><s>И све је у њих весело, све скромно, све задовољно.</s><s>А не дао ти Бог да се побијеш с киме из њихове куће, јер од њих има шесторо у самој војсци, а један је баш прави војник, стајаћак, под заставом у Београду.</s>
<s>Нити њима треба моба - шта ће им моба код толиких руку?</s><s>Лепо код њих ору три плуга без престанка; а кад трговци пођу лучити свиње, добро забрекне ћемер у Матије.</s>
<s>Овог њихова Арсена знам још кад је био кевиљ.</s><s>Извади двојнице иза појаса, па све ћурличе покрај Бурмазовићеве куће.</s><s>А у Бурмаза је кћи, - кћи и по!</s><s>Да пројашеш, што кажу, поред ње да она превали оним пустим очима, очас ти мркне свест, и једва се држиш на коњу.</s>
<s>Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се.</s><s>Затурио ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме:</s>
<s>- Стид ме баш да, поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако!</s><s>Баш да знам да те никад ни узети нећу!</s>
<s>Анока се не застиде, ко што би требало.</s><s>Лукаво погледа испод ока, нави се мало на страну и, прикривајући љутину, рече:</s>
<s>- Па добро, и немој!</s><s>Ја ћу се удати за Вилипа Маричића!</s>
<s>- Који?</s><s>Зар ти мислиш да ћу ја тебе дати икоме другоме!</s><s>Бе ни кост с коском му остала не би ко би те само прстом прихватио!</s>
<s>Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврти главу:</s>
<s>- Е?</s><s>А ти би, ваљда, хтео да ја седе плетем?</s><s>Ви'ш, молим те!</s>
<s>Али Арсен то више не чује.</s><s>Он се удави под њеним вратом, па је дохватио за руку и привлачи врљикама и себи.</s><s>Она се поприлично затеже, али прилази ближе и ближе; и подузима је тајанствена ватра кад јој се мушка рука сави око паса.</s>
<s>Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио.</s><s>Ал' шта је знао радити?</s><s>О колери му погибе толика чељадија, да је после Аноку држао као мало воде на длану.</s><s>Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету.</s><s>Ама никако!</s>
<s>То вече дође Арсен сасвим замишљен кући.</s><s>Што му није обичај - прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио.</s><s>Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа живот у двору.</s><s>На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном и лиже гвоздењак и вериге на којима он виси.</s><s>Арсена самог поче подилазити некаква ватра; и би му врућина, и он се чуђаше како је то: да га чак из кухиње загрева онај пламен!</s><s>А крај ватре по двору час по час пролазе црне људске слике и пси.</s><s>Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови с којима се овај час вратио Ненад из вароши.</s><s>Понека се кокош отисне с дуда и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге.</s><s>Покоја реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину.</s><s>Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео.</s>
<s>Њему се поче вртети у глави.</s><s>Спочетка чу како му срце бије испод леве сисе, и од тога као да се нешто уплаши.</s><s>Па онда се уједанпут стаде смејати, безразложно, сулудо - ни зна за што, ни крошто!</s><s>После, опет, удари у плач - ни то не зна зашто!</s><s>Само што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показује Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му се чини сад ће умрети.</s><s>Он се наслони на буре из кога је малочас пио и поче умирати, али тако слатко да му се чини као да га грли Анока и као да га носи бесан кулаш Остојићев.</s><s>Тако је сваком ко се први пут опије.</s>
<s>Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари.</s><s>Трже се кад угледа Арсена на пању, крај бурета, с мосуром у руци.</s><s>Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена:</s>
<s>- Златане!</s>
<s>Арсен отвори закрвављене очи.</s>
<s>- Ти си пијан, веселниче!</s>
<s>Арсену као да се објасни његово стање.</s><s>Он чисто радосно виче:</s>
<s>- Пијан!</s>
<s>- А што то, добросрећниче?</s>
<s>- Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића!</s><s>Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати.</s>
<s>И Велинки се даде на смех:</s>
<s>- А што, златане?</s><s>Шта ти је учинио Вилип?</s>
<s>- Е, а хоће да узме Аноку!</s>
<s>- Па?</s><s>Нека узме!</s>
<s>- Е, ал' ја не дам!</s>
<s>Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно вратише у свој првашњи положај уз буре.</s>
<s>Велинка се заврати од смеха:</s>
<s>- А што, златане?</s><s>Хоћеш ти да је узмеш?</s>
<s>- Ја шта ради!</s>
<s>Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде плакати и кроз плач говорити:</s>
<s>- Е, а како је се бата оженио?</s><s>Хоћу и ја..., јес'!</s>
<s>Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ.</s><s>За казну он је тури у зубе и уједе је.</s>
<s>Велинка се све слађе смејаше:</s>
<s>- Куку мене, сирото дете!</s><s>Па узећеш је ти, златане, не бој се!</s><s>Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом и наредити ствар како треба. - Хајд' да те одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога!</s><s>Ходи да спаваш!</s><s>Не бој се - испросићемо ми теби девојку..., баш ако ћеш и Аноку!</s>
<s>- Хоћу ја, богами!</s>
<s>И снаха изнад куће проведе пијана девера по мраку до вајата.</s><s>Покри га поњавом и оде у кухињу да прича јетрвама шта се збило.</s>
<s>Али се ниједна не обесели томе гласу.</s><s>Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца.</s>
<s>- Није она за нашу кућу!</s>
<s>- Једна намигуша!</s>
<s>- Море то, ал' мазница, да те Бог сачува!</s>
<s>- Све би нас завадила!</s>
<s>Матија је Ђенадић човек сасвим стар.</s><s>На челу му се види белега од ране коју је добио у Хајдук-Вељкову шанцу.</s><s>Осим његове чељадије, и цело га село зове ђедом.</s><s>Жена му је давно у збегу умрла.</s><s>Од старијег брата остала му је снаха која с њиме сада дели старешинство, - Радојка јој име.</s><s>Она за софром седи десно од ђеде, и у кући се ништа важније не дешава док она не да свој глас, или бар док је ђеда не запита.</s><s>Она потпуно разуме свој положај и не злоупотребљава га.</s><s>Нпр., ђеда запита:</s>
<s>- Шта велиш, снахо, за Маричићев забран?</s><s>Да узмемо?</s>
<s>- Како ти наредиш, брато, ти си мушка глава!</s><s>Она љуби деду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.</s>
<s>После Матије и Радојке још је члан кућевног савета најстарији син ђедин, Благоје, отац Арсенов.</s><s>Осим њих трога нико се ни за што у кући не пита него све лепо слуша и покорава се.</s><s>Ако је Матија однео порез, Радојка отишла цркви, а Благоје да полаже стоци, - у кући је као у школи одакле је изишао учитељ.</s><s>Све је сложно, весело и љупко, и свако гледа том приликом да се добро ишали и исмеје.</s><s>Како се, пак, које од њих трога појави врата, одмах настаје ред, озбиљност и послушност.</s><s>Њих троје се погдешто хотимично склоне да се деца провеселе и људи сербез напуше духана.</s>
<s>Ђеда је био... био..., како ћу вам казати?</s><s>Знате: стар човек - готово дете!</s><s>Прсне неких пута за најмању ситницу грди, праска, па богме хоће и да удари.</s><s>А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче.</s>
<s>Нпр. каже:</s>
<s>- Ето, ја остах као суво дрво у планини!</s><s>Па удри ридај.</s><s>Младост - лудост, старост - слабост!</s><s>Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица:</s>
<s>- Стрина!</s><s>Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу!</s>
<s>- Арсен?...</s><s>То онај што смо га летос замомчили?</s>
<s>- Тај!</s>
<s>- Велиш, ону Бурмазовићеву вижљу?</s>
<s>- Ја!</s>
<s>- Аноку?</s>
<s>- Њу!</s>
<s>- Није она за нашу кућу!</s>
<s>- Није, и ја велим!</s><s>Али он, прости ме, занео се баш зорли.</s><s>Прича ми Велинка да је синоћ нешто ружно чинио.</s>
<s>- А шта?</s>
<s>- Немој ти, молим те, причати ђеди!</s>
<s>- Не дај, Боже!</s>
<s>- Ама Велинка вели: опио се, па псовао и претио да хоће да убије Вилипа Маричића; јер он, знаш... обилази тамо.</s>
<s>- Нуто-де!</s>
<s>Баба се замисли.</s><s>Најзад одговори:</s>
<s>- Ја ћу већ поменути ђеди; да видим шта ће он рећи!</s>
<s>- Немој ти, молим те, помињати што за оно!</s>
<s>- Бог с тобом!</s>
<s>Кад Радојка после све исприча ђеди, он се замисли, замисли.</s><s>Најпосле мрдну обрвама:</s>
<s>- Знаш, снахо, све је тако!</s><s>Ама ја сам слушао од старих људи да не ваља деци кварити така посла.</s><s>У нас је, хвала Богу, велика кућа.</s><s>Не верујем те нас неће бити осамдесет душа.</s>
<s>- Има, богами, и више!</s>
<s>.- Има, хвала Богу!</s><s>Па да ако се она једина поведе за другом децом!</s>
<s>- Дај, Боже!</s>
<s>На неколико дана после тога казала је Анока једној својој другарици: - Знала сам ја да све мора бити по мојој вољи!</s><s>Нема, море, оваке девојке ни до деветог села! - Онда извади из недара кутијицу с огледалцетом и стаде коврџити золуфе.</s>
<s>Несрећа је то што она, и кад уђе у кућу Ђенадићеву, оста мазница, као што је и у оца била.</s>
<s>Она зна све најбоље!</s>
<s>Увек мора бити на њену!</s>
<s>Неће да ради што јој се каже.</s><s>Каже: - Нисам ја то ни у оца радила!</s><s>Што да ја месим хлеб за цареву војску?</s><s>Мени и мом Арси доста један!</s>
<s>Женскадија не сме ниједно ништа да прослови.</s><s>Мужевима се гдешто и потуже, али Радојки и ђеди ко сме што поменути?</s>
<s>Дуго су трпеле и криле своју невољу.</s><s>Радиле су све за њу и по њеној вољи.</s><s>У њену држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати.</s><s>Можда је то била и њезина лепота што је тако силно властвовала над женама.</s><s>Њене јетрве оговарале су је између себе, а заклањале и браниле пред старијима и туђинцима.</s><s>И Бог зна до које би мере оне издржале без роптања, да Анока, и не саставивши пуних шест месеци у њиховој кући, не узе све више и више беснети.</s><s>Ружно је чак и причати о неким стварима; нпр., шта је казала кад су је звали да сади купус или кад је која замоли да јој причува дете.</s><s>Поче напослетку тражити да се друкчије и боље одева.</s><s>Арсен, сиромах, каже јој: да ђеда и Радојка купују сву робу, и да он не сме ни поменути ђеди да њојзи само купи нов срмали-јелек; али он одговори да за ђеду није ни пошла и да ће она ићи своме оци и искати да јој он купи, јер јој је муж дроња и не сме јој узети ни шиватке док не пита онога старкељу.</s><s>Арсен се нашао на муци.</s><s>Да му је само да га не погледа оним очима, а он би њој судио.</s><s>И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а батину узме преко среде; али чим она погледа и дигне нос, а он се упаради као да стоји пред владиком.</s>
<s>Тако она све више и више бесни и баш хотимично иде уз нос.</s><s>Пусти псе у кухињу, па поваде све месо из лонца.</s><s>Не пази кад заврће славину на бурету.</s><s>Хлеб јој прегори, да се цела пећ мора бацити свињама.</s><s>Облачи стајаћу робу радним даном.</s><s>Ни главе не обрће да види шта раде деца, и због ње је Јованкино дете и упало у кречану.</s><s>Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име.</s><s>Радојку зове џерима, а ђеду јевтика.</s><s>Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.</s><s>Женама већ догрди, и кад Анока једном, кад је требало да буде редара, оде на вашар, оне се скупише у тајну седницу.</s>
<s>- Ја не знам, друге, шта смо ми Богу згрешиле да ово патимо!</s>
<s>- Ни ја, богами.</s>
<s>- Богме је ово напаст и невоља!</s>
<s>- Један нам Бог само може помоћи!</s>
<s>- Ово овако не може остати.</s><s>Аја!</s>
<s>- Да кажемо баби, а она ће ђеди!</s>
<s>- Па кажи ти, Селена!</s>
<s>- А што ја?</s>
<s>- Па је л' ти казала да си јој украла белензуку?</s>
<s>- Е, а зар теби није казала да ти је муж дивљи поп?</s>
<s>- Па казала је и Мирјани да се довела из глади!</s>
<s>- И Велинки да је родила копиле!</s>
<s>И тешко би се жене и опет одважиле да кажу да Радојка све то већ изодавно и не слуша и не гледа и да није сам Арсен сутрадан, кад је она свој нов новцат јелек исекла на дрвљанику, отишао ђеди на тужбу.</s>
<s>Арсен је тих човек.</s><s>Од детињства научио само слушати.</s><s>Ни дрва он не уме продати док му код куће не кажу: колико да иште и пошто да да.</s>
<s>Ђеда, кад Арсен уђе к њему, сеђаше сам у соби.</s><s>Како ништа друго не може радити - он коми грах.</s>
<s>Арсен скиде капу и приђе руци.</s>
<s>Ђеда се нешто намрштио.</s><s>Не диже главе, не даде му руке, само сувопарно промрмља:</s>
<s>- Жи' био!</s>
<s>- Ђедо, молим ти се, ја..., није вадје..., образ под ноге!</s>
<s>Деда га намрштено погледа.</s>
<s>- Ја, - настави Арсен - није вајде..., немој што да се љутиш!</s>
<s>Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе:</s>
<s>- Знам ја то све!</s><s>А какав си ти, море, човек?</s><s>Зар си се ти нашао с оном..., оном...</s><s>Малко ућута.</s>
<s>- Оном..., једном...</s><s>Зар ти да ми растуриш кућу?</s><s>Арсен туњез, скамени се кад чу да ђеда све зна.</s><s>Глас га издаде:</s>
<s>- Молим ти се, ђедо, ја не знам шта ћу!</s><s>Опрости ми!</s><s>Он пође руци.</s><s>Деда трже руку:</s>
<s>- Одлази, немој ми поганити руке!</s><s>Зар си ти мушко?</s><s>Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња:</s>
<s>- Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш!</s><s>Мене убиј, а њу отерај!</s><s>Да ти је богом просто!</s><s>Немој ме само отурити од себе, живога ти Бога!</s>
<s>Ђеди задрхта мало брада.</s>
<s>Он хтеде да прикрије своју узбуђеност.</s><s>Господствено се устури, диже главу у таван и накриви је мало:</s>
<s>- Видиш, синко, сам си је изабрао!</s><s>Јесам ли ти ја казао ни дела, ни немој?</s>
<s>- Ниси, не дај, Боже!</s><s>Свему сам сам крив.</s><s>Ђеди поново полете брада носу.</s><s>Он се поново укрути да изгледа важан:</s>
<s>- Па сад ја да исправљам што си ти укварио!</s>
<s>- Бог, па ти!</s>
<s>- Е, ама ја ево не знам како.</s>
<s>Да је била Радојка, она би опазила како се око набраних ђединих очију показа некака детињско-лукава самопоузданост.</s>
<s>- Како те Бог учи! - рече Арсен.</s>
<s>- А... ти... њу... онако... је ли она теби баш мрска?</s><s>Арсен се збуни.</s><s>Хтео би оћутати, ал' ђеда сасвим упорно гледа правце у очи.</s>
<s>- Намћор је!</s>
<s>- Знам, знам!</s><s>Ама ја питам: мариш ли ти за њу?</s><s>Арсен опет ћути.</s><s>Хтео би да избегне одговор, ал' и ђеда сасвим упорно гледа у очи и ћути.</s>
<s>- Мора бити - рече Арсен - да је Бурмаз здраво мазио!</s><s>Знаш, јединица му је!</s>
<s>Деда као да изгуби стрпљење:</s>
<s>- Чујеш ти, море, шта ја тебе питам?...</s><s>Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку?</s><s>То ти мени кажи!</s>
<s>Арсен подиже главу, тури нос у шаку, стаде вртети раменима лево и десно, и кроза стид а сасвим протегнуто одговори:</s>
<s>- Ја не знам!</s>
<s>- Е, а ти треба да знаш, јер ћу ја по томе да судим, да ти после не буде криво и да не рекнеш овај и онај!</s>
<s>- Јок ја!</s>
<s>- Добро!</s><s>А сад иди док се ја размислим!</s>
<s>На ђеди, ко уме да чита, могао би одмах познати да је он већ сасвим одлучио шта да ради и да је задовољан својим планом.</s>
<s>То вече, кад седоше за вечеру, поређаше се људи по старешинству, као и обично.</s><s>Осим Радојке, жене није било ниједне.</s><s>Оне једу за себе.</s><s>Само што по две-три служе људе.</s>
<s>Баш је био Анокин ред.</s>
<s>Док друге две уносе и износе јело и наслужују пиће, она се наслонила леђима на врата и чачка нос.</s>
<s>Ђеда ама баш да је погледа.</s><s>Сви ћуте.</s><s>У Радојке бије ли срце - бије!</s><s>А Анока ништа и не сања!</s>
<s>Пошто се вечера, људи се почеше крстити и чекају на ђеду, па да устају.</s>
<s>Ђеда отури испред себе комад хлеба, лажицу и виљушку, нож тури у цагрије.</s><s>Наслони се на лактове, погледа унаоколо по свима, па стаде на Аноки.</s>
<s>Њу нешто штрецну.</s><s>Отпусти руке низа се.</s><s>Исправи се и пође напоље.</s>
<s>- Чекај-де ти, кћери! - викну ђеда необично јасним гласом.</s>
<s>Сви се тргоше.</s><s>Тим истим гласом настави деда:</s>
<s>- Ти, синко..., с тобом, чујем ..., теби је сасвим неправо у мојој кући и код мог народа!</s>
<s>Ко је још видео да женска глава што одговара?</s><s>И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо.</s>
<s>Деда опет истим гласом и мирним лицем наставља:</s>
<s>- Ја нећу то, док сам ја жив!</s><s>Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија...</s><s>Чујем да ти ове жене (он брадом показа пут кухиње)... да ти се ове жене натресају и пакосте!</s><s>Ал' ја сам овде господар!</s>
<s>Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу.</s><s>И поред мржње, она први пут осети некакву бојазан.</s>
<s>- Тебе све нешто задиркују.</s><s>Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш.</s><s>Као да си ти дошла из неке голе куће!</s>
<s>Он се начини тако неспретно љубазан и нежан да се Аноки поче коса дизати на глави.</s>
<s>- Ал' ја то не дам!</s><s>Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу.</s><s>И ево нећу више, ја сад...</s>
<s>Лице му се избечи, а усне му почеше дрхтати.</s><s>Он поче страшно и промукло викати:</s>
<s>- Свима вама - слушај и ти, Радојка, и ти, Благоје, и сви остали! - свима вама и вашим женама заповедам да у свему слушате ову овде - руком која цепти као прут показа на Аноку - и нећу ништа да ми ради у кући, да не упрља господске руке.</s><s>Ни вина да наточи!</s><s>И убио га Бог који је и за шта не послуша или је и најмање у чем увреди!</s>
<s>Он скочи.</s><s>Сиромах старац!</s><s>Величанствен, па ипак смешан и жалостан.</s><s>Дршће као пиктије кад изиђе напоље.</s>
<s>Сви се прекрстише.</s><s>Устадоше.</s><s>Чутећки прођоше поред Аноке а све наокришке, бојећи се да је се које не дотакне.</s>
<s>Страшан и ужасан бес раздираше Аноку.</s>
<s>Као помамна улете женама у кухињу:</s>
<s>- Јесте ли чуле, ви?</s>
<s>Жене, па да не чују.</s>
<s>- Ја хоћу сад да ми се простре под липом.</s><s>Хоћу ђедино шиљте, Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене.</s><s>А ко не послуша - "убио га Бог!" Еј, бре, јесте ли чуле?</s>
<s>Боже мој!</s><s>Баш је човек неки пут гори од живинчета.</s>
<s>Нико не рече ни речи.</s><s>У све је ушао неки страх, а поврх свега ђедине речи: "Убио га Бог!"</s>
<s>Арсен побегао чак на гумно.</s><s>Турио главу међу крстине, па шмиче.</s><s>Залуд му је - није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу.</s>
<s>И наместише Аноки да спава.</s>
<s>Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила!</s>
<s>Што никад није било, то она сад осети самоћу!</s><s>Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема.</s><s>На њу кидише бесно и њено рођено срце, а нема ко да га одбије.</s><s>Свет се преврнуо и она стоји стрмоглавце.</s>
<s>Ал' пасјалук не попушта:</s>
<s>- Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам?</s><s>Зар хоћеш да те Бог убије?</s>
<s>Месец изгрејао на подне.</s><s>Све је умрло, ал' убрзо оживи, а на Анокино се срце све више свија и гнезди нешто мртво.</s>
<s>Овако не може остати - ал' шта да ради?</s>
<s>Да се врати оцу - шта да му каже?</s><s>"Деда заповедио да ме слушају!" - Аја, куда ће оцу?</s><s>А ноћ све више осваја, и најзад и она ће проћи, блеснуће дан и сунце огрејати, а она, несрећница, куд има погледати? - Да бесни још више - куд ће више?</s><s>Да се мири, - како?</s><s>Зар да се понизи?</s><s>Аја!</s>
<s>Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплачу; умор савлада страсти, и љубав, и мржњу, и глад, и жеђ.</s><s>Кад се на капке од очију навалише читава брда, а они се ипак не могу да склопе, - тада јој би тако тешко, несносно и дуго, да би да јој је, пошто-пото, једним махом да преврне свет, да тури главу под воденични камен, па да заспи, ма и мртвим сном!</s>
<s>Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве!</s>
<s>Анока се диже.</s><s>Погледа тамну слику Петрије више себе.</s><s>Напрасно јој се нешто преврте у грудима.</s><s>Сасвим изненадно, а бескрајно силно, нека хришћанска жица зазуја у њеним грудима:</s>
<s>- Петрија!</s><s>Иди спавај!</s>
<s>Петрија ништа не рече.</s><s>Баци подупирач и пође.</s>
<s>- Петрија!</s>
<s>Петрија претрну и стаде као укопана.</s>
<s>О, Боже, гле нове сласти!</s><s>Каке су мисли, куда се то носе?</s>
<s>- Петрија, сестро, опрости ми!</s>
<s>Женско срце одвугну, задрхта и расплину се:</s>
<s>- Анока, душо, да ти је богом просто!</s>
<s>- Петрија, сестро...</s>
<s>Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше.</s>
<s>Како слатко јецају - као сисанчад!</s>
<s>Све ћути, ништа се под нагим богом не чује; само се њих две загрлиле, јецају и љубе се.</s><s>Анока њу где стигне, Петрија њу у врат и у чело.</s><s>И месец као да је надигао оне његове обрве.</s>
<s>- Петрија, срце моје, ја ћу да умрем!</s><s>Ти ћеш ме, сестро, укопати!</s><s>Метни ми доста босиока.</s><s>Загризи и једну јабуку, па тури у сандук!</s><s>Нико ме више не воли до тебе!</s>
<s>- Чути, лудо моја, како те не воли?</s><s>Сви те воле!</s>
<s>- Јок, јок, знам ја!</s>
<s>- Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила?</s><s>Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи!</s>
<s>Опет обе јецају и загрле се.</s>
<s>- А ђеда?</s>
<s>- Деда је, душо, стар и добар.</s><s>Иди ти само њему, сама тако, па да видиш!</s>
<s>- Добро, идем!...</s><s>Збогом, срце моје, ако умрем.</s>
<s>Петрија јој метну руку на уста.</s>
<s>Анока скиде руку и сави је себи око врата:</s>
<s>- Ако умрем, немој ме по злу помињати!</s><s>А сад иди молим те!</s>
<s>- Нећу ја тебе оставити док сам жива!</s>
<s>- Али ја те молим, као што се Бог моли!</s>
<s>- А ти куда ћеш?</s>
<s>- Пусти ме!</s><s>Тако ми је слатко!</s><s>Пусти ме, тако ти Бог помогао, тако ти твога детета, пусти ме!</s><s>Не знаш како ми је!</s>
<s>Петрија се клони за вајат да мотри куда ће Анока.</s><s>Али ноћ још царује, те не може видети како Анока оде код врата од ђедине собе и седе на праг.</s>
<s>Ни ђеда није сву ноћ тренуо.</s>
<s>Први петли запеваше, први весници новога дана и живота.</s><s>Аноки се никад досад није њихова песма учинила тако лепа.</s>
<s>Деда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући свакојаке мисли.</s>
<s>Други петли запеваше.</s>
<s>Деда уста и пође на бунар.</s>
<s>На прагу, а тек кроз расвитак, опази људску слику.</s>
<s>- Ко си ти ту?</s>
<s>- Ја сам, ђедо, Анока!</s><s>Хоћу да умрем!</s><s>Опрости ми, ако можеш!</s>
<s>Деда претрну и заљуља се:</s>
<s>- Дијете, грехота ти је од Бога!</s><s>Видиш овај перчин!</s><s>Ни у овце није бељи!</s>
<s>Анока ухвати пеш од гуња којим се ђеда беше огрнуо и пољуби га:</s>
<s>- Ја сам ти грдно згрешила, ја сам ти кућу замесила.</s><s>Опрости ми, ако знаш за име божје!</s>
<s>Ништа лакше него старца расплакати.</s><s>Њему грунуше сузе.</s><s>Оберучке је дохвати за главу и пољуби:</s>
<s>- Ходи овамо!</s>
<s>Она уђе за њим у собу.</s>
<s>- Седи ту!</s>
<s>Она седе на клупицу, ђеда на кревет. - Деде мало коми тај грах!</s><s>Она коми грах.</s>
<s>Деда задовољно гледа како она коми.</s>
<s>Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја.</s>
<s>- Хајд' сад овамо!</s>
<s>Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима.</s><s>Нити се она што боји, баш ни Благојева брње што хоће и ногом и зубима.</s>
<s>- Хајд' сад овамо!</s>
<s>Опет је одведе до свињца.</s><s>Она разби девет бундева и баци свињама.</s>
<s>Чељад се испробуђивала, поустајала, па бојажљиво и с разрогаченим очима пристају за њима двома, али се добро чувају да их они не опазе.</s><s>Арсен се тако упрепастио и збунио, да се попео на орах, сакрио се у лишће, па гледа невиђено чудо.</s>
<s>Деда се подмладио.</s><s>Чисто поцупкује кад иде.</s>
<s>- Хајд' на бунар!</s><s>Дођоше на бунар.</s>
<s>- Вади!</s>
<s>Анока извади кову.</s>
<s>- Сипај!</s>
<s>Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави.</s>
<s>- Обриши ме!</s>
<s>Анока расплете косу и стаде га сушити.</s><s>Ласно је воду обрисати, али су слабе очи у старца, и сузе капљу без престанка.</s><s>Ђеда угледа неколико њих у двору:</s>
<s>- Хајд' овамо, ви!</s><s>Што се не умивате?</s><s>Ви'ш, Анока чека да полива!</s>
<s>Детињско неко достојанство царствоваше на његову лицу.</s>
<s>- Сви, сви!</s><s>Свима ће она, сирота, полити!</s><s>А да она неком, рекне: "Полиј ми!", било би триста чуда!</s>
<s>С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноки: "Хвала!"</s>
<s>Арсену се разведри пред очима.</s><s>Приђе и сам бунару, раскорачи се, наже се напред, а руке подметну:</s>
<s>- Деде!</s>
<s>Она поче поливати.</s>
<s>Арсен на деветом небу!</s>
<s>- Ама, како то поливаш?</s><s>Све по запонцима!</s>
<s>- Неће, неће! - Она му левом задиже рукаве, а десном нагиње врг.</s>
<s>- Е, жива била!</s>
<s>Петрија трчи од једне јетрве другој и сва умазана од суза шапће нешто, млата рукама и лупа се по прсима.</s>
<s>Деда све навијајући се уђе у своју собу.</s><s>Отвори ковчег и извади један ђердан од некаквих старих орлаша.</s><s>Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару.</s>
<s>Сви се беху умили, а свима је Анока поливала.</s>
<s>Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: "Глас господењ на водах." И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити.</s>
<s>Деда с безазленим достојанством погледа по свима.</s><s>Сиромах, сиромах старац!</s>
<s>- А њој нико да полије?</s><s>Сви потрчаше кофи.</s>
<s>- Сад, пошто ја кажем.</s><s>Сад волим и сам поливати.</s><s>Деде, сине, умивај се!</s>
<s>Не зна се да л' њему више дршћу руке, ил' Аноки срце.</s><s>Обриса је својим убрусом.</s><s>Обеси јој ђердан о врат:</s>
<s>- Све она, сирота!</s><s>Ал' ја вам кажем, пазите што сам вам и синоћ казао: "Ко је и у чем увреди, Бог га убио!"</s>
<s>Људи!</s><s>Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и адује.</s><s>Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе. - Јес' богами!</s>
<s>На нову годину 1881.</s>
<s>Лаза Лазаревић
Приповетке</s>
|
1651 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | Школска икона | <s></s>
<s>I</s>
<s>Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.</s><s>Поп је, опет, имао цркву, село и попадију.</s><s>То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.</s>
<s>Поп је био све и сва!</s><s>Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници.</s><s>Она је служила цркви и селу, дакле попу. - Послије ћу вам и о њој причати.</s>
<s>Цијело је село било попов спахилук.</s><s>Заповиједао је кмету, а кмет селу.</s><s>Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи.</s>
<s>Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.</s>
<s>- А што ти, Стјепане, не жањеш?</s>
<s>- Како ћу, оче?</s>
<s>- Српом!</s>
<s>- Знам, оче; а куда ћу прије?</s><s>Знаш да сам инокосан.</s>
<s>- А моба?</s>
<s>- Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао.</s>
<s>- А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.</s>
<s>Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине.</s>
<s>Поп је све што је имао свога звао "црквено" и "народно" а све што је сеоско "наше".</s><s>Могао је он ићи у коју хоћеш кући узети што је хтио - нико му неће ни ријечи рећи.</s><s>Он је то и радио.</s><s>Попустила му шина на точковима, а он нађе Пера ковача гдје сједи пред крмачом.</s>
<s>- Зар ти - вели - у радни дан сједиш пред механом?</s>
<s>- Благослови! - каже ковач и иде руци - а шта ћу кад немам посла?</s>
<s>- А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима?</s>
<s>- Нијесам, оче!</s>
<s>- Нијеси, јабоме, немаш кад од механе.</s><s>Треба ја да водим и твоју бригу!</s>
<s>Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.</s><s>Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало гигају кола као на "вендерима" и да се попу "не труцка зорли".</s>
<s>Једном у сумраку угледа он новога пољака Луку; ухватио нечије свиње па гони у обор.</s>
<s>- Куда ћеш то, Луко?</s>
<s>- Благослови, оче! - У обор!</s>
<s>- А чије су?</s>
<s>- Ама не знам ни ја.</s>
<s>- Је ли више крмача или вепрова?</s>
<s>- Крмача.</s>
<s>- Ровашене?</s>
<s>- У десно ухо.</s>
<s>- Е, то су црквене свиње!</s><s>Тјерај у обор па им подај кукуруза.</s><s>А кмета поздрави нек' закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их одмах, ма ни сто гроша не узео!</s><s>Неће бити моја штета.</s>
<s>Не зна нико, па ни он сам кад се родио.</s><s>У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година.</s><s>Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није.</s><s>Али обадвоје људи темељити.</s><s>Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своје.</s><s>Ко није имао чарапе, требао је само недјељом проћи поред попове куће, па већ више не би ишао босоног.</s><s>Оно добра што су имали, као што рекох, нијесу рачунали у своје већ у народно.</s><s>Народ га је засијавао, жњео, косио, пластио, врхао, вијао.</s><s>Мићо црквењак на пијацу носио а поп новце чувао. - А шта ће њима двома добро?</s><s>Ни кучета, ни мачета!</s><s>Док су још живи, биће им доста, а послије - народно је и било.</s>
<s>Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни, закопа мотиком, али зато је он ипак увијек у послу.</s><s>Он води бригу о цијелом селу.</s><s>Час је у једној, час у другој њиви, сад у школи, послије у цркви.</s><s>Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.</s>
<s>Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право.</s>
<s>Код куће је живио скромно и постарински.</s><s>Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.</s><s>Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу.</s>
<s>Поп је говорио врло често бесједе у цркви.</s><s>Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.</s><s>Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увијек дупком пуна.</s><s>Прије, још давно, и кад је какав светачац, па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити: да је Бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли Богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио.</s>
<s>И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак.</s>
<s>А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.</s><s>А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа.</s><s>Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање.</s><s>Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.</s><s>Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку.</s><s>Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.</s><s>Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне недјеље стаде пред, олтар па отпоче проповијед.</s><s>Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш.</s><s>Кад напосљетку сав поцрвење, па поче да дршће каже: "Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани?</s><s>Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?</s><s>Синоћ - вели - зову да читам молитву Арнаутовићу; кад ја тамо, а њему Срнинић прошцем сломио ребро, и то све око неке сипљиве кобиле.</s><s>Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите?</s><s>Шта сам ја згрјешио Богу, да ми не дате под моје старе дане живјети?</s><s>Како ћу - вели - поћи на небо, гдје ће ме сјутра-прексјутра свевишњи позвати, како му смијем стати пред лице и дати рачуна о своме стаду?</s><s>Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!</s><s>Пошљедњи вам пут кажем и позивам да се оставите пасјалука и несрећне работе.</s><s>Јеси чуо, ти Рајковићу ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?</s><s>Прогнаћу вас, ако тако устјерате, старости ми. одавде и намјестићу Мића црквењака пред порту с врљиком па да му пребије голијени који се од вас усуди ступити ногом на ову свету земљу.</s><s>Проклећу и вас и све инаџије и убојици оним путиром ондје, па онда живи ако можеш.</s><s>Послушајте ме пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође.</s><s>Јал' се мирите, јал' ћете одсад с Богом ратовати!"</s>
<s>Дршћемо ми као прутови - није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.</s><s>Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом.</s><s>А послије службе: цмок!</s><s>Поздрављају се и они који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре. - Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му као да се окупао.</s>
<s>Тако је он дјеловао.</s><s>Никад није престајао, никад се уморио.</s><s>Богу се молио: "Боже, опрости ми гријехе и одржи ме здраво докле си ми живота поклонио!" И Бог га је заједно с пошом обдарио здрављем.</s><s>Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто худјети, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге још почеше отјецати.</s><s>Не може више ни хљеба да замијеси.</s><s>"Хоће - вели - душа на нос да ми искочи!" Теретан јој сваки рад, и све да јој је да лежи.</s><s>Не тужи се, истина, никоме, али попу пао некакав терет на срце и црне му мисли долазе у главу да ће изгубити друга.</s><s>Забринуо се силно и ноћу често устаје.</s><s>Иде сам по дворишту, а све прислушкује код капка.</s><s>Али поши, како која недјеља, све горе.</s><s>Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица.</s><s>Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.</s><s>Ударише некакви болови у крста и све се у клупче савија.</s><s>Сједи поп крај постеље и не одмиче се.</s><s>Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира.</s><s>Јечи само и моли се Богу да је прими.</s>
<s>Шта да се ради?</s>
<s>Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење.</s><s>Поп се окамени.</s>
<s>- Пошљи - вели она - брже по Иконију Маркову.</s>
<s>Поп разбуди Мића који у скок оде баба-Иконијиној кући, а сам се опет врати попадији.</s>
<s>Болови наступају све на махове и све чешће, али кад попусте, она је при себи.</s><s>Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некаква страшљива спокојност.</s><s>Онда болови наново учесташе.</s><s>Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом.</s><s>Већ почиње да свиће први дан Духова.</s><s>Сио поп на клупицу у авлији, турио сиједу главу у руке, па се не миче.</s><s>Онда му уједанпут сину нешто кроз главу.</s><s>Скочи с клупице и као да се насмјехну, а у исти пар чу дреку малога дјетета из собе.</s><s>Он клече на траву и узе се молити Богу.</s>
<s>Још није поштено ни свануло, а већ све село зна да се у попа нашло женско дијете.</s><s>Весели људи и жене, изоблачили се и дошли у цркву.</s><s>Љубе попа у руку и честитају.</s><s>А он се чисто подмладио.</s><s>Благосиља све редом, а Мићу заповиједио да све црквене чарапе, тканице и рубље изнесе у порту и разда сиромашноме народу.</s><s>Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао.</s><s>А послије службе весеље на све стране.</s>
<s>Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његову дому.</s><s>Нађе се и некакав шаљивчина који наздрави "црквеној попадији", али Крста Замлата истеже шамаром и састави га са земљом, а увријеђени народ гракну: "Удри, посветила ти се!" Све иде добро и сви се добру надају.</s><s>Попадија се опоравља" и већ трећег дана придигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе.</s><s>Прохода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.</s><s>А кад је насамо, често му се развуку уста, гледа ону страну гдје мисли да му је жена и дијете, по понавља "Слава теби, Господе!"</s>
<s>Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета.</s><s>Попу се одсјекоше ноге.</s><s>Спопадне петрахиљ, намаче га на врат па стаде читати "молитву од кровотеченија". - Све залуд!</s><s>Она отвори још једном очи.</s><s>Показа својом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је прошапта: "Благослови ме... и опрости!" Послије јој се, ваљада од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.</s>
<s>Кад ашов извиси гомилу земље више попадије, махну поп руком на нас, и ми одосмо његовој кући, а он оста сам на гробу.</s><s>Сједјели смо може бити једно по сахата.</s><s>Мићо изнио ракије у бардаку, па служи винском чашом.</s><s>Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије.</s><s>Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна.</s><s>Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.</s><s>Не поздрави се он ни с ким, већ, поводећи се, уђе у собу гдје је дијете било.</s><s>Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета.</s><s>Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа.</s><s>Гледао га је он дуго.</s><s>Онда обриса очи и уђе у народ.</s><s>Сви поустајаше. - Имао бих нешто да проговорим са старијим људима - рече поп.</s>
<s>Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију.</s><s>И млађи свијет оде.</s><s>Иконија сама оста у соби с дјететом.</s>
<s>- Браћо, - рече поп - ви знате како ме је Бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе.</s><s>Сви ћуте.</s><s>Нико се не усуђује ни да сједне.</s><s>И поп стоји, а бијела му брада час по заигра.</s>
<s>-_ Ја - вели -, браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом.</s><s>Тако је божја воља, нека му је слава!</s><s>Али дијете ваља гледати.</s><s>Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме.</s><s>Опет сви ћуте и уставили дах.</s>
<s>- Птицама небеским дао је Бог другу снагу и путе, а човјеку остаје памет и хришћанско срце.</s>
<s>Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже.</s><s>Поп издиже главу и погледа по свјема:</s>
<s>- Је ли оно тешко селу?</s>
<s>- Не дај, Боже! - гракнуше сељаци. - Не говори тако, ако Бога знаш!</s>
<s>Аксентије Смиљанић истаче се напријед:</s>
<s>- Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.</s>
<s>У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама.</s>
<s>- Ја - вели - не дам дјетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.</s><s>Мене је покојна заклела да га чувам и пазим.</s>
<s>- Да узмемо Иконију! - викнуше сељаци.</s>
<s>- Добро! - рече поп. - Али дјетету треба сиса.</s><s>Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед:</s>
<s>- Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.</s><s>Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!</s><s>Пазићу га као своје!</s>
<s>- Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро - рече кмет.</s>
<s>- Нека је с божјим благословом!</s><s>Иконија се врати у собу.</s>
<s>- Још нешто! - рече поп. - Смртан је човјек, а незнан му је час смрти.</s><s>Наш је гријех ако умре поред нас живијех некрштена душа.</s><s>Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће.</s>
<s>- Да га крстимо! - рекоше сељаци.</s>
<s>- Ко ће бити кум?</s>
<s>Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић.</s>
<s>- Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!</s><s>Тако народ, хвала му, мене изабра.</s>
<s>Поп се трипут пољуби с њиме.</s><s>Онда понијеше дијете у цркви и она се напуни народа.</s>
<s>Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија.</s>
<s>Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију.</s><s>Прву чашу даде куму Нинку.</s><s>Он узе чашу, скиде капу и устаде а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.</s><s>Нинко отпоче:</s>
<s>- Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство.</s><s>Да Бог да свако добро и радост од ње да дочекаш: да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и поносиш њоме, како се народ дичи и поноси тобом, а све у здрављу и весељу за дуго и на много!</s>
<s>- Амин, да Бог да! - одазваше се тихо сељаци.</s><s>Сви се обредише ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат.</s><s>За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.</s><s>Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама; веза новце у мараму, па даде попу:</s>
<s>- На остави; ово је Маријино!</s>
<s>Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући.</s><s>Поздравише се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као суво дрво, и на срце му паде туга.</s>
<s>Дуго се опирао срцу не хотећи "срдити Бога", али старост га је обрвала.</s><s>Он паде лицем на кревет, где је јуче још покојница. лежала, и горко зарида.</s><s>Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.</s><s>Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.</s><s>И само још што сан из поломљене парчади ствара нејасне слике.</s>
<s>II</s>
<s>Наша школа била је у једној простој дашчари.</s><s>У њој је била једна велика соба за дјецу, једна мала за учитеља и једна кухиња у којој је и фамилијаз спавао.</s><s>Главна соба, управо школа, била је ниска, као и цијела кућа.</s><s>Врата од ње гледала су у школску авлију, а с лијеве стране била су још једна мања, на која је учитељ улазио.</s><s>У њој увијек удара на прашину и људски зној.</s><s>Прозори су били хартијом подлијепљени.</s><s>На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.</s><s>Била је сасвим почадила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац.</s><s>Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.</s><s>Озбиљне, црне, продиру ти у душу и као да те нешто питају.</s><s>Ја знам, кад се деси да сам сам у школи, спопадне ме некакав страх и не смијем да се обазрем на ону страну.</s><s>Све ми се чини проговориће нешто и час прије гледам да загребем напоље.</s>
<s>Учитељ је био један кројач, који је страдао, врло миран и вриједан човјек.</s><s>Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.</s><s>Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.</s><s>Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао.</s><s>Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.</s><s>Тек он се трудио што је боље могао.</s><s>Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао.</s><s>Управо се ни жив није чуо.</s><s>Ми смо били њиме задовољни: какав је, такав је - наш је!</s><s>Не бих га ја овдје ни помињао да и он није имао удјела у Маријину отхрањивању.</s><s>Видјећете како!</s>
<s>Лијепо пазе Мару у Глувићевој кући.</s><s>Напредује дијете да ти је милина погледати.</s><s>Жене се надмећу понудама и поклонима.</s><s>Није јој била још ни година дана, а већ је имала чарапа, кошуља, убруса и других ствари пун ковчег.</s>
<s>Кад јој се навршила година и девет мјесеца, а поп, у договору са селом, дозида уз кућу још једну собу и узе дијете с Иконијом себи.</s><s>Њима двјема једну собу, а себи другу.</s><s>Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу.</s>
<s>Она је расла у кући код оца до своје осме године.</s><s>Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији Онда поче поп:</s>
<s>- Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!</s><s>Дијете, као што видите расте, хвала Богу, и напредује.</s><s>Још мало па ће сама себи плести косе.</s><s>Ја сам - вели - много мислио и лупао главу шта да радим јако с њоме.</s><s>Дијете ваља да се помало учи кућевном реду и послу.</s><s>Шта ће - вели - научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја?</s><s>А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама.</s><s>Шта ви - вели - мислите?</s><s>Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе: да видимо шта ће они рећи.</s>
<s>- Ја велим да је опет дате мени у кућу - рече Глувић</s>
<s>- Јок! - каже кум Нинко. - Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи.</s><s>Него дајте ви мени дијете у кућу.</s><s>У мене је и задруга већа, а, хвала Богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему научити.</s>
<s>- Хвала ти, куме! - рече поп. - Тако сам некако и сам мислио.</s><s>Сјутра ћемо се разговарати и с народом, па у име божје нек иде дијете у твоју кућу и нека почне наук.</s>
<s>Али сјутра се промијени код цркве све.</s><s>Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијета за руку, а тек учитељ као из мртвих:</s>
<s>- Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја.</s>
<s>Зачудише се људи:</s>
<s>- Кажи-де!</s>
<s>- Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.</s>
<s>Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука.</s>
<s>- Зар ти - вели -, дроњо, зовеш моју кућу туђом и зар ће се ово дијете потуцати у мојој кући?</s><s>Учитељ се уједе за језик:</s>
<s>- Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо!</s><s>Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! - Ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. - А ја мислим и кажем да се дијете васпитава!</s>
<s>- Шта то? - рече Мојсило Прокић.</s>
<s>- Мислим и кажем да се дијете даде у школу.</s>
<s>- Каку школу?</s><s>Ко је још видио да женско чељаде иде у школу?</s>
<s>- Е, идите у варош, господар и газда-Станоје, па ћете видјети.</s><s>Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад време дошло да ће и по селима почети, па је гриота да дијете задоцни.</s><s>Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије!</s><s>Згледаше се сељаци.</s>
<s>- Шта велиш, куме? - рече Нинко попу.</s>
<s>- Нијесам - вели поп - никад на то мислио.</s><s>Да видиш, није луда ова учитељева.</s>
<s>- А како ће то ићи? - запита Аксентије Смиљанић учитеља.</s>
<s>- Лијепо, кажем, дијете ће у школи код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.</s><s>А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма.</s><s>А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања...</s>
<s>- Не би било рђаво! - рече кмет. - Шта велиш ти, оче, и ви, браћо?</s>
<s>- Па да огледамо, а? - рече кум Нинко.</s>
<s>И тако Мара остаде код оца, а пође у школу.</s>
<s>На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка, Аксентија Смиљанића, Станоја Глувића и кмета.</s>
<s>- Браћо, - вели - тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час.</s><s>Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари.</s>
<s>Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завеже и само гута пљувачку.</s><s>Аксентије са Станојем покуњио се па се само примакоше постељи.</s>
<s>- Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом - зна Мићо.</s><s>Унутра има хиљаду и сто и један дукат.</s>
<s>Они се згледаше.</s>
<s>- Из тога зидајте најприје школу, па цркву.</s><s>Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.</s><s>Н почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца да не будете постидни пред свијетом.</s><s>То вам је на аманет па сад гледајте!</s>
<s>Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцкају.</s>
<s>Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави:</s>
<s>- А моје дијете... остављам вама на аманет...</s><s>Бог вам, а душа вам!</s>
<s>Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече:</s>
<s>- Гледаћемо га као своје!</s><s>Поп настави:</s>
<s>- Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим.</s><s>Не дај, боже, смртна случаја или каке зађевице, шта би оно, сироче, онда?...</s><s>Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имања од народног добра.</s>
<s>- Куме, - вели кум Нинко - није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...</s>
<s>Поп нестрпљиво махну руком:</s>
<s>- Станите, не разумјесте ме!</s><s>Немам ја својега имања, ни дај, Боже!</s><s>Све је ваше и онога храма.</s><s>Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.</s><s>Шта ће женском чељадету толико имања, а Бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!</s><s>Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај, Боже, ви који...</s><s>Чекајте док свршим!</s><s>Тако сам ја срачунао и смислио да јој одредимо, ако је ваша воља, ово парче земље гдје је кућа, и њиву уз њу, забран са шарамповом и ливаду с виром.</s>
<s>То нека је њено!</s><s>Је л' вам право?</s>
<s>- Како ти наредиш!</s>
<s>У ковчегу има у једном рупцу завезано шест и по дуката, чиме сте је ви даривали кад се родила.</s><s>И то је њено! - Божје, па њено!</s>
<s>- Е сад ми је - вели - лакше умријети.</s><s>Спаде ми неки терет са срца.</s>
<s>Али кад поп скиде бригу с врата, и бољка умину.</s><s>Пред ноћ, истина паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа.</s><s>Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију.</s><s>Мара му поли да се умије и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.</s>
<s>Али његова подјела имања оста.</s><s>И народ и дан-данас зове ону ливаду с виром Марин вир, а забран са шарамповом Марин шарампов.</s><s>Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села.</s>
<s>Кад се навршиле три године и Мара сврши трећи разред, учитељ онда навали на попа и на друге људе, те је задржа још једну годину дана у школи "на приват".</s><s>Тако она пође учити и четврти разред.</s><s>Већ је зову сељаци да пише писма њиховим својтама који су у војсци.</s><s>И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и такве ствари.</s><s>А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.</s><s>Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали, а њему иду сузе као малом дјетету.</s><s>Сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван.</s><s>Знам, кад год му приђем руци да ме пита чији сам.</s>
<s>Тако смо ми рачунали, а учитељ није имао ништа против тога да је Мара већ свршила "васпитање" и да сада похита учити се кућевном послу.</s><s>Већ је поп мислио да поведе ријеч о томе с народом, али се опет деси нешто што промијени наше рачуне.</s>
<s>Те ноћи дође у нашу окружну варош владика.</s><s>Нећу вам причати шта се ту спрема, ни ону трку и урнебес од попова.</s><s>Доста да знате да је наш поп био најстарији у цијелом округу, те да му је по томе спадала нека особита почаст и задатак при поздрављању новога владике.</s><s>Народ одлучи да попу за тај дан начини нове хаљине, и учитељ је читаве двије недјеље шио капу и дотјеривао што је боље умио.</s><s>Кад поп сједе у кола пред нашом црквом, причекаше га дванаест коњаника што су из наша села у народној војсци и они отпратише попа у варош, а цијелим путем бацаше пушке и пјеваше.</s><s>За попом, у другим колима возио се кум Нинко и Глувић, за њима још многи народ.</s><s>Веле, кад је наш попа дошао у варош, да су лупала звона и пуцале прангије, јер коњаник, што је стојао на раскршћу, кад угледа попа у оној помпи, помисли да је владика, па ободе коња муштулук.</s>
<s>Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи ту: "Владика одмах чинио ручак.</s><s>Било је пуно свијета, а наш поп веле, сједио у зачељу.</s><s>Ко ће с нама!</s><s>Послије ручка, веле, разиђе се свијет мало-помало, само осташе попови код владике.</s>
<s>Онда поче владика једног по једног питати: како се зове одакле је, каква му је нурија итд., па пита и нашег попа.</s><s>Каже он све како је и хвали се нама - хвала му! - као својом дјецом.</s><s>Онда, веле, рече свети владика: - Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година?</s>
<s>- Ја - вели поп - и народ рачунамо да ми је тако седамдесет.</s>
<s>- Лијепа старост! - рече владика. - Да Бог да још дуго да поживиш!</s><s>А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?</s>
<s>- Ја сам се - вели поп - учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи.</s>
<s>- А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио?</s>
<s>- Нијесам никакијех.</s>
<s>- А знаш ли правило службе како ваља и "обредословије"?</s>
<s>- Ја, оче владико, што рекао неки стари поп Стоко: кога сам крстио није се потурчио, кога сам вјенчао није се раставио, а кога сам опојао није се повампирио.</s>
<s>Поп Митар повуче нашег попа за мантију.</s><s>Владика се слатко насмија.</s>
<s>- Лијепо, оче! - веле да је рекао. - Хвала ти!</s><s>Таки мени требају!</s>
<s>Кад послије пођоше, а поп Митар скочи на нашег попа:</s>
<s>Како ти да говориш онако пред његовим преосвештенством</s>
<s>- Да како ћу? - рече наш поп. - Онако је све у длаку!</s><s>Још сам заборавио да му кажем да сам и једног Турчина покрстио и ено га, сви га знате, ваљан хришћанин и један по један газда у селу.</s>
<s>Али владици збиља омилио наш поп, јер прве недјеље послије тога, истом поп подијели нафору, а једне каруце рррр!, па стадоше пред цркву.</s><s>Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку:</s>
<s>- Хајдете, - вели - поздравио вас господин владика да идете на ручак.</s>
<s>Сједе поп у кола, па још и Мару узе са собом.</s><s>Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као бале!</s><s>Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце.</s><s>Није шала, наш поп!</s><s>Али и јесте човјек!</s><s>Та приличи му да је сам владика!</s>
<s>Кад је поп стигао у варош, прича Јанко Радуловић код кога ми купујемо со и што му је кућа до владичина двора, да је владика изишао пред врата и помагао попу да сиђе с кола, па му није дао ни руке, него се с њиме, вели, у лице пољубио.</s>
<s>Мара одмах притрча, па владику у руку, а он њу у чело.</s>
<s>- Твоја? - пита владика.</s>
<s>- Божја, па моја! - рече поп.</s>
<s>- Да је жива и здрава! - рече владика милујући дијете.</s><s>Сједоше они за ручак.</s><s>Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.</s><s>Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку.</s><s>Чича сав поцрвење.</s>
<s>Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече:</s>
<s>- Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку.</s><s>То је мој кувар!</s>
<s>- Нека, оче владико, - рече поп. - Стар је човјек!</s><s>Тако сам ја њу учио.</s>
<s>- Од тебе се, оче, - рече владика - има и матор човјек чему да научи. - А како ти се зове мала?</s>
<s>- Мара.</s>
<s>- Да је благословена!</s>
<s>Послије ручка много се штошта владика с попом разговарао.</s><s>Звао га да га узме у конзисторију, али поп вели да не може никако оставити села, "а због мене једног, вели, не вриједи до премјешташ конзисторије у село!"</s>
<s>Владика се добродушно и лако насмија.</s>
<s>И с Маром је много штошта говорио.</s>
<s>- Који је оно светац? - рече он њој па показа на једну икону на зиду.</s>
<s>- Цар Лазар! - рече Мара.</s>
<s>- Гле!</s><s>А откуд ти знаш.</s>
<s>- Прочитала сам оно доље.</s>
<s>- Зар ти умијеш читати?</s>
<s>- Умијем.</s>
<s>Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита.</s><s>Она отвори у сриједи.</s><s>Намргоди своје очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају:</s>
<s>Маче војску старац Југ-Богдане,
У Богдана силна војска била...</s>
<s>- Стани! - рече владика. - Ко је то Југ Богдан?</s>
<s>- Није он жив - рече Мара. - Он је погинуо на Косову.</s>
<s>- А шта је то Косово?</s>
<s>- Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар.</s>
<s>Ту њене очице поново потражише слику Лазареву.</s>
<s>- Лијепо, сине, врло лијепо! - рече владика. - Узми ту књигу па читај код куће!</s>
<s>- На поклон? - рече Мара изненађена.</s>
<s>- На поклон!</s>
<s>Бјеше то једна велика пјесмарица, сва у злато увезана.</s><s>Поп нагнуо главу, а од милине све му сузе капљу у тањир.</s><s>Послије је владика питао шта је учила и кад она одговори да свршује четврти разред, запита он попа:</s>
<s>- Па шта мислиш сада с њоме?</s>
<s>- Мислим, оче владико, да је дам у кумову кућу да се дијете учи раду.</s>
<s>Штета би - вели владика - била отргнути дијете од школе.</s><s>Ово је - вели - глава каквих мало има.</s><s>Није се она родила да бере кудјељу.</s><s>Него ти њу дај даље у школу.</s>
<s>- Не чу ти, оче владико, свршила је!</s>
<s>- Знам, свршила у селу, а сад је дај даље у варош, у Биоград.</s>
<s>Попа штрецну као да га неко ножем удари.</s>
<s>- Зар да се одвојим од својега дјетета? - А брада му задрхта.</s>
<s>- Е - рече владика - ти си своме дјетету највише добру рад.</s><s>Па ја велим не треба да стајеш њеној срећи на пут.</s>
<s>- Не дао бог! - рече поп грцајући. - Па шта да радим?</s><s>Научи ме!</s>
<s>- Пошљи је у Биоград на науке.</s>
<s>- А колико то траје?</s>
<s>- Четири године!</s>
<s>Поп преблиједи као крпа и разрогачи очи.</s>
<s>- Шта се то, побогу, толико учи?</s>
<s>- Науке - рече владика.</s>
<s>- А шта ће то њој?</s>
<s>- Како шта ће, оче?</s><s>Друкчији је данас свијет него што је био за твоје младости, а још ће друкчији бити кад она ступи на снагу.</s><s>Кад сврши школе, може, ако ће, бити и учитељ.</s><s>А послије у вароши друга срећа чека дијете.</s>
<s>Поп заћута и даде се у мисли.</s><s>И владика ћути.</s><s>Тако то траја неко вријеме, онда рече поп.</s>
<s>- Треба ли ту штогод трошити?</s>
<s>- Једно пет-шест дуката мјесечно.</s><s>Попу чисто одлакну.</s>
<s>- Нема од тога ништа, оче владико!</s><s>Гдје су толики новци?</s>
<s>- Па ти - вели - имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката.</s>
<s>Поп се забечи:</s>
<s>- Каки хиљаду дуката, каква имања?</s><s>Немам ја ништа.</s><s>Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.</s><s>Нема ту ништа од школе!</s>
<s>Владика се мало искашља.</s>
<s>- Ласно је - вели - за новце, тек ако ти пристајеш.</s><s>Све ћемо то лијепо намјестити.</s><s>Имам и ја неку цркавицу коју сам за школу одредио, а - вели - не знам боље прилике од ове</s>
<s>- Оче владико, старија је твоја и паметнија од моје.</s><s>Сам још да видим шта ће село рећи.</s>
<s>А у село ко смије рећи што против владичине воље и ријечи?</s><s>Нијесу се дуго препирали.</s><s>Сељаци се шћућурише, само их срце боли али што мора бити - мора!</s>
<s>И послије мјесец дана већ се опрема дијете за пут.</s>
<s>Силне се припреме чине.</s>
<s>Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући.</s><s>Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста лепиња и погача, лонаца с кајмаком, живих и пржених пилића пастрме и толико "заире" да би Војин четовођа рахат цијелу чету њоме нахранио.</s><s>Мићо донио из вароши шарен ковчег и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе.</s>
<s>Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу а она уплашено иде из крила у крило.</s><s>Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго.</s><s>Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа.</s><s>Ништа не једе и не пије.</s><s>Чисто дијете дошло ван себе; некаква му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаквом заносу.</s>
<s>- Да Бог да да ово све на добро изиђе! - рече баба Стевана.</s>
<s>Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.</s><s>Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.</s><s>Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже.</s>
<s>Кад сан, који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.</s><s>Собу је освјетљавало кандило које је горјело пред иконом.</s><s>Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.</s><s>Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима.</s><s>И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.</s><s>Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.</s>
<s>Давно је пала роса, већ се и исток румни, а поп још не заспа.</s><s>И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље.</s>
<s>Пред кућом кум Нинко попушта штрањге коњима који се пуше у свјежем јесењем јутру.</s><s>Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта.</s><s>Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдје-гдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора.</s><s>Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.</s>
<s>- Добро јутро, куме, и благослови! - рече кум Нинко кад угледа попа.</s><s>И кочијаш се исправи у колима и скиде капу.</s>
<s>Поп га отпоздрави:</s>
<s>- Добро си поранио, куме!</s>
<s>- Шта ћу? - рече кум Нинко. - Пробудих се раније, па кад не могах заспати, а ја викнух дијете да хвата.</s>
<s>- Ходи у кућу! - рече поп. - Мара још спава, а Иконија нам може испећи кафу.</s>
<s>Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.</s><s>Поп не може од цркве, а и од старости.</s><s>А гдје би њега, старца, пустио народ на пут, и како би њему било да остави дијете у Биограду, па да се сам врати?</s><s>Бог зна би ли он то могао икако и поднијети.</s>
<s>Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари.</s><s>Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича кад се врати.</s><s>Тако они бригају бригу, док Мара спава тврдим сном.</s><s>Већ се заблиста од истока.</s><s>Стадоше још двоја кола пред поповом кућом.</s><s>Дођоше жене и људи из сусједства, а и који су даље сједјели.</s><s>Још једно по сахата, и авлија бјеше пуна људи, а пред кућом више од десет кола, а Мара - још спава!</s>
<s>Кум Нинко погледа у сунце које се помоли.</s>
<s>- Осваја дан, - рече - ја велим, у име Бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо.</s>
<s>Иконија са црвеним очима утаче се:</s>
<s>- Спава још дијете!</s>
<s>То бјеше препона.</s><s>Ко може стегнути срце, па сад пробудити и дијете?</s>
<s>Али кад прође једно четврт сахата и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.</s><s>Сви умукоше, нико ни ухом да макне, поп уђе у собу.</s>
<s>Дуго гледа мирну и безбрижну савјест како спава.</s><s>Стаде под икону и помоли се Богу, па одважно приде кревету.</s><s>Метну дјетету руку на чело:</s>
<s>- Маро, сине, устани!</s>
<s>Дијете протрља очи и отвори их.</s><s>Дубоко уздахну, па гледа великим безазленим црним очима у попа:</s>
<s>- Како сам лијепо сањала, бабо!</s>
<s>- А шта си сањала, 'ћери?</s>
<s>- Сањала сам ко ја у некој великој вароши, па ко неке велике, велике куће; па ко ја се возим на златним колима; па се све љуљају као владичина!</s>
<s>- Па сад ћеш, ћери, у име Бога, у Биоград, - рече поп и силом развуче уста. - Тамо ћеш свега видјети.</s>
<s>- Биоград!? - рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа.</s>
<s>- Устани!...</s><s>Сви те чекамо... - рече поп па побјеже из собе.</s>
<s>Послије је ушла Иконија с другим женама и кроз једно четврт сахата изведоше плачући дијете које се и само купало у сузама.</s>
<s>- А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете?</s><s>Ви ништа друго и не знате! - рече Аксентије Смиљанић и обриса рукавом сузу.</s>
<s>Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште.</s><s>Поп пољуби Мару:</s>
<s>- Пођи збогом, Маро!</s><s>Нека ти је он у помоћи!</s><s>Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године.</s><s>Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.</s><s>Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој:</s>
<s>- Пољуби бабу још једанпут и кажи: "Благослови ме!"</s>
<s>Она се наже из кола попу и пружи руку:</s>
<s>- Благослови ме, бабо! - па наслони усне на увелу попову руку.</s>
<s>Жене покрише очи, људи чепркају палицом по прашини и гледају на другу страну, у плот.</s>
<s>Наста тишина.</s>
<s>Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати.</s><s>А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу:</s>
<s>- Ошини!</s>
<s>Коњи пођоше.</s><s>Поп пристаде уз кола и загрли се у ходу с кум-Нинком, па рече:</s>
<s>- Чувај ми дијете, тако ти живота и самосазданог створитеља!</s>
<s>Нинко дохвати дијете руком испод мишке и привуче га к себи, а коњи почеше касати.</s><s>Мара се окрете оцу и престрављено викну: "Нећу у Биоград!</s><s>Нећу!" Али слаб јој бјеше гласић.</s><s>Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.</s>
<s>Коњи све крупније касају и она наслони главу на Нинкове прси, па неутјешно и силно зајеца.</s><s>Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу.</s>
<s>Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.</s><s>Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу.</s><s>Махну слабо главом, као да рекне "збогом!", и пријеђе преко пута.</s><s>Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.</s><s>Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа.</s>
<s>Кад се Нинко послије недјељу дана вратио из Биограда, није могао наодговарати свијету.</s><s>Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.</s><s>За Мару вели да је најприје с писмом владичиним ишао у једну школу и предао га школском старјешини.</s><s>Овај, вели, кад прочита писмо, отишао је с њиме и са Маром кући неког професора Вучетића, и ту је Мару предао.</s><s>Причао је како у тој кући има много којешта, да ни десето не знаш чему је и зашто је, и како се човјек може ласно обрукати ако добро не пази.</s><s>Тако он, вели, и не гледа, већ пљуцка испред себе.</s><s>Кад случајно обрне очи, а на патосу стоји једна велика пјесковница, замал', вели, што није у њу пљунуо.</s>
<s>Послије, каже, све код тог професора, нудили му да наспе чорбу себи у тањир, али он, вели, казао: "Нека, хвала, могу ја и из чиније", те није хтио прљати тањира. - Знали смо ми већ унапријед да нас он неће осрамотити!</s>
<s>Поп га је час по прекидао: - А Мара? - или: - А она шта каже? - а Нинко намјешта што боље умије.</s><s>Каже да је весела као птица и да је људи код којих је пазе да не може боље бити: - Не слази - вели - с крила.</s><s>Да Бог да!</s><s>Само што нешто сметено прича како се растао с њоме: - Није - вели - ни плакала! - Гдје ће то бити да дијете не плаче?</s>
<s>Што да вам причам како нам је било без ње; што да вам причам како је сиромах поп чисто занесен и често хоће ово а ради оно, мисли једно а говори друго?</s><s>Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од госпође за дрва и у шупу, па плаче сама, и како, каже, хоће да умре.</s><s>Не треба ни око тога да се задржавам како је поп наврат-нанос спремио кола за Биоград и с тим писмом отрчао владици. - Све то само би развлачило приповјетку, и све то само би онај разумио који је своје рођено морао послати у туђину, или који је сам у својој младости морао оставити свој завичај.</s><s>А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде.</s>
<s>Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.</s><s>Што прође, чини се да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.</s><s>Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека.</s><s>Али нема више туге.</s><s>Разведрила су се лица и некаква неспокојна радост озарила и увело попово лице.</s><s>Ударише врућине.</s><s>Иконија већ кречи попову кућу и спрема се дочек за Мару.</s><s>Једног дана и кум Нинко сједе на кола, па у име Бога оде у Биоград, а весео народ само једно поручује: - Похитај, не задржавај се!</s>
<s>Марина соба као рај.</s><s>Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка.</s><s>На пећи, свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.</s><s>И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима.</s>
<s>Боже, кад она дође!</s>
<s>Поп ван себе од радости. - Иконија да се угуши од суза, па не пушта дијете из руку.</s><s>Жена пуна кућа, па се само вајкају:</s>
<s>"Леле мене, како је дијете ислабило!"</s>
<s>- А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! - Па гурај дјетету колача и друге понуде у руке и у уста.</s>
<s>А на њој слаба промјена.</s><s>Само што је мало порасла и што је блеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле.</s>
<s>А она не зна шта да ради.</s><s>Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси!</s><s>Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама.</s><s>Онда скочи, трчи у кухињу и тјера Иконију да јој прича којешта.</s><s>Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб или како сусјед Дерић прави страшило за птице.</s><s>Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући.</s><s>А они као да им је владика дошао: завирују је са свих страна и већ не могу да је се сити нагледају.</s>
<s>Тако она весели попа и село.</s><s>Ишла је с попом и владици.</s><s>Била је у школи.</s><s>Па послије опет је с дјевојчицама на игри или на раду.</s><s>Све се боље уобљавају обрашчићи и све црвенији долазе, док већ не измаче мјесец јул и док кум Нинко не запреже коње да води душу села из села.</s>
<s>Кад по други пут оде, пође све по старом.</s><s>Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо у коме вели: "Слатки бабо!</s><s>Хоће срце да ми пукне што ти не могу доћи.</s><s>Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат гдје се говори само француски.</s><s>Цијеле године ишла сам у школу, а сад ме ни о распусту неће да пусте кући.</s><s>Веле: морам учити француски да стигнем друге, итд.".</s><s>Можете мислити како нам је било!</s><s>Али шта ћемо?</s><s>Попу не смијеш ни поменути да устане око владике не би ли је он како истргнуо отуд и добавио нама, ма на недјељу дана.</s><s>То би њега сиромаха, само још јаче цвијељало, јер он је зацијело и сам већ с владиком о томе говорио.</s><s>Покуњисмо се, па ћутасмо.</s>
<s>Претурисмо још годину дана преко главе.</s><s>Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.</s><s>Владичина је воља да дијете, прије него се сасвим врати кући, види што више свијета и научи се чему се год деси прилика.</s><s>Попу је каза "Стрпи се, оче, још годину дана!</s><s>Нека дијете прође свијета послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!" Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце.</s>
<s>Међутим, мијења се штошта у селу, - вријеме чини своје: Наш стари учитељ остави нас - оде, сиромах, на пут на који се иде затворених очију.</s><s>Бог да му душу прости!</s><s>Жао нам га је било.</s><s>Био је, сиромах, некако прирастао за село.</s><s>Лијепо смо га сахранили.</s><s>Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо.</s>
<s>Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља.</s><s>Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећа.</s><s>Сиромах покојни учитељ, чисто нам је..., баш се човјек гријеши!... хтједох рећи: чисто нам је, Боже, прости, стајао на путу.</s>
<s>Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали.</s>
<s>III</s>
<s>Бјеше недјеља послије подне.</s><s>Народ се искупио код записа Изнијели један сто из суднице, поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица.</s><s>Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели.</s>
<s>А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек.</s><s>Чудан мало на поглед.</s><s>На глави му широк сламни шешир с црвеном траком.</s><s>Испод шешира смеђа коса пали на чело.</s><s>Густе обрве готово се састају, а међ' њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела.</s><s>Мора бити да се с њом родио.</s><s>Чудно она одскаче на младом лицу усред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под самим ноздрвама.</s><s>Доња му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо.</s><s>Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну.</s><s>Има му двадесет и двије до три године.</s>
<s>Ништа не говори с кочијашем.</s><s>Пуши цигару иза цигаре.</s><s>Гледа око себе и као да није весео.</s><s>А са оне боре на челу не може човјек ни знати како му је јер увијек изгледа мргодан и зловољан.</s>
<s>Иде он у наше село и ено га гдје уђе.</s><s>Хајд', хајд', па право у народ.</s><s>Уставише се кола.</s><s>Гледамо ми ко ће то бити.</s>
<s>Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан приђе столу гдје је и поп сједио.</s><s>Не назва Бога, само мало климну главом:</s>
<s>- Је ли овдје кмет?</s>
<s>Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо.</s><s>Кмет скочи:</s>
<s>- Ја сам, господине!</s>
<s>Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, приђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку.</s>
<s>- Жив био, сине! - рече поп.</s>
<s>Ал' господин дохвати кутију са жигицама која је пред попом стајала, и брзо трже руку назад.</s><s>Исправи се, па са стране баци поглед на попа, још већма зачкиљи, а бора на челу као да још дубље дође.</s>
<s>Онда се опет лијевим раменом окрете кмету:</s>
<s>- Гдје је овдје школа?</s>
<s>- Ту је, господине, одмах до цркве.</s>
<s>- Води ме! - рече господин човјек.</s>
<s>- Затворена је.</s>
<s>- А ти је отвори!</s><s>Ја сам наименован за учитеља у овом селу.</s>
<s>Гле!..: Нов учитељ!...</s><s>Како то?</s>
<s>Поп се исправи па га стаде гледати.</s><s>И ми се ослободисмо Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести већ опет вели кмету:</s>
<s>- Дела брже, уморан сам.</s><s>Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.</s>
<s>- Сједи, човјече! - рече ослобођен кмет. - Није сабља за вратом.</s>
<s>Учитељ се насмија, ал' само лијевим крајем уста, и лијево око сасвијем му се затвори, а онијем другијем погледа кмета у опанке, па онда у капу:</s>
<s>- Нећу, - вели - хајде ме води!</s>
<s>- Ама сједи да пијеш штогод! - рече кмет.</s>
<s>- Нећу ништа, - рече он оштро, а врх оне боре показаше се још двије преко ње - води ме!</s><s>Кмет оде с њиме.</s>
<s>- Какво је ово чудо? - рече Остоја Перушевић. - Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвијем лудо!</s>
<s>Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некакву тамну слутњу.</s>
<s>Другога дана изишао учитељ у механу.</s><s>Сједне сам, намргоди се, па ћути.</s><s>Поручи штогод да једе, па опет у школу.</s><s>Дјеце није било, јер је већ био јул мјесец, па због оно неколико дана до распуста не хтјесмо сазивати дјеце.</s>
<s>Попа се клони да је чудо.</s><s>Већ је недјељу дана, а с њиме није још ни ријечи проговорио.</s><s>Кад би у недјељу, а поп га чека да држи пијевницу.</s><s>Јес', ал' учитеља нема!</s><s>Послије службе дигне се поп да види да учитељ није што болестан.</s><s>Кад уђе у собу, а он лежи на кревету који је начињен од кухињских врата под која је подметнуо на четири краја по пет-шест цигала.</s><s>На ногама му панталоне, а горе само кошуља.</s><s>Босоног лежи и чита некакву купусару.</s>
<s>- Помози Бог! - рече поп.</s>
<s>Учитељ занесе објема ногама као рукуницама, па их спусти низ кревет.</s><s>Тури кажипрст у књигу, па је метну у крило.</s><s>Поклони се мало пут попа, па оста сједећи на кревету.</s>
<s>- А камо се ти, учитељу? - рече поп.</s>
<s>- Ево ме!</s>
<s>_ Знам!</s><s>А камо те у цркву да пјеваш?</s>
<s>- Нијесам пијан да пјевам!</s>
<s>Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.</s>
<s>- Шта ме гледаш?</s>
<s>- Ништа! - вели поп. - У цркви се пјесмом слави име божје.</s>
<s>- Па кад ти се слави, а ти га слави!</s><s>А мене немој дирати!</s><s>Видиш да радим!</s>
<s>Па опет се извали на кревет и отвори књигу.</s><s>Поп се прекрсти, па натрашке изиђе из собе.</s>
<s>Одатле оде полако кући.</s><s>Сељацима не рече ништа.</s><s>Сам се даде у неке мисли.</s>
<s>Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир.</s><s>И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.</s>
<s>Ко зна зашто он тако чини?</s><s>Ко зна шта је поп о њему мислио?</s>
<s>И тако се учитељ осами.</s><s>У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.</s><s>Кад видје да му и оно мало, што овда-онда проговори, нико не разумије, он се дусне, окрене главу на другу страну и мргодно оде.</s>
<s>Једанпут иде он полако поред ковачнице.</s><s>Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па дува.</s><s>Наспрам тих врата друга су, те се тако игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача.</s>
<s>Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете:</s>
<s>- А што си ти, море, стао ту?</s>
<s>- Што сам уморан - рече ковач.</s>
<s>- Знам, а што си стао на промаху?</s>
<s>- А?</s>
<s>- Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?</s>
<s>- 'Вако ја кад се ознојим!</s><s>Станем на вјетар, па чисто забрекнем.</s><s>Па кад послије опет узмем чекић, чини ми се да у њему нема пет драма, а леђа ми чисто шкрипе.</s>
<s>Учитељ се насмија.</s><s>Онако: једним крајем уста и једним оком.</s><s>Погледа ковача још једанпут, не рече му ништа.</s><s>Само се сави у струку и оде даље.</s>
<s>Други пут Павао Дерић води волове с празним колима.</s><s>Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљути, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.</s>
<s>А тек учитељ пред њега као какав капетан.</s>
<s>- А што - вели - бијеш ту марву?</s>
<s>- Ја шта ћу кад неће да иде?</s>
<s>- А што је не храниш добро, па би ишла?</s>
<s>Павао исколачи очи:</s>
<s>- Зар не видиш да је сваки као пуце, апостола му његова?</s><s>Па да га не бијем! - Па опет: пљус!</s>
<s>- Гори си од те марве! - рече учитељ.</s><s>Павао се испријечи:</s>
<s>- Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла!</s><s>Знам ја тебе добро који си ти!</s>
<s>Учитељ зачкиљи очима:</s>
<s>- А који сам ја?</s>
<s>- Чивутин - рече Павао. - Ја те не видјех ни да се крстиш, ни да клањаш.</s><s>Не знам само чивутскога закона.</s>
<s>Ту он још љуће одадре дешњака.</s><s>Волови уједанпут потрчаше.</s><s>Павао се дохвати за стражњу осовину и сједе на њу, па поиздалека, окренув се учитељу, викну: - Упамти-де ти, учитељу, коме си казао да је марва!</s>
<s>Сељаци су видјели, истина, да је овај учитељ сасвијем нешто друго од пређашњег, и мислили смо сви да је он учеван човјек, али га нијесмо марили.</s><s>Особито га је то црнило што га поп ама ни у уста не узима.</s>
<s>Нико се није с њим дружио осим једног Јеротија Ковачевића који га је заклањао и бранио.</s><s>Тај је Јеротије чак и ишао њему.</s><s>Шта су њих двојица говорили, то се не зна.</s><s>Једанпут довуче Јеротије американски плуг и стаде се хвалити како га је учитељ научио.</s><s>Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда.</s><s>Псује Јеротије што му на уста дође и кад се он даде да га учи којеко ко није ни орао, ни копао.</s><s>Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави.</s>
<s>Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији Једно вече писао је неком своме другу " ...</s><s>Бош посла!</s><s>У роду се не може ништа учинити.</s><s>Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!...</s><s>Овдје су сви моји покушаји јалово испали.</s><s>Народ је глуп и затуцан!</s><s>Имају једног попенду, који је још с два-три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем.</s><s>Он с овим капиталистима експлоатише сељака - подржава га све јаче у глупости -, а сам ништа не ради!...</s><s>Хоћу да пресвиснем гледајући ову неправду!...</s>
<s>IV</s>
<s>Већ се приближаваше Петровдан.</s><s>Сваки дан ишчекивасмо Марину поруку за кола.</s><s>Али дође и Петровдан, а писма од ње нема.</s><s>Једно вече, трећи дан по Петрову дне, враћају се људи с рада, па стоје пред судницом и говоре нешто о пушницама.</s><s>Ја сам био с Радојом Николићем у лову, и кад се вратисмо, умијешасмо се и ми у народ.</s><s>Већ се хвата мрак.</s><s>У даљини опазисмо нека кола.</s><s>Кмет погледа на ону страну, зачкиљи очима и труди се да дозна ко је.</s><s>Уједанпут пљесну рукама:</s>
<s>- Мара!</s>
<s>- Мара! - гракнусмо ми, а ћата, што боље може, попу на муштулук.</s>
<s>Радоје опали из двоцијевке.</s><s>Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави.</s>
<s>Мара бјеше сама у зачељу.</s><s>Брзо устаде, лијевом руком покупи хаљине, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.</s>
<s>Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе.</s><s>Поздравља се она с нама, - каква је, једва да је познаш!</s><s>А кад коме од нас момака пружи руку, а он сав поцрвени.</s><s>Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући.</s><s>Поп од радости ни говори, ни ромори, сам брише очи, и тек постарији људи што је поштогод припитају, а млађима се чисто везао језик.</s><s>Није шала, као кака госпођа!</s><s>Па какве су јој оне хаљине, па како иде!...</s>
<s>Сутрадан устала она, стала на врата па гледа.</s><s>Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала.</s><s>Пред зору је била лака киша.</s><s>Земља бјеше свуда влажна а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па са обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.</s><s>На букви кликће дјетлић, а с ораха му се одзива жуња Сунце блиста, а облаци се разилазе.</s>
<s>Мара стала на врата, па гледа неким широким погледом.</s><s>Дубок јој је дах, а чудно јој нешто у грудима.</s>
<s>- А што си ми се замислила, голубице? - рече Иконија.</s><s>Мара још дубље повуче пару:</s>
<s>- Ништа! - рече, а поглед јој упрт у даљину. - Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!</s>
<s>Иконија јој завири у очи, па онда погледа на страну куда Марине очи бјеху управљене.</s>
<s>- Дуд? - рече она.</s>
<s>- Шта?</s>
<s>- Гледаш у дуд?</s>
<s>Мара се слабо насмјехну:</s>
<s>- У дуд и свуда! - Па замишљено настави: - Чисто сам гладна овога ваздуха.</s>
<s>- Е, печем ја кафу за тебе - рече Иконија. - Знам ја, ти си се поварошанчила.</s><s>Волиш ти бијелу кафу!</s>
<s>Уто дође и поп из градине.</s><s>Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала: уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час по виси капљица којим душа роси кад јој се мркне и кад свањује.</s>
<s>А кроз летве од чардака у сусједној авлији цакли се једно око.</s><s>Тај је чардак Ненада Ђерића, а у њега је син Павао, момак за женидбу.</s><s>Онај исти коме учитељ рече да је марва.</s>
<s>Сједе поп с Маром за сто под орахом.</s><s>Иконија донесе бијелу кафу.</s>
<s>Поп не скида с ње очију.</s>
<s>- Шта си радила, сине, откад си устала?</s>
<s>Мара узви обрвице.</s><s>Уморно крене очима око себе, па кад их упре у попа, њему је као да га полијева неким животворним балсамом.</s>
<s>- Гледала сам природу - рече она безазлено.</s>
<s>Поп протури прсте једне руке кроз прсте друге руке, испружи оба кажипрста и састави им врхове, па тако склопљене руке положи на сто.</s><s>Заврати се мало на клупицу, а главу нешто искриви на десну страну и погледа у небо.</s>
<s>- Природу! - рече он замишљено. - Да!</s><s>Тој сам се мисли и сам поклонио!</s><s>Велика је то књига!</s><s>Ко њу чита, тај се ближи Богу!</s>
<s>Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига.</s>
<s>Дани измичу.</s><s>Мара је цар села.</s><s>Свакоме су пуна уста.</s><s>Нада да ће нам она бити кад - тад учитељ заносила нас је све.</s><s>А она хода по пољу.</s><s>Замишљена је, - али јој је јасно лице.</s><s>Није то туга, ни брига, што занима њену душу.</s>
<s>То је она сентименталност, ваљада својствена њеним годинама и школи коју је учила.</s><s>Ходећи тако састајала се и с учитељем; најприје га се, веле, плашила, али послије се већ навикла.</s>
<s>Тако је то ишло мјесец дана.</s><s>У то доба Мара поста још замишљенија.</s><s>Чудновато се поче понашати.</s>
<s>Сједи неки пут с нама.</s><s>Ћерета и прича шта има по свијету, па онда скочи; само што рекне: - Треба радити! - па нас остави, а ми блејимо за њом.</s>
<s>Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу.</s>
<s>Или хода по пољу.</s><s>Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и ситно весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело.</s><s>А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.</s><s>Онда уједанпут тресне ножицом и уздигне главу:</s>
<s>- Luscinia philomela!</s><s>Па шта? - Или тргне боквицу из земље, па завирује прстић који је још као дијете порезала и који јој је Иконија боквицом превијала.</s><s>Гледа листиће и мисли нешто, па га онда чисто срдито баци и с некаквим поуздањем шапне: - Plantago lanceolata - проста ствар!</s>
<s>Неки пут, опет стоји сама у соби.</s><s>Нешто се страшно бори самом собом.</s><s>Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет уједанпут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори, па навали читати.</s>
<s>Сјела једном под орах.</s><s>Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје.</s><s>А на откосу више ње стоји млад човјек.</s><s>Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу.</s><s>Или извади двојнице, дува у њих, и њихов јасан писак тужно плива зраком.</s><s>Није то позната пјесма, није ни игра - ко ће га знати шта је то!</s><s>Па је онда тресне о ледину, истеже прстима оно мало длачица на уснама и мрко гледа у дашчару гдје је школа.</s><s>Подилази му крв на очи, оне су влажне и лице гори као у грозници.</s>
<s>А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота.</s><s>Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.</s><s>Наслони се на врљике, а из попове куће, као мјесечев зрак, лако се креће друга слика, у дугим хаљинама; корача плоту, и дуго и тихо шапућу.</s><s>Нико то не види, нити ко опажа на другој страни иза амбара црне Павлове очи како просијецају ноћни мрак.</s>
<s>- Не знам просто шта да радим! - говори слика из авлије.</s>
<s>- Остани! - вели слика са улице.</s>
<s>- Одмах си се расрдио!</s>
<s>- Не марим за мале душе, ја нећу овдје да се с тобом цмакам!</s><s>Ја хоћу рад!</s><s>Или ме волиш или не волиш!</s><s>Једно или друго!</s><s>Нећу тањир од два лица.</s><s>Не волим људе који што хоће не могу, а што могу неће.</s><s>Или - или...</s><s>Видим све.</s><s>Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку.</s>
<s>Ноћ је била црна као мало која њена друга.</s><s>Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму.</s><s>Пси подвијају реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: "О твоју главу!" па опет спава.</s>
<s>На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину.</s>
<s>У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.</s>
<s>Павао опали из пиштоља, а запаљена се сукија устави пред "колском стрехом, а у врапчјем гнијезду.</s>
<s>Кола пођоше још брже.</s><s>Из сусједне авлије испаде с малом пуком старац Матија Денадић који је, веле, још под Милошем ратовао.</s>
<s>У помоћ! - викну Павао потрчавши њему.</s>
<s>- Шта је?</s>
<s>- Побјеже учитељ!</s>
<s>- Бестрага му глава!</s><s>Шта дижеш вику? - рече бунован Матија.</s><s>Павао му приђе и шану још нешто.</s><s>Матија опали и сам из пиштоља:</s>
<s>-У помоћ, браћо, поведе се робље!</s><s>Поп се пробуди, па уплашен потрча прво у Марину собу:</s>
<s>- Устај, сине, некаква буна!</s>
<s>Али из Марина кревета нико се не одазва.</s>
<s>Поп приђе кревету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан.</s>
<s>Он истрча напоље.</s><s>Већ се бјеше прикупило нешто сељака.</s><s>Некакав страх беше обузео попа, да се једва држаше на ногама.</s>
<s>Аксентије Смиљанић позна га у мраку.</s>
<s>- Побјеже! - рече он.</s>
<s>- Ко?</s>
<s>- Учитељ!</s>
<s>Поп дахну душом.</s>
<s>- Срећан му пут!</s>
<s>- Шта? - рече Аксентије. - А Мара?</s>
<s>- А?</s>
<s>- И она с њим!</s>
<s>Поп се занесе, а и да падне наузнак, а сељаци га прихватише.</s>
<s>У тај пар Павао излети из авлије с колима и с коњима!</s>
<s>- Сједајте! - викну он. - Сад ћемо га ухватити!</s><s>Двојица-тројица метнуше попа у кола.</s><s>Посједаше још њих неколико оружаних, а Павао шиба коње да све врца крв.</s>
<s>За њима пристадоше још неколико кола.</s>
<s>Народ се искупио.</s><s>Чудно да млађи људи, ма колико да вољели Мару, сматраше цијелу ствар за изгубљену, и да није старијих људи, не би можда ни у потјеру ишли.</s><s>Али старији бацају пушке, сједају на кола и трче изван села.</s><s>Кмет се помамио.</s>
<s>- Живог или мртвог! - дере се он - живог или мртвог моја глава цареву плаћа!</s>
<s>И учас, као неким чудом, сви неодољиво зажељеше ухватити учитеља и отети му Мару.</s><s>Граја се дигла и силно као оркан креће се маса Зебићевим шором.</s><s>Неколико коњаника пролетјеше као стријела.</s><s>И ја се стрпах у једна кола.</s><s>Изиђосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем.</s>
<s>Дођосмо већ у прво село.</s>
<s>Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке: не видје ли ко шта? - нико нам ништа не умједе казати.</s>
<s>- Отишли су преко јаруге! - викну гомила, и све наже, као јатo чворака, натраг.</s>
<s>- Овуда!</s><s>Овуда ћемо га пресрести!</s>
<s>Звркте кола и пуцају осовине, а одлијећу наплаци и коњске плoче.</s>
<s>Ал' да се удари путем на јаругу, морали смо се вратити до близу самог села.</s><s>Кад се опет примакосмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо.</s>
<s>- У село!</s><s>У село! - чу се са свих страна.</s>
<s>И све груну опет Зебићевим шором.</s><s>Кроза село лете људи и вичу: "Ватра!", "Ватра!", "Изгорје школа!", "Изгорје црква!".</s><s>Па опет пушке, лупа и тандрк котлова и чакаља; а кроз цијелу ту вреву чује се ситан глас црквеног звона.</s>
<s>Кад стигосмо пред школу, а она гори увелике.</s><s>Црква, хвала Богу, још здрава, читава, само што вјетар износи пламен на њу, и сваки час чекамо кад ће планути.</s>
<s>Поп, који је до то доба ван себе лежао у колима, скочи напоље као момак од двадесет година.</s><s>У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе.</s><s>Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу.</s>
<s>- Воду! - дрекну он.</s>
<s>-Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен.</s><s>Али он још – хукну сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо.</s><s>Шљеме бјеше све у пламену.</s><s>Пуцају рогови и греде, већ је таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана.</s><s>Уједанпут загрмје попов глас:</s>
<s>- Икона!</s><s>Икона!</s>
<s>Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све.</s>
<s>Поп полетје на један прозор.</s><s>Двојица га дохватише за мишке, али се он трже и ускочи унутра.</s>
<s>У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак.</s><s>Дим се сави.</s><s>Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи.</s><s>Ми више не виђесмо попа.</s>
<s>Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.</s><s>Она одлетјеше и ми угледасмо попа у пламену.</s><s>Држи икону и дигао је више главе.</s>
<s>Нама жива срца попуцаше.</s><s>Престравили се, па заборавили и да гасимо.</s><s>А он стоји.</s><s>Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила прса, дигао икону више главе и кроз онај тутањ и праску чусмо његов јасан глас, пјесму и ријечи: " ... первје бо пришел јеси, светитељу Саво"...</s>
<s>Нинко цикну као гуја кад угледа попа:</s>
<s>- Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути! - Онда скочи на једну врбу до самог шљемена, па као бјесомучан и не знајући шта ради, стаде лупати сјекиром по једној греди од тавана.</s><s>Греда с праском паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.</s>
<s>- Додајте ми добар котао пун воде! - дераше се Нинко.</s>
<s>Додаше му.</s>
<s>Он дохвати котао објеручке.</s><s>Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га зањиха и баци на проваљено мјесто.</s><s>Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено мјесто.</s><s>Чвркну вода, а дим се склупча.</s><s>У соби се ништа више не виђаше од дима.</s>
<s>Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.</s>
<s>Мало послије разиђе се дим, и ми га угледасмо како прескочи преко греде која се пушаше на патосу, па пође вратима</s>
<s>- Воду на врата!</s><s>Обарајте греде! - чује се дрека са свих страна читав облак од воде сасу се на зид гдје су врата.</s>
<s>Поп таман да скочи још преко прага, а Бурмазовић који је стајао са стране и не видећи попа, маче сјекиром по довратку.</s><s>Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку.</s><s>Он паде ничице и прсима на земљу, а икону диже више главе.</s><s>Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.</s><s>У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште.</s><s>Однијесмо попа његовој кући.</s><s>Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве.</s><s>Још је дисао.</s><s>Намазасмо му уљем изгорјело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет.</s><s>Он се није разбирао.</s><s>Кмет викну скупљеном народу:</s>
<s>- Добар кочијаш по доктора, а добар катана по владику!</s>
<s>Двоја-троја кола у највећем трку полетјеше, а Војин Арнаутовић забоде своме бијелцу оструге у трбух.</s>
<s>Онда се спусти грозна киша.</s><s>Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час по пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.</s><s>Пред зору се још само слабо пушаше, а владика и доктор стигоше у село.</s>
<s>Кад они уђоше у собу, на нашу радост разабра се поп.</s>
<s>Погледа око себе:</s>
<s>- Гдје је икона?</s><s>Ми му показасмо.</s>
<s>- Метните ми овдје! - Он показа руком на прси, и ми положисмо икону.</s>
<s>Владика приђе на прстима, а очи му пуне суза:</s>
<s>- Како си, оче?</s>
<s>Поп се трже и обрте очи на ону страну гдје владика стајаше.</s>
<s>- Шта те боли? - рече владика.</s>
<s>Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце.</s>
<s>- Овдје!</s>
<s>-Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо.</s><s>Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита:</s>
<s>- Боли ли те?</s><s>Осјећаш ли штогод? поп слабо одговара:</s>
<s>- Не!</s>
<s>- Боли ли те ма штогод? - рече доктор.</s>
<s>- Овдје! - рече поп и метну руку опет на срце.</s>
<s>Доктор нареди да га оставе на миру, да га нико не дира ни зановета, а владици напољу рече:</s>
<s>- Не може ништа бити.</s><s>Пукла му је кичма!</s>
<s>Он оде, а владика се врати у собу.</s>
<s>- Оче, - рече владика - желиш ли штогод?</s>
<s>- Да се исповједим! - рече поп.</s>
<s>Владика се забезекну:</s>
<s>- А какав тебе гријех мори?</s>
<s>Поп слабо махну руком, као да му приђемо.</s><s>Владика сједи на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо.</s>
<s>Слабим гласом поче поп:</s>
<s>- Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио?</s>
<s>- Сјећам.</s>
<s>- Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?</s>
<s>- Сјећам!</s>
<s>- Чуј ме, оче владико, и ви браћо!</s><s>Ја изгубих душу што нијесам учио школе.</s><s>Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек.</s>
<s>- Како то, оче? - рече владика.</s>
<s>- Тако, оче владико!</s><s>Ја затварам очи, а дивно видим да је други свијет настао.</s><s>Дође учеван човјек с којим ја нијесам смио ни говорити.</s><s>Видим да му не ваљају послови што ради, али гдје ја, прост човјек, смијем ударити на науку!</s><s>Немој, оче владико, држати више простих попова као ја што сам... што сам био... - Ућута и исхракну се, па једва чујно настави:</s>
<s>- Ни ви, браћо, узимати попа који није учеван.</s><s>Школу одмах зидајте и дјецу учите...</s><s>Настаје други свијет!</s><s>Онда се ухвати за срце, па испрекидано додаде:</s>
<s>- А њој..., њој опростите!...</s><s>Није она крива ..., ја сам.</s><s>У тај пар чу се напољу врисак и врата се нагло отворише.</s>
<s>На прагу се показа Мара, блиједа као смрт, убијена кишом и временом, сва мокра, а расплетене јој косе пале низ плећа</s>
<s>Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари.</s><s>Она корачи једанпут, па паде на кољена.</s><s>Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи.</s>
<s>Поп се уздрхта, а сузе му ударише.</s><s>Он мрдну једним прстом.</s><s>Ми је прихватисмо и приведосмо кревету.</s>
<s>- Још ближе! - шану поп.</s>
<s>Она на кољенима приђе још ближе, али не дизаше главе ни руку с очију.</s>
<s>Поп јој метну руку на главу и нешто шапуташе.</s><s>Послије још потури руку под уста.</s><s>Она је дохвати објеручке и обли сузама.</s><s>Осмијех заигра на попову лицу.</s><s>Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа.</s>
<s>- Служи овоме! - рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима.</s>
<s>Опет жељно гледа њено болно лице.</s><s>Смијеши се и чисто не може сит да је се нагледа:</s>
<s>- Сад ми је сасвим добро!</s><s>Сад ме ништа више не боли!</s><s>То бјеше пошљедња његова ријеч.</s>
<s>Прошло је од то доба досад шест година.</s><s>Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.</s><s>При свршетку добијем заповијест да идем у Б. Морао сам проћи кроз моје село.</s><s>На пошљедњој станици добијем новог коморџију, неког Илију Теовиловића, мога сељака.</s>
<s>Кажем му се.</s>
<s>Много смо штошта говорили.</s><s>Већ се примицасмо селу.</s><s>Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упитам:</s>
<s>- Шта је, богати... - хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: - шта је, богати, с Паваом Ђерићем?</s>
<s>- Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало.</s><s>Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску.</s>
<s>Кад јуче идосмо у варош по требовање а наш комисар донесе ине па нам прочита: "Погинули при освајању шанца на Горици, 29 декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај", па онда рече и: Павао, Ђерић, поручник!</s>
<s>- Одакле је? - викнусмо ми сви.</s><s>Он прочита наше село.</s>
<s>- Бог да му душу прости!</s>
<s>- А... онај..., ваш учитељ?</s><s>Чусте ли што за њега?</s>
<s>- Е кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаквом што прави шешире.</s><s>Остоја богословац прича да се сад раставља с том женом, Јер га она тужи да је бије и злоставља.</s><s>Неће он, сељаче, никад среће имати!</s>
<s>Уђосмо већ у село.</s><s>Успомене навалише и притискоше ми груди.</s>
<s>- Лакше, Илија, лакше, још лакше!</s><s>Затегни узде.</s><s>Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе.</s><s>Баш звоњаше на вечерњу.</s><s>Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву.</s><s>Пред њима стоји једна женска.</s><s>Упрла поглед у светога Саву, онога истог који је у старој школи стајао.</s><s>Познао сам је.</s>
<s>У мају 1879.</s><s>Лаза Лазаревић
Приповетке</s>
|
1652 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8%20%D0%BF%D1%83%D1%82%20%D1%81%20%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BC%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%98%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5 | Први пут с оцем на јутрење | <s>- Било ми је - вели - онда девет година.</s><s>Ни сам се не сећам свега баш натанко.</s><s>Причаћу вам колико сам запамтио.</s><s>И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа.</s><s>Нисам пао на теме да му казујем!</s>
<s>Мени је мати причала много штошта кад сам одрастао па је запиткивао.</s><s>Отац, наравно, никад ни словца!</s>
<s>Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски.</s><s>Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе.</s><s>Силај ишаран златом, за њега заденута једна харбија с дршком од слонове кости, и један ножић са сребрним цагријама и с дршком од слонове кости.</s><s>Поврх силаја транболос, па ресе од њега бију по левом боку.</s><s>Чакшире са свиленим гајтаном и бућметом, па широки пачалуци прекрилили до пола ногу у белој чарапи и плитким ципелама.</s><s>На главу тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена дуванкеса.</s><s>Прави кицош!</s>
<s>Нарави је био - отац ми је, истина, али кад сам већ почео причати, не вреди шепртљати -, нарави је био чудновате.</s><s>Озбиљан преко јего, па само заповеда, и то он једанпут што рекне, па ако не урадиш, - бежи куд знаш!</s><s>Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему.</s><s>Кад се здраво наљути, а он псује алилуј.</s><s>Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш!</s><s>Лако се наљути; натушти се, гриска доњу усну, десни брк суче и издиже га навише, веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају.</s><s>Јао!</s><s>Да онда неко дође да му каже да нисам знао "алекције"!</s><s>Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта?</s><s>Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут!</s>
<s>Никад се није смејао, бар не као други свет.</s><s>Знам, један, пут држи он на крилу мог малог братића.</s><s>Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.</s><s>Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.</s><s>То је била велика реткост, и ето тако се он смејао кад се десило штогод где би неки други развалио вилице да би се чуло у Тетребову механу.</s>
<s>А знам, опет, кад је умро мој чича с којим је бабо ортачки радио и кога је јако волео.</s><s>Моја стрина, мати, својте, ми деца -удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе да пусти, ни "ух!" да рече.</s><s>Само кад га понеше из куће, а баби заигра доња усна, дршће, дршће; прислонио се на врата, блед као крпа, па ћути.</s>
<s>Што рекне, неће попустити ни за главу.</s><s>Па макар да се он каје у себи.</s><s>Знам кад је отпустио Проку момка из службе.</s><s>Видим да се каје и да му је жао, али попустити неће.</s><s>Тога Проку је најволео од свију момака.</s><s>Знам само једанпут да га је ударио што, точећи ракију, није добро заврнуо славину на петачци, па скоро аков ракије истекао.</s><s>Иначе никад ни да га је кљуцнуо!</s><s>Све му је поверавао, слао га у села по вересију и којешта. - А знате што га је отпустио? - На правди бога!...</s><s>Видео га да игра крајцара! - Тек ћете се ви после чудити!</s>
<s>То о Ђурђеву дне.</s><s>Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар.</s><s>Бабо извади деведесет гроша, па каже: "На, ево ти ајлука!</s><s>Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!" Турио Прока фес на очи, плаче као киша и моли.</s><s>Дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? - Боже сахрани!</s><s>Извади само још један дукат па му даде: "На, па пут за уши!" Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка.</s>
<s>Никад се није шалио; ни с нама децом, ни с мајком, ни с ким другим.</s><s>Чудно је живео с мојом мајком.</s><s>Није то да рекнеш да је он, не дај, боже, као што има људи, па хоће да дари и тако што, него онако некако: увек хладан, осорљив, гори од туђина, па то ти је!</s><s>А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје.</s><s>Кад се он што обрецне, она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и од њега.</s><s>Никад и никуда није с њоме ишао, нити је она смела поменути да је куда поведе.</s><s>Није трпео ни да се она што меша у трговину и његова посла.</s><s>Каже она једанпут:</s>
<s>- Митре, што не даш Станоју ракију?</s><s>Скоро ће и нова, па где ћеш је?</s>
<s>А тек се он издрачи на њу:</s>
<s>- Јеси ли ти гладна или ти је чега мало?</s><s>Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи!</s><s>А у мој се посао не плећи!</s>
<s>Покуњи се мати па ћути.</s>
<s>Са светом је такође мало говорио.</s><s>У кафани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне покоју.</s><s>Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао.</s>
<s>Нас је децу, као и мајку, волео, није фајде, то се види, али нас је држао престрого.</s><s>Ја се не сећам никад и никаква знака нежности од њега.</s><s>Покривао нас је истина, ноћу кад се откријемо, и није нам дао да се надносимо над бунар и пењемо на дуд, - али шта ми је то?</s><s>То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана!</s>
<s>У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кафану свако вече.</s><s>Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд!</s><s>Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема.</s><s>То је моју сироту мајку и сестру пекло - ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. - Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору.</s><s>Седе у креветима - не смеју ни свећу да упале.</s><s>Љути се он, болан, кад види да свећа гори.</s><s>Чуо сам једанпут, кад дође доцне кући, где прогунђа:</s>
<s>- Шта ће та свећа у ово доба?</s>
<s>- Па да се видиш свући, Митре, - каже моја мати.</s>
<s>- А зар ја не знам упалити свеће, или сам, ваљда, пијан, па не умем наћи?</s>
<s>- Па није, Митре - увија се моја мати - него као велим...</s>
<s>- А шта велиш?</s><s>Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући!</s>
<s>Какав мртвац!</s><s>Ви мислите он то збиља мисли?</s><s>Мари он и за суседство!</s><s>Него не да он да моја мати води рачуна о његову доласку и одласку, па не зна од зла како ће да почне.</s><s>Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити.</s><s>Пекло је то и њега, види се то.</s>
<s>Пио је врло мало, и то само вино.</s><s>Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице.</s><s>Ни за кафу није богзна како марио...</s><s>Па шта је радио сву ноћ по механчинама? питате ви.</s>
<s>Несрећа, па то ти је!</s><s>Да је пио, чини ми се, ни по јада.</s><s>Него...</s><s>Видећете!</s>
<s>То је мојој мајци пола века укинуло.</s><s>Плаче неких пута да свисне.</s><s>А никоме да се појада.</s>
<s>Једанпут дође он, тако, доцне кући...</s><s>Ништа!...</s><s>Сутрадан - ништа...</s><s>Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата!</s><s>Прекиде се жена, пита га:</s>
<s>- А где ти је, Митре, сахат?</s>
<s>Он се намргодио.</s><s>Гледа на страну, каже:</s>
<s>- Послао сам га у Београд да се оправи.</s>
<s>- Па добро је ишао, Митре.</s>
<s>- Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде!</s>
<s>Моја мати шта ће, ућута.</s>
<s>Кука после с мојом сестром: "Е, тешко мени!</s><s>Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!"</s>
<s>Једанпут опет - јали је било десет, јали није - а њега ето из кафане.</s><s>Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем.</s><s>Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока.</s><s>Нешто је добре воље.</s>
<s>Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је.</s>
<s>- Зар си повратио?... - трже се. - Зар ти је већ оправљен сахат?</s>
<s>- Оправљен! - каже он.</s>
<s>- А какав ти је то ланац?</s>
<s>- Ланац као сваки ланац - каже он, али некако мекано, није да се издире.</s>
<s>- Знам, - каже моја мати - а откуд ти?</s>
<s>- Купио сам!</s>
<s>- А та шубара?</s><s>То има само у Миће казначеја.</s>
<s>- Купио сам и њу!</s>
<s>- Продао ти?</s>
<s>- Продао!</s>
<s>- А какав...?</s>
<s>Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку.</s><s>Она умуче.</s>
<s>Он се узе скидати.</s><s>Гледам испод јоргана.</s><s>Извади иза појаса један замотуљак колик песница па баци на сто, и оно звекну: сам самцит дукат, брате!</s>
<s>- На, - рече - остави ово! - Па онда изиђе у кухињу.</s><s>Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену.</s>
<s>- А шта ћу - каже сестри - с овим новцима?</s><s>Ово је проклето!...</s><s>Ово је ђаволско!...</s><s>Ово ће ђаво однети како је и донео!...</s>
<s>Као што видите, нема ту среће ни живота!</s>
<s>И тако је моја мати била несрећна, и ми смо сви уз њу били несрећни...</s>
<s>Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао на крилу док сам био сасвим мали, правио ми од зове свирајку и водио ме са собом на колима у ливаду.</s><s>Али, каже мајка, откако се поче дружити с Мићом казначејем, Крстом из Макевине улице, Олбректом апотекаром и још тако некима, све се окрену и пође како не треба.</s>
<s>Обрецује се.</s><s>Не трпи никаква запиткивања, одмах испречи: "Гледај своја посла!", или: "Имаш ли ти друге каке бриге?"</s>
<s>Није фајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али га узео будибокснама на своју руку, па га не пушта.</s>
<s>Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек.</s><s>Јесте, богами!</s><s>Али тако...</s>
<s>Једанпут врати се он у неко доба кући.</s><s>Није сам!</s><s>Чуди се моја мати.</s><s>Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају.</s><s>Одоше у авлију.</s><s>Чујемо ми мало после коњски топот и рзање.</s><s>Не знам ја шта је то.</s>
<s>Кад он после уђе, ја почех хркати и моја се сестра учини да спава.</s><s>Назва добро вече, па ућута.</s><s>Ћути он, ћути мајка чекам ја.</s>
<s>Онда моја мати отпоче, а глас јој промукао:</s>
<s>- Одведоше вранца!</s>
<s>- Одведоше - каже он.</s>
<s>Опет ћуте, само мати час по усекњује се, а ја чисто осећам како плаче.</s>
<s>- Митре, тако ти Бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом.</s><s>Ко се њега држи, губи и овај и онај свет.</s><s>Ено ти Јове карташа па гледај!</s><s>Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте.</s><s>Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другог кору хлеба и да ова наша дечица служе туђину?... - Па онда поче јецати.</s>
<s>- А шта си ти узела мене заклињати децом и плакати нада мном живим?</s><s>Шта слиниш за једном дркелом?</s><s>Није он мене стекао него ја њега!</s><s>Сутра, ако хоћеш, да купим десет!</s>
<s>Моја мати плаче још јаче:</s>
<s>- Знам, Митре брате, - каже она милостивно - али хоће душмани све да однесу.</s><s>Остави се, брате, тако ти ове наше нејачи, проклете карте!</s><s>Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекакве изелице из мог добра истерају?...</s>
<s>- А ко те тера?</s>
<s>Не тера ме нико, брате, али ће ме истерати ако тако и даље радиш.</s><s>То је занат од Бога проклет!</s>
<s>- Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да слиниш без невоље!</s><s>Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор!</s>
<s>Ћути племенита душа.</s><s>Гуши се.</s><s>Ни суза нема више.</s><s>Оне теку кроз прси, падају на срце и камене се.</s>
<s>Дан за даном, а оно све по старом.</s><s>Доносио је често пуне фишеке новаца.</s><s>Губио је такође.</s><s>Долазио је често без прстења, без сахата, без златна силаја.</s><s>Доносио је други пут и по два-три ахата и по неколико прстенова.</s><s>Једанпут: једне чизме, једну ћурдију; други пут: коњско седло; после, опет: туце сребрних кашика; а једном: пуно буре лакерде и - свакојаких других комендија.</s><s>Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег.</s>
<s>Сутра му купио нове 'амове: висе ремени до ниже колена и бију га ројте по вилицама.</s><s>Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!, да све излеће калдрма испод ногу.</s>
<s>Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се.</s><s>Како да није, болан?</s><s>Трговина забатаљена.</s><s>Момак се један по један одпушта.</s><s>Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша.</s>
<s>Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући.</s><s>Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им кафе (а сутрадан показује по неколико дуката што је надобијао напојнице).</s><s>А наша мати седи с нама у другој соби; очи јој црвене, лице бледо, руке суве, и час по понавља: "Боже, ти нама буди пријатељ!"</s>
<s>И тако се он сасвим отпади од куће.</s><s>Само ћути.</s><s>Матери никад не гледа у очи.</s><s>Нас децу не милује, ни осорне речи да рекне, а камоли благе.</s><s>Све бежи од куће.</s><s>Само нам пара даје колико које хоћемо.</s><s>Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету.</s><s>За јело је куповао све што је било најлепше у вароши.</s><s>Моје хаљине најлепше у целој вароши.</s><s>Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе тужне, озбиљне.</s><s>Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду.</s><s>А и нама су жене слабо долазиле већ само људи и то готово све само оне "лоле" и "пуста'ије", као што их је моја мати звала.</s><s>Дућан готово и не ради.</s><s>"Зар ја - каже мој отац". - Да мерим гејаку за дваест пара чивита?</s><s>Ено му Чифута - Мати не сме ништа више ни да прослови.</s><s>Каже, једанпут и казао:</s>
<s>- Јеси чула, ти, разумеј српски што ћу ти рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи кућу; па се иселити; а ти овде попуј коме хоћеш!</s><s>У-пам-ти до-бро!"</s>
<s>Ћути она, сирота, као заливена.</s><s>Стегла срце, копни из дана дан, а све се моли Богу: "Боже, ти мене немој оставити!"</s>
<s>Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде!</s>
<s>Дођоше они сви једно вече.</s><s>Дође с њима још некакав П.</s><s>Зелембаћ, некакав свињарски трговац који, веле, "ради с Пештом".</s><s>Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио, до јагодица.</s><s>Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац; исти онакав какав је: бабо имао.</s><s>На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да, у се погледати.</s><s>Гега се кад иде; говори крупно и промукло, а све се смеши оним малим, као јед зеленим очима, да те некакав страх ухвати као од совуљаге.</s>
<s>Дођоше они, велим.</s><s>Стојан одмах уз огњиште, па пеци кафу.</s>
<s>Запалише четири свеће.</s><s>Удари дим од дувана као из димњака.</s><s>Пију кафу, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат.</s>
<s>То је била страшна ноћ.</s>
<s>Ми се с мајком затворили у другу собу.</s><s>Она више не плаче.</s><s>Ни сестра.</s><s>Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено.</s><s>Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро.</s>
<s>Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу.</s><s>Био је сав знојав.</s><s>Раздрљио џемадан, распучио кошуљу па му се виде густе црне длаке на грудима.</s><s>Намрчио се као Турчин.</s>
<s>- Дај још! - вели мојој мајци.</s>
<s>Она стегла срце.</s><s>Чути као камен, отвара ковчег па шаком сипа у његову, а он везује у мараму.</s>
<s>Гледа узверено и на страну, одлаже ногама као ја кад ме друштво чека напољу, а ја стојим док ми сеша не одсече хлеба.</s><s>Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: "Још само ово!" И онда чисто бежи из собе.</s><s>Али "још ово", уђе ти он, чини ми се, пети пут у нашу собу, а тако око три сахата по поноћи.</s>
<s>- Дај! - вели мајци, а дошао у лицу као земља.</s>
<s>Мати пође ковчегу, а ноге јој клецају, све се навија.</s><s>Онда ја видех, испод јоргана, како се онај мој велики отац стресе и како се прихвати за пећ.</s>
<s>- Брже! - каже мајци, а одлаже ногама и рукавом брише зној.</s>
<s>Мати му пружи.</s>
<s>- Дај све! - рече он.</s>
<s>- Последњих десет дуката! - рече она.</s><s>Али то не беше више глас, ни шапат, већ нешто налик на ропац.</s>
<s>Он скопа оне новце и управо истрча из собе.</s>
<s>Моја мати клону крај ковчега и онесвести се.</s><s>Сестра врисну.</s><s>Ја скочих из постеље.</s><s>И Ђокица скочи.</s><s>Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: "Нано, нано!"</s>
<s>Она метну руку на моју главу и шапуташе нешто.</s><s>Онда скочи, упали свитац па прижеже кандило пред светим Ђорђем.</s>
<s>- Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! - рече она.</s><s>Глас јој звони као звоно, а очи светле као вечерњача на небу.</s>
<s>Ми потрчасмо њој под икону и сви клекосмо, а Ђокица клекао пред мајку, окренуо се лицем њој, крсти се и, сироче, чита наглас ону половину Оченаша што је већ био научио.</s><s>Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу.</s><s>Из њених очију теку два млаза суза.</s><s>Оне беху управљене на свеца и на небо.</s><s>Тамо горе беше нешто што је она видела; тамо њен Бог ког је она гледала и који је њу гледао.</s><s>И онда јој се по лицу разли некакво блаженство и некаква светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну.</s><s>После ми заблеснуше очи, Па падох ничице на крај њене хаљине и на њену леву руку, којом ме придржа, и молих се по стоти пут: "Боже, ти видиш моју мајку!</s><s>Боже, молим ти се за бабу!" И онда, а не знам зашто "Боже, убиј онога Зелембаћа!"</s>
<s>Дуго смо се тако молили.</s>
<s>После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа.</s><s>И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо.</s><s>Онда мати узе суву киту босиока што је стајала за иконом и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући прекрсти њиме собу.</s><s>Онда полако отвори врата на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње.</s>
<s>Еј, како ми је онда лако било!</s><s>Како сам се осећао блажен као окупан!</s><s>Ама што ми сад не може више да буде онако?</s>
<s>Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра диже жагор.</s><s>Не може ништа да се разуме, само што Зелембаћ једанпут викну, колико игда може:</s>
<s>- А ко мене може натерати да играм више?</s><s>Камо тога?</s>
<s>После опет наста нејасан жагор и свађа.</s><s>Онда чусмо како се врата отворише, гунђање и кораке.</s>
<s>Али бабо не уђе у собу.</s><s>Залуд ми чекасмо.</s><s>И дан забели ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође.</s>
<s>Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило.</s><s>Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију.</s><s>Устанем.</s>
<s>Све изгледа некако свечано, па тужно.</s><s>Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом дршће пламичак у кандилу.</s><s>Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке побожне речи.</s><s>Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу.</s>
<s>- Шта је ово? - питао сам се ја. - Је ли овде мртвац у кући или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново сахрањивати.</s>
<s>Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било и механички прошаптах: "Боже, знаш оно за бабу;" и опет: "Боже, ама убиј оног Зелембаћа!"</s>
<s>Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе.</s><s>И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.</s>
<s>Ја се окретох, али она не рече ништа, само тури прст на уста; онда ме одведе до врата од куће, па ме пусти.</s><s>Она се врати натраг у собу, а ја стајах на вратима.</s><s>Гледам за њом - не знам шта да мислим.</s>
<s>Онда се наново пришуњам на прстима до велике собе, па провирим кроз кључаоницу.</s>
<s>Гледам.</s>
<s>Сто насред собе.</s><s>Око њега разбацане столице; две или три претурене.</s><s>По поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре једна разбијена кафена шоља и испод једне карте вири дукат.</s><s>Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине.</s><s>По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и непела од дувана.</s><s>Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле.</s><s>Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван.</s>
<s>На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац.</s><s>Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче.</s>
<s>Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо.</s><s>Само видех како му се слабине купе и надимају.</s><s>Чудно сам и мрачно нешто мислио.</s><s>Чинило ми се, на пример, - а не знам, управо, зашто - да је он мртав, па сам се чудио како мртвац дише.</s><s>После ми се чинило да му је она снажна рука од кабасте хартије, да не може више њом ударати, - и све тако којешта.</s>
<s>Бог зна докле бих ја тако вирио да ме се опет не дотакну мајчина рука.</s><s>Ништа ми не рече, само оним благим очима показа пут врата.</s>
<s>Ја - не знам зашто - одједанпут скидох капу, пољубих је у руку, па изиђох напоље.</s>
<s>Тај дан био је субота.</s>
<s>Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла.</s><s>Силни сељаци дотерали којешта на пијацу.</s><s>Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.</s><s>Новак пандур дере се и одређује где ће ко да притера кола.</s><s>Деца краду трешње.</s><s>Сретен ћата иде добошарем по вароши и чита да се забрањује пуштати свиње по улицама.</s><s>Тривко извадио јагње па виче: "Ходи, вруће!", а пијани Јоза игра у једној барици.</s>
<s>- А што је, море, ваш дућан затворен? - запита ме Игњат ћурчија који у тај пар прође.</s>
<s>- Тако! - кажем ја.</s>
<s>- Да није болестан Митар?</s>
<s>- Није - кажем ја.</s>
<s>- Отишао, ваљда, некуд?</s>
<s>- У село - рекох ја, па побегох у авлију.</s>
<s>Ето ти затим два такозвана "девера", тј. мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу.</s>
<s>Сад се тек сетих да је требало ићи у школу.</s><s>Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.</s>
<s>- Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи имао је посла.</s>
<s>О, ова рука!</s><s>Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!</s>
<s>Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи - не знам...</s><s>То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не кува се ни ручак; пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују - исто онако као кад ми је стриц умро.</s><s>Ђокица у авлији везао мачки џезву за реп, па се увесељава њеном трком.</s><s>Момци шију гуњеве у својој одаји, а Стојан се извалио у сено па хрче као да је по ноћи.</s>
<s>Мој отац још исто онако седи, не миче се.</s><s>Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха.</s>
<s>Одавно је већ било звонило на вечерње.</s>
<s>Дан се клони својему крају, а у нашој души иста она пучина, - нигде краја да видиш, само што се облаци све гушће гомилају.</s><s>Све постаје несносније, страшније и очајније. - Боже, ти на добро окрени!</s>
<s>Ја сам седео на прагу пред кућом.</s><s>Држао сам у руци некакву школску књижицу, али је нисам читао.</s><s>Видео сам на прозору бледо лице моје матере наслоњено на суву јој ручицу.</s><s>У ушима ми је зујало.</s><s>Нисам умео ништа да мислим.</s>
<s>Уједанпут шкљоцну брава.</s><s>Моје мајке неста с прозора.</s><s>Ја претрнух.</s>
<s>Врата се од велике собе отворише.</s><s>На прагу стајаше он, мој отац!</s>
<s>Фес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му високо чело.</s><s>Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело.</s><s>Али очи, очи!</s><s>Ни налик на оне пређашње!</s><s>Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже ништа, не мисле ништа.</s><s>У њима нешто празно, налик на дурбин коме су полупана стакла.</s><s>На лицу некакав тужан и милостиван осмејак - није то никад пре било!</s><s>Такав је изгледао мој стриц кад је пред смрт искао да га причесте.</s>
<s>Полако пређе ходник, отвори врата од наше собе, промоли само главу унутра, па се, не рекавши ништа, брзо повуче.</s><s>Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући.</s>
<s>Причао ми је после Тома, кум-Илијин син, да се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто дуго полако разговарали, да им је после донето хартије и мастила, да су нешто писали, ударали печате и тако даље.</s><s>Али шта је то било, то се не зна нити ће икад ико знати.</s>
<s>Око десет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним погледом гледала у свећу.</s><s>У то доба шкрипнуше авлијска врата.</s><s>Мати брзо пирну у свећу, па и сама леже у кревет.</s>
<s>Мени је испод јоргана куцало срце као да неко бије чекићем у грудима.</s>
<s>Врата се отворише и мој отац уђе.</s><s>Обрте се једном-два по соби, па онда, не палећи свеће, скиде се и леже.</s><s>Дуго сам још слушао како се преврће по кревету, па сам после заспао.</s>
<s>Не знам колико сам тако спавао, кад осетих нешто мокро на челу.</s><s>Отворим очи и погледам: пун месец гледа право у собу, а његов паучинаст зрак пао на лице моје мајке.</s><s>Очи јој затворене, лице као у неког тешког болесника, а груди јој се немирно дижу.</s>
<s>Више ње стоји мој отац.</s><s>Упро поглед у њу и не миче се.</s><s>Мало после приђе нашем кревету.</s><s>Гледа нас све, гледа моју сестру.</s><s>Дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута:</s>
<s>- Спавају! - Али се трже од свог шапата и као да се ока мени насред собе.</s><s>Дуго је тако стајао не мичући се, само што опазим покаткад како му се'ну очи, гледајући час на нас час на матер.</s>
<s>Али ми ниједно ни увом да макнусмо!</s>
<s>Онда он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе натуче фес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље.</s>
<s>Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету.</s><s>За њом се диже и сестра.</s><s>Као какви дуси!</s>
<s>Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима; за њом приста и сеша.</s>
<s>- Остани код деце! - прошапута мајка, па изиђе напоље.</s><s>Ја скочих па и сам пођох на врата.</s><s>Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој:</s>
<s>- Остани код деце!</s>
<s>Кад изиђох напоље, притрчим плоту, па све поред плота а испод вишања довучем се до бунара и чучнем иза њега.</s>
<s>Ноћ је била у бога дивота!</s><s>Небо се сија, месец се цакли, ваздух свеж - нигде се ништа не миче.</s><s>Онда видех бабу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље.</s><s>Стаде најзад под кров од амбара, па извади пиштољ.</s>
<s>Али у истих мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега.</s>
<s>Пренерази се човек.</s><s>Упро поглед у њу па блеји.</s>
<s>- Митре брате, господару мој, шта си то наумио?</s><s>Мој отац уздрхта.</s><s>Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено звоно.</s>
<s>- Иди, Марице, остави ме...</s><s>Ја сам пропао!</s>
<s>Како си пропао, господару, Бог с тобом!</s><s>Што говориш тако!...</s>
<s>- Све сам дао! - рече он па рашири руке.</s>
<s>- Па ако си, брате, ти си и стекао!</s><s>Мој отац устукну један корак, па блене у моју матер.</s>
<s>- Ама све, - рече он - све, све!</s>
<s>- Ако ће! - рече моја мати.</s>
<s>- И коња! - рече он.</s>
<s>- Кљусину! - каже моја мати.</s>
<s>- И ливаду!</s>
<s>- Пустолину!</s>
<s>Он се примаче мојој мајци.</s><s>Гледа је у очи, чисто прожиже.</s><s>Али она као један божји светац.</s>
<s>- И кућу! - рече он, па разрогачи очи.</s>
<s>- Ако ће! - рече моја мати. - Да си ти жив и здрав!</s>
<s>- Марице!</s>
<s>- Митре!</s>
<s>- Шта ти то велиш, Марице?</s>
<s>- Велим: да Бог поживи тебе и ону нашу дечицу!</s><s>Није нас хранила ни кућа ни ливада, него ти, хранитељу наш!</s><s>Нећемо ми бити ниједно гладни док си ти међ нама!</s>
<s>Мој отац као да се мало занесе, па се наслони лактом на раме материно.</s>
<s>- Марице, - поче он - зар ти?... - Загрцну се, па покри очи рукама и ућута.</s>
<s>Мајка га ухвати за руку:</s>
<s>- Кад смо се ми узели, нисмо имали ништа осим оне поњаве, једне тепсије и два-три корита, а данас, хвала Богу, пуна кућа!</s>
<s>Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине.</s>
<s>- Па зар си заборавио на чардак пун шишарке?</s>
<s>- Пун је! - каже отац гласом меканим као свила, а рукав превуче преко очију и спусти руку.</s>
<s>- Па шта ради она моја ниска дуката?</s><s>Што ће онај лежећи новац?</s><s>Узми га у трговину!</s>
<s>- Уложићемо у жито!</s>
<s>- Па зар смо ми неки престари људи?</s><s>Здрави смо, хвала Богу, а здрава су нам дечица.</s><s>Молићемо се Богу, па радити.</s>
<s>- Као поштени људи!</s>
<s>- Ниси ти неки туњез, као што има људи.</s><s>Не дам ја самих твојих руку за сав капитал Параносов, па да је још онолики!</s>
<s>- Па ћемо опет стећи кућу!</s>
<s>- Извешћемо нашу децу на пут - каже мати.</s>
<s>- Па ме неће мртвог клети...</s><s>Откад их нисам видео!</s>
<s>- Ходи да их видиш! - рече мати, па га као неко дете поведе за руку.</s>
<s>Али ја у три корака већ у соби.</s><s>Само што пришаптах мојој сестри: "Лези!", па повукох јорган на главу.</s>
<s>Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење.</s><s>Громко се разлеже кроз тиху ноћ и потресе се душа хришћанска.</s><s>И као талас суво грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом...</s>
<s>- Сине, устани да идемо у цркву!...</s>
<s>Кад сам ишао лане у Београд по еспап, видео сам у Топчидеру Перу Зелембаћа у робијашким хаљинама. - Туца камен!</s>
<s>(1879)</s>
<s>Лаза Лазаревић
Приповетке</s>
|
1653 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B0%D0%BE%20%28%D0%82%D1%83%D1%80%D0%B0%20%D0%88%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B%29 | Орао (Ђура Јакшић) | <s>Орао
Близо до неба гора је чарна,
Не треба орлу тек један лет,
Само да пусти крила немарна —
Презр'о је давно презрени свет.</s>
<s>По тамној магли тешког вихора
Неће на земљу ни небо, хол!</s><s>Небо му с' чини да пасти мора,
А пуста земља сам један бол.</s>
<s>Тихо се вије, облаке гони,
Презирућ' гледа у сунчан зрак...</s><s>Стреловит после на земљу рони
И крвљу капљe земаљски мрак.</s>
<s>Извори</s>
<s>Поезија Ђуре Јакшића, 1858.</s>
|
1657 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%20%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC%20%D0%B8%20%D0%BC%D0%B5%D0%B4%20%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%BC | Међу јавом и мед сном | <s>Међу јавом и мед сном</s>
<s>Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?</s><s>Неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.</s>
<s>Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш са плетивом?</s><s>К'о плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.</s>
<s>Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!</s><s>Што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном!</s>
<s>Извори
Антологија српске књижевности</s>
<s></s>
<s>Српска уметничка поезија
Лаза Костић</s>
<s>bs:Među javom i med snom</s>
|
1658 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%A7%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B8 | Бој на Чокешини | <s></s>
<s>Извор
Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.</s>
<s>Српске епске народне песме</s>
|
1662 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%98%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88%D1%83 | Бој на салашу | <s>Петар Петровић Његош, песма се преписује њему али вероватно да није аутор</s>
<s>Вино пију три српске војводе
у богатој и поносној Мачви,
у лијепу селу Метковићу,
а код двора Петра Херићева.</s><s>Прво бјеше српска војевода
Катић Јанко из села Рогаче
од Космаја, гн'језда соколова:
а друго је војвода Вујица
из Азање сниже Смедерева;
а треће је српска војевода
Чупић Стојан, Змају из Ноћаја;
с њима пије до двјеста Србина.</s><s>Ту Србина без коња не бјеше,
већ све Срби на коњма добријем.
на хатима, а под миздрацима.</s><s>А када се напојише вина,
те им винце изиђе у лице,
а ракија приче говорити,
поче им се Чупић туговати:
-Ах, мој брате, Јанко и Вујица,
тешко су ми Турци додијали,
јер сам, браћо, на крајини љутој,
украј Дрине, украј воде хладне,
пак ми Мачву из преваре краду,
не могу се с њима удесити.
а да ми се с њима удесити,
волио бих нег' царево благо,
да ја видим чија јесте Мачва,
чија јесте, чија л' ће остати;
то бих сада, браћо, најволио."
Истом Чупић у ријечи бјеше,
а стражарче долеће са страже,
вјерна слуга Јуришића Станка,
иза Батра, са села Салаша;
гологлаво бјеше, без обуће,
без обуће и без дуге пушке;
од шумскога трња одерано,
грознијем се сузам' упрљало.</s><s>Војводама када оно дође,
оно њима бога не назива,
већ овако њима проговара:
"Жље га сјели, три српске војводе
жље га сјели и вино попили!</s><s>Ви пијете и попијевате,
сиротиња у невољи цвили:
на Мачву вам Турци ударише,
седам хиљад' и триста Турака
и пред њима Мехмед капетане
од Зворника града бијелога,
бијела му брада до појаса.</s><s>Буљугбаша Јуришићу Станко
са својијех седамдесет друга,
хћаше јунак да узбије Турке,
и на Турке огањ оборише;
пуче пушак' од Јуришић Станка,
пуче пушак' седамдесет равно,
од Турака седам хиљад' пуче:
м и не знасмо Један за другога,
ко л' погибе, ког' ли ухватише,
ко л' утече, који ли остаде,
нит' знадосмо куд се ђеде Станко.</s><s>Еле Турци Мачву прегазише,
порибише Совљак и Глоговац.</s><s>Ко је вама коње набавио,
ко је вам чоху порезао,
ко ли вам је поково оружје,
разма јадна сиротиња раја?
пак с Турцима рају завадисте
и Турцима сада издадосте.</s><s>Што чините, да вас бог убије;
што чините, јер се не бијете,
не бијете, јал' се предајете?"
Кад то чуо Чупићу Стојане.
у руци му пуна чаша вина,
пупа му се чаша задесила,
од ешка му задрхтала рука,
па испусти чашу на синију
(нит' се разби нит' се проли вино),
а пљесну се руком по кољену,
под кољеном скерлет-чоха пуче
и бијела кожа на кољену;
на руци му три златна прстена,
та сва три му цркла на прстима.</s><s>Чупић С гојан грозне сузе проли:
у Стојана нема много друга
разма цигле двије вјерне слуге,
једно бјеше Сићићу Маринко,
а друго је Шуманац Васиљу;
Стојан викну двије вјерне слуге:
"Слуге моје, брже коње ваше."
А он скочи, припаса оружје,
собом Стојан до мркова дође,
па мркову притеже колане,
притеже му четири колана,
а и пету ибришим-тканицу,
узду врже, на мркова сједе;
око њега двије вјерне слуге.</s><s>'Вако Чупић рече са мркова:
"Браћо моја, Вујица и Јанко,
будите ми данас у невољи,
да идемо дочекати Турке!"
А Вујица гледну на Катића,
Катић Јанко у земљу преда се,
јер Катићу мило не бијаше
бој заметат у земљи незнаној
с мало друштва, а с много Турака;
друштва мало, а и то невјешто,
не познаје стаза ни богаза.</s><s>Проли сузе Чупићу Стојане,
сузе проли, па опет говори:
"Браћо моја, Вујица и Јанко,
будите ми данас на невољи,
данас мене, ја ћу сјутра вама;
ил' ви пошли ил' не пошли, браћо,
ја ћу један ударит на Турке,
под срамотом овом остат нећу,
мрет ми данас или мрети сјутра,
волим прије, о мање грехоте!"
Кад погледа војвода Вујица
та ђе Чупић грозне сузе лије,
Вујици се врло ражалило,
па он скочи на ноге лагане
и Чупићу овако говори:
"Побратиме, Чупићу Стојане.
нека знадеш, ја те издат нећу
са мојијех сто педесет друга:
ко те издо, издало га љето,
бијело му жито не родило,
стара њега мајка не виђела,
њим се мила сестра не заклела!"
Пак Вујица викну на дружину:
"А на ноге, моји соколови;
брзо своје коње опремајте."
Вујо оде до коња алата,
притеже му четири колана.
а и пету ибришим-тканицу.
узду врже, сједе на алата.
око њега сто педесет друга.</s><s>Ту се Вујо и Стојан састаше:
срамота се Јанку учинила
да он јунак од друштва остане.
да остане и да их издаде,
веће и он на ноге устаде
и долеће до коња ђогата,
до ђогата гриве окнивене,
притеже му четири колана,
а и пету ибришим-тканицу,
узду врже, на ђогата сједе,
око њега педесет момака.</s><s>Три војводе заједно пођоше,
три војводе као три сокола,
а за њима до двјеста Србина
на хатима, а под миздрацима,
кано сродно јато голубова -
боже мили, да лијепе ките!</s><s>С Метковића села полећеше,
пак Богатић село прелећеше,
у Клијење село долећеше;
а кад бише у село Клијење,
Чупић Стојан гледну испод руке
ал' му Совљак огњем горијаше
а по њему Турци халакају.</s><s>Онда Чупић 'вако проговори:
"Браћо моја, Вујица и Јанко,
и ви браћо, дв'је стотине Срба.
хоћете ли да се послушамо:
да ми добрим коњма облакшамо.
па да с коња збацимо теркије,
да ми добре коње облакшамо,
да колане коњма притегнемо;
брзо ћемо с' ударит с Турцима;
а немојте жалити теркија!</s><s>Ја сам чуо од старијех људи:
онђе нема нигда старјешине,
старјешине ни да судит може,
који није кадар платит вина
у механи за потребна друга;
хвала богу. и бог ми је дао,
ако бог да те здраво будемо,
теркије ћу вама допунити
и хоћу вас вином напојити:
ако л' који у боју погине,
тражићу га, па га сахранити,
л'јепо ћу му т'јело опојати."
Кад то чуло дв'је стотине Срба,
сви Стојана одмах послушаше,
па с добријех коња одсједоше,
побацаше са коња теркије
и колане коњма притегоше.
пак на добре коње усједоше,
потекоше путем пријекијем,
па салашко поље истрчаше.</s><s>А кад они на друм изиђоше,
Турци пошли друмом широкијем,
прошли Турци у богату Мачву,
око пута преко поља равна,
па плочама траву одадрли.
ал' се јоште повратили нису.</s><s>Кад је Стојан сагледо друмове,
опет онђе уставио друштво,
па он својој дружини говори:
"Браћо моја, Јанко и Вујица,
и ви браћо, дв'је стотине Срба,
ја сам ноћас лијеп сан уснио,
нека знате, наш ће мејдан бити,
ако бог да, добићемо Турке,
само, браћо, држ'те се јуначки,
немојте се, браћо, препанути!</s><s>Видите ли то салашко поље
колико је дуго и широко,
кад се Турци с плијеном помоле,
све ће поље собом закрилити,
ви се, браћо, препанут немојте!</s><s>Ја сам чуо од старијех људи:
нема смрти без суђена дана.
ни јунака без првога брата;
нека знате, ја ћу бити први!</s><s>Већ овако да се послушамо:
око главе саруке завите,
а по турски сабље припашите
и по турски коње разиграјте,
да се Турци далек' не осјете,
нас је мало, а много Турака;
па хајдемо право међу Турке,
ко нас гође види од Турака,
свак ће мислит, њима индат иде.</s><s>А када се с Турцим' изм'јешамо,
да сви, браћо, бога поменемо
а по једну пушку избацимо,
више пушак' немојте бацати,
већ тргните сабље од појаса
да кроз Турке јуриш учинимо,
пак да Турке одмах рас'јечемо,
рас'јечемо Турке на буљуке,
нека не зна један за другога;
тако ћемо Турке забунити.</s><s>Јоште, браћо, да вам ријеч кажем:
извадите дрвене чутуре,
напите се поцерске ракије
зарад срца и зарад слободе."
Кад то чуло дв'је стотине Срба,
сви по турски главе замоташе
а по турски сабље припасаше.
пак тргоше дрвене чутуре
и стадоше све два и два пити;
Чупић трже дрвену чутуру,
па он пије са два побратима.</s><s>По једном се пићем обредише,
а по другу пити започеше,
ал' се Турци пољем помолише.</s><s>Колика је сила у Турака,
све су поље собом закрилили.</s><s>Они гоне плијен од Совљака:
седам хиљад' бијелих оваца,
пет хиљада црвенијех коза,
три хиљаде крава музовнијех.
шест стотина мачванских волова:
стоји блека овац' за јањцима,
стоји мека јањац' за овцама,
века стоји коза за јарићи,
а јарића дрека за козама;
стоји рика крава за теладма,
а телади мека за кравама;
бука стоји мачванских волова.
не познају својијех чобана,
види стока ђе ће путовати,
паке жали свога завичаја;
а за њима Турци халакају.</s><s>Виче Турчин један до другога:
"Лакше, Мујо, не умори марве!"
- "Хоћу, Усо, ада како нећу;
далеко је Дрини путовати,
бојати се Чупића Стојана."
Турци мисле, нико их не слуша.</s><s>Чупић слуша, пак сузе прољева,
та од јада, гледајућ' очима
како Турци српски плијен гоне
(у звјерки би срце препукнуло,
а камоли у живу јунаку!),
па говори Чупићу Стојане:
"Видиш, брате, Јанко и Вујица,
видите ли сиротињског пл'јена,
ко б' остао под овом срамотом?"
па он сарук на очи намаче:
"Хајте за мном како који може."
Сви саруке на очи нам'коше,
а по турски копља окренуше
и по турски коње разиграше,
па сви шуте ништа не говоре,
већ одоше на сусрет Турцима.</s><s>Најнапријед Стојан на мркову,
за Стојаном Вујо на алату,
за Вујицом Јанко на ђогату,
а за Јанком дв'је стотине Срба.</s><s>Л када их Турци опазише,
они мисле њима индат иде,
па овако њима говораху:
"Валах. кардаш, немаш куда амо;
што смо хћели, то смо учинили,
онђе нама не има хисета."
Срби шуте, ништа не говоре.</s><s>А када се с Турци из'мјешаше,
изм'јешаше, пак се познадоше,
тад сви Срби бога поменуше
а на Турке огањ оборише.</s><s>Од Србаља двјеста пушак' пуче,
мртвих паде за двјеста Турака;
од Турака седам хиљад' пуче,
паде магла од неба до земље,
нит' се види неба ни облака:
виш' њих јарко помрачило сунце
од пушчаног праха и олова;
али Срби старе мејданџије
више пушак' метати не хћеше,
већ тргоше сабље од појаса
и кроз Турке јуриш учинише,
рашћераше Турке на буљуке
као вуци бијеле јагањце,
да не знаде један за другога,
ко ли гине, ко ли задобива;
Турци вичу: "Умет и Мухамед!"
Срби вичу: "За вјеру хришћанску
и за славу имена српскога!"
Кад се двије ударише војске,
Црнобарац Станко харамбаша
на даништу бјеше крај Салаша
с побратимом Нинковић Јовицом
н са побром Латковић Јованом;
кад стадоше сабље сијевати,
Станко срцу одољет не може,
веће они с даништа скочише,
сваки себи уби по Турчина,
пак на турске коње усједоше
и по пољу Турке поћераше.</s><s>Када виђе Чупићу Стојане
ја у боју Црнобарца Станка,
Чупић њему "вако проговара:
"Бе аферим, Црнобарац Станко!</s><s>Да си синоћ мог брата убио
и да си ми дворе запалио,
та све бих ти данас опростио,
нити бих те игда прекорио;
проклет био ко ти споменуо
кад си Србљу тако у помоћи."
Да је коме стати нагледати
како српске сабље сијевају,
мртве турске главе зијевају.</s><s>Ту не оста Србин у дружини
који турске не одс'јече главе,
који по дв'је, који по четири.
војводама ни броја не има.</s><s>С'јече Турке од Рогаче Јанко,
што би Јанко Турак' оставио
дочекује војвода Вујица,
што 6' Вујица Турак пропустио
дочекује Црноборац Станко.
што би Станко Турак" промашио
дочекује Латковић Јоване,
што 6и Јован Турак оставио
дочекује Нинковић Јовица.
што б' Јовица Турак' пропустио
дочекује Чупићу Стојане:
Чупић ради да гласник не оде:
сабљом с'јече, а мрковом гази,
другом руком буздованом туче.
на све стране Чупић посла има,
јер он жели да гласник не оде.</s><s>Од Србаља нико не погибе
разма једно цигло момче младо,
а ни оно не би погинуло,
али смотри токе на Турчину,
пак не хћеде коња да се држи,
већ сјах' с коња да токе добије,
па га Срби у боју згазише;
ет' тако је лудо погинуло!</s><s>Од Турака мало ко утече
разма један Мехмед капетане
на ђогату коњу виловноме;
поћера га Чупић на мркову,
ћераше се преко поља равна,
ћераше се за пуно два сата:
нит' му може Мехмед измакнути
нит га може Чупић престигнути,
јер је Чупић коња уморио
и мрков му рана допаднуо;
на мркову седам грдних рана,
још се коњма покорити неће.</s><s>Ал' говори Чупић са мркова:
"Потурицо, Мехмед капетане,
обазри се да се погледамо,
да видимо чија је сад Мачва:
ил' је твоја ил' ће бити моја,
чија ли је од старине била!"
Турчин мучи, ништа не говори.
веће бјежи с главом без обзира.</s><s>Опет Чупић њему проговара:
"Јао, курво, Мехмед капетане.
ћераћу те Дрини до обале;
док те јунак у Дрину не нагнам,
ја се тебе оканити нећу;
ако ли ми уз Дрину побјегнеш,
ћераћу те до града Зворника -
да бих знао да ћу погинути,
ја те данас оставити нећу."
Тад се Турчин натраг обазрео,
десну руку на прси метнуо,
Стојану се до седла поклања:
"Богом брате, Чупићу Стојане,
поклони ми живот на мејдану:
твоја Мачва и твоја старина,
ја се у њу нигда вратит нећу,
нит' ћу доћи нит" ћу завојштити,
већ ћу с тобом у дослуку бити,
држаћу те као брата свога;
ако л' бих се у њу кад вратио,
еда бог да и Мухамед светац
геја из ње главе не изнио!"
(Боже мили, чуда великога,
ђе сам Турчин тада себе прокле)
Ал' се Стојан не би повратио,
ћеро би га макар и пјешице;
али Катић присто за Стојаном
на ђогату гриве окнивене,
па га Катић сустићи не може,
већ Стојана грлом дозиваше,
грлом виче 6'јелом руком маше:
"Побратиме, Чупићу Стојане,
врат' се амо, бога ти једнога;
пуст' Турчина једног огласника
нека каже босанском везиру
како јесте војску покупио
без фермана и без бурунтије
и без р'јечи цара честитога,
па како је поробио Мачву
(нек се хвали по Босни каменој),
оћерао краве и волове,
оћерао и козе и овце,
нек им буле сир и масло купе."
Онда Чупић послуша Катића,
пак се прође Мехмед капетана.</s><s>Поврати се Јанку у Салаша.
од Турака шићар покупише,
сиротињски плијен повратише
а Илију Срба сахранише.</s><s>Откако је гавран поцрнио
није змија гују дочекала
као Чупић Мехмед капетана
у широку пољу салашкоме.</s><s>Ако ли тко вјеровати неће,
нека иде те очима види:
знати ће се турска костурница
докле тече сунца и Салаша.</s>
<s>Петар II Петровић Његош</s>
|
1663 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%20%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88 | Петар Петровић Његош | <s>Петар Петровић Његош може да се односи на:</s>
<s>Петар I Петровић Његош (1748-1830), црногорски митрополит и владика
Петар II Петровић Његош (1813-1851), црногорски владика</s>
|
1664 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%93%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D0%9C%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%83 | На Гази-Местану | <s>Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.</s>
<s>Заљуљано царство сурвало се с вама.</s><s>Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.</s>
<s>Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте.</s><s>У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!</s>
<s>Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.</s>
<s>Добра земљо моја, лажу!</s><s>Ко те воли
Данас, тај те воли.</s><s>Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.</s>
<s>И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.</s>
<s>Милан Ракић</s>
|
1665 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B0 | Симонида | <s>(Фреска у Грачаници)</s>
<s>Ископаше ти очи, лепа слико!</s><s>Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.</s>
<s>Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.</s>
<s>И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;</s>
<s>И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,</s>
<s>Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!</s>
<s>Милан Ракић</s>
|
1666 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8%20%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA | Вечити путник | <s>Ја сам био створен, Госпо, да се родим,
Да живим, и умрем, све у истој кући,
Да целог живота, никуд немичући,
У истоме куту разговоре водим.</s>
<s>А ја белим светом расух живот цео;
И на обалама где је вечна плима,
И у сваком граду, сваком месту, има
По кап моје крви и мог срца део.</s>
<s>Ко раскинут ђердан,снизали се моји
Дани, разбацани, туђи један другом,
И у луталачком мом животу дугом
Нигде један спомен уз други не стоји.</s>
<s>Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије,
На северу мртвом, где се мрзне море,
Где ни једна тица пропевала није,
Где прастаре шуме никад не шуморе,
И где снежне јеле сто пролећа броје
Као беле дувне непомично стоје...</s>
<s>Све су јутрос јеле обвијене снегом,
И дрвене куће, ко од снега целе,
Под црквеним торњем спокојно се беле,
Ко шатори бели под победним стегом.</s>
<s>Но мисао моја није тако бела,
У мени се буди опет чежња стара,
И шапћући тајно, ко вечерња врела,
Пред очима мојим старе слике ствара.</s>
<s>И ја видим друге пределе, и боје
Друге, с пуно сунца, с две големе воде,
Где слепови ниски укотвљени стоје
И бродови пуни у даљину броде.</s><s>Где над мирном водом, у вечерње вреле,
Бде старинске куле с мрке цитаделе.</s>
<s>Милан Ракић</s>
|
1669 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD | Кајмакчалан | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Путниче, стани!</s><s>Овде леже они!</s><s>Гомиле ове прах краљева крију.</s><s>С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!</s>
<s>Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.</s>
<s>Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве -
Србине, стани!</s><s>Овде леже они!</s>
<s>Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
1670 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%20%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%99%D1%83 | Вече на шкољу | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Пучина плава
Спава,
Прохладни пада мрак.</s><s>Врх хриди црне
Трне
Задњи румени зрак.</s>
<s>И јеца звоно
Боно,
По кршу дршће звук;
С уздахом туге
Дуге
Убоги моли пук.</s>
<s>Клече мршаве
Главе
Пред ликом бога свог-
Ишту.</s><s>Ал' тамо,
Само
Ћути распети бог.</s>
<s>И сан све ближе
Стиже,
Прохладни пада мрак,
Врх хриди црне
Трне
Задњи румени зрак.</s>
<s>Шантићеве песме 1904.</s>
|
1671 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Емина | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Синоћ, кад се вратих из топла хамама,
Прођох покрај баште старога имама;
Кад тамо, у башти, у хладу јасмина,
С ибриком у руци стајаше Емина.</s>
<s>Ја каква је, пуста!</s><s>Тако ми имана,
Стид је не би било да је код султана!</s><s>Па још кад се шеће и плећима креће...
- Ни хоџин ми запис више помоћ неће!...</s>
<s>Ја јој назвах селам.</s><s>Ал' мога ми дина,
Не шће ни да чује лијепа Емина,
Но у сребрен ибрик захитила воде
Па по башти ђуле заливати оде;</s>
<s>С грана вјетар духну па низ плећи пусте
Расплете јој оне плетенице густе,
Замириса коса ко зумбули плави,
А мени се крену бурурет у глави!</s>
<s>Мало не посрнух, мојега ми дина,
Но мени не дође лијепа Емина.</s><s>Само ме је једном погледала мрко,
Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!...</s>
<s>Шантићеве песме 1903.</s>
|
1672 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5%2C%20%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%BE%21 | Падајте, браћо! | <s>Падајте, браћо!</s>
<s>Падајте, браћо!</s><s>Плин'те у крви!</s><s>Остав'те села, нек гори плам!</s><s>Бацајте сами у огањ децу!</s><s>Стресите с себе ропство и срам!</s>
<s>Гините, браћо, јунаци, људи!</s><s>За пропаст вашу свет ће да зна...</s><s>Небо ће плакат' дуго и горко,
Јер неће бити Србина...</s>
<s>Ми несмо браћа, ми Срби несмо!</s><s>Или ви несте Немањин сој?</s><s>Та да смо Срби, та да смо људи —
Та да смо браћа — ох, Боже мој!...</s>
<s>Та зар би тако с Авале плаве
Гледали ледно у огњен час?</s><s>Та зар би тако — ох, браћо драга!</s><s>Та зар би тако презрели вас?</s>
<s>Презрите братства, покор и клетву!</s><s>Што небо даде, погаз'те ви!</s><s>Та није л' грешно, није ли грозно —
Крв деце ваше гледамо ми!...</s>
<s>А где је помоћ, ил' суза братска?</s><s>Ил' »Јуриш, роде, за брата свог!«?...</s><s>У вељој беди, смрти и крви
Данас вас, саме, оставља Бог!...</s>
<s>Ал' опет, грешан, грешно сам пево —
Рањено срце народа мог!</s><s>Та Србин кипи — кипи и чека —
Ал' не да ђаво... ил' не да Бог!</s>
<s>Извори</s>
<s>Поезија Ђуре Јакшића, 1862.</s>
|
1673 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Отаџбина | <s>Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што, претећ' сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.</s>
<s>Векова тамних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, к'о пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно сла́гали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ',
Душмана чекат' чете грабљиве.</s>
<s>И само дотле, до тог камена,
До тог бедема,
Ногом ћеш ступит', можда, поганом.</s><s>Дрзнеш ли даље?...</s><s>Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати...</s><s>Ал' један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
»Отаџбина је ово Србина!«</s>
<s>Извори</s>
<s>Поезија Ђуре Јакшића, 1875.</s>
|
1674 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8 | Јевропи | <s>Јевропи
Теби да певам — теби, тиранко!</s><s>А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.</s>
<s>Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.</s>
<s>И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
»Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!</s>
<s>Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.</s><s>Пресуди, смерна, да л' живот може
У таквом игу несрећни род?...</s><s>Изгинућемо!«...</s>
<s>»Па изгините!«
Подсмеха твога горди је збор.</s><s>»И гинућемо, гинути славно —
Ил' мачем пресећ' Гордијев чвор!</s><s>Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!</s><s>Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил' гроб!«</s>
<s>Извори</s>
<s>Поезија Ђуре Јакшића, 1863-1868.</s>
|
1675 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%99%D0%B0 | Андреацијева повеља | <s>ИСПРАВА О ТИЈЕЛУ НАШЕГ СЛАВНОГ ЗАСТАВНИКА МУЧЕНИКА СВЕТОГ ТРИПУНА</s>
<s>Љета по оваплоћењу Христовом осам стотина деветог, тринаестог дана јануара.</s>
<s>Ја, Андреаци са мојом женом Маријом и са мојим сином Петром и са мојом ћерком Маријом и са мојом ћерком Теодором саградисмо цркву свете Марије Инфунарије.</s><s>И моја кћи Марија се удаде, а друга није хтјела мужа.</s><s>И рече своме оцу: Начини ми одјељак у Светој Марији са десне стране.</s><s>И отац јој начини како је жељела његова кћи.</s><s>А судија, који је живјео у Дукљи, чуо је да је лијепа и хтио је да је силом узме.</s><s>А онда њени пријатељи, чувши то, рекоше њој и њеноме оцу, господину Андреацију.</s><s>И господин Андреаци рече својој кћери: Кћери чуо сам да судија ове ноћи има да те одведе.</s><s>Она одговори: Оче мој, боље ми је да умрем, него тај злочин да претрпим.</s><s>И те ноћи ју је отац удаљио.</s><s>А тог дана дође судија са много људи и потражи кћер господина Андреација, и не нађе је.</s><s>И пошто су протекле године, дођоше Млечани и донијеше тијело Светог Трипуна.</s><s>И кад је чуо господин Андреаци да ти Млечани имају тијело Светог Трипуна, оде на саму лађу и рече Млечанима: Молим вас , предраги пријатељи, продајте ми тијело Светог Трипуна.</s><s>А Млечани рекоше: Ако обећаш да ћеш му служити цијелом душом и љубављу, продајемо ти, а ако не, нећемо ти га дати.</s><s>И најзад је обећао да његовом имену посвети цркву.</s><s>И продадоше га господину Андреацију.</s><s>А купио га је за двјеста византијских златника и за једну круну украшену драгим камењем од сто златника, што је било укупно триста златника.</s><s>А кад су га изнијели са лађе, дођоше свештеници, у реду који се протезао до светога тијела.</s><s>Али када су носили путем напоље тијело Светог Трипуна, оно се заустави.</s><s>И дође морнар, који га је био довео и рече: О, Свети Трипуне, толико сам те времена возио, па сад само крени корак, и изокренуше му се уста све до ушију.</s><s>А ово је учинио прво чудо.</s><s>А свештеници су молили Светог Трипуна, и он се сажалио на тог морнара.</s><s>А доцније су га однијели и учврстио се.</s><s>А господин Андреаци са својом женом Маријом начини на оном мјесту цркву у његово име, и остала је до данашњег дана на хвалу и част Светог Трипуна.</s><s>А била је подређена господину Андреацију, који је држао, и дао је својим синовима, а једном сину дао је стотину златника.</s><s>А ови су његови ослобођеници: Марин и Премарк.</s><s>А били су купљени приликом искрцавања Светог Трипуна, и из друге генерације од Заратина по имену Гранци, а ослобођеници су, не зовите их ослобођеницима, већ браћом.</s>
<s>-{Lit.: D. Farlati - J. Coleti, Illyricum sacrum, VI, Venetia 1800, 425.}-</s>
<s>Црквена историја</s>
|
1690 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8%20%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8 | Декларација о еколошкој држави Црној Гори | <s>20. септембар 1991 посланици републичког Парламента Црне Горе донијели су декларацију којом се Црна Гора проглашава „Еколошком Државом”</s>
<s>ДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОЛОШКОЈ ДРЖАВИ ЦРНОЈ ГОРИ
Ми, посланици Скупштине Републике Црне Горе, свјесни смо да је, због угрожавања природе, заштита идентитета простора на коме живимо и дјелујемо постала наш неодложан и правовремени посао.</s>
<s>Свјесни дуга према природи, извору нашег здравља и инспирацији насе слободе и културе, посвећујемо се њеној заштити у име сопственог опстанка и будућности потомства.</s>
<s>Прихватамо да ни једна разлика међу нама није толико велика колико су велике промјене којима је изложено наше природно окружење.</s><s>Без обзира на наша национална, вјерска, политичка и друга убјеђења и осјећања, знамо и прихватамо да су достојанство и светиња људског бића органски повезани са светињом и чистотом природе.</s>
<s>Човјек и природа у њему и око њега цјеловито су једно у својим дубинама и по свом смислу и назначењу.</s>
<s>Стога је одувијек злоупотребу човјека пратила злоупотреба природе.</s><s>Зато опредјељујући се и борећи се за достојанство човјека позвани смо да се боримо и за достојанство природе.</s>
<s>Доношењем ове Декларације, Црна Гора према природи успоставља државни однос и позива на мудрост све људе да спријече еколошку катастрофу која нам пријети.</s>
<s>20. септембар 1991.</s><s>Скупштина Републике Црне Горе</s>
<s>Друштво
Декларације
Црна Гора</s>
|
1695 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%20%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%A1%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Запис Стефана Скадранина | <s>Ако будете књигољубиви и захвални</s>
<s>Иже ва Тројице славимаго Бога.</s><s>Васеблаги Бог на кажди час и дан, и време призивајет нас ка себе различними својими тварми, овуду убо простртијем небесним и того красотојуже и висотоју, осудуже земним основанијем, и тоје различними предели.</s><s>Потомже пророки и богодхновеним писанијем, послежде убо својим Јединородним Сином, рожденим от семене Давидова по плти.</s><s>Сије убо толико благоутробије Божије подобајет известно ванимати, и са попеченијем, са благодати, јако да не благодарни о толиких благ обретем се.</s><s>Поњеже толикими купљами житејскими саплетајем се, јештеже и порабоштенијем љутих Агарне погружајем се, најпачеже, уви страстеј, оскуденијем божаставних књиг садржим се, јако ниже малују чест времена вазмошти ка некојеј ползи душеполезнеј отлучити, на да не Вас сн дарованоје нам време от Бога васује исташтим, ниже дани нам талент ва земљу сакријем.</s><s>Тем по Божију мановенију стазам последујште прежде па (!) бивших изредних мужи, иже добрими својими делеси вечнују памет наследоваше, аште и толикими бурами и метежи мира сего влаемже, поташтихом се исписати сије богодхновеније књиги Триоди, или јављењејше решти Трипеснаци, иже носет ва себе Ветхаго и Новаго завета различна ученија, твореније небу и земљи, првом чловеку сазданије, и тому от раја изгнаније, и крајњеје Спаса Христа ка нам сахожденије, и јако да ва кратце реку добрим уподобљеније, а злим отвраштеније.</s><s>Сијаже все јасно наказују от искони Божије хотеније, са нам бившеје.</s><s>Темже јакоже прежде предваривши рекох аз мањши, Стефан от града Скадра, не такмо посреде мојих братијах на и других православних христијан, потрудих се о сих душеполезних књиг.</s><s>Того ради аште что будет ва њих недостатачно, молим се јако да са лгобовију исправљајете, поњеже самохотне или некојим нашим небреженијем ни једина чрта ва сих погреши се.</s><s>Обаче аште књигољубни будете, и покажете се благодарни о сих, ваистину нас на бољши подвиг ваздвигнете, јеже и прочују страну оставшују сеје књиги са всеким таштанијем исписати.</s><s>Саврши се ва лето от Спаснаго пришествија Господа нашего Исус Христа 1561, месеца генувара на 6, ва богохраним (ем) граде Венетским.</s>
<s>Извор</s>
<s>Београд.</s><s>Архив САНУ инв. бр. 261, (Триод посни Стефана од Скадра, Венеција, 1561.).</s><s>Поговор на
1. 258 и 258`.</s><s>ЗИН I 619.</s>
|
1696 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%20%28%D0%98%D0%B7%20%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%20%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B0%29 | О властели (Из Вукановог јеванђеља) | <s></s>
<s>О самодржавној властели ужасавам се умом и ријечју
Поњеже мнози начеше књиге и повести дејати, јаже о извсетних вештех случи се и мне грешному, присно унилому и хуждшуму всех и ни достојному назвати се именеми сим, мниха Симеона, вазвестити вса по реду, јаже саврши владика всех прошенијем и мољенијем мене грешнаго Симеона старца, бившаго ме некогда в мире, и јеште бо ми сушту не разлучену от рода, ино мољеније моје не беше токмо: Господи Исус Христос сподоби ме недостојнаго достојну бити подјети иго твоје на се.</s><s>Он же јако благ и милостив реки: гредуштаго по мне иждену в[ад]?, исплни желаније моје ва скоре узе и об... то же чајах за многије дни, и јеште сушту ми у манастиру ва обштежитији, и паки ужделевшу ми се, понудих се изити из манастира и од братије и последовати Богу; и помиловах себе, ни поштедех немоштније старости матере својеје за име... и љубимују братију оставих, и сестри, и ину прочу присн, да сабудет се глагољемоје не пророки, ни апостоли, ну самем Господем нашим Исусом Христом: всак остављеј матер и братију, ина прочаја и по мне шад, стократ пријет живот вечни.</s><s>Давид бо пишет: каја полза у крви мојеј, јегда саниду ва истаљеније, једа исповест ти се прст, или вазвестит истину твоју?</s><s>Се време покајанија настојит, јако нест у самрти поминајеј тебе, ва аде же кто исповест ти се.</s><s>И вса самислившу ми подобих се странан бити ка својему родитељу и брати , пријемље досажденије и укореније, и обаче оклеветаније од злих чловек, а од врага напасти и брани и паче всех, ну аз та вса вземљу за име Христово поменује слово Давидово: јако тебе ради поруган бих вас дан; и паки: Тужд бих знајемим мојим, и странан син матери мојеј.</s><s>Сим же сем савршившим се мноју грешним, сподобих се жити у пеки, у граде Расе, и написах сије књиги својему господину велијему жупану ...</s><s>О неизреченије Богу и божаствније тајни ... самодржаних властелех, тем же изреку о њих , ужасају се зело умом же и словом, обаче дрзнух васпоминају величија их и подвиги душевније јаже саврши небесни цар о таковех властелех, поњеже владики ...</s><s>Господ наш Исус Христос по неизмернеј јего милости , и по изволенију пресветије госпоже Богородице предаст Христос частни венац велијему жупану Влку, владичаствујушту јему својеју српсков земљеју и зетсков странов и поморскими град ... и нишевскими предели велеродному, велеславному велијему жупану Влку, сина самодржанаго (!) господина области својеје Стефана Немање.</s>
<s>Петровград, Руска национална библиотека.</s><s>Ф н I 82 (Вуканово јеванђеље, око 1202.) ЗИН I 7.</s>
<s>Средњи Век</s>
|
1697 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D1%83%20%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83 | Знамење Краљу Драгутину | <s>Из житија краља Драгутина:</s>
<s>После овога, тек што је мало времена минуло Бог показа овакво знамење овоме благочастивоме краљу Стефану.</s><s>Кад је путовао на коњу по неком послу са својом властелом, под градом Јелечем паде с коња и сломи своју ногу.</s><s>И многи вапијаху и тужаху у отачаству његову кад чуше зао глас о своме господару и плачући говораху: „О крепки и славни господине наш, хранитељу и заступниче, шта да чинимо ми робови твоји, стадо даровано ти Богом?</s><s>Ако ко од суседних царева дочује о овом твом ненадном паду, ми ћемо се неизбежно наћи под руком туђинца, наш љубљени господару и хранитељу, славо наша и радости".</s><s>А остали говораху многобројне жалосне речи и ридаху ради господара свог.</s><s>А овај благочастиви краљ Стефан замисли се и рече: „Видим како је праведан Господ и како правду љуби, згреших, Господе, а ти ме очисти, и погазих закон, а ти ме ме ослаби.</s><s>Заповести божанскога ти Светог писма непослушах, као што рече у светом твоме Јеванђељу: Који злоставља оца или матер, да га постигне смрт.</s><s>Затим и то родитеље поштовати као и Бога.</s><s>Ти дакле заповеди да ја покајани преступник самог себе погубим зато што дигох руку на родитеља свога.</s>
<s>Још док је овако говорио он одмах посла своје посланике своме млађем брату Милутину поручујући му: „Дођи одмах к мени, јер важан тајни разговор имам с тобом".</s><s>Он пак чим чу о тој његовој болести одмах оде к њему.</s><s>Кад му је дошао у место звано Дежево у области рашке жупе, плакао је и ридао над братом својим.</s><s>Благочастиви краљ Стефан говораше му: „Љубљени мој брате, ти видиш, како сам чинио да ми се тако плати и зато, дакле, не могу даље седети на овом престолу који узех силом своме родитељу.</s><s>Но ако после овога останем на престолу овога краљевства, тело ће моје бити искушавано од Господа неизрецивим казнама.</s><s>По делима које сам учинио ја сам све казне заслужио.</s><s>Помишљам како од вечног царства будућег одпадох, жудећи за маловременом славом.</s><s>Јер мука од пакла очекује ме, вечне узе и тама спољашна, црв јадовити, шкргут зуба, жалост и туга огњене реке.</s><s>И која ће ме реч оправдати, узљубљени, ко ли ће ме заменити и помоћи мени мученику?</s><s>Ти пак, драги мој и љубљени брате, узми венац мој царски и седи на престо родитеља свога; јер Бог нареди тако; и у многогодишњем животу краљуј и брани отачаство твоје од насиља оних који војују на тебе.</s><s>Господ мој Исус Христос нека те утврди и укрепи и сила Духа светога нека те окрили, заштићујући те од нападања лукавога; анђео господњи нека буде увек с тобом, кад делаш и ходиш, хранећи те и веселећи душу твоју".</s>
<s>И потом дарова њему престо свој царски и по достојанству прославише и говорећи: „Многа лета нека да Бог благочастивоме и христољубивоме и самодржавноме све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу".</s><s>И све што је са тим даде му на потребу, дарове много цењене и златоткана многоцена одела царска, коња свога и оружје своје, које на себи сам ношаше на телу своме, све ово даде њему говорећи: „Опаши се оружјем овим око бедара својих, силни, чини на добро Богу и владај у отачаству своме....."</s>
<s>Месеца фебруара у 8 дан житије богоугодно и жизан непорочна благочестиве и христољубиве госпође наше, блажене Јелене монахиње.</s><s>Оче благослови.</s>
<s>Данило II
Средњи Век</s>
|
1698 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BC%20%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%83 | Легенда о Ђурђевом брду | <s>Кад Турци освојише Јагодину, прохте им се да имају џамију, не би ли неверну рају привукли под скуте Мухамеда.</s><s>Начини се кулук, те последњег дана Рамазана, уз славље и прангије започне градња.</s>
<s>Међу Tурцима се нађе инаџија, коме паде на ум да сруши цркву, иако је било доста камена.</s><s>Међутим, он испаде уклет, па колико би се за дан подигло, ноћу се рушило, што принуди усплахиреног кадију да зове дервиша.</s><s>Порука се врати да у темеље узидају најлепшег младића и чауши пођоше да га траже.</s><s>Не би им тешко да га нађу, али га с муком приведоше, јер изиђе јунак какав се ретко среће.</s><s>Кад су га савладали, пошто започну с пуно стрепње.</s><s>Изненада, разлеже се тресак и из камена прхну човек, па, као на крилима, утече на оближње брдо.</s><s>Узалуд су потере ишле да га траже и наоружани низами да опкољавају.</s><s>Он оста да им пркоси, све док су овде били.</s><s>Радујући се његовој слободи, коју Турци не успеше да угасе, народ назва његово склониште - Ђурђево брдо, по његовом имену.</s>
<s>Народна књижевност</s>
|
1699 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%20%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B0 | Молитва Господња | <s>ОЧЕ НАШ који си на небесима,
да се свети име Твоје;
да дође царство Твоје;
да буде воља Твоја и на земљи као на небу.</s><s>Хљеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као и
ми што опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.</s><s>Јер је Твоје царство и сила и слава,
Оца и Сина и Светога Духа,
сада и увијек и у вјекове вијекова.</s><s>Амин.</s>
<s>(Мт. 6, 9; Лк.</s><s>11, 2)</s>
<s>Молитве</s>
|
1702 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%20%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA%20%D1%81%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0 | Немањин силазак са престола | <s>Стефан Немања на српској Википедији</s>
<s>Из житија светог Симеона:</s>
<s>Пошто се испуни њему 37 лета владања његова, Владика премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, но као штедар и трудопримљив, и наградитељ би свима који хоће да се спасу.</s><s>Јер, како је дошло време, ова увиђавни муж сву овога света славу и част ни за шта не сматраше, и красоте живота овога као дим му се чињаху.</s><s>Христова пак љубав расташе у њему и распаљиваше срце његово, као храм опремљен њему и сасуд пречист духу његову Светоме, неки дар у ум његов приложио је Христос и поучио га је.</s>
<s>И тако послав, сакупи благородну своју децу и све изабране своје бољаре, мале и велике.</s><s>И сакупив их к себи, поче им говорити учећи: „Чеда моја, узљубљена и васпитана мноме, ово знано би свима вама, ако Бог својим промишљењем постави мене да владам над вама, и какву у почетку нађох упропашћену земљу нашу и помоћу божјом и пресвете владичице наше Богородице колико сам моћи имао, не олених се, нити покоја себи дадох, докле све не поправих.</s><s>И Бог ми поможе, додадох вам и у дужину и у ширину, све што свима знано би.</s><s>Све вас, као и своју децу, васпитах, досад, и научих вас како да се држите правоверне вере.</s><s>Многи иноплеменици усташе на ме и салетеше ме као пчеле саће, али именом Господњим противљах им се и одолех им.</s><s>Тако и ви, чеда моја узљубљена, не заборављајте учење својега правовернога закона, мноме установљеног.</s><s>Јер, ово држећи имаћете Бога за помоћника себи и свесвету госпођу Богородицу и моју, ако и грешну молитву.</s><s>Мене пак сада отпустите владику својега c миром, да виде очи моје спасење, које је спремио пред лицем свега света за откровење народима и у славу вама, пастви мојој.</s><s>Јер видим како је све људско таште, како све то неће остати до смрти.</s><s>Неће остати богатство, нити ће сићи слава, јер дошавши смрт, све ово погуби.</s><s>Због тога се узалуд узбуђујемо.</s><s>Кратак је пут којим идемо, дим је житије наше, пара, земља и прах.</s><s>За мало се јавља, па брзо гине.</s><s>Зато је, у истину, таштина све.</s><s>Јер житије ово сен је и сан, и узалуд се узбуђује сваки земаљски, као што рекоше књиге: „Кад и сав свет освојимо, онда се у гроб уселимо, где су заједно цареви и убоги“.</s><s>За то, чеда моја љубима, пустите ме одмах да идем видети утехе Израиљеве.“</s>
<s>Овим их је речима ословио добри господин и благи пастир, a они су сви много ридали и гаворили му: „Не остављај нас сироте, господине, јер тобом освећени бејасмо и тобом научени, и ти нас просвети, пастиру добри, који полажеш душу своју за овце.</s><s>Јер никада у твоје дане вук не ухвати јагње од Бога преданог ти стада пастве.</s><s>И у свих 38 лета твојих сачувани бисмо и васпитани и другога господина и оца не познасмо осим тебе, владико наш.“</s>
<s>Средњи век</s>
|
1703 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA%20%D0%A1%D0%B2.%20%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D1%83%20%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%83 | Одлазак Св. Симеона у Свету Гору | <s>Стефан Немања на српској Википедији</s>
<s>Из Житија светог Симеона:</s>
<s>Овај блажени господин наш Симеон имађаше три сина.</s><s>Један најмлађи, не могу га назвати сином но робом, којега љубљаше више од свих, a и овај неотступно њему служаше.</s><s>Јер овај као и млађи од браће своје и најмлађи, и, просто рећи, видев своје природе немоћ и умножење грехова, учини као и блудни син, остави благога оца и господина, и блажену матер, госпођу своју, и благородну, нећу рећи браћу но господаре своје, и обнажи све безумљем својим.</s><s>И отидох у земљу туђу далеко.</s><s>Хранећи се са свињама и њихове хране не насићаше се, мртав би, и не оживи, изгубио се беше, и не нађе се.</s>
<s>И тога ради блажени отац господин Симеон зажели ићи у Свету Гору, да као пастир добри потражи јагње побегло и да га узев на раме донесе оцу његову и својој вољи.</s><s>И да од Бога прими награду због удаљења од својих, a другу жељу срца свога испуни да нађе љубљено и заблудело јагње своје.</s><s>И разгорев се духом, мољаше се Богу говорећи: „Царе славе, једини бесмртни, оче неба и крепости, и који промислом своје благости нећеш да ниједан човек пропадне, него сви да се спасу, не остави ме да погинем.</s><s>Јер знам како је велика милост твоја на мени.</s><s>И сада те, Владико, молим, дај ми да овај живот завршим.“ И то рекав, посла по Богом дароване му синове.</s>
<s>И пошто се они сакупише, и са свима властела и бољари, и опет други благослов дав им, отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра 8 дана у лето 6706 (1197).</s><s>Владар пак син његов остаде у богоданој му власти и заповеди му да сe o свима заповедима и o овом нашем манастиру брине и труди o дограђивању његову.</s><s>A блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, полазећи постави за игумана овога светог места, изабрав преподобна мужа, именом Дионисија јеромонаха.</s><s>И предаде му да се брине и надгледа стадо Христово, које је у овом месту светом.</s>
<s>Средњи век</s>
|
1704 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98%2C%20%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0%20%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%20%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%BE%20%D0%BE%D1%98%21 | Ој, јунаштва свјетла зоро ој! | <s>„Ој, јунаштва свијетла зоро ој!“ је народна пјесма из Црне Горе чијом обрадом је настала данашња химна Црне Горе, Ој свијетла мајска зоро.</s>
<s>Ој, јунаштва свјетла зоро ој!</s><s>Мајко наша Црна Горо!</s><s>На твојим се врлетима ој!</s><s>Разби сила душманима.</s>
<s>Једина си за слободу ој!</s><s>Ти остала српском роду.</s><s>Да т’ ће Бог и света Мати ој!</s><s>Да се једном све поврати.</s>
<s>Литература
Ликић, Душан, ур. (1884).</s><s>Позоришна лира: Лира са 800 позоришних песама.</s><s>Београд: Задруга штампарских раденика.</s><s>Маркуш, Јован Б. (2007).</s><s>Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе.</s><s>Цетиње: Светигора.</s><s>Перић, Ђорђе (1995).</s><s>„Позоришне песме у записима мелографа XIX века”.</s><s>Српска музичка сцена.</s><s>Београд: Музиколошки институт САНУ. стр. 142—154.</s>
<s>Спољашње везе
Српска земља Црна Гора: Ој јунаштва свијетла зоро</s>
<s>Народне песме
Црна Гора</s>
|
1705 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%20%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | Житије светог Симеона | <s>Житије светог Симеона (одломци):</s>
<s>Немањин силазак са престола
Одлазак Св. Симеона у Свету Гору
Смрт светог Симеона</s>
<s>Средњи век</s>
|
1709 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | О Држави | <s>Платон</s>
<s>Да бисмо разумевали политику, морамо разумевати психологију.</s><s>»Какви су људи, такве су и државе« (575); »колико има врста људи, толико има и врста устава... устави настају из моралне природе људи који живе у држави ...« (544); држава је онаква каква је зато што су њени грађани онакви какви су.</s><s>Отуда, не можемо се надати никаквим бољим државама докле год не буде бољих људи; дотле све промене баш битне ствари неће променити.</s>
<s>Као што је при практичном и личном делању потребно да пожудом, иако јој осећање даје топлоту, управља ум, тако би се и у савршеној држави индустријске моћи бавиле производњом, али не би смеле владати; војничке моћи давале би одбрану, али исто тако не би смеле владати; а снаге сазнања, наука и уметности биле би храњене и брањене, и оне би управљале.</s><s>Без сазнања које управља народ би био неуређена гомила, као помућене пожуде; народом је потребно да управљају философи, као што је пожудама потребно сазнање које даје светлост.</s><s>Слом настаје онда када трговци, чија срца покреће новац и благо, постају владари (434), или кад генерали уз помоћ својих војски доносе војничке диктатуре.</s><s>Добављач врши свој најбољи посао на привредном пољу, ратник у бици; овима најмање припадају јавне службе, јер у њиховим грубим рукама политика пада испод нивоа државничке уметности.</s><s>Владавина је наука и уметност која изискује целога човека и дуго припремање.</s><s>Само краљ-филозоф позван је да управља једним народом.</s><s>»Докле год философи не постану краљеви, или док се садашњи такозвани краљеви и властодршци не предају истинском и темељном филозофирању, и док се у једно не стопи то двоје, политичка моћ н филозофија... све дотле неће моћи зла да се ослободе државе, а ако добро видим, ни људски род уошпте« (473).</s><s>То је завршни камен у Платоновој мисленој грађевини.</s>
<s>Са духовима који су одрасли без притиска, и са телима која су ојачана спортом и сваковрсним вежбама y чистом ваздуху, наша идеална држава имала би сигурну психолошку и физиолошку основу, довољно широку за сваку могућност и сваки развитак.</s><s>Али, мора се створити и једна морална основа, чланови заједнице морају чинити јединство; они се морају научити да се узајамно допуњују, и да буду дужни да једни с другима одржавају извесне пријатељске везе.</s><s>Међутим, како ћемо људе који су од природе среброљубиви, завидни, свадљиви, и чулни, приволети на то да се учтиво понашају?</s><s>Да ли свуда присутном батином полиције?</s><s>То је груба, скупа, и изазивачка метода.</s><s>Има бољи пут, a тај се састоји у томе да се као светиња утврди то да моралне претпоставке заједнице вуку своје порекло од једне натприродне моћи.</s><s>Морамо имати религију.</s>
<s>Платон је уверен да народ не може бити велик докле год не верује y бога.</s>
<s>Друштво</s>
|
1710 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B8%20%D1%83%20%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B0 | О Вери у Бога | <s>Аутор: Платон</s>
<s>Платон je уверен да народ не може бити велик докле год не верује y бога.</s><s>Чисте космичке снаге, или прва праначела, или élan vital, који не би били никакве личности, једва би могли човека потстицати на надање, на оданост или на жртву; онима који ce налазе y невољи они не би могли пружити никакве утехе, и онима y искушењу не би дали никакве храбрости.</s><s>Али, живи бог све то може, и саможива индивидуалиста он може покренути да своју лакомост сведе на мању меру и да савлада своје страсти, или да га уплаши.</s><s>И та могућност постаје још већа онда кад ce са вером y бога споји вера y личну бесмртност, јер уздање y други живот даје храбрости да умиремо и да подносимо смрт својих драгих; KO ce бори с вером, тај je двоструко наоружан.</s><s>Узмимо да ce наша вера не може оснивати на томе да je бог најзад само остварени идеал наше љубави и наде, и да душа</s>
|
1711 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83 | О Образовању | <s>Платон</s>
<s>Платон на српској Википедији</s>
<s>Свакоме детету, и то одмах y почетку, морале би ce свакако пружити исте могућности образовања; не може ce унапред рећи где ће избити светлост обдарености или генија, и зато ce она мора непристрасно тражити свуда, y сваком слоју друштвеном и y свакој раси.</s><s>Први корак на новом путу јесте опште образовање.</s>
<s>»Што припада рачунању, геометрији, и спремању свега онога што претходи дијалектици, то треба већ и дечацима да ce предаје, али без икаквога приморавања да уче, јер слободан човек не треба да стиче сазнања на ропски начин...</s><s>Знање које je стечено под притиском не може ce y духу одржати.</s><s>Зато не правите никакав притисак, него пустите да прво учење буде нека врста игре, јер ћете на тај начин најпре сазнати за што je кога природа одредила« (536).</s>
<s>Друштво</s>
|
1712 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%20%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8 | О Музици | <s>Платон</s>
<s>Платон на српској Википедији</s>
<s>»Па како да нађемо благу природу која y исти мах има и велико срце? — Јер блага природа и природа с великим срцем стоје y супротности једна према другој« (375).</s><s>Не желимо никакву нацију y којој би били само рвачи који ce боре за награду и тешке атлетске снаге мајстора.</s><s>Можда ће наш проблем решити музика; она душу учи хармонији и ритму, и, шта више, основима праведности, јер »може ли хармонично образовано биће бити неправедно? ...</s><s>Није ли, Глауконе, музичко васпитање баш зато тако моћно што ритам и хармонија силазе y дубину душе, и врше на њу најјачи утицај на тај начин што уносе y њу племенито држање, и тако стварају племенита човека...?« (401; Протагора, 326).</s><s>Музика уобличава карактер, и према томе, узима учешћа y формирању социјалних и политичких дела.</s><s>»Дамон каже, и ја y то верујем, кад би ce измениле врсте музике, да би ce c њима изменили и основни закони држава.«</s>
<s>Музика je драгоцена уметност, не само стога што оплемењује осећање и карактер, него и зато што одржава и васпоставља здравље.</s><s>Има болести које ce могу исцелити само посредством духа (Хармид, 175) ; тако су корибантски свештеници дивљом свирком фрула исцељивали хистеричне жене, и то на тај начин што су их потстицали на непрестано играње, док не би од умора пале на земљу и заспале, a кад би ce пробудиле, устале би здраве.</s><s>Таквим методама достижу ce и умирују несвесни извори људскога мишљења, и y тим праизворима делања и осећања има геније свој корен.</s><s>»Нико y свесном стању не доспева до истинскога и богоданога гледања, него пре онда кад му je моћ разума окована y сну, y болести, или y заносу«; пророк (mantis) или геније сродан je c оним који je опседнут (manikos), y заносу (Фецар, 244).</s>
<s>Музика и мера дају души и телу љупкост и здравље, али прекомерна музика je исто тако опасна као и прекомерна атлетика.</s><s>Бити само атлет значи готово исто што и бити дивљак, и ко je само музичар тај ce и сувише разнежава и постаје »мекнш него што je то потребно« (410).</s><s>Једно и друго треба да je спојено; али, после шеснаесте године индивидуално бављење музиком забрањује ce, мада ce хорско певање и заједничке игре негују кроз цео живот.</s><s>И музика не треба да ce негује само као музика, него треба да ce узима као помоћно средство да ce градиву које човека понекад одбија, a то je градиво математике, историје и природних наука, да привлачан облик; нема никаква разлога да ce ове за омладину тешке студије не
»Па како да нађемо благу природу која y исти мах има и велико срце? — Јер блага природа и природа с великим срцем стоје y супротности једна према другој« (375).</s><s>Не желимо никакву нацију y којој би били само рвачи који ce боре за награду и тешке атлетске снаге мајстора.</s><s>Можда ће наш проблем решити музика; она душу учи хармонији и ритму, и, шта више, основима праведности, јер »може ли хармонично образовано биће бити неправедно? ...</s><s>Није ли, Глауконе, музичко васпитање баш зато тако моћно што ритам и хармонија силазе y дубину душе, и врше на њу најјачи утицај на тај начин што уносе y њу племенито држање, и тако стварају племенита човека...?« (401; Протагора, 326).</s><s>Музика уобличава карактер, и према томе, узима учешћа y формирању социјалних и политичких дела.</s><s>»Дамон каже, и ја y то верујем, кад би ce измениле врсте музике, да би ce c њима изменили и основни закони држава.«</s>
<s>Музика je драгоцена уметност, не само стога што оплемењује осећање и карактер, него и зато што одржава и васпоставља здравље.</s><s>Има болести које ce могу исцелити само посредством духа (Хармид, 175) ; тако су корибантски свештеници дивљом свирком фрула исцељивали хистеричне жене, и то на тај начин што су их потстицали на непрестано играње, док не би од умора пале на земљу и заспале, a кад би ce пробудиле, устале би здраве.</s><s>Таквим методама достижу ce и умирују несвесни извори људскога мишљења, и y тим праизворима делања и осећања има геније свој корен.</s><s>»Нико y свесном стању не доспева до истинскога и богоданога гледања, него пре онда кад му je моћ разума окована y сну, y болести, или y заносу«; пророк (mantis) или геније сродан je c оним који je опседнут (manikos), y заносу (Фецар, 244).</s>
<s>Музика и мера дају души и телу љупкост и здравље, али прекомерна музика je исто тако опасна као и прекомерна атлетика.</s><s>Бити само атлет значи готово исто што и бити дивљак, и ко je само музичар тај ce и сувише разнежава и постаје »мекнш него што je то потребно« (410).</s><s>Једно и друго треба да je спојено; али, после шеснаесте године индивидуално бављење музиком забрањује ce, мада ce хорско певање и заједничке игре негују кроз цео живот.</s><s>И музика не треба да ce негује само као музика, него треба да ce узима као помоћно средство да ce градиву које човека понекад одбија, a то je градиво математике, историје и природних наука, да привлачан облик; нема никаква разлога да ce ове за омладину тешке студије не олакшавају и не полешпавају стиховима и певањем.</s>
<s>Музика
Друштво</s>
|
1713 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%20%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0%20%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D1%81%D0%B0%20%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC%20%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BC | Рат Краља Дечанског са бугарским Царем | <s>И тако заповеди превисоки краљ свима војницима земље српске отачаства свога да се скупе на поље звано Добрич; то је поље дивно и велико у месту званом Топлица, и лежи поред реке Мораве.</s><s>На том пољу многи древни цареви страшне битке међу собом водише.</s><s>Ту се и овај превисоки краљ, надаше да се бори са царем бугарским.</s><s>И пошто се сабра војска овoга благочастивога и превисокога краља и много мноштво изабраних војника и кад се он беше спремио на рат очекујући долазак зломисленог цара, тако дођоше уходе овоме господину краљу говорећи: „Знано ти буди, превисоки краљу, да се подигао цар са силама својим од града свога славнога Бдиња од реке зване Дунав и иде у државу краљевства ти у место звано Земун и ту хоће битку да чини с тобом.</s><s>И у тај час узевши превисоки краљ војнике своје и дигнув се на рат хитно пође према њему.</s>
<s>И дошавши на место, на коме би прославити се овоме превисокоме краљу с велемоћним својим војницима, поче их крепким, слатким речима храбрити, као и силни цар маћедонски кад је учинио битку с царем персијским Даријем; и тако видев дар бугарски долазак господина краља који је ишао противу њега на бој, у великом метежу бивши, иако принуђен, не хтеде ићи противу њега у бој.</s>
<s>И господин краљ уреди своје војнике на пукове смишљено и разумно: једну чест изабраних војника својих одвоји са сином својим младим краљем, да иде у бој, сам пак с другом чести војске; и тако се устрми на борбу говорећи: „У име твоје Господе, погнаћу непријатеље моје и победићу их".</s><s>И тада уструбише трубе бојне с обе стране победу кад се оружја сразише и коњи врхом рзаху и велика вика би; младићи превисоког краља тако беху уређени за борбу стрељајући обема рукама ништа не погрешише и почеше се бити моћно, и стајаху крепко не одвајајући се један од другог.</s><s>И, тако борећи се, беше падање много и тако одоле сила српска.</s><s>Видев пак цар Михаило падање војника својих, поче бежати ,и у бежању његову сила Господња сапе ноге коњу његову и, павши с коња разби све тело своје.</s><s>И тако војници господина краља видевши пад његов, припадоше и умртвише га оружјем својим и тако издахну.</s><s>И положив тело његово на коња принесоше га господину своме краљу.</s>
<s>И видев превисоки краљ такав пад тога зломисленога наједанпут отвори благохвална уста своја и у разнежености срца, подигав руку у вис, прво прослави Бога, који седи на херувимима, и опет запева богохвалну песму с Давидом говорећи: „Који је Бог велики као наш Бог?</s><s>Ти си Бог једини који твориш и ево ја познах како је велики Господ; и помоћ моја је од Господа, који је створио небо и земљу; а на теби се Господе, утврдих од утробе, из црева матере моје; и сви народи нападоше ме, и именом твојим опрех им се; и кад се збираху заједно противу мене, договарајући се да ми душу узму, ја се на те уздах; и ево видим; како нема бекства за мене, а нема никога који је тражио душу моју; и ево великог Господа нашег и велике крепости његове, и разуму његову нема броја".</s>
<s>И рече силнима својим: „Дођите сви рођени отачаства мога, и кликните са мном, Господу говорећи: „Диван јеси, Владико, на висини и који твориш чуда, и показао си међу народима силу твоју видљиву данас, на помоћ нашу, од лица крепости твоје".</s><s>И кад, превисоки краљ изговори ове речи, скинуше тело рањено овога празноумног цара, и положише га пред очи господина краља.</s><s>И, погледав га како лежи пред њим лишен сваке почасти и славе царске, обруган високом охолошћу ума свога и несмисленом хвалом својом, и, тако рећи за смех овај господин наш превелики краљ, узе реч Богооца, рече: „Видех нечастивога како се преузноси као кедри ливански, и мину и ево не беше га, и потражи га, и не нађе се место његово".</s>
<s>И, док се ово догађало, војници и сила господина краља гоњаху силу и многе народе цара Михаила, све секући, оне пак стрељајући, а друге бодући, а остале рањене вођаху силом превисоком краљу и сину његовом младоме краљу Стефану.</s><s>Јер и овај млади краљ много се прослави у рату том, као Исус Навин противу иноплеменика, који озлобише Израиља, по писму које о њему сведочи; да млад бејаше телом, но велики ратоборац, јер Мојсије боговидац тога Исуса Навина васпита како би му служио у побожности, и чистоти и девичанству, упућујући и учећи богољубазним речима.</s><s>Јер знађаше да ће бити у место њега вођ и чувалац отачаства свога.</s>
<s>Велике су и страшне борбе биле тога дана и толико пролиће крви тих безбожних и поганих народа, који су пошли на земљу српску са овим царем, ,да се, велим, сама та река звана Струма изменила сва у крв, јер бејаху сечени као пољска трава по Богооцу: „И секао си у ужасу главе силних, јер претњом силе своје умањи их и јарошћу својом сурва их".</s><s>А трупине телеса њихових зверовима земаљским, а пути нечисте птицама небесним, јер не беше никога да их погребе.</s>
<s>И сутрашњи дан, који би по тој крепкој борби, овај превисоки краљ сабра сав сабор, у дан недељни и у час први дана приношаху му војници много злато, и свите царске, и богатство небројено, коње прекрасне овога цара бугарског и сила његових које се дигоше на отачаство овога превисокога, јер ево сву славу њихову и богатство, које имађаху, предаде Господ у руке овоме превисокоме краљу као што је у причи: „Моје је сребро и злато, и даћу их коме хоћу", и опет „Ако мене послушаш, богатство ћеш царева појести".</s>
<s>И све велможе тога цара, које ухватише у боју, доведоше пред лице господина краља и имађаху железне окове на ногама својим.</s><s>Многи од њих не вероваху да је погубљен цар њихов, него мишљаху да је избегао смрт у великом том боју; и наједном заповеди господин краљ да се изнесе мртво тело овога цара.</s><s>А они видевши истину, горко се исплакаше бијући своја лица сви и једним гласом узвапише говорећи: „О љубљени и слатки наш господине, крепки царе, тако ли погибе, и сад лежиш, немајући никакве потребе од славе царства ти?</s><s>Где је сад престо твој златни?</s><s>Где је слава богатства твога?</s><s>Где je многоцени бисер твој, и камење драго, и различне златне свите?</s><s>Где су мисли твоје?</s><s>Устани и види жалост нашу велику и тугу, која нам се прикључи данас.</s><s>Ево дакле, лишени славе своје и у великом унижењу стојимо нагнани силом, ако и нећемо''.</s><s>И тако почеше молбе чинити превисокоме краљу, говорећи: „Благочастиви, и христољубиви, и Богом постављени краљу, ево ми сви видимо благодет Божју, која се данас збива на теби и нашег господина и храниоца који је пао под руком твојом, као што се види.</s><s>Ну опомени се, превисоко ти краљевство, колико је био силан и крепак овај наш господин, царајући над многим народима, и како је скоро јуче, имао славу своју, а данас је понижен и здробљен као прах, и такву је смрт искусио ван своје државе.</s><s>Него помилуј нас превисоко ти краљевство и заповеди преславном твојом речју да се погребе тело овога господина нашег, јуче твога противника, а сад недостојнога ти роба".</s>
<s>И господин краљ, чувши молбу њихову посаветова се са свима силним својим, и тако заповеди да се с чашћу пренесе тело овога цара и да се положи у цркви светога мученика Христова Ђорђа, у месту званом Нагоричком.</s><s>И ту лежи и до овога дана на хвалу Богу, а на прослављање и част овога превисокога краља и светога отачаства његова где лежи тело овога цара бугарског Михаила.</s>
<s>Данило II
Средњи Век</s>
|
1714 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%20%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D1%81%D0%B0%20%D0%9A%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BC%20%D0%A8%D0%B8%D1%88%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC | Рат Краља Милутина са Кнезом Шишманом | <s>И по овоме, узљубљени опет ми долази слово хвале које се диви житију овога благочастивог господина мојег превисоког краља, колико га сачува Бог неповређена од погибељи које су наилазиле на њега.</s><s>Јер уста у та времена у земљи бугарској кнез неки именом Шишман, који је живео у граду званом Бдињу, држећи околне стране и многе зeмље бугарске.</s><s>Од овога пак ђавољом злобом би завист на отачаство овога благочастивог.</s><s>Јер се мишљу својом узнесе високо да подигне силу своју на овога христољубивог; јер нећу рећи силу његову него лупешке дрскости којима сам би поруган.</s>
<s>Овоме превисокоме краљу ни на ум не дођоше лукаве његове мисли.</s><s>Овај сакупив триклету јерес своју народа татарског и свеколико својих војника и изненада уђе на силу у државу отачаства овога благочастивог краља до места званог Хвосно, и хтедоше ући у место звано Ждрело, да узму ту достојање много цркве дома Спасова, архиепископије, и не узмогоше; но ту побеђени бише силом Господњом и молитвама светог архијереја Христова Саве, мноштво их много би побијено.</s><s>И кад су те ноћи стајали близу места тога званог Ждрело, Бог им објави велико знамење страха молитвама угодника својих светога Симеона и Саве и архијереја Христова светога Арсенија који лежи ту у дому светих апостола, тако знамење да су видели стуб огњени велики како слази с небеса и како из њега излазе луче пламене и с јарошћу опаљивају лица њихова, и мужеве који имађаху огњена лица, који имађаху такође и оружја у рукама својим и са силом великом гоњаху их, секући пукове њихове.</s><s>И тако виде овај зломислени вођ њихов тако знамење у погибељи својој, и сви који су с њиме, поче бежати гоњен гњевом Господњим с мало чељади у државу своју не узмогавши хотење своје, сем што је нанео погибељ своју на се.</s>
<s>И овај господин мој превисоки краљ, видев шта се догодило и тако сакупив све силе своје, са овима пође на овога нечастивог, ограђујући се силом Духа Светог.</s><s>И кад је дошао у државу његову до града званог Бдиња, освоји га и сву област његову а овај празноумни предав се бекству, ушавши у лађу, пређе реку звану Дунав, понижен и посрамљен.</s><s>Овоме пак господину превисоком краљу све се у руке даде, хтеде разорити све дворове његове, и град тај, у ком бејаше двор његов, срушити до конца, и сву државу његову у пустињу претворити.</s><s>И овај зломислени, видев како у једном часу би лишен све славе своје и богатства, поче слати, к овоме благочастивом краљу молбене речи, овако говорећи: „Господине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твојега од мене; јер све што учиних, то према делима мојим дође на ме, но нећу, дакле, више такву мисао злу имати у срцу мојем; прими ме као једнога од узљубљених твојих, са заклетвом изреченом, да до издисаја мојега нећу погрешити против воље твоје".</s>
<s>А господин краљ овако говораше: „Ако хоћеш бити у вољи мојој, као што ми обећаваш, учини што ти ја заповедам.</s><s>Хоћу, дакле, да узмеш кћер једнога од велможа мојих; и потом ћу разумети да су истините твоје речи".</s><s>А он с радошћу рече: „Господине мој, учинићу како ми заповеди".</s><s>После овога уверив њега благочастиви краљ како ће бити, по вољи и хотењу његову врати му државу његову, коју му беше заузео и град звани Бдињ.</s><s>И све свршив како ће бити по вољи његовој непоколебљиво, и опет са великом славом врати се престолу својему.</s><s>И после овога даде му кћер великога свога жупана Драгоша, да му буде жена, и великом чашћу га одликова и дарима многим.</s><s>И опет, видећи велику његову приљежност и сваку истинску послушност и рад, овај благочастиви краљ за свесрдачну његову љубав даде кћер своју за сина његова именом Михаила, који доцније би цар све земље бугарске.</s>
<s>Јер тако благи Бог овоме христољубивоме чињаше, ако би ко злу мисао казао о овом непорочном; но Господ разоравше савете таквих, и сви се после по нужди покораваху њему.</s><s>Јер по Божјој вољи овај превисоки краљ многе стране народе покори силом својом Богом дарованој му држави, земљи српској.</s><s>Јер многи цареви колико их беше од рода његова, силу творише, но овај господин мој превазиђе све ...</s>
<s>Данило II
Средњи Век</s>
|
1715 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%20%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0%20%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%BA%D0%BE%D0%B4%20%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%B0 | Састанак Цара Андроника и Краља Душана код Солуна | <s>И овај цар (Андроник) чувши како се сва земља државе грчке и сви градови и силе те земље предају у руке благочестивога краља Стефана, и сам се виде у великој невољи и јаду и прибегнув у град Солун, поче слати посланике своје овоме благочестивоме краљу са смерним и покорним речима, говорећи ово: „Ево видим, благочестиви и превисоки краљу, како ти Бог помаже; но заборави све што сагреших родитељу твоме и превисоком ти краљевству и прими ме у срдачној љубави у вољу твоју као послушнога.</s><s>Јер ево видим, да је, помоћу божјом, све што имах у држави мојој, данас у твојим рукама, и то, ако усхтеш, дај ми, а од мене начини да ти будем драги брат и друг у краљевству ти.</s><s>Од сада нека буду у једној недељивој љубави државе земаља грчких и српских.</s><s>Но дакле не презри љубазне и свесрдачне речи моје и истинским вером срца твога учини састанак са мном".</s>
<s>И чувши благочестиви и превисоки краљ ове речи цара грчкога кир Андроника и по речима његовим посла неке од велмужа својих, а са силнима свога отачаства учини савет о речима које му претстоје, како би најбоље било.</s>
<s>И све ово свршивши у утврђењу и вери и тако учинише састанак под славним градом Солуном месеца августа у 26 дан, у петак.</s><s>И љубазан и свесрдачан услов учинише међу собом и у тај дан весеље много беше и радост међу војницима господина краља у свој земљи грчкој због помирења и састанка њихова тако, да многи од славних њихових велмужа који су том згодом били ту рекоше: „Овај дан, који створи Господ на љубав овим царевима, радујмо се и веселимо се и ми".</s>
<s>И ту заједно много разговараху о управљању и утврђивању и да непоколебиво буде обећање међу њима; и овога благочестивога краља сваким дарима царским обдари и сву љубав срдачну показа њему овај богољубиви цар; некад су имали распру међу собом, сада пак јесу љубазна браћа и другови.</s><s>Тако и овај превисоки краљ даре многе и части царске посла њему.</s>
<s>И у тај дан весеље много учинише, и духовно и телесно задовољивши се и сви који су били с њима, и цар тако њему рече: „Оно што је узео од државе земље моје и градове прародитељ благочестивог ти краљевства и родитељ краљевства ти, и у ово време оно што узе превисоко ти и благочестиво краљевство, видим да је све то даровано ти Богом; па и ја дајем ти све то као великолепну и дивну част благочестивоме ти краљевству, а колико усхтеш, даћеш ми руком твојом".</s>
<s>И пошто господин краљ неке чести земље и градове дарова њему и тако се помирише и учинише растанак.</s><s>Остале пак градове и земље грчке, колико је узео, придружи земљи отачаства свога и земље многе од области царства тога и градове, којих имена су ово: први град славни Охрид, и град славни Прилеп, у коме благочестиви краљ подиже себи двор царски за пребивање, и град славни Костур, град Струмицу, град Хлерин, град Железнац, град Воден, град Чамрен.</s><s>И све ово освоји за три лета краљевања свога, јер га Бог тако прослављаше.</s>
<s>Данило II
Средњи Век</s>
|
1716 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82%20%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3%20%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | Смрт светог Симеона | <s>Стефан Немања на српској Википедији</s>
<s>Из Житија светог Симеона:</s>
<s>У 11. дан тога месеца видех га како се спрема за одлазак и рекох му: „О блажени господине Симеоне!</s><s>Ево већ се спрема благи твој полазак у покој твој.</s><s>Већ сам слушао да си благословио наследнике своје, но и сад свој последњи благослов дај им“.</s><s>A он подигав руке, поче са сузама говорити: „Тројице Света, Боже наш, славим те, и благосиљам те, и молим те, и замишљам те, јер трећи благослов дајем наследницима својим.</s><s>Господе сведржитељу, Боже отаца наших, Аврамов, Исаков, Јаковљев и семена праведнога.</s><s>Сачувај их и укрепи у држави бившег владања мога.</s><s>И помоћ пресвете Богородице и моја, ако и грешна, молитва да је са њима од сада и до века.</s><s>A пређашњу заповед дајем им: имајте љубави међу собом!</s><s>Који од њих иступи из онога што сам им ја озаконио, гнев божји нека прождре и њега и семе његово!“ A ja сам на све то рекао: Амин!</s>
<s>Кад је дошао дванаести дан тога месеца, рече: „Чедо моје, принеси ми Пресвету Богородицу.</s><s>Јер такав завет имам, да пред њом испустим дух свој.“ И кад заповест би извршена, и кад би вече, рече: „Чедо моје, учини љубав, положи на мене расу која је за погреб мој и опреми ме савршено обредом светим како ћу и у гроб лећи.</s><s>И простри рогозину на земљу, и положи ме на њу.</s><s>И положи камен под главу моју да ту лежим, док ме не посети Господ да ме узме одавде!“ A ja, све испунив, учиних што ми је заповедио.</s><s>И сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу таква неизречна божја благовољења.</s><s>Јер као што је и овде просио у Бога, и дао му је у држави његовој, тако ни од овога часа не хтеде се лишити ни једне твари духовне, но му Бог све испуни.</s><s>Јер, у истину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: кога се бојаху и трептаху на све стране, он се могаше видети као један од туђинаца, убог, расом обавит како лежи на земљи, на рогозини, и камен му под главом, свима се клања, и умиљава, и проси од свих опроштаја и благослов.</s>
<s>И кад би ноћ, пошто се сви опростише и благословише c њим, отидоше у ћелије да врше службе и да мало почину.</s><s>A ja и једнога јереја оставих са собом, и пробависмо код њега сву ту ноћ.</s><s>Кад би поноћ, утиша се блажени старац и више ми не проговори.</s><s>Кад би време јутрења и кад започе појање црквено, одједном се осветли лице блаженоме старцу, и подигав очи небу рече: Хвалите Бога у светињама његовим, хвалите га и утврђивању сила његових.“ A ja му рекох: „Оче, кога виде, кад тако говориш?“ A он, погледав на ме, рече ми: „Хвалите га и по силама његовим, хвалите га и по премногому владању његову.“ И то рекав, одмах пребожанствени дух свој испусти и усну у Господу.</s><s>A ja, пав на лице његово, плаках горко за дуг час и устав, благодарих Богу, што сам видео такву смрт овога преподобнога мужа.</s>
<s>Средњи век</s>
|
1718 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%20%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BA | Царског колена плод сладак | <s>Патријарх Пајсије</s>
<s>Царског колена плод сладак</s>
<s>Младићки цветаше, добро преукрашен,</s>
<s>царствовав отачаству својем,</s>
<s>и неправедну смрт и безвремену (кад јој није време)</s>
<s>поднео јеси, Уроше свечасни.</s>
<s>Царског колена плод сладак,</s>
<s>ако и не на време сазревен,</s>
<s>у господњу житницу усели се,</s>
<s>и жалост вељу остави сродству својем.</s>
<s>Моли се за нас који творимо помен твој.</s>
<s>Старо српско метафизичко песништво (Избор др Радомира Батурана)</s>
<s>Поезија</s>
|
1766 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%20%D0%BE%20%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D0%B8%20%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BC%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%282004%29 | Закон о ауторском и сродним правима (2004) | <s></s>
<s>-{I}- ПРЕДМЕТ ЗАКОНА</s>
<s>Овим законом уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела (у даљем тексту: ауторско право), право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, права произвођача фонограма, видеограма, емисија и база података као права сродна ауторском праву (у даљем тексту: сродна права), начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права.</s>
<s>-{II}- АУТОРСКО ПРАВО</s>
<s>1. Ауторско дело</s>
<s>(1) Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.</s>
<s>(2) Ауторским делом сматрају се, нарочито:</s>
<s>1) писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и друго);
2) говорна дела (предавања, говори, беседе и друго);
3) драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
4) музичка дела, са речима или без речи;
5) филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6) дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице; графике, скулптуре и друго);
7) дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8) картографска дела (географске и топографске карте);
9) планови, скице, макете и фотографије;
10) позоришна режија.</s>
<s>(1) Незавршено ауторско дело, делови ауторског дела, као и наслов ауторског дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.</s>
<s>(2) Независно од одредбе става 1. овог члана, заштита за ауторско дело обухвата и наслов тог дела.</s>
<s>(1) Прераде ауторских дела сматрају се ауторским делом ако испуњавају услове из члана 2. став 1. овог закона.</s>
<s>(2) Дело прераде је дело у коме су препознатљиви карактеристични елементи прерађеног (изворног) дела (музичке обраде, аранжмани, адаптације и друго).</s>
<s>(3) Заштита ауторског дела из става 1. овог члана ни на који начин не ограничава права аутора изворног дела.</s>
<s>(1) Ауторским делом сматра се и збирка која, с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона (енциклопедија, зборник, антологија, изабрана дела, музичка збирка, збирка фотографија, графичка мапа, изложба и слично);</s>
<s>(2) Ауторским делом се сматра и збирка народних књижевних и уметничких творевина, као и збирка докумената, судских одлука и сличне грађе која, с обзиром на избор и распоред саставних делова испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.</s>
<s>(3) Збирком се сматра и база података, без обзира да ли је у машински читљивој или другој форми, која, с обзиром на избор и распоред саставних делова, испуњава услове из члана 2. став 1. овог закона.</s>
<s>(4) Заштита збирке ни на који начин не ограничава права аутора дела која су саставни део збирке.</s>
<s>(1) Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.</s>
<s>(2) Не сматрају се ауторским делом:</s>
<s>1) закони, подзаконски акти и други прописи;
2) службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
3) службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;
4) поднесци и други акти у управном или судском поступку.</s>
<s>(1) Ауторско дело је објављено кад је, на било који начин и било где у свету, први пут саопштено јавности од стране аутора, односно лица које је он овластио.</s>
<s>(2) Ауторско дело је издато кад су примерци дела пуштени у промет од стране аутора, односно лица које је он овластио, у броју који, имајући у виду врсту и природу дела, може да задовољи потребе јавности.</s>
<s>(3) Дело ликовне уметности се сматра издатим и онда кад је оригинални примерак, или најмање једна копија дела учињена трајно приступачном јавности од стране аутора, односно лица са његовом дозволом.</s>
<s>2. Настанак права</s>
<s>Аутор ужива морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела од тренутка настанка ауторског дела.</s>
<s>3. Субјекат ауторског права</s>
<s>(1) Аутор је физичко лице које је створило ауторско дело (у даљем тексту: дело).</s>
<s>(2) Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела, или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије.</s><s>Изузетно, правно или физичко лице чији назив, односно име је на уобичајен начин назначено на филмском делу сматра се произвођачем тог дела, док се не докаже друкчије.</s>
<s>(3) Аутор дела је носилац ауторског права.</s>
<s>(4) Поред аутора, носилац ауторског права може бити и лице које није аутор а које је у складу са овим законом стекло ауторско право.</s>
<s>(1) Коаутор је физичко лице које је заједничким стваралачким радом са другим лицем створило дело.</s>
<s>(2) Коаутори су носиоци заједничког ауторског права на коауторском делу, ако овим законом или уговором којим се уређују њихови међусобни односи није друкчије предвиђено.</s>
<s>(3) За остваривање ауторског права и преношење тог права неопходна је сагласност свих коаутора.</s><s>Коаутор не сме ускратити своју сагласност противно начелу савесности и поштења, нити чинити било шта што шкоди или би могло шкодити интересима осталих коаутора.</s>
<s>(4) Сваки коаутор је овлашћен да подноси тужбе за заштиту ауторског права на коауторском делу, с тим да може да поставља тужбене захтеве само у своје име и за свој рачун.</s>
<s>(5) Ако се нису другачије споразумели, коаутори деле економску корист од искоришћавања коауторског дела сразмерно стварном доприносу који је сваки дао у стварању дела.</s>
<s>(1) Коауторима филмског дела се сматрају писац сценарија, режисер и главни сниматељ.</s>
<s>(2) Ако је музика битан елеменат филмског дела (музички филм) и компонована је за то дело, онда је и композитор коаутор филмског дела.</s>
<s>(3) Ако се ради о цртаном, односно анимираном филму, или су цртеж или анимација битни елементи филмског дела, онда је и главни аниматор коаутор филмског дела.</s>
<s>(1) Ако два или више аутора споје своја дела ради заједничког искоришћавања, сваки од аутора задржава ауторско право на свом делу.</s>
<s>(2) Односи између аутора спојених дела се утврђују уговором.</s>
<s>(1) Ауторско право на ауторском делу чији аутор није познат (анонимно дело или дело под псеудонимом) остварује:</s>
<s>1) за издато дело - издавач;
2) за објављено али неиздато дело - лице које је дело објавило.</s>
<s>(2) Ако се докаже да лица из става 1. овог члана нису стекла од аутора или његовог правног следбеника право на издавање, односно објављивање дела, тај став се не примењује.</s>
<s>(3) Кад се утврди идентитет аутора дела из става 1. овог члана, престају права издавача, односно лица које је дело објавило.</s>
<s>4. Садржина ауторског права</s>
<s>4.1.</s><s>Морална права аутора</s>
<s>Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.</s>
<s>(2) Аутор се може у појединачним случајевима на изричит начин одрећи права из става 1. овог члана.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити.</s>
<s>(2) До објављивања дела, само аутор има искључиво право да јавно даје обавештења о садржини дела или да описује своје дело.</s>
<s>Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:</s>
<s>1) да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;
2) да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;
3) да даје дозволу за прераду свог дела.</s>
<s>Аутор има искључиво право да се супротставља искоришћавању свог дела на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.</s>
<s>4.2.</s><s>Имовинска права аутора</s>
<s>(1) Аутор има право на економско искоришћавање свог дела, као и дела које је настало прерадом његовог дела.</s>
<s>(2) За свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада, ако овим законом или уговором није друкчије одређено.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи бележење или умножавање свог дела на било који телесни или бестелесни, трајни или привремени, посредни или непосредни начин.</s>
<s>(2) Умножавањем дела архитектуре сматра се, поред чињења из става 1. овог члана, и грађење објекта према плану, односно пројекту.</s>
<s>(3) Умножавање дела постоји независно од броја примерака дела, технике којом су умножени и трајности примерака.</s>
<s>(4) Ако је ауторско дело рачунарски програм, умножавањем се сматра и смештање целог или дела програма у меморију рачунара, односно пуштање програма у рад на рачунару.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи стављање у промет примерака свог дела.</s>
<s>(2) Стављање примерака дела у промет обухвата и:</s>
<s>1) нуђење примерака дела ради стављања у промет;
2) складиштење примерака дела ради стављања у промет;
3) увоз примерака дела.</s>
<s>(3) Право аутора на стављање примерака дела у промет не делује према оном власнику примерка дела који је тај примерак легално прибавио у Србији и Црној Гори од аутора или од лица које је аутор овластио (исцрпљење права).</s><s>Власник може примерак дела који је легално прибавио од аутора слободно даље стављати у промет.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање примерака свог дела у закуп.</s><s>Давање у закуп, у смислу овог закона је давање примерка дела другоме на ограничено време, уз непосредну или посредну имовинску корист.</s>
<s>(2) Ако аутор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака ауторског дела (дела забележеног на видео касети, аудио касети, компакт диску и сл.).</s>
<s>(3) Аутор се не може одрећи права на накнаду из става 2. овог члана.</s>
<s>Аутор нема искључиво право из члана 22. став 1. овог закона ако је реч о:</s>
<s>1) грађевински реализованом делу архитектуре;
2) делу примењене уметности, реализованом у виду индустријског или занатског производа;
3) делу које је настало или је умножено ради давања у закуп као искључивог облика искоришћавања дела, уговореног између аутора и власника примерка дела.</s>
<s>Аутор рачунарског програма има искључиво право да другоме забрани или дозволи давање на послугу примерака свог дела.</s><s>Давање на послугу, у смислу овог закона је давање примерака дела другоме од стране институција доступних јавности, без непосредне или посредне имовинске користи.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи извођење свога дела.</s>
<s>(2) Извођењем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање несценских дела (говор, музика) уживо пред публиком.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи представљање свога дела.</s>
<s>(2) Представљањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање сценских дела (драмско, драмско-музичко, кореографско, пантомимско дело) уживо пред публиком.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи преношење извођења или представљања свог дела.</s>
<s>(2) Преношењем извођења или представљања, у смислу става 1. овог члана, сматра се истовремено јавно саопштавање дела које се изводи или представља, публици која се налази изван простора у коме се дело изводи или представља уживо, уз помоћ техничких уређаја као што су звучник, односно екран и звучник.</s>
<s>(1) Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи емитовање свога дела.</s>
<s>(2) Емитовањем, у смислу става 1. овог члана, сматра се јавно саопштавање дела жичним или бежичним преносом електромагнетних, електричних или других сигнала на даљину (радио-дифузија и кабловска дифузија).</s>
<s>(3) Бежично емитовање и жично емитовање су одвојене радње искоришћавања дела и предмет су два посебна ауторскоправна овлашћења, осим:</s>
<s>1) ако је жична реемисија дела које се бежично емитује технички неопходан услов за пријем емисије;
2) ако се жичном реемисијом дела које се бежично емитује сигналом снабдева мање од сто пријемника, на некомерцијалној основи.</s>
<s>(4) Посебна радња емитовања, у смислу става 2. овог члана, постоји и кад се под контролом субјекта који врши емитовање (у даљем тексту: емисионо предузеће), и на његову одговорност, сигнали који су намењени за јавни пријем шаљу у непрекинутом комуникационом ланцу ка сателиту и назад на земљу.</s>
<s>(5) Ако су сигнали кодирани, емитовање преко сателита постоји под условом да су средства за декодирање сигнала доступна јавности преко емисионог предузећа из става 4. овог члана, или преко трећег лица које има овлашћење емисионог предузећа.</s>
<s>(6) У случају жичног реемитовања емисије другог емисионог предузећа, за ауторско дело садржано у тој емисији право аутора из става 1. овог члана остварује се само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.</s>
<s>Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи јавно саопштавање дела, укључујући чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем, на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере.</s>
<s>Аутор има искључиво право да другоме дозволи или забрани прилагођавање, аранжирање и друге измене дела.</s>
<s>Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које се емитује истовремено јавно саопштава публици на јавним местима као што су возила јавног саобраћаја, ресторани, чекаонице и слично путем техничких уређаја као што су радио апарат или телевизор.</s>
<s>Аутор има искључиво право да другоме забрани или дозволи да његово дело које је забележено на носачу звука, односно носачу слике (компакт диск, аудио касета, видео касета, филмска трака, оптички диск, дијапозитив) јавно саопштава уз помоћ техничких уређаја за репродуковање звука, односно слике.</s>
<s>4.3.</s><s>Права аутора према власнику примерка ауторског дела</s>
<s>(1) Аутор има право да од власника примерка његовог дела тражи да му омогући приступ том примерку, ако је то неопходно ради умножавања дела, и ако се тиме битно не угрожавају оправдани интереси власника, односно лица које држи тај примерак дела.</s>
<s>(2) Власник дела, односно лице које држи примерак дела из става 1. овог члана, није дужно да аутору преда примерак дела.</s>
<s>(1) Ако власник оригиналног примерка дела ликовне уметности, или оригиналног рукописа књижевног, научног или музичког дела, прода тај примерак, односно рукопис другоме, аутор дела има право да о томе буде обавештен и да потражује накнаду у износу од 3% од продајне цене.</s>
<s>(2) Аутор се не може одрећи права из става 1. овог члана, нити може њиме располагати.</s>
<s>(3) Право из става 1. овог члана се наслеђује.</s>
<s>(4) Право из става 1. овог члана не постоји за дела из области архитектуре и филмских дела, као и за дела чији је оригинални примерак, односно рукопис предмет продаје између физичких лица која иступају у личном својству.</s>
<s>(1) За обавезе из члана 34. овог закона солидарно одговарају продавац и галериста или организатор јавне продаје оригиналног примерка дела, односно рукописа.</s>
<s>(2) Обавеза обавештавања доспева у року 15 дана по извршеној продаји и обухвата следеће информације: износ продајне цене, име и адресу продавца и купца.</s><s>Обавеза плаћања накнаде доспева у року од 30 дана по извршеној продаји, с тим да се износ накнаде израчунава у односу на продајну цену без пореза.</s>
<s>(3) Ако постоји основана сумња у исправност и потпуност обавештења из става 2. овог члана, аутор има право да тражи на увид одговарајућу документацију галеристе или организатора јавне продаје.</s><s>Ако се утврди да обавештење садржи нетачне или непотпуне податке, трошкове у вези са остварењем увида у документацију сноси галериста или организатор јавне продаје.</s>
<s>(1) Власник оригиналног примерка дела сликарства, скулптуре и фотографије има право да тај примерак излаже, без обзира на то да ли је дело објављено, осим ако је аутор, приликом отуђења тог оригиналног примерка, то изричито и у писаној форми забранио.</s>
<s>(2) Аутор не може забранити излагање оригиналног примерка дела који припада музеју, галерији или другој сличној јавној институцији.</s>
<s>(1) Ако власник грађевине као материјализованог примерка дела архитектуре има намеру да врши одређене измене на грађевини, обавезан је да прераду дела прво понуди аутору, ако је доступан.</s>
<s>(2) Ако се измене на грађевини врше према делу прераде које није сачинио аутор, морају се поштовати морална права аутора.</s>
<s>4.4.</s><s>Право аутора на посебну накнаду</s>
<s>(1) Аутори дела за која се, с обзиром на њихову природу, може очекивати да ће бити умножавана за личне некомерцијалне потребе на носаче звука, слике и текста (књижевна, музичка, филмска и друга) имају право на посебну накнаду од увоза, односно продаје техничких уређаја и носача звука, слике и текста, који су подобни за такво умножавање.</s>
<s>(2) Солидарни дужници накнаде из става 1. овог члана су увозник и продавац техничких уређаја, односно носача звука, слике и текста.</s>
<s>(3) У случају умножавања ауторских дела фотокопирањем или сличном техником, поред права на накнаду из става 1. овог члана, аутор има право и на накнаду од правног или физичког лица које пружа услуге фотокопирања.</s>
<s>(4) Лица из става 2. овог члана не плаћају накнаду за техничке уређаје, носаче звука, слике и текста ако су они намењени извозу.</s>
<s>(5) Аутори могу остварити своје право на накнаду из ст. 1. и 3. овог члана само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.</s>
<s>(1) У случају давања на послугу примерака ауторских дела, изузев рачунарских програма, од стране лица чија је то регистрована делатност, аутор има право на накнаду од тих лица.</s>
<s>(2) Одредба става 1. овог члана не примењује се приликом давања на послугу:</s>
<s>1) библиотечког материјала у јавним библиотекама;
2) грађевина;
3) примерака дела примењених уметности, односно индустријског дизајна.</s>
<s>(3) Право из става 1. овог члана може се остварити само преко организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.</s>
<s>5. Ограничење ауторског права</s>
<s>5.1.</s><s>Заједничка одредба</s>
<s>(1) У случајевима искоришћавања ауторског дела на основу одредаба овог закона о ограничењу ауторског права, морају се навести име аутора дела и извор из кога је дело преузето (издавач дела, година и место, издања, часопис, новина, телевизијска или радио станица где је дело, односно одломак дела изворно објављен или непосредно преузет и слично).</s>
<s>(2) У сваком конкретном случају, обим ограничења искључивих права не сме бити у супротности са нормалним искоришћавањем дела, нити сме неразумно вређати легитимне интересе аутора.</s>
<s>5.2.</s><s>Суспензија искључивих права и права на накнаду</s>
<s>Без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде објављено ауторско дело може се умножавати и јавно саопштавати ради спровођења службеног поступка пред судским или другим државним органима.</s>
<s>(1) У оквиру извештавања јавности путем штампе, радија и телевизије о текућим догађајима, дозвољено је, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, умножавање примерака дела, као и вршење свих других облика јавног саопштавања дела, под следећим условима:</s>
<s>1) да је дело објављено;
2) да се дело појављује као саставни део текућег догађаја о коме се јавност извештава;
3) да се умножавање примерака дела, као и други облици јавног саопштавања дела врше само у оном обиму који одговара сврси и начину извештавања о текућем догађају.</s>
<s>(2) Ако су предмет извештавања говор, односно беседа или друго дело исте природе, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дело у целини умножити и јавно саопштити.</s>
<s>Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање кратких одломака, објављених дела за некомерцијалне сврхе наставе, испита или научног истраживања.</s>
<s>Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела од стране јавних библиотека, образовних установа, музеја и архива, само за сопствене архивске и некомерцијалне сврхе.</s>
<s>(1) Дозвољено је физичком лицу да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне некомерцијалне потребе, чиме није искључена примена члана 180. став 1. тач.</s><s>4. и 5. овог закона.</s>
<s>(2) Умножени примерци дела из става 1. овог члана не смеју се стављати у промет нити користити за било који други облик јавног саопштавања дела.</s>
<s>(3) Одредба става 1. овог члана не односи се на:</s>
<s>1) снимање извођења, представљања и приказивања дела;
2) тродимензионалну реализацију планова за дела ликовне уметности;
3) грађевинску реализацију дела архитектуре;
4) прављење нове грађевине по узору на постојећу грађевину која је ауторско дело;
5) рачунарске програме.</s>
<s>(4) Обештећење због коришћења дела на начин предвиђен овим чланом, аутори имају на основу одредаба члана 38. овог закона.</s>
<s>(1) Ако је ауторско дело рачунарски програм, дозвољено је лицу које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма, да ради сопственог уобичајеног наменског коришћења програма, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде:</s>
<s>1) смешта програм у меморију рачунара и пушта програм у рад;
2) отклања грешке у програму, као и да врши друге неопходне измене у њему које су у складу са његовом сврхом, ако уговором није друкчије одређено;
3) начини један резервни примерак програма на трајном телесном носачу;
4) изврши декомпилацију програма искључиво ради прибављања неопходних података за постизање интероперабилности тог програма са другим, независно створеним програмом, или одређеном рачунарском опремом, под условом да тај податак није био на други начин доступан и да је декомпилација ограничена само на онај део програма који је неопходан за постизање интероперабилности.</s>
<s>(2) Податак добијен радњом из става 1. тачка 4. овог члана не сме се саопштавати другима или користити за друге сврхе, посебно за стварање или пласман другог рачунарског програма којим би се повредило ауторско право на првом.</s>
<s>(3) Радњу из става 1. тачка 4. овог члана може извршити непосредно лице које је на законит начин прибавило примерак рачунарског програма или друго стручно лице које ради по његовом налогу.</s>
<s>Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима:</s>
<s>1) умножавање је пролазно или случајно;
2) умножавање чини саставни и битни део технолошког процеса;
3) сврха умножавања је да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника, или да омогући законито коришћење ауторског дела, и
4) умножавање нема засебан економски значај.</s>
<s>Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање, као и други облици јавног саопштавања кратких одломака ауторског дела (право цитирања), под следећим условима:</s>
<s>1) да је дело објављено;
2) да се поменути делови, без измена, интегришу у друго дело ако је то неопходно ради илустрације, потврде или референце, уз јасну назнаку да је реч о цитату;
3) да се на погодном месту наведе ко је аутор цитираног дела, који је наслов цитираног дела, када је и где је цитирано дело објављено, односно издато.</s>
<s>(1) Емисионо предузеће које има дозволу за емитовање дела сме без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде снимити сопственим средствима то дело на носач звука или носач слике, односно носач звука и слике ради емитовања у сопственој емисији.</s>
<s>(2) Снимак дела из става 1. овог члана мора бити избрисан најдоцније у року од три месеца по емитовању дела.</s>
<s>(3) Снимак дела из става 1. овог члана може бити сачуван у званичној јавној архиви ако има документарну вредност.</s>
<s>(4) Дело снимљено у складу са одредбом става 1. овог члана не сме се поново емитовати без дозволе аутора.</s>
<s>Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде дводимензионално умножавање, стављање у промет тако умножених примерака, као и други облици јавног саопштавања дела која се трајно налазе изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима.</s>
<s>За потребе израде каталога јавних изложби или јавних продаја, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде одговарајуће умножавање изложених дела и стављање у промет тако умножених примерака.</s>
<s>(1) У продавницама, на сајмовима и другим местима где се демонстрира рад уређаја за снимање, репродуковање и пренос звука и слике, дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање дела на носач звука и слике, јавно саопштавање дела са тог носача, као и јавно саопштавање дела које се емитује, али само у мери у којој је то неопходно за демонстрирање рада уређаја.</s>
<s>(2) Снимци који се начине на основу одредбе става 1. овог члана морају се без одлагања брисати.</s>
<s>5.3.</s><s>Законска лиценца</s>
<s>(1) Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у државним органима, образовним институцијама и јавним библиотекама умножавање, за потребе наставе или научног истраживања, на папиру или сличном носачу, одломака из публикација путем фотокопирања или било којег облика фотографске или сличне технике која даје сличне резултате.</s>
<s>(2) Одредба става 1. овог члана не односи се на нотни запис музике.</s>
<s>(1) Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је у средствима јавног обавештавања умножавање, стављање у промет примерака, као и други облици јавног саопштавања чланака који су објављени у другим средствима јавног обавештавања, под условом да се ти чланци односе на текућа економска, политичка или верска питања, а да аутор то није изричито забранио.</s>
<s>(2) Обавеза плаћања накнаде не постоји ако се на начин из става 1. овог члана, у виду прегледа више различитих коментара или чланака, искоришћавају само кратки одломци из коментара или чланака.</s>
<s>Без дозволе аутора, а уз обавезу плаћања ауторске накнаде, дозвољено је тродимензионално умножавање дела која су трајно изложена на улицама, трговима и другим отвореним јавним местима, као и стављање у промет тих примерака, осим ако се:</s>
<s>1) примерак дела скулптуре добије отиском из оригиналног калупа из којег је добијен и примерак који је трајно изложен на отвореном јавном месту, или из калупа који је начињен отискивањем са примерка дела скулптуре;
2) прави нова грађевина по узору на постојећу грађевину;
3) производ обликује према делу примењене уметности.</s>
<s>6. Пренос ауторског права</s>
<s>6.1.</s><s>Пренос наслеђивањем</s>
<s>(1) Наследници аутора могу вршити овлашћења која се тичу моралних права аутора, осим права на објављивање необјављеног дела, ако је аутор то забранио, и права на измену дела.</s>
<s>(2) Заштиту моралних права аутора која се тичу патернитета, интегритета дела и забране недостојног искоришћавања дела могу, осим наследника, вршити и удружења аутора, као и институције из области науке и уметности.</s>
<s>Имовинска права аутора се наслеђују.</s>
<s>6.2.</s><s>Пренос на основу уговора</s>
<s>Морална права аутора не могу се преносити уговором.</s>
<s>Аутор, односно његов правни следбеник може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу.</s>
<s>(1) Уступање имовинских права може бити искључиво или неискључиво.</s>
<s>(2) У случају искључивог уступања имовинских права, једино је стицалац права овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, као и да уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника, уступа другима то право.</s><s>Право које стицалац права уступа другима је неискључиво право, ако уговором није друкчије одређено.</s>
<s>(3) У случају неискључивог уступања имовинских права, стицалац права није овлашћен да забрани другоме да искоришћава ауторско дело, нити је овлашћен да уступа другоме своје право.</s>
<s>(4) Ако у уговору није назначено да се ради о искључивом или неискључивом уступању, сматра се да се ради о неискључивом уступању имовинских права.</s>
<s>(1) Уступање имовинских права може бити предметно, просторно и временски ограничено.</s>
<s>(2) У случају предметног ограничења, стицалац права је овлашћен да врши једну или више одређених радњи искоришћавања ауторског дела.</s>
<s>(3) У случају просторног ограничења, стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело на одређеној територији, која је ужа од оне на којој ауторско право постоји.</s>
<s>(4) У случају временског ограничења, стицалац права је овлашћен да искоришћава ауторско дело у одређеном времену, које је краће од трајања ауторског права за то дело.</s>
<s>(1) Лице које је уступањем стекло имовинско право од аутора или његовог наследника, може то своје право у целини пренети на другог, уз дозволу аутора, односно ауторовог наследника.</s>
<s>(2) Дозвола аутора, односно ауторовог наследника, није потребна у случају преноса предузећа које је носилац имовинског права.</s>
<s>Пренос својине на оригиналном примерку ауторског дела не подразумева стицање ауторских права на делу.</s>
<s>(1) Уступање имовинских права за дело које још није створено дозвољено је под условом да се одреде врста будућег дела и радње искоришћавања дела.</s>
<s>(2) Уступање имовинских права за сва будућа дела једног аутора, као и за још непознате облике искоришћавања дела је ништаво.</s>
<s>(1) Ауторским уговором се ауторска права уступају или у целини преносе.</s>
<s>(2) На ауторски уговор примењују се одредбе закона којима се уређују облигациони односи, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.</s>
<s>(3) Ауторски уговори се закључују у писаној форми, ако овим законом није друкчије одређено.</s>
<s>(1) У сумњи о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором, сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права.</s>
<s>(2) Дозвола за објављивање дела, за бележење дела на носач звука или слике и дозвола за емитовање дела морају бити изричито уговорене, ако одредбама овог закона није друкчије одређено.</s>
<s>(3) Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела не подразумева и уступање, односно пренос права на ауторску накнаду у случајевима искоришћавања ауторског дела по основу законске лиценце.</s>
<s>(4) Уступање, односно пренос одређеног права на искоришћавање дела подразумева и давање дозволе за оне измене на делу које су технички неминовне или уобичајене за тај начин искоришћавања дела.</s>
<s>Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов, односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања, односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде, ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења, ако постоје.</s>
<s>(1) Ако се коришћењем ауторског дела оствари добит која је у очигледној несразмери са уговореном ауторском накнадом, аутор, односно његов наследник има право да тражи измену ауторског уговора ради отклањања те несразмере.</s>
<s>(2) Ако ауторска накнада није уговорена а приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.</s>
<s>(3) Право из ст. 1. и 2. овог члана застарева у року од две године од дана сазнања за постојање несразмере, односно за приход остварен коришћењем ауторског дела, а најдуже у року од шест година од краја године у којој је несразмера наступила, односно у којој је приход остварен.</s>
<s>(4) Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из ст. 1. и 2. овог члана.</s>
<s>(5) Ради остваривања права из ст. 1. и 2. овог члана, корисник ауторског дела је дужан да аутору, односно његовом наследнику пружи веродостојне податке о економским ефектима коришћења ауторског дела, у року од месец дана од дана упућивања захтева.</s>
<s>(1) Аутор, односно његов наследник може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право, ако стицалац дозволе, односно права не остварује право које је прибавио, или га остварује у обиму мањем од уговореног, чиме угрожава интересе аутора, односно његовог наследника.</s>
<s>(2) Аутор, односно његов наследник не може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако је неостваривање или недовољно остваривање права од стране стицаоца настало због разлога за које је одговоран аутор, односно његов наследник.</s>
<s>(3) Аутор, односно његов наследник не може остваривати право из става 1. овог члана пре истека рока од две године од закључења ауторског уговора, или предаје примерка дела стицаоцу права, ако је та предаја уследила после закључења уговора.</s>
<s>(4) Ако се ради о прилогу (чланак, илустрације и слично) који је намењен за објављивање, односно издавање у новинама или часопису, рок из става 3. износи шест месеци.</s>
<s>(5) Аутор, односно његов наследник дужан је да пре него што ускрати дозволу, односно повуче право, обавести о томе стицаоца дозволе, односно права и остави му примерен рок да отпочне са остваривањем права које је прибавио, односно да врши право у обиму који је прибавио.</s>
<s>(6) Аутор, односно његов наследник не може се унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.</s>
<s>(1) Аутор може ускратити дозволу коју је дао, односно повући уступљено имовинско право ако сматра да би искоришћавање његовог дела могло да нанесе штету његовом стваралачком или личном угледу, и то из разлога који су настали после закључења ауторског уговора, а за које не одговара стицалац права.</s>
<s>(2) Аутор има обавезу да стицаоцу права накнади насталу стварну штету.</s>
<s>(3) Изјава о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана производи дејство од дана кад аутор положи обезбеђење за накнаду штете из става 2. овог члана.</s>
<s>(4) Стицалац права дужан је да на захтев аутора, у року од три месеца од пријема изјаве о ускраћењу дозволе, односно права из става 1. овог члана, саопшти аутору износ трошкова које је имао у вези са припремом за искоришћавање ауторског дела до дана пријема обавештења о ускраћењу дозволе, односно права.</s><s>Ако стицалац права не изврши своју обавезу из овог става, изјава о ускраћењу дозволе, односно права, производи дејство истеком рока из овог става.</s>
<s>(5) Аутор се не може унапред одрећи свог права из става 1. овог члана.</s>
<s>(1) Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права уступа, односно преноси на издавача право на умножавање ауторског дела штампањем, и на стављање у промет тако умножених примерака дела, а издавач се обавезује да дело умножи и стави примерке у промет, као и да за то плати накнаду, ако је уговорена, аутору, односно другом носиоцу ауторског права.</s>
<s>(2) Ако ауторско дело из става 1. овог члана није објављено, ауторским уговором издавачу се даје дозвола за објављивање дела.</s>
<s>(3) Издавачким уговором аутор, односно други носилац ауторског права може издавачу уступити, односно пренети право на превођење свог дела, као и овлашћење на умножавање и стављање у промет преведеног дела.</s>
<s>Издавачки уговор чији је предмет издавања чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи не мора бити закључен у писаној форми.</s>
<s>(1) Уступање права на основу издавачког уговора је искључиво, ако није друкчије уговорено.</s>
<s>(2) Одредба става 1. овог члана не односи се на издавање чланака, цртежа и других ауторских прилога у новинама и периодичној штампи.</s>
<s>(1) Издавачки уговор, поред елемената из члана 71. овог закона, садржи и следеће:</s>
<s>1) рок у коме је аутор, односно други носилац ауторског права дужан да издавачу преда уредан рукопис или други оригинални примерак дела, како би издавачу омогућио умножавање дела.</s><s>Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана закључења уговора;
2) рок у коме је издавач дужан да отпочне са пуштањем примерака дела у промет.</s><s>Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана пријема уредног рукописа или другог оригиналног примерка дела;
3) број издања који је издавач овлашћен да изда.</s><s>Ако није друкчије уговорено, издавач има право само на једно издање дела;
4) висину тиража једног издања.</s><s>Ако висина тиража није уговорена, а из пословних обичаја или других околности очигледно не произилази друкчије, тираж износи 500 примерака;
5) рок у коме издавач, по исцрпљењу тиража претходног издања, мора отпочети са пуштањем у промет примерака наредног издања, ако је оно уговорено.</s><s>Ако није друкчије уговорено, тај рок износи годину дана од дана кад је аутор то захтевао;
6) изглед и техничку опрему примерака дела.</s>
<s>(2) У случају повреде уговорне обавезе из става 1. тач.</s><s>1, 2. и 5. овог члана, друга уговорна страна има право на раскид уговора и на накнаду штете због неизвршења уговора.</s>
<s>Обавеза је издавача:</s>
<s>1) да се стара о промету примерака дела и да о томе повремено обавештава аутора, односно другог носиоца ауторског права, на његов захтев;
2) да аутору, односно другом носиоцу ауторског права, на његов захтев, у одговарајућој фази техничког процеса умножавања дела омогући коректуру;
3) да приликом припреме сваког наредног издања дела омогући аутору да унесе одговарајуће измене, под условом да то не мења карактер дела и да, имајући у виду целину издавачког уговора, не представља несразмерно велику обавезу за издавача.</s>
<s>Рукопис или други оригинални примерак ауторског дела који је предат издавачу не постаје својина издавача, осим чланака, цртежа и других прилога у новинама и периодичној штампи, или ако је уговором друкчије одређено.</s>
<s>Ако једини постојећи примерак ауторског дела пропадне услед више силе после његове предаје издавачу ради издавања, аутор, односно други носилац ауторског права има право на правичну накнаду која би му припала да је дело било објављено.</s>
<s>(1) Издавач који је прибавио право да изда дело у форми књиге, има током периода од три године од дана закључења издавачког уговора прече право прибављања права на умножавање дела и стављање у промет примерка тог дела у форми електронског записа.</s>
<s>(2) Прече право из става 1. овог члана престаје ако издавач, у року од 30 дана од дана учињене понуде, у писаној форми не прихвати понуду аутора, односно другог носиоца ауторског права.</s>
<s>Ако издавач намерава да непродате примерке дела прода као стару хартију, дужан је да их претходно понуди аутору, односно његовом наследнику, ако је доступан да те примерке откупи, по цени за стару хартију.</s>
<s>Уговором о представљању, односно уговором о извођењу, аутор, односно други носилац ауторског права уступа кориснику право на представљање или право на извођење ауторског дела, а корисник се обавезује да то дело представи, односно изведе у одређеном року, на начин и под условима који су одређени уговором.</s>
<s>Ако аутор, односно други носилац ауторског права не преда кориснику дело (рукопис, партитуру и слично) у уговореном року или корисник дело не представи, односно не изведе у уговореном року, аутор, односно други носилац ауторског права или корисник дела може захтевати раскид уговора о представљању, односно уговора о извођењу и тражити накнаду штете.</s>
<s>Рукопис, партитура или други оригинал дела које је предмет уговора о представљању, односно уговора о извођењу, остаје својина аутора, ако уговором није друкчије одређено.</s>
<s>Корисник је дужан да аутору, односно другом носиоцу ауторског права омогући увид у представљање, односно извођење дела, као и да му достави програм и да га повремено обавештава о приходима од представљања, односно извођења дела.</s>
<s>Уговором о преради ауторског дела аутор, односно његов наследник даје другом лицу дозволу за прераду дела ради сценског приказивања, односно извођења, ради снимања филмског дела или за друге потребе.</s>
<s>(1) Ако уговором о преради ауторског дела ради снимања филмског дела није друкчије одређено, аутор, односно његов наследник њиме уступа следећа искључива права:</s>
<s>1) на прераду дела за стварање филмског дела;
2) на умножавање примерака тако створеног филмског дела и њихово стављање у промет;
3) на приказивање филмског дела;
4) на емитовање филмског дела;
5) на титловање и синхронизацију филмског дела на другим језицима.</s>
<s>(2) Уговор из става 1. овог члана овлашћује стицаоца права на само једну прераду и једно снимање, ако није друкчије уговорено.</s>
<s>(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на уговор о преради ауторског дела ради снимања телевизијског дела.</s>
<s>Уговором о филмском делу се једно или више лица обавезују произвођачу филмског дела да стваралачки сарађују на изради филмског дела и уступају му своја имовинска права на то дело.</s>
<s>Писац сценарија и композитор филмске музике, као коаутори филмског дела у смислу члана 11. овог закона, задржавају право да своје дело самостално искоришћавају, одвојено од филмског дела, осим ако је у уговору о филмском делу предвиђено другачије.</s>
<s>Филмско дело се сматра завршеним када је постигнут договор о коначној верзији између коаутора и произвођача филмског дела.</s>
<s>Ако произвођач филмског дела намерава да филмско дело искоришћава у верзији која се разликује од оне из члана 88. овог закона, мора прибавити сагласност већине коаутора филмског дела, међу којима је главни режисер.</s>
<s>(1) У уговору о филмском делу, одредбама о ауторској накнади, ако је уговорена, одређује се који износ ауторске накнаде одговара ком облику и обиму искоришћавања филмског дела.</s>
<s>(2) Уговорена накнада за снимање филмског дела не обухвата накнаду за друге облике искоришћавања филмског дела.</s>
<s>(3) Произвођач филмског дела је дужан да завршено филмско дело користи.</s>
<s>(4) Произвођач филмског дела је обавезан да коауторе филмског дела, као и ауторе појединих доприноса филмском делу, обавештава о оствареним приходима, као и да им омогући увид у пословне књиге.</s>
<s>(1) Коаутори филмског дела имају право на раскид уговора, као и право да задрже уговорену накнаду, ако произвођач филмског дела не заврши филмско дело у року од три године од дана закључења уговора о филмском делу, ако није другачије уговорено.</s>
<s>(2) Осим права из става 1. овог члана, коаутори филмског дела имају право на накнаду штете ако произвођач филмског дела не отпочне са искоришћавањем филмског дела у року од једне године од дана завршетка филмског дела, ако уговором није предвиђен други рок.</s>
<s>(1) Ако коаутор филмског дела или аутор појединих доприноса филмском делу одбије да сарађује на изради филмског дела или ако услед више силе није у могућности да настави сарадњу, не може се противити да се резултат његовог стваралачког рада употреби за довршење филмског дела.</s>
<s>(2) Коаутор филмског дела, односно аутор појединих доприноса филмском делу из става 1. овог члана, има одговарајућа ауторска права на дати допринос филмском делу.</s>
<s>(1) Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог.</s>
<s>(2) Наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено.</s>
<s>(3) Ако је на основу уговора о наруџбини ауторског дела израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије одређено.</s>
<s>Наручилац ауторског дела има право да усмерава и контролише поступак стварања дела, али не и да тиме суштински ограничава слободу уметничког, стручног или научног изражавања аутора.</s>
<s>(1) Ауторско дело настало спајањем прилога већег броја аутора у једну целину (енциклопедија, антологија, рачунарски програм, база података и слично), сматра се колективним ауторским делом.</s>
<s>(2) Аутори прилога у колективном ауторском делу на искључив начин уступају сва своја имовинска права лицу које је организатор израде колективног дела, ако уговором није друкчије одређено.</s>
<s>(3) Лице које је организатор израде колективног ауторског дела има право да објави и да искоришћава дело под својим именом, с тим да на сваком примерку дела мора бити наведена листа аутора чије ауторске прилоге колективно дело садржи.</s>
<s>7. Ауторско дело створено у радном односу</s>
<s>(1) Ако је аутор створио дело током трајања радног односа, извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање, у оквиру своје регистроване делатности, у року од пет година од завршетка дела, ако општим актом или уговором о раду није друкчије одређено.</s><s>Аутор има право на посебну накнаду, зависно од ефеката искоришћавања дела.</s>
<s>(2) Аутор дела створеног у радном односу задржава на том делу сва ауторска права осим права из става 1. овог члана.</s>
<s>(3) После истека рока из става 1. овог члана, искључива имовинска права на делу стиче аутор.</s>
<s>(4) Ако је ауторско дело рачунарски програм, трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није друкчије одређено.</s>
<s>Критеријуми за утврђивање висине и начин плаћања накнаде из члана 96. став 1. овог закона одређују се општим актом или уговором о раду.</s>
<s>(1) Приликом издавања сабраних дела, аутор има право да и пре истека рока из члана 96. став 1. овог закона објави своје дело створено у радном односу.</s>
<s>(2) За објављивање дела из става 1. овог члана није потребна дозвола послодавца.</s>
<s>Приликом коришћења дела створеног у радном односу, послодавац је дужан да наведе име, псеудоним или знак аутора.</s>
<s>8. Трајање ауторског права</s>
<s>(1) Имовинска права аутора трају за живота аутора и 70 година после његове смрти.</s>
<s>(2) Морална права аутора трају и по престанку трајања имовинских права аутора.</s>
<s>(1) Имовинска права коаутора престају по истеку 70 година од смрти коаутора који је последњи умро.</s>
<s>(2) Имовинска права на делу чији се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) престају по истеку 70 година од дана објављивања дела.</s><s>Ако аутор открије свој идентитет пре наведеног рока, имовинско право траје као да је идентитет аутора познат од дана објављивања дела.</s>
<s>(1) Ако се почетак рока трајања ауторског права рачуна од објављивања дела, а дело је објављивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите.</s>
<s>(2) За филмско дело рок трајања ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора дијалога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од њих последњи умре.</s>
<s>За дела за која се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а која нису законито објављена током 70 година од њиховог настанка, заштита престаје истеком тог рока.</s>
<s>Рокови за потребе утврђивања датума престанка имовинских права аутора рачунају се од 1. јануара године која непосредно следи за годином у којој се десио догађај који је релевантан за почетак рока.</s>
<s>(1) По истеку рока трајања имовинских права аутора, о заштити моралних права аутора старају се удружења аутора и институције из области науке и уметности.</s>
<s>(2) Поред субјеката из става 1. овог члана, свако лице има право да штити патернитет и интегритет дела, као и да се супротстави сваком облику недостојног искоришћавања ауторског дела.</s>
<s>9. Лица на која се закон примењује</s>
<s>(1) Ауторско дело страног аутора заштићено је у Србији и Црној Гори под условом:</s>
<s>1) да је аутор лице које има ауторска права на основу међународног уговора који је ратификовала Србија и Црна Гора, или
2) да постоји узајамност између Србије и Црне Горе и земље којој аутор припада.</s>
<s>(2) Постојање узајамности из става 1. тачка 2. овог члана доказује лице које се на узајамност позива.</s>
<s>Право слеђења из члана 34. овог закона признаје се страном држављанину искључиво на основу узајамности.</s>
<s>Морална права аутора признају се страном држављанину без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 106. став 1. овог закона.</s>
<s>-{III}- СРОДНА ПРАВА</s>
<s>1. Право интерпретарора</s>
<s>1.1.</s><s>Установљење права</s>
<s>За своју интерпретацију ауторског дела, интерпретатор има морална права и имовинска права у складу са овим законом.</s>
<s>1.2.</s><s>Интерпретација</s>
<s>(1) Интерпретација, у смислу овог закона, јесте духовно добро које настаје личним ангажовањем интерпретатора приликом звучног, односно визуелног или звучно-визуелног саопштавања ауторског дела.</s>
<s>(2) Дело које је предмет интерпретације не мора бити заштићено ауторско дело.</s>
<s>1.3.</s><s>Интерпретатор</s>
<s>(1) Интерпретатор, у смислу овог закона, јесте физичко лице које се лично ангажује на интерпретацији дела (музичар, глумац, играч, пантомимичар, певач, диригент).</s>
<s>(2) Лица која пружају само технички допринос интерпретацији дела нису интерпретатори.</s>
<s>(3) Односи између два или више интерпретатора који учествују у интерпретацији једног дела уређују се сходном применом одредаба овог закона које се односе на коауторе.</s>
<s>1.4.</s><s>Садржина права</s>
<s>(1) Интерпретатор има искључиво право:</s>
<s>1) да буде признат као такав;
2) да његово име буде назначено на сваком примерку снимка, на програму или на други прикладан начин приликом сваког искоришћавања његове интерпретације, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик искоришћавања, технички немогуће или нецелисходно;
3) да се супротстави измени своје интерпретације, односно сваком искоришћавању своје интерпретације у измењеној форми, ако се тиме угрожава његов стваралачки или стручни реноме;
4) да се супротстави стављању у промет снимка своје интерпретације, ако снимак садржи техничке недостатке који угрожавају интегритет интерпретације, а тиме и реноме интерпретатора;
5) да се супротставља искоришћавању своје интерпретације на начин који угрожава или може угрозити његову част или углед.</s>
<s>(2) Ако интерпретацију врши ансамбл интерпретатора, право из става 1. тачка 2. овог члана имају ансамбл као целина и солисти.</s>
<s>Ако више интерпретатора учествује у интерпретацији једног дела, остваривање моралних права не може бити на штету интереса других.</s>
<s>(1) Интерпретатор има искључиво право да другоме забрани или дозволи:</s>
<s>1) бележење (снимање) своје интерпретације и умножавање снимака интерпретације, у било ком облику и на било који начин;
2) стављање у промет снимака своје интерпретације;
3) давање у закуп снимака своје интерпретације;
4) истовремено преношење интерпретације, путем техничких уређаја као што су звучник и екран, публици која се налази изван простора у коме се врши интерпретирање;
5) емитовање уживо своје интерпретације;
6) интерактивно чињење доступним интерпретације јавности, жичним или бежичним путем, у смислу члана 29. овог закона.</s>
<s>(2) Интерпретатор нема искључиво право на емитовање своје интерпретације која је снимљена и издата на носачу звука, као ни интерпретације која је са дозволом интерпретатора снимљена на носачу звука и слике.</s>
<s>(3) Ако интерпретатор уступи произвођачу фонограма, односно видеограма своје право из става 1. тачка 3. овог члана, он задржава право на правичну накнаду од давања у закуп примерака снимка интерпретације.</s><s>Интерпретатор се не може одрећи тог права.</s>
<s>(4) Ако уговором између интерпретатора и произвођача филмског дела није предвиђено друкчије, сматра се да је интерпретатор таквим уговором уступио произвођачу своје право на давање у закуп снимака своје интерпретације.</s>
<s>(1) Интерпретатор има право на накнаду за:</s>
<s>1) емитовање његове интерпретације са издатог снимка на носачу звука;
2) јавно саопштавање његове интерпретације која се емитује са издатог снимка на носачу звука;
3) јавно саопштавање његове интерпретације са издатог снимка на носачу звука.</s>
<s>(2) Накнада из става 1. овог члана наплаћује се на начин одређен у члану 125. став 2. овог закона.</s>
<s>1.5.</s><s>Пренос права</s>
<s>(1) Интерпретатор може своја имовинска права из члана 114. овог закона уступити, односно пренети на друго лице, интерпретаторским уговором.</s>
<s>(2) Лице коме је уступљено право из става 1. овог члана не може то право уступати трећем лицу без сагласности интерпретатора, ако интерпретаторским уговором није другачије одређено.</s>
<s>(1) Ако у интерпретацији једног дела, поред диригента и солиста, учествује више од пет интерпретатора, сматра се да интерпретацију врши ансамбл (хор, оркестар, драмски ансамбл, балетски ансамбл, оперски ансамбл).</s>
<s>(2) У остваривању права из овог закона ансамбл заступа лице које овласти већина чланова ансамбла.</s>
<s>(3) Ако у интерпретацији једног дела, поред ансамбла, учествују диригент, солисти и носиоци главних улога који нису чланови ансамбла, у остваривању права из овог закона потребна је сагласност и ових лица, ако између њих и ансамбла није друкчије уговорено.</s>
<s>(1) Интерпретаторски уговор садржи: имена уговорних страна, врсту и начин коришћења интерпретације, име аутора и назив ауторског дела које се интерпретира и висину, начин и рокове плаћања накнаде, ако је уговорена.</s>
<s>(2) Интерпретаторски уговор који се односи на емитовање интерпретације, осим елемената из става 1. овог члана, садржи и број емитовања и период у коме се може извршити емитовање, а интерпретаторски уговор који се односи на снимање и умножавање примерака снимка интерпретације садржи и број примерака који се могу умножити.</s>
<s>(3) Интерпретаторски уговор се закључује у писаној форми.</s>
<s>Лице коме је уступљено одређено право из члана 114. овог закона дужно је да интерпретатору доставља потпуне податке о коришћењу интерпретације.</s>
<s>1.6.</s><s>Права интерпретатора из радног односа</s>
<s>Права интерпретатора који су своју интерпретацију створили на основу уговора о раду, уређују се сходном применом одредаба овог закона о односу аутора и послодавца.</s>
<s>2. Право произвођача фонограма</s>
<s>2.1.</s><s>Установљење права</s>
<s>За свој фонограм, произвођач фонограма има имовинска права у складу са овим законом.</s>
<s>2.2.</s><s>Фонограм</s>
<s>(1) Фонограм је запис звука, односно одређеног низа звукова на носачу звука.</s>
<s>(2) Произвођач фонограма има право предвиђено овим законом за први снимак.</s>
<s>(3) Право на постојећем фонограму није ни на који начин ограничено уграђивањем тог фонограма у видеограм.</s>
<s>2.3.</s><s>Произвођач фонограма</s>
<s>Произвођач фонограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима фонограм начињен.</s>
<s>2.4.</s><s>Садржина права</s>
<s>Произвођач фонограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:</s>
<s>1) умножавање свог фонограма у било ком облику и на било који начин и стављање у промет тако умножених примерака фонограма;
2) давање у закуп примерака фонограма;
3) интерактивно чињење доступним јавности, жичним или бежичним путем, свог фонограма, у смислу члана 29. овог закона.</s>
<s>(1) Произвођач издатог фонограма има право на накнаду за:</s>
<s>1) емитовање фонограма;
2) јавно саопштавање фонограма;
3) јавно саопштавање фонограма који се емитује.</s>
<s>(2) Накнада из става 1. овог члана и интерпретаторска накнада из члана 115. овог закона наплаћују се од корисника у виду јединствене накнаде коју убира произвођач издатог фонограма.</s><s>Ако уговором између произвођача издатог фонограма и интерпретатора није друкчије одређено, произвођач фонограма обавезан је да без одлагања преда половину убране накнаде интерпретатору чија се интерпретација налази на његовом фонограму.</s>
<s>3. Право произвођача видеограма</s>
<s>3.1.</s><s>Установљење права</s>
<s>За свој видеограм, произвођач видеограма има имовинска права у складу са овим законом.</s>
<s>3.2.</s><s>Видеограм</s>
<s>(1) Видеограм је запис одређеног низа слика са или без пратећег звука на носачу слике, односно носачу слике и звука.</s>
<s>(2) Произвођач видеограма има права предвиђена овим законом само за први снимак.</s>
<s>3.3.</s><s>Произвођач видеограма</s>
<s>Произвођач видеограма је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима видеограм начињен.</s>
<s>3.4.</s><s>Садржина права</s>
<s>Произвођач видеограма има искључиво право да другоме забрани или дозволи:</s>
<s>1) умножавање свог видеограма или стављање у промет тако умножених примерака;
2) јавно саопштавање свог видеограма са носача слике, односно са носача слике и звука (приказивање);
3) давање примерака свог видеограма у закуп;
4) интерактивно чињење доступним јавности свог видеограма, жичним или бежичним путем, у смислу члана 29. овог закона.</s>
<s>Произвођач видеограма има право да се супротстави искоришћавању свог видеограма у измењеној форми, ако се таквим искоришћавањем могу угрозити његови оправдани имовински интереси.</s>
<s>4. Право произвођача емисије</s>
<s>4.1.</s><s>Установљење права</s>
<s>Произвођач емисије има имовинска права у складу са овим законом.</s>
<s>4.2.</s><s>Емисија</s>
<s>Емисија је у електрични, електромагнетни или други сигнал претворен звучни, визуелни, односно звучно-визуелни садржај који се емитује ради саопштавања јавности.</s>
<s>4.3.</s><s>Произвођач емисије</s>
<s>Произвођач емисије је физичко или правно лице у чијој је организацији и чијим је средствима емисија произведена.</s>
<s>4.4.</s><s>Садржина права</s>
<s>Произвођач емисије има искључиво право да другоме забрани или дозволи:</s>
<s>1) реемитовање своје емисије;
2) снимање своје емисије на носач звука или слике, односно звука и слике;
3) умножавање тог снимка и стављање у промет тако умножених примерака снимка;
4) давање примерака снимка емисије у закуп;
5) јавно саопштавање својих емисија на местима која су публици доступна уз плаћање улазнице;
6) интерактивно чињење доступним јавности своје емисије жичним или бежичним путем, у смислу члана 29. овог закона.</s>
<s>5. Право произвођача базе података</s>
<s>5.1.</s><s>Установљење права</s>
<s>Произвођач базе података има имовинска права у складу са овим законом.</s>
<s>5.2.</s><s>База података</s>
<s>(1) База података, у смислу овог закона, је збирка засебних података, ауторских дела или других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем.</s>
<s>(2) Базом података не сматра се рачунарски програм који се користи за њено стварање или рад.</s>
<s>5.3.</s><s>Произвођач базе података</s>
<s>Произвођач базе података је физичко или правно лице које је сачинило базу података, тако што је у квалитативном, односно квантитативном смислу учинило значајно улагање у прибављање, проверу или презентацију њеног садржаја.</s>
<s>5.4.</s><s>Садржина права</s>
<s>(1) Произвођач базе података има искључиво право да другоме забрани или дозволи:</s>
<s>1) повремено или стално умножавање, било којим средствима, базе података у целини или њених битних делова, за било коју намену и у било којој форми;
2) стављање у промет и давање у закуп примерака целе базе података или њених битних делова;
3) повезивање на рачунарску мрежу и сваки други облик јавног саопштавања базе података у целини или њених битних делова.</s>
<s>(2) Право из става 1. тачке 1. овог члана односи се и на небитне делове базе података уколико су они предмет поновљеног или систематског коришћења које је у супротности са нормалним коришћењем те базе или неразумно оштећује легитимне интересе њеног произвођача.</s>
<s>(3) Право из става 1. овог члана постоји независно од подобности конкретне базе података или њеног садржаја за ауторскоправну или другу заштиту.</s>
<s>6. Право првог издавача слободног дела</s>
<s>Лице које, по истеку имовинских права аутора, први пут законито изда или на други начин саопшти јавности дело које пре тога није било издато, има имовинска права која одговарају имовинским правима аутора.</s>
<s>7. Заједничке одредбе о сродним правима</s>
<s>7.1.</s><s>Однос између ауторског и сродних права</s>
<s>Сродна права ни на који начин не утичу на заштиту права аутора у погледу њихових дела.</s>
<s>7.2.</s><s>Ограничења сродних права, исцрпљење права и емитовање</s>
<s>На сродна права сходно се примењују одредбе овог закона о ограничењима и исцрпљењу ауторског права, као и одредбе о праву емитовања из члана 28. овог закона.</s>
<s>7.3.</s><s>Пренос сродних права</s>
<s>Сродна права су преносива, осим личних права интерпретатора.</s>
<s>7.4.</s><s>Право на посебну накнаду</s>
<s>Носиоци сродних права, осим произвођача базе података, имају право на посебну накнаду, која је прописана у члану 38. овог закона, и то под истим условима који важе за ауторе.</s>
<s>7.5.</s><s>Трајање права</s>
<s>(1) Имовинска права интерпретатора трају 50 година од дана настанка интерпретације.</s><s>Ако је интерпретација снимљена и законито издата или објављена током тог рока, право траје 50 година од дана првог издавања или објављивања, зависно од тога који је датум ранији.</s><s>Морална права интерпретатора трају и по престанку трајања његових имовинских права.</s>
<s>(2) Право произвођача фонограма, односно произвођача видеограма траје 50 година од дана настанка фонограма, односно видеограма.</s><s>Ако је фонограм, односно видеограм законито издат или објављен током тог рока, право престаје 50 година од дана тог издавања или објављивања, зависно од тога који датум је ранији.</s>
<s>(3) Право произвођача емисије траје 50 година од дана првог емитовања заштићене емисије.</s>
<s>(4) Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података.</s><s>Ако је база података учињена доступном јавности на било који начин током тог рока, право траје 15 година од тог дана.</s>
<s>(5) Ако настану битне промене у селекцији или уређењу садржаја базе података, рок из става 4. овог члана продужава се за још 15 година.</s><s>Битним променама у селекцији или уређењу садржаја базе података сматрају се додавање, брисање или поправљање целе или дела садржаја базе података који за резултат имају нову верзију базе података.</s>
<s>(6) Право првог издавача слободног дела траје 25 година од дана првог издавања или првог саопштавања јавности на други начин.</s>
<s>(7) Појам објављивања и издавања из ст. 1. и 2. овог члана одређен је сходном применом члана 7. ст. 1. и 2. овог закона.</s>
<s>(8) У погледу начина рачунања рокова из овог члана примењује се одредба члана 104. овог закона.</s>
<s>7.6.</s><s>Лица на која се закон односи</s>
<s>(1) Интерпретатору, произвођачу фонограма, произвођачу видеограма, произвођачу емисије, произвођачу базе података и издавачу слободног дела, који је страно лице, признају се права предвиђена овим законом на основу међународног уговора који је ратификовала Србија и Црна Гора, или на основу узајамности између Србије и Црне Горе и земље којој он припада.</s>
<s>(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, произвођачу базе података који је правно лице које нема седиште у Србији и Црној Гори, признају се права предвиђена овим законом само ако је пословање тог лица трајно и непосредно повезано са привредом Србије и Црне Горе.</s>
<s>(3) У случају сумње у постојање узајамности, објашњење даје орган управе Савета министара надлежан за иностране послове.</s>
<s>Интерпретатору који је страни држављанин признају се морална права без обзира на то да ли су испуњени услови из члана 145. овог закона.</s>
<s>-{IV}- ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА</s>
<s>Носилац ауторског или сродног права може своје право остваривати индивидуално или колективно.</s>
<s>1. Индивидуално остваривање</s>
<s>(1) Индивидуално остваривање ауторског и сродних права може се вршити непосредно или преко заступника, на основу одговарајућег пуномоћја.</s>
<s>(2) Заступници у индивидуалном остваривању ауторског и сродних права могу бити физичка или правна лица.</s>
<s>2. Колективно остваривање</s>
<s>2.1.</s><s>Организација за колективно остваривање ауторског и сродних права</s>
<s>(1) Ауторско и сродна права колективно се остварују преко организације за колективно остваривање тих права (у даљем тексту: организација).</s>
<s>(2) Организација се не оснива ради стицања добити.</s>
<s>(3) Организација је специјализована за остваривање одређених врста права поводом одређених предмета заштите, у складу са статутом.</s>
<s>(1) Носиоци ауторског, односно сродних права, преко организације колективно остварују искључива имовинска ауторска, односно сродна права, као и право на потраживање накнаде за сва своја дела, односно предмете сродноправне заштите.</s>
<s>(2) У случају остваривања искључивих имовинских права, носиоци ауторског, односно сродних права уговором, на искључив начин, уступају своја права организацији, са налогом да она у своје име а за њихов рачун закључује уговоре са корисницима ауторских дела и предмета сродних права (у даљем тексту: корисници) о неискључивом уступању тих права.</s>
<s>(3) У случају остваривања права на накнаду, носиоци ауторског, односно сродних права дају налог организацији да у своје име а за њихов рачун наплати накнаду од корисника.</s>
<s>(4) Организација има право да пред судом и другим органима штити права која су јој носиоци ауторског, односно сродних права поверили на колективно остваривање.</s>
<s>(5) На захтев организације, надлежни органи који воде евиденцију о подацима који су од значаја за утврђивање износа накнада, дужни су да те податке дају на увид организацији.</s>
<s>2.2.</s><s>Оснивање организације</s>
<s>Организацију оснивају аутори, односно носиоци ауторског или сродних права, односно њихова удружења (у даљем тексту: оснивачи).</s>
<s>(1) Оснивачки акт организације је уговор о оснивању.</s>
<s>(2) Оснивачки акт организације коју оснива једно удружење је одлука о оснивању.</s>
<s>Организација не може да обавља ниједну другу делатност осим делатности из члана 150. овог закона.</s>
<s>(1) Оснивачи организације су дужни да од органа управе Савета министара надлежног за послове интелектуалне својине (у даљем тексту: надлежни орган) прибаве дозволу за обављање делатности организације.</s>
<s>(2) Уз захтев за издавање дозволе за обављање делатности, оснивачи подносе оснивачки акт организације, предлог статута и доказ о уплати прописане административне таксе.</s>
<s>Дозвола за обављање делатности се издаје организацији која испуњава следеће услове:</s>
<s>1) има седиште у држави Србији, односно држави Црној Гори;
2) њени оснивачи представљају већину носилаца ауторског, односно сродних права из области на коју се односи делатност организације, а који имају пребивалиште у држави Србији, односно држави Црној Гори или су њихови држављани;
3) има кадровске, финансијске, техничке и организационе претпоставке да може ефикасно да остварује права домаћих и страних носилаца ауторског, односно сродних права у држави Србији, односно држави Црној Гори, односно домаћих носилаца ауторског, односно сродних права у иностранству из области на коју се односи њена делатност.</s>
<s>(1) Надлежни орган дужан је да донесе решење о издавању дозволе за обављање делатности, односно решење о одбијању захтева, у року од 30 дана од дана подношења захтева за издавање дозволе за обављање делатности.</s>
<s>(2) Решењем о издавању дозволе за обављање делатности организација стиче право да у трајању од пет година од дана издавања решења обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права.</s>
<s>(3) Организација има право да неограничени број пута захтева обнову дозволе за обављање делатности.</s>
<s>(1) Организација стиче својство правног лица уписом у регистар у који се уписују привредна друштва, односно други облици организовања, у складу са одредбама закона који уређује обављање делатности.</s>
<s>(2) Уз пријаву за упис у регистар из става 1. овог члана, оснивачи организације су дужни да поднесу решење надлежног органа о издавању дозволе за обављање делатности.</s>
<s>(3) Брисаће се из регистра из става 1. овог члана организација која пре истека периода из члана 156. став 2. овог закона не обнови дозволу за обављање делатности или којој дозвола за обављање делатности буде одузета на основу члана 158. овог закона.</s>
<s>(1) Надлежни орган одузеће организацији дозволу за обављање делатности кад утврди:</s>
<s>1) да је дозвола за обављање делатности издата на основу неистинитих података;
2) да организација није у року који је одредио надлежни орган спровела наложене мере за отклањање неправилности у свом раду;
3) да организација није испунила своју обавезу из члана 171. овог закона.</s>
<s>(2) Решење о одузимању дозволе из става 1. овог члана је коначно.</s>
<s>(3) О издавању решења из става 1. овог члана надлежни орган обавестиће надлежни орган који води регистар у који је организација уписана.</s>
<s>(4) Решење о издавању, обнови и одузимању дозволе за обављање делатности објављује се у "Службеном листу Србије и Црне Горе".</s>
<s>(1) Организација се уписује у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права коју води надлежни орган.</s>
<s>(2) У евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права из става 1. овог члана уписује се: назив и седиште организације, делатност организације, датум уписа, обнове уписа и брисања организације из евиденције, уговори о сарадњи са иностраним организацијама и подаци о чланству у међународним организацијама.</s>
<s>(3) О променама чињеница које се уписују у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права, организација је дужна да обавести надлежни орган у року од петнаест дана од дана настанка промене.</s>
<s>(4) Промене из става 3. овог члана уписују се у евиденцију организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.</s>
<s>2.3.</s><s>Органи организације</s>
<s>(1) Организацијом управљају њени оснивачи, у складу са статутом организације.</s>
<s>(2) Органи организације су: скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.</s>
<s>2.4.</s><s>Општи акти организације</s>
<s>(1) Општи акти организације су: статут, тарифа, план расподеле и други општи акти којима се уређују одређена питања из делатности организације.</s>
<s>(2) Статут је основни акт организације и други општи акти морају бити у сагласности са њим.</s>
<s>(3) Појединачни акти које доносе органи и овлашћени појединци у организацији морају бити у складу са општим актом организације.</s>
<s>(1) Статут организације садржи одредбе о врсти и предмету права која се на колективан начин остварују преко организације.</s>
<s>(2) Статут организације доноси скупштина организације.</s>
<s>(1) Тарифа садржи износе накнаде коју организација наплаћује корисницима за поједине облике искоришћавања појединих предмета заштите.</s>
<s>(2) Тарифа се одређује у процентуалном износу од прихода који корисник остварује искоришћавањем предмета заштите.</s><s>Тај износ мора бити у сразмери са значајем који за приходе корисника има искоришћавање предмета заштите са репертоара организације.</s>
<s>(3) Ако корисник не остварује приход, или ако искоришћавање предмета заштите није у непосредној вези са приходом који корисник остварује, тарифа се одређује у процентуалном износу од трошкова за искоришћавање предмета заштите.</s>
<s>(4) Ако се приходи, односно трошкови корисника не могу поуздано утврдити или је утврђивање прихода, односно трошкова или сразмерности тарифног износа приходима неразумно тешко, тарифа се може одредити у паушалном износу.</s><s>Паушални износ се одређује водећи рачуна о износу накнаде који је на основу ст. 2. и 3. овог члана утврђен другом кориснику који је, према предмету коришћења, економској снази и другим релевантним критеријумима, упоредив са корисником чија се накнада утврђује.</s>
<s>(5) Ако се искоришћавање једног предмета заштите врши заједно са другим предметом заштите, односно ако за једно искоришћавање има више носилаца права, тарифа се одређује сразмерно.</s>
<s>(6) Тарифу доноси управни одбор организације.</s>
<s>(7) Тарифа се објављује у „Службеном листу Србије и Црне Горе“.</s>
<s>(1) План расподеле садржи критеријуме на основу којих организација расподељује носиоцима ауторског, односно сродних права приход који је у виду накнаде за искоришћавање предмета заштите прикупила од корисника.</s>
<s>(2) Начела плана расподеле су: сразмерност, примереност и правичност, зависно од: врсте предмета заштите, начина искоришћавања предмета заштите, обима искоришћавања предмета заштите и других циљева утврђених актима организације.</s>
<s>(3) План расподеле утврђује скупштина организације.</s>
<s>У складу са статутом и одлукама својих органа, организација издваја део прихода прикупљеног од корисника за покриће трошкова свог рада.</s>
<s>2.5.</s><s>Сходна примена других закона</s>
<s>На организацију се сходно примењују одредбе закона којим се уређује правни положај предузећа, ако овим законом није друкчије одређено.</s>
<s>2.6.</s><s>Обавезе организације</s>
<s>(1) У пословању организације са корисницима постоји претпоставка да организација има овлашћење да делује за рачун свих носилаца ауторског, односно сродних права у погледу оних права и оних врста предмета заштите који су обухваћени њеном делатношћу.</s>
<s>(2) Носилац ауторског, односно сродног права који није са организацијом закључио уговор из члана 150. овог закона, може да обавести организацију да ће своја права остваривати индивидуално.</s>
<s>(3) Организација је дужна да кориснике извести о именима носилаца ауторског, односно сродних права из става 2. овог члана.</s>
<s>(4) Носиоце ауторског, односно сродних права, који нису обавестили организацију да своја права желе да остварују индивидуално, организација је дужна да приликом расподеле накнаде третира равноправно са носиоцима ауторског, односно сродних права који имају са организацијом уговор из члана 150. овог закона.</s>
<s>(1) Организација је дужна да са сваким заинтересованим корисником, односно удружењем корисника, под равноправним и примереним условима, закључи уговор о неискључивом уступању права искоришћавања предмета заштите са њеног репертоара.</s>
<s>(2) Уговор из става 1. овог члана садржи нарочито: врсту предмета заштите, начин искоришћавања предмета заштите, висину и начин плаћања накнаде организацији, време трајања уговора.</s>
<s>Организација је дужна да носиоцима ауторског, односно сродних права који су са њом закључили уговор из члана 150. овог закона и носиоцима ауторског и сродних права из члана 167. став 4. овог закона расподели сав приход остварен од накнаде прикупљене од корисника, изузев средстава одређених за намену предвиђену у члану 165. овог закона, а у складу са планом расподеле.</s>
<s>(1) Расподела из члана 169. овог закона мора бити заснована на прецизним подацима.</s>
<s>(2) Уколико прецизних података нема, односно уколико би прикупљање прецизних података представљало за организацију неприхватљив организациони и финансијски терет, дозвољено је да се план расподеле заснује на проценама које произилазе из релевантних и проверљивих чињеница.</s>
<s>(1) Организација, на основу уговора са одговарајућим иностраним организацијама, обезбеђује колективно остваривање ауторског и сродних права домаћих носилаца у иностранству, као и страних носилаца у држави Србији, односно држави Црној Гори.</s>
<s>(2) Став 1. овог члана не примењује се на организације које колективно остварују права за која у међународној пракси није уобичајена реципрочна сарадња са иностраним организацијама.</s>
<s>(3) Обавезу из става 1. овог члана организација је дужна да испуни у року од пет година од дана стицања прве дозволе за обављање делатности.</s>
<s>2.7.</s><s>Обавезе корисника</s>
<s>(1) Корисници су дужни да прибаве дозволу за коришћење предмета заштите.</s>
<s>(2) Корисници су дужни да обавештавају организацију о називу предмета заштите, учесталости и обиму искоришћавања, као и о другим околностима које су релевантне за обрачун накнаде која се према тарифи плаћа.</s>
<s>(3) Подаци из става 1. овог члана достављају се организацији у року од 15 дана од дана почетка коришћења предмета заштите.</s>
<s>(4) Корисници који су на основу овог закона овлашћени да искоришћавају предмете заштите без дозволе носиоца права, а уз обавезу плаћања накнаде, достављају податке из става 1. овог члана једанпут месечно.</s>
<s>(5) За обавезе корисника солидарно одговарају: лице које користи предмет заштите, власник, држалац и закупац простора у којем је предмет заштите коришћен, као и организатор активности у којој је дошло до коришћења предмета заштите.</s>
<s>(6) У случају спора између организације и корисника око висине накнаде, корисник је дужан да плаћа организацији тарифом предвиђени износ у посебан фонд, који се не расподељује носиоцима права до правноснажног окончања спора.</s>
<s>2.8.</s><s>Надзор над радом организације</s>
<s>(1) Надзор над радом организације врши надлежни орган.</s>
<s>(2) Ради остваривања надзора, организација је дужна да доставља надлежном органу:</s>
<s>1) годишњи извештај о пословању и годишњи обрачун;
2) измене статута, тарифе и њихове измене, план расподеле накнаде и његове измене, уговоре са одговарајућим иностраним организацијама, судске и управне одлуке у којима је организација једна од страна.</s>
<s>(3) Организација доставља документа и податке из става 1. овог члана у року од 15 дана од дана њиховог усвајања, односно од дана настанка промене.</s>
<s>(1) Надлежни орган има право да његови представници присуствују седницама органа организације, као и право увида у пословне књиге.</s>
<s>(2) Надлежни орган указаће на неправилности у раду организације, наложиће спровођење мера за отклањање неправилности и одредиће рок за њихово отклањање.</s>
<s>-{V}- ЕВИДЕНЦИЈА АУТОРСКИХ ДЕЛА И ПРЕДМЕТА СРОДНИХ ПРАВА</s>
<s>(1) Ради обезбеђења доказа, носиоци ауторског и сродних права могу да депонују примерке својих дела и предмета сродних права код надлежног органа.</s>
<s>(2) Примерци дела и предмета сродних права који се депонују морају бити у форми писаног документа (рукопис, штампани текст, музичка партитура), звучног, визуелног или аудиовизуелног записа или у дигиталној форми.</s>
<s>(3) Надлежни орган води евиденцију за сваку врсту ауторских дела и предмета сродних права.</s>
<s>(4) Носилац ауторског и сродних права дужан је да приликом депоновања и уношења у евиденцију ауторског дела или предмета заштите сродног права дâ истинит и потпун податак о свом ауторском делу и предмету заштите сродног права.</s>
<s>(5) Подаци у евиденцији сматрају се истинитим док се супротно не докаже.</s>
<s>(6) Савесно лице које је повредило туђе ауторско или сродно право уздајући се у тачност података у евиденцији, не одговара за накнаду штете због повреде тог права.</s>
<s>(7) Уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права ни на који начин не утиче на настанак и трајање права која су утврђена овим законом.</s>
<s>(8) Садржај евиденције из става 3. овог члана и услове које треба да испуњавају примерци дела и предмета сродних права који се депонују уређују се посебним прописом.</s>
<s>За уношење у евиденцију и депоновање примерака ауторских дела и предмета сродних права плаћа се прописана такса.</s>
<s>-{VI}- ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА</s>
<s>(1) Носилац ауторског права, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач видеограма, произвођач емисије, произвођач базе података и стицалац искључивих овлашћења на ауторска и сродна права може тужбом да захтева нарочито:</s>
<s>1) утврђење повреде права;
2) престанак повреде права;
3) уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права, укључујући и примерке предмета заштите, њихове амбалаже, матрице, негативе и слично;
4) уништење или преиначење алата и опреме уз помоћ којих су произведени предмети којима је извршена повреда права, ако је то неопходно за заштиту права;
5) накнаду имовинске штете;
6) објављивање пресуде о трошку туженог.</s>
<s>(2) Аутор, односно интерпретатор има право на тужбу за накнаду неимовинске штете због повреде својих моралних права.</s>
<s>(3) Одредба става 1. тачке 3. овог члана не односи се на:</s>
<s>1) грађевински реализована дела архитектуре;
2) раздвојиве делове предмета којим је извршена повреда права, ако производња тих делова и њихово стављање у промет нису противзаконити.</s>
<s>(4) Уместо захтева за уништење или преиначење предмета којима је извршена повреда права (став 1. тачка 3. овог члана), тужилац може захтевати да му се предају ти предмети.</s>
<s>Ако је повреда имовинског права учињена намерно или крајњом непажњом, тужилац може, уместо накнаде имовинске штете, захтевати накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите, да је то коришћење било законито.</s>
<s>(1) Независно од одредбе члана 9. став 2. овог закона, ако је име тужиоца назначено на примерку или другом облику материјализације ауторског дела, односно предмета сродног права, он ће се сматрати носиоцем ауторског права на том делу, односно сродног права на том предмету заштите, док се не докаже друкчије.</s>
<s>(2) Поступак по тужби због повреде ауторског и сродних права је хитан.</s>
<s>(1) Повреду права представља:</s>
<s>1) искоришћавање било ког предмета заштите уз употребу неовлашћено умножених примерака тог предмета заштите, односно на основу неовлашћене емисије;
2) држање у комерцијалне сврхе примерака ауторског дела или предмета сродног права, ако држалац зна или има основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку;
3) производња, увоз, стављање у промет, продаја, давање у закуп, рекламирање у циљу продаје или давања у закуп или држање у комерцијалне сврхе уређаја који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које технолошке мере, и који немају другу значајнију сврху осим наведене;
4) заобилажење било које технолошке мере или пружање или рекламирање услуге којом се то омогућава или олакшава;
5) уклањање или измена електронске информације о правима, или стављање у промет, увоз, емитовање или на други начин јавно саопштавање ауторског дела или предмета сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, а да при том починилац зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права.</s>
<s>(2) У смислу става 1. овог члана:</s>
<s>1) израз „технолошке мере“ означава сваку технологију, уређај или део који је конструисан да током своје наменске употребе онемогући или ограничи радње у вези са ауторским делом или другим предметом заштите, за које носилац ауторског или сродног права није дао сагласност;
2) израз „информација о правима“ означава сваку информацију која потиче од носиоца права и која идентификује ауторско дело или предмет сродноправне заштите, аутора, односно носиоца права, или информацију о условима коришћења дела или предмета сродноправне заштите, или било који број или шифру која представља такву информацију.</s>
<s>(1) Ауторско право и право интерпретатора не могу бити предмет принудног извршења.</s>
<s>(2) Предмет принудног извршења могу бити само одређена имовинска потраживања која произлазе из права из става 1. овог члана.</s>
<s>(3) Недовршена дела и необјављени рукописи не могу бити предмет принудног извршења.</s>
<s>На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, или да ће бити повређено, суд може да одреди привремену меру одузимања или искључења из промета предмета којима се врши повреда, односно меру забране настављања започетих радњи којима би се могла извршити повреда.</s>
<s>(1) На захтев носиоца права који учини вероватним да је његово ауторско или сродно право повређено, односно да може доћи до повреде тог права или да постоји опасност од настанка неотклоњиве штете, као и да постоји оправдана сумња да ће докази о томе бити уништени или да ће их касније бити немогуће прибавити, суд може одредити меру обезбеђења доказа без претходног обавештења или саслушања лица од кога се докази прикупљају.</s>
<s>(2) Обезбеђењем доказа, у смислу става 1. овог члана, сматра се преглед просторија, књига, докумената, база података и друго, као и заплена докумената и предмета којима је повреда извршена, испитивање сведока и вештака.</s>
<s>(3) Лицу од кога се докази прикупљају, судско решење о одређивању мере обезбеђења доказа биће уручено у тренутку прикупљања доказа, а одсутном лицу, чим то постане могуће.</s>
<s>(1) Мере из чл. 182. и 183. овог закона могу се тражити и пре подношења тужбе.</s>
<s>(2) У случају из става 1. овог члана, решењем којим се одређује привремена мера одредиће се рок у коме мора бити поднета тужба, с тим да тај рок не може бити краћи од 30 дана од дана извршења мере.</s>
<s>(3) Жалба против решења којим је суд одредио привремену меру из члана 182. овог закона не одлаже извршење решења.</s>
<s>(1) Суд може наложити туженом да дâ обавештења о трећим лицима која су повезана са повредом или преда документе који су у вези са повредом.</s>
<s>(2) Лице које не изврши своју обавезу из става 1. овог члана одговара за штету која из тога произађе.</s>
<s>У случају спора за утврђење права издавача, односно лица које је објавило дело чији аутор није познат (члан 13), суд је дужан да обезбеди да се анонимност аутора сачува.</s>
<s>-{VII}- КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>(1) Казниће се за привредни преступ новчаном казном привредно друштво, односно предузеће или друго правно лице које:</s>
<s>1) неовлашћено објави, забележи, умножи или јавно саопшти на било који начин, у целини или делимично, ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију или базу података или стави у промет или дâ у закуп или у комерцијалне сврхе држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације фонограма, видеограма, емисије или базе података (чл. 16, 20, 21, 23, 25, 26, 27, 28, 114, 124, 129, 134. и 138);
2) у циљу прибављања имовинске користи за себе или другог, противправно стави у промет или дâ у закуп примерке из става 1. овог члана, за које зна да су неовлашћено објављени, забележени или умножени (чл. 16, 20, 21, 23, 25, 26, 27, 28, 114, 124, 129, 134. и 138);
3) произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје који су превасходно конструисани, произведени или прилагођени да омогуће или олакшају заобилажење било које технолошке мере, или који немају другу значајнију сврху осим наведене (члан 180. став 1. тачка 3);
4) заобилази било коју технолошку меру или пружа или рекламира услуге којима се то омогућава или олакшава (члан 180. став 1. тачка 4);
5) уклони или измени електронску информацију о правима, или стави у промет, увезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, и при том зна или има основа да зна да тиме подстиче, омогућује, олакшава или прикрива повреду ауторског права или сродног права (члан 180. став 1. тачка 5);
6) у својству власника грађевине изврши одређене измене на грађевини која представља материјализовани примерак дела архитектуре, а прераду дела није прво понудило аутору дела (члан 37);
7) обавља послове колективног остваривања ауторског, односно сродних права без дозволе надлежног органа (члан 156. став 2).</s>
<s>(2) За радње из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ новчаном казном и одговорно лице у привредном друштву, односно предузећу или другом правном лицу.</s>
<s>За радњу из члана 187. став 1. тачка 3. казниће се за прекршај новчаном казном физичко лице (члан 37).</s>
<s>(1) Казниће се за прекршај новчаном казном привредно друштво, односно предузеће или друго правно лице које:</s>
<s>1) без навођења имена аутора или интерпретатора или под другим именом, у целини или делимично, објави, изведе, представи, пренесе извођење или представљање или емитује туђе ауторско дело или искористи туђу интерпретацију (члан 15. и члан 112. став 1. тачка 2);
2) без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или туђу снимљену интерпретацију (чл. 17. и 30. и члан 112. став 1. тачка 3);
3) у својству галеристе или организатора јавне продаје оригинала ликовних дела, односно изворних рукописа, у року од 30 дана од дана продаје примерка оригинала дела, односно рукописа, не обавести аутора дела о имену и адреси продавца његовог дела, о имену и адреси новог власника дела и о цени по којој је дело продато, или не плати аутору 3% износа од продајне цене дела (члан 34. став 1. и члан 35. ст. 1. и 2);
4) приликом уношења у евиденцију и депоновања код надлежног органа ауторског дела или предмета заштите сродног права да неистинити или прикрије прави податак о свом ауторском делу или предмету заштите сродног права (члан 175. став 4);
5) у својству издавача прода непродате примерке дела као стару хартију а да их није претходно понудио аутору, односно његовом наследнику да их откупи (члан 79).</s>
<s>(2) За радње из става 1. овог члана, казниће се за прекршај новчаном казном и одговорно лице у привредном друштву, односно предузећу или другом правном лицу.</s>
<s>(3) За радње из става 1. тач.</s><s>3, 4. и 5. овог члана казниће се за прекршај новчаном казном физичко лице.</s>
<s>Висине новчаних казни из чл. 187, 188. и 189. овог закона утврђују се прописом држава чланица.</s>
<s>-{VIII}- ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Интерпретатор чије је трајање права истекло до дана ступања на снагу овог закона не може тражити утврђивање права по овом закону.</s>
<s>Постојеће организације за колективно остваривање ауторског и сродних права дужне су да се организују и ускладе своје опште акте са одредбама овог закона у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.</s>
<s>(1) Уговори који су закључени до дана ступања на снагу овог закона извршавају се у складу са законом који је важио у време закључења уговора.</s>
<s>(2) На уговоре из става 1. овог члана примењују се одредбе чл. 68. и 69. овог закона.</s>
<s>(3) Примена члана 28. став 6. овог закона, као и члана 141. у вези са чланом 28. став 6. овог закона отпочиње по истеку две године од дана ступања на снагу овог закона.</s>
<s>(1) Потврђивањем Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине, одредбе овог закона о заштити ауторског права, права интерпретатора, права произвођача фонограма и права произвођача емисија, изузев одредаба чл. 14. до 18, примењиваће се и на физичка и правна лица која су обухваћена одредбом члана 1. став 3. тог споразума.</s>
<s>(2) Одредбе чл. 34. и 35. овог закона примењиваће се на лица која су држављани или имају пребивалиште у држави чланици Светске трговинске организације, само под условом реципроцитета.</s>
<s>На ауторска дела за која је на дан ступања на снагу овог закона истекао рок заштите, неће се примењивати члан 100. став 1, чл. 101, 102. и 103. овог закона.</s>
<s>Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о ауторском и сродним правима („Службени лист СРЈ“, бр. 24/98).</s>
<s>Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Србије и Црне Горе“.</s>
<s>Види још</s>
<s>Закон о ауторском и сродним правима
Закон о ауторском и сродним правима (1998)</s>
<s>Извори</s>
<s>„Службени лист СЦГ“, број 61/04</s>
<s>А</s>
|
1771 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | Плава гробница | <s>Милутин Бојић</s>
<s>Плава гробница</s>
<s>Стојте, галије царске!</s><s>Спутајте крме моћне!</s>
<s>Газите тихим ходом!</s>
<s>Опело гордо држим у доба језе ноћне</s>
<s>Над овом светом водом.</s>
<s>Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата</s>
<s>И на мртве алге тресетница пада,</s>
<s>Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,</s>
<s>Прометеји наде, апостоли јада.</s>
<s>Зар не осећате како море мили,</s>
<s>Да не руши вечни покој палих чета?</s>
<s>Из дубоког јаза мирни дремеж чили,</s>
<s>А уморним летом зрак месеца шета.</s>
<s>То је храм тајанства и гробница тужна</s>
<s>За огромног мрца, к'о наш ум бескрајна.</s>
<s>Тиха као поноћ врх острвља јужна,</s>
<s>Мрачна као савест, хладна и очајна.</s>
<s>Зар не осећате из модрих дубина</s>
<s>Да побожност расте врх вода просута</s>
<s>И ваздухом игра чудна пантомима?</s>
<s>То велика душа покојника лута</s>
<s>Стојте, галије царске!</s><s>На гробу браће моје</s>
<s>Завите црним трубе.</s>
<s>Стражари у свечаном опело нек отпоје</s>
<s>Ту, где се вали љубе!</s>
<s>Јер проћи ће многа столећа, к'о пена</s>
<s>Што пролази морем и умре без знака,</s>
<s>И доћи ће нова и велика смена,</s>
<s>Да дом сјаја ствара на гомили рака.</s>
<s>Али ово гробље, где је погребена</s>
<s>огромна и страшна тајна епопеје,</s>
<s>Колевка ће бити бајке за времена,</s>
<s>Где ће дух да тражи своје корифеје.</s>
<s>Сахрањени ту су некадашњи венци</s>
<s>И пролазна радост целог једног рода,</s>
<s>Зато гроб тај лежи у таласа сенци</s>
<s>Измеђ недра земље и небесног свода.</s>
<s>Стојте, галије царске!</s><s>Буктиње нек утрну,</s>
<s>Веслање умре хујно,</s>
<s>А кад опело свршим, клизите у ноћ црну</s>
<s>побожно и нечујно.</s>
<s>Јер хоћу да влада бескрајна тишина</s>
<s>И да мртви чују хук борбене лаве,</s>
<s>Како врућим кључем крв пенуша њина</s>
<s>У деци што кликћу под окриљем славе.</s>
<s>Јер, тамо далеко, поприште се зари</s>
<s>Овом истом крвљу што овде почива:</s>
<s>Овде изнад оца покој господари,</s>
<s>Тамо изнад сина повесница бива.</s>
<s>Зато хоћу мира, да опело служим</s>
<s>без речи, без суза и уздаха меких,</s>
<s>Да мирис тамјана и дах праха здружим</s>
<s>Уз тутњаву муклу добоша далеких.</s>
<s>Стојте, галије царске!</s><s>У име свесне поште</s>
<s>Клизите тихим ходом.</s>
<s>Опело држим, какво не виде небо јоште</s>
<s>Над овом светом водом!</s>
<s>П
Први светски рат
1917.</s>
|
1772 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%81 | Врбас | <s>Јован Дучић
Јован Дучић на српској Википедији</s>
<s>Врбас</s>
<s>Носи , реко српска , крв наших синова ,</s>
<s>јер крваве реке свуд су наше међе :</s>
<s>мачеви убица сви су истог кова -</s>
<s>сад носи унуке куд носаше пређе .</s>
<s>Прими крв нејачи у светле ти пене ,</s>
<s>сто пута је за те и пре умирала:</s>
<s>да је не полочу погане хијене</s>
<s>да не метну у њу отрова и кала .</s>
<s>Наше су победе и заставе наше</s>
<s>твој велики завет гордости и беса -</s>
<s>једине у теби што се огледаше ,</s>
<s>и једине овде дигле у небеса .</s>
<s>Беше тада славна а сад си и света ,</s>
<s>певај сва крвава кроз њиве и луге .</s>
<s>Наша звезда славе сад и даље цвета :</s>
<s>пре свачији сужњи нег' ичије слуге .</s>
<s>Носи мора крви да их не покраду ,</s>
<s>носи реко српска , крв невиних жртви :</s>
<s>радосне победе хероји нам даду ,</s>
<s>али страшну правду извојују мртви .</s>
<s>Врбас</s>
|
1773 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%20%D0%BE%20%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%83 | Закон о електронском потпису | <s>ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОТПИСУ</s>
<s>-{I}- ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Овим законом уређује се употреба електронског потписа у правним пословима и другим правним радњама, пословању, као и права, обавезе и одговорности у вези са електронским сертификатима, ако посебним законима није другачије одређено.</s>
<s>Одредбе овог закона примењују се на општење органа, општење органа и странака, достављање и израду одлуке органа у електронском облику у управном, судском и другом поступку пред државним органом - ако је законом којим се уређује тај поступак прописана употреба електронског потписа.</s>
<s>Поједини изрази који се користе у овом закону имају следеће значење:</s>
<s>1. „Електронски документ“ - документ у електронском облику који се користи у правним пословима и другим правним радњама, као и у управном, судском и другом поступку пред државним органом;
2. „Електронски потпис“ - скуп података у електронском облику који су придружени или су логички повезани са електронским документом и који служе за идентификацију потписника;
3. „Квалификовани електронски потпис“ - електронски потпис којим се поуздано гарантује идентитет потписника, интегритет електронских докумената, и онемогућава накнадно порицање одговорности за њихов садржај, и који испуњава услове утврђене овим законом;
4. „Потписник“ - лице које поседује средства за електронско потписивање и врши електронско потписивање у своје име или у име правног или физичког лица;
5. „Подаци за формирање електронског потписа“ - јединствени подаци, као што су кодови или приватни криптографски кључеви, које потписник користи за израду електронског потписа;
6. „Средства за формирање електронског потписа“ - одговарајућа техничка средства (софтвер и хардвер) која се користе за формирање електронског потписа, уз коришћење података за формирање електронског потписа;
7. „Средства за формирање квалификованог електронског потписа“ - средства за формирање електронског потписа која испуњавају услове утврђене овим законом;
8. „Подаци за проверу електронског потписа“ - подаци, као што су кодови или јавни криптографски кључеви, који се користе за проверу и оверу електронског потписа;
9. „Средства за проверу електронског потписа“ - одговарајућа техничка средства (софтвер и хардвер) која служе за проверу електронског потписа, уз коришћење података за проверу електронског потписа;
10.</s><s>„Средства за проверу квалификованог електронског потписа“ - средства за проверу електронског потписа која испуњавају услове утврђене овим законом;
11.</s><s>„Електронски сертификат“ - електронски документ којим се потврђује веза између података за проверу електронског потписа и идентитета потписника;
12.</s><s>„Квалификовани електронски сертификат“ - електронски сертификат који је издат од стране сертификационог тела за издавање квалификованих електронских сертификата и садржи податке предвиђене овим законом;
13.</s><s>„Корисник“ - правно лице, предузетник, државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе или физичко лице коме се издаје електронски сертификат;
14.</s><s>„Сертификационо тело“ - правно лице које издаје електронске сертификате у складу са одредбама овог закона.</s>
<s>Електронском документу се не може оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику.</s>
<s>Став 1 овог члана се не примењује на:</s>
<s>1. правне послове којима се врши пренос права својине на непокретности или којима се установљавају друга стварна права на непокретностима;
2. изјаве странака и других учесника у поступку за расправљање заоставштине, форму завештања, уговоре о уступању и расподели имовине за живота, уговоре о доживотном издржавању и споразуме у вези са наслеђивањем, као и друге уговоре из областа наследног права;
3. уговоре о утврђивању имовинских односа између брачних другова;
4. уговоре о располагању имовином лица којима је одузета пословна способност;
5. уговоре о поклону;
6. друге правне послове или радње, за које је посебним законом или на основу закона донетих прописа, изричито одређена употреба својеручног потписа у документима на папиру или овера својеручног потписа.</s>
<s>Ако је законом или другим прописом предвиђено да одређени документ треба чувати, то се може учинити и у електронском облику, под условом да је електронски документ:</s>
<s>1. доступан и да је на располагању за каснију употребу;
2. сачуван у облику у коме је формиран или примљен;
3. сачуван на начин који омогућава идентификацију времена и места настанка или пријема, и лица које га је формирало;
4. формиран применом технологије и поступака који омогућавају да се на поуздан начин може утврдити било каква измена у електронском документу.</s>
<s>Обавеза чувања документа из става 1 овог члана, не односи се на податке чији је једини циљ да омогуће пријем или слање електронског документа (комуникациони подаци).</s>
<s>Лица која чувају електронске документе који су електронски потписани, дужна су да чувају податке и средства за проверу електронског потписа онолико времена колико се чувају сами документи.</s>
<s>-{II}- ЕЛЕКТРОНСКИ ПОТПИС И КВАЛИФИКОВАНИ ЕЛЕКТРОНСКИ ПОТПИС</s>
<s>Електронски потпис може имати правно дејство и може се користити као доказно средство у законом уређеном поступку, осим када се, у складу са посебним законом, захтева да само својеручни потпис има правно дејство и доказну снагу.</s>
<s>Квалификовани електронски потпис, мора да задовољи следеће услове:</s>
<s>1. искључиво је повезан са потписником;
2. недвосмислено идентификује потписника;
3. настаје коришћењем средстава којима потписник може самостално да управља и која су искључиво под надзором потписника;
4. директно је повезан са подацима на које се односи, и то на начин који недвосмислено омогућава увид у било коју измену изворних података;
5. формиран је средствима за формирање квалификованог електронског потписа;
6. проверава се на основу квалификованог електронског сертификата потписника.</s>
<s>Средства за формирање квалификованог електронског потписа су средства која морају да обезбеде:</s>
<s>1. да се подаци за формирање квалификованог електронског потписа могу појавити само једном и да је обезбеђена њихова поверљивост;
2. да се из података за проверу квалификованог електронског потписа, не могу у разумно време и тренутно доступним средствима, добити подаци за формирање квалификованог електронског потписа;
3. да квалификовани електронски потпис буде заштићен од фалсификовања употребом тренутно доступне технологије;
4. да подаци за формирање квалификованог електронског потписа буду поуздано заштићени од неовлашћеног коришћења.</s>
<s>Средства за формирање квалификованог електронског потписа, приликом формирања потписа, не смеју променити податке који се потписују или онемогућити потписнику увид у те податке пре процеса формирања квалификованог електронског потписа.</s>
<s>Средства за проверу квалификованог електронског потписа су средства која обезбеђују:</s>
<s>1. поуздано утврђивање да подаци коришћени за проверу електронског потписа одговарају подацима приказаним лицу које врши проверу;
2. поуздано верификовање потписа и коректно приказивање резултата провере;
3. омогућавање поузданог увида у садржај потписаних података;
4. поуздано верификовање аутентичности и валидности електронског сертификата потписника у тренутку провере електронског потписа;
5. коректно приказивање идентитета потписника;
6. да се било које измене у потписаним подацима поуздано открију.</s>
<s>Квалификовани електронски потпис у односу на податке у електронском облику има исто правно дејство и доказну снагу као и својеручни потпис, односно својеручни потпис и печат, у односу на податке у папирном облику.</s>
<s>Министарство надлежно за информационо друштво (у даљем тексту: надлежни орган) прописује техничко-технолошке поступке за формирање квалификованог електронског потписа и критеријуме које треба да испуне средства за формирање квалификованог електронског потписа.</s>
<s>-{III}- ЕЛЕКТРОНСКИ СЕРТИФИКАТИ И СЕРТИФИКАЦИОНА ТЕЛА</s>
<s>Електронски сертификат, у смислу овог закона, је електронска потврда којом се потврђује веза између података за проверу електронског потписа и идентитета потписника.</s>
<s>Електронске сертификате издаје сертификационо тело.</s>
<s>Сертификационо тело у смислу овог закона јесте правно лице које другим правним и физичким лицима пружа услуге издавања електронских сертификата, као и друге услуге повезане са овом делатношћу.</s>
<s>Сертификационим телима није потребна посебна дозвола за издавање електронских сертификата.</s>
<s>Надлежни орган води евиденцију сертификационих тела.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да надлежном органу пријави почетак обављања услуга издавања електронских сертификата, најмање 15 дана пре почетка рада.</s>
<s>Надлежни орган евидентира сертификационо тело одмах након подношења пријаве којом се надлежни орган обавештава о почетку обављања услуга.</s>
<s>Надлежни орган прописује садржај и начин вођења евиденције, обрасце пријаве за упис у евиденцију, пријаве за упис промена као и врсту, садржај и начин достављања документације неопходне за увођење у евиденцију.</s>
<s>Квалификовани електронски сертификат, у смислу овог закона, је електронски сертификат који издаје сертификационо тело за издавање квалификованих електронских сертификата и који мора да садржи:</s>
<s>1. ознаку о томе да се ради о квалификованом електронском сертификату;
2. скуп података који јединствено идентификује правно лице које издаје сертификат;
3. скуп података који јединствено идентификује потписника;
4. податке за проверу електронског потписа, који одговарају подацима за израду квалификованог електронског потписа а који су под контролом потписника;
5. податке о почетку и крају важења електронског сертификата;
6. идентификациону ознаку издатог електронског сертификата;
7. квалификовани електронски потпис сертификационог тела које је издало квалификовани електронски сертификат;
8. ограничења везана за употребу сертификата, ако их има.</s>
<s>Сертификационо тело за издавање квалификованих електронских сертификата мора испуњавати следеће услове:</s>
<s>1. способност за поуздано обављање услуга издавања електронских сертификата;
2. безбедно и ажурно вођење регистра корисника као и спровођење безбедног и тренутног опозива електронског сертификата;
3. обезбеђивање тачног утврђивања датума и времена издавања или опозива електронског сертификата;
4. да извршава проверу идентитета и, ако је потребно, других додатних обележја лицу којем се издаје сертификат, на поуздан начин и у складу са прописима;
5. да има запослена лица са специјалистичким знањима, искуством и стручним квалификацијама потребним за вршење услуге издавања електронских сертификата, а нарочито у односу на: управљачке способности, стручност у примени технологија електронског потписа и одговарајућих сигурносних процедура и безбедну примену одговарајућих административних и управљачких поступака који су усаглашени са признатим стандардима;
6. да користи поуздане системе и производе који су заштићени од неовлашћених измена и који обезбеђују техничку и криптографску сигурност процеса;
7. да предузима мере против фалсификовања електронских сертификата, а у случајевима у којима генерише податке за формирање, електронског потписа да гарантује тајност процеса формирања тих података;
8. да обезбеди финансијске ресурсе за осигурање од ризика и одговорности за могућу штету насталу вршењем услуге издавања електронских сертификата;
9. да обезбеди чување свих релевантних информација које се односе на електронске сертификате у прописаном временском периоду и то у изворном облику;
10. да не чува и не копира податке за формирање електронског потписа за лица у чије име пружа ту услугу;
11. да обезбеди системе за физичку заштиту уређаја, опреме и података, и сигурносна решења за заштиту од неовлашћеног приступа;
12. да информише лица која траже издавање квалификованог електронског сертификата о тачним условима издавања и коришћења тог сертификата, укључујући било која ограничења у коришћењу, као и о поступцима за решавање спорова.</s><s>Такве информације, које могу бити достављене електронски, морају бити написане и припремљене у разумљивом облику на српском језику.</s><s>Одговарајући делови тих информација морају бити расположиви на захтев трећим лицима која користе електронски сертификат;
13. да користи поуздан систем управљања електронским сертификатима у облику који омогућава њихову проверу како би:</s>
<s>(а) унос и промене радила само овлашћена лица;
(б) могла бити проверена аутентичност информација из сертификата;
(в) електронски сертификати били јавно расположиви за претраживање само у оним случајевима за које је власник сертификата дао сагласност;
(г) било која техничка промена која би могла да наруши безбедносне захтеве била позната сертификационом телу.</s>
<s>Надлежни орган прописује ближе услове и начин провере испуњености услова из става 1 овог члана.</s>
<s>Надлежни орган води Регистар сертификационих тела за издавање квалификованих електронских сертификата у Републици Србији (у даљем тексту: Регистар).</s>
<s>Надлежни орган прописује садржај и начин вођења Регистра, начин подношења захтева за упис у Регистар, потребну документацију уз захтев, образац захтева, као и начин објављивања података из Регистра.</s>
<s>Ако сертификационо тело испуњава услове из члана 18 овог закона, надлежни орган доноси решење о упису у Регистар.</s>
<s>Решење се доноси на захтев сертификационог тела, у року од 30 дана од дана подношења уредног захтева.</s>
<s>Решење мора да садржи регистарски број под којим је сертификационо тело уписано у Регистар и датум уписа у Регистар.</s>
<s>Сертификационо тело може почети да пружа услуге издавања квалификованих електронских сертификата даном уписа у Регистар.</s>
<s>Сертификациона тела која су уписана у Регистар могу ту чињеницу да назначе у издатим квалификованим сертификатима.</s>
<s>Издавање квалификованих електронских сертификата може обављати и орган државне управе, у складу са посебним прописима.</s>
<s>Регистар и евиденција сертификационих тела доступни су јавности.</s>
<s>-{IV}- ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ КОРИСНИКА И СЕРТИФИКАЦИОНИХ ТЕЛА</s>
<s>Електронски сертификат се може издати кориснику на његов захтев, о чему се закључује посебан уговор.</s>
<s>Корисник је слободан у избору сертификационог тела, осим у случајевима предвиђеним посебним прописима.</s>
<s>Корисник може користити услуге сертификације једног или више сертификационих тела.</s>
<s>Квалификовани електронски сертификат може се издати сваком лицу на његов захтев, на основу несумњиво утврђеног идентитета и осталих података о лицу које је поднело захтев.</s>
<s>Корисник је дужан да чува средства и податке за формирање електронског потписа од неовлашћеног приступа и употребе, и исте користи у складу са одредбама овог закона.</s>
<s>Корисник је дужан да достави сертификационом телу све потребне податке и информације о променама које утичу или могу утицати на тачност утврђивања идентитета потписника одмах, а најкасније у року од седам дана од дана настанка промене.</s>
<s>Корисник је дужан да одмах затражи опозив свог сертификата у свим случајевима губитка или оштећења средстава или података за формирање електронског потписа.</s>
<s>Корисник одговара за неправилности које су настале због неиспуњавања обавеза утврђених одредбама чл. 25 и 26 овог закона.</s>
<s>Корисник може бити ослобођен одговорности у случајевима када се може доказати да оштећено лице није предузело или је погрешно предузело радње за проверу електронског потписа и електронског сертификата.</s>
<s>Сертификационо тело за издавање квалификованих електронских сертификата дужно је да:</s>
<s>1. обезбеди да сваки издати квалификовани електронски сертификат садржи све потребне податке у складу са чланом 17 овог закона;
2. изврши потпуну проверу идентитета корисника за кога врши услуге сертификације;
3. обезбеди тачност и целовитост података које уноси у евиденцију издатих сертификата;
4. унесе у сваки сертификат основне податке о свом идентитету;
5. омогући сваком заинтересованом лицу увид у идентификационе податке сертификационог тела и увид у решење за издавање квалификованих електронских сертификата;
6. води ажурну, тачну и безбедним мерама заштићену евиденцију издатих електронских сертификата која мора да буде јавно доступна, осим у случајевима када власник сертификата изричито захтева да његови подаци не буду јавно доступни;
7. води тачну и безбедним мерама заштићену евиденцију неважећих електронских сертификата;
8. обезбеди видљив податак о тачном датуму и времену (сат и минут) издавања односно опозива електронских сертификата у евиденцији издатих електронских сертификата;
9. поступа по одредбама закона и других прописа којима је уређена заштита личних података.</s>
<s>Сертификационо тело за издавање квалификованих електронских сертификата је дужно да, пре закључивања уговора из члана 23 став 1 овог закона, обавести лице које је поднело захтев за издавање квалификованог електронског сертификата о свим важним околностима његове употребе.</s>
<s>Обавештење из става 1 овог члана садржи:</s>
<s>1. извод из садржаја важећих прописа, интерних правила и других услова који се односе на употребу електронског сертификата;
2. податке о евентуалним ограничењима употребе електронског сертификата;
3. податке о одговарајућим правним лековима у случају спора;
4. податке о мерама које треба да реализују корисници сертификата и о потребној технологији за безбедно електронско потписивање и проверавање електронских потписа.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да прекине услугу сертификације, односно изврши опозив издатих квалификованих електронских сертификата, у случајевима кад:</s>
<s>1. опозив сертификата захтева власник сертификата или његов пуномоћник;
2. власник сертификата изгуби пословну способност, или је престао да постоји или су се промениле околности које битно утичу на важење сертификата;
3. утврди да је податак у сертификату погрешан или је сертификат издат на основу погрешних података;
4. утврди да су подаци за проверу електронског потписа или информациони систем сертификационог тела угрожени на начин који утиче на безбедност и поузданост сертификата;
5. утврди да су подаци за електронско потписивање или информациони систем власника сертификата угрожени на начин који утиче на поузданост и безбедност израде електронског потписа;
6. престаје са радом или му је рад забрањен, а издати сертификати су важећи.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да ажурно води евиденцију свих опозваних електронских сертификата.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да обавести корисника о опозиву електронског сертификата у року од 24 часа од примљеног обавештења односно настанка околности због којих се електронски сертификат опозива.</s>
<s>Сертификационо тело које издаје квалификоване електронске сертификате је дужно да чува комплетну документацију о издатим и опозваним електронским сертификатима као средство за доказивање и верификацију у управним, судским и другим поступцима најмање десет година по престанку важења квалификованих електронских сертификата.</s>
<s>Подаци из става 1 овог члана могу се чувати у електронском облику.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да о раскиду уговора због потребе односно намере престанка обављања делатности, обавести сваког корисника и надлежни орган најмање три месеца пре настанка ових околности.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да обезбеди код другог сертификационог тела наставак обављања услуге сертификације за кориснике којима је издало сертификате, а уколико за то нема могућности, дужно је да опозове све издате сертификате и о томе одмах обавести надлежни орган.</s>
<s>Сертификационо тело које прекида са обављањем послова сертификације дужно је да достави сву документацију у вези са обављањем услуге сертификације другом сертификационом телу на кога преноси обавезе обављања услуге сертификације, односно надлежном органу ако нема другог сертификационог тела.</s>
<s>Надлежни орган мора одмах, на трошак сертификационог тела, извршити опозив свих сертификата које је издало сертификационо тело које је из било којих разлога прекинуло обављање сертификације, а није обезбедило настављање обављања сертификације код другог сертификационог тела и није опозвало издате сертификате.</s>
<s>Надлежни орган прописује најнижи износ осигурања од ризика и одговорности за могућу штету насталу вршењем услуге издавања електронских сертификата.</s>
<s>Сертификационо тело које издаје квалификоване електронске сертификате или гарантује за квалификоване електронске сертификате другог сертификационог тела, одговорно је за штету причињену лицу које се поуздало у тај сертификат, ако:</s>
<s>1. информација коју садржи квалификовани електронски сертификат није тачна у тренутку његовог издавања;
2. сертификат не садржи све елементе прописане за квалификовани електронски сертификат;
3. није проверило да потписник у тренутку издавања сертификата поседује податке за израду електронског потписа који одговарају подацима за проверу електронског потписа који су дати, односно идентификовани у сертификату;
4. не обезбеди да се подаци за израду и подаци за проверу електронског потписа могу користити комплементарно, у случају када те податке генерише сертификационо тело;
5. пропусти да опозове сертификат у складу са одредбама члана 30 овог закона;
6. сертификат не садржи информације о ограничењима која се односе на употребу сертификата, а која су садржана у уговору са корисником.</s>
<s>Сертификационо тело није одговорно за штету из става 1 овог члана, ако докаже да је поступало у складу са законом и својим општим и интерним правилима рада.</s>
<s>Сертификационо тело није одговорно за штету која је настала због коришћења сертификата изван ограничења, уколико су та ограничења јасно назначена у сертификату.</s>
<s>Електронски сертификати које издаје страно сертификационо тело равноправни су са домаћим електронским сертификатима.</s>
<s>Квалификовани електронски сертификати издати од стране иностраних сертификационих тела равноправни су са домаћим:</s>
<s>1. ако је инострано сертификационо тело добило решење од надлежног органа, у складу са одредбама чл. 18 и 20 овог закона; или
2. ако потичу из земље са којом постоји билатерални споразум о међусобном признавању квалификованих електронских сертификата.</s>
<s>-{V}- НАДЗОР</s>
<s>Надлежни орган врши инспекцијски надзор над применом овог закона и радом сертификационих тела.</s>
<s>Надзор над радом сертификационих тела на пословима прикупљања, употребе и заштите личних података корисника врше органи одређени законом и другим прописима којима се уређује заштита личних података.</s>
<s>У оквиру инспекцијског надзора регистрованих и евидентираних сертификационих тела надлежни орган:</s>
<s>1. утврђује да ли су испуњени услови прописани овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона;
2. контролише правилност примене прописаних поступака и организационо-техничких мера, примену интерних правила која су у вези са условима прописаним овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона;
3. врши контролу поступка издавања, чувања и опозива електронских сертификата;
4. врши контролу законитости обављања других услуга сертификационих тела.</s>
<s>У вршењу инспекцијског надзора над радом сертификационих тела овлашћена лица надлежног органа имају право и дужност да:</s>
<s>1. прегледају акте и сву документацију која је повезана са том делатношћу;
2. провере његове пословне просторије, информациони систем, рачунарску мрежу, осталу опрему, техничку документацију, као и сигурносне мере које се предузимају;
3. изврше увид у целокупну документацију, ради обезбеђивања доказа или тачног утврђивања евентуалне нерегуларности.</s>
<s>Овлашћено лице надлежног органа је дужно да чува као службену тајну све податке о сертификатима и личне податке о кориснику сертификата.</s>
<s>Овлашћено лице надлежног органа решењем:</s>
<s>1. забрањује употребу неадекватних поступака и инфраструктуре, и даје рок сертификационом телу у којем је оно дужно да обезбеди адекватне поступке и инфраструктуру;
2. привремено забрањује пословање сертификационог тела до отклањања неадекватности поступака и инфраструктуре;
3. наређује привремени опозив неког или свих сертификата издатих од стране сертификационог тела, ако постоји основана сумња да се ради о неадекватном поступку или фалсификату.</s>
<s>У случају привремене забране пословања, сертификати издати до дана настанка узрока због којих је изречена мера забране, остају у важности.</s>
<s>Ако сертификационо тело за издавање квалификованих електронских сертификата престане да испуњава услове прописане овим законом надлежни орган доноси решење о његовом брисању из регистра сертификационих тела за издавање квалификованих електронских сертификата.</s>
<s>Решење из става 1 овог члана коначно је и против њега се може водити управни спор.</s>
<s>Сертификационо тело је дужно да у циљу спровођења надзора омогући овлашћеним лицима надлежног органа приступ у своје пословне просторије и увид у податке о пословању, увид у пословну документацију, приступ регистру корисника и примењеној рачунарској опреми и уређајима.</s>
<s>-{VI}- КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Новчаном казном од 100.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај корисник - правно лице:</s>
<s>1. које не чува средства и податке за формирање електронског потписа од неовлашћеног приступа и употребе и ако исте не користи у складу са одредбама овог закона (члан 25);
2. које у прописаном року не достави сертификационом телу потребне податке и информације о променама које утичу или могу утицати на тачност утврђивања идентитета потписника (члан 26 став 1);
3. које одмах не достави сертификационом телу захтев за опозив електронског сертификата (члан 26 став 2).</s>
<s>Корисник - предузетник казниће се за прекршаје из става 1 овог члана новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.</s>
<s>Одговорно лице у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије и органу локалне самоуправе казниће се за прекршаје из става 1 овог члана новчаном казном од 12.000 до 20.000 динара.</s>
<s>Корисник - физичко лице казниће се за прекршаје из става 1 овог члана новчаном казном од 12.000 до 20.000 динара.</s>
<s>Новчаном казном од 200.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај сертификационо тело ако:</s>
<s>1. не пријави надлежном органу почетак обављања услуга издавања електронских сертификата (члан 15);
2. изда квалификовани електронски сертификат који не садржи све потребне податке (члан 17);
3. чува и копира податке за формирање електронског потписа за лица у чије име пружа ту услугу (члан 18 став 1 тачка 10);
4. не обавести корисника коме издаје електронски сертификат о свим тачним условима издавања и коришћења електронског сертификата (члан 18 став 1 тачка 12);
5. не испуњава обавезе прописане чланом 28 овог закона;
6. не прекине услуге сертификације односно не изврши опозив издатих квалификованих електронских сертификата у прописаним случајевима (члан 30 став 1);
7. не води ажурно евиденцију свих опозваних електронских сертификата (члан 30 став 2);
8. не обавести корисника о опозиву електронског сертификата у прописаном року (члан 30 став 3);
9. не чува комплетну документацију о издатим и опозваним квалификованим електронским сертификатима у предвиђеном року (члан 31 став 1);
10. благовремено не обавести кориснике којима је издало електронске сертификате и надлежни орган о околностима које могу довести до престанка обављања услуга сертификације (члан 32 став 1);
11. не омогући овлашћеним лицима надлежног органа приступ у своје пословне просторије и увид у податке о пословању, увид у пословну документацију, приступ регистру корисника, рачунарској опреми и уређајима (члан 38).</s>
<s>Одговорно лице у сертификационом телу казниће се за прекршај из става 1 овог члана новчаном казном од 15.000 до 20.000 динара.</s>
<s>Новчаном казном од 200.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај - правно лице у случају да не чува податке и средства за проверу електронског потписа онолико времена колико се чувају сама електронска документа (члан 5).</s>
<s>Предузетник казниће се за прекршај из става 1 овог члана новчаном казном од 100.000 до 200.000 динара.</s>
<s>Одговорно лице у правном лицу, државном органу, органу територијалне аутономије и органу локалне самоуправе казниће се за прекршај из става 1 овог члана новчаном казном од 12.000 до 20.000 динара.</s>
<s>-{VII}- ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Надлежни орган доноси подзаконска акта за спровођење овог закона у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.</s>
<s>Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.</s>
<s>„Службени гласник РС“, број 135/2004</s>
<s>Закони Републике Србије</s>
|
1775 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5 | Начертаније | <s></s>
<s>Начертаније</s>
<s>Србија се мора и у том смотренију у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност, или тако рећи да састави себи једну домаћу политику по којим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља.</s>
<s>Движеније и таласање меду Славенима почело је већ, и заиста никад престати неће.</s><s>Србија мора ово движеније а и ролу или задатак, који ће она у том движенију за извршење имати, врло добро упознати.</s>
<s>Ако Србија добро пројесапи шта је она сад? у каквом се псоложенију налази? и какви њу народи окружавају? то се она мора уверити о томе, да је она мала, да она у овом стању остати не сме, и да она само у сојузу са осталим окружавајућим је народима за постићи своју будућност свој задатак имати мора.</s>
<s>Из овог познања проистиче черта и темељ српске политике, да се она не ограничава на садашње њене границе, но да тежи себи приљубити све народе српске који ју окружавају.</s>
<s>Ако Србија ову политику крјепко не буде следовала, и што је горе, ако је одбаци те не сочини овом задатку добро размишљен план, то ће она од иностраних бура као мала лада овамо и онамо бацана бити, док најпосле на какав голем камен не намери, на коме ће се сва раздробити.</s>
<s>Политика Србије</s>
<s>Турско царство мора се распадати, и то распадање може се само на два начина догодити.</s>
<s>Или ће царство то бити раздељено; или
Биће оно на ново сазидано од својих христијанских житеља.</s>
<s>Примјечанија о раздељењу царства</s>
<s>О случају овом нећемо опширно говорити, но само то приметити морамо да би при овом догађају Русија и Аустрија главне роле играти морале, јер су оне суседне и граничеће силе.</s>
<s>Ове две силе лако би се могле погодити и сложити, које ће земље и предјели којој припасти.</s><s>Аустрија само за притјажавањем западних, а Русија за освојењем источних земаља тежити може.</s><s>И по томе може бити да би права линија од Видина до Салоника повучена, могла ово питање на задовољство обадвеју страна рјешити.</s><s>Тако дакле у случају раздељења, сви Срби само Аустрији пали би у дјел.</s><s>Аустрија и Русија знаду то одвећ добро да турско царство као такво, дугу будућност неће имати.</s><s>Обе државе ову прилику употребљују да учине своје границе што скорије раширити.</s><s>Оба две оне на томе раде свакојако, да предупреде и препрече да се на место турског друго христијанско царство изроди; јер би онда за Русију ишчезла лепа надежда и пријатан изглед, да ће Цариград узети и држати, које је њен најмилији план од Петра Великога; а за Аустрију породила би се отуда грозећа опасност да ће Јужне Словене своје изгубити.</s>
<s>Аустрија дакле мора под свима опстојатељствима бити непрестано непријатељ србске државе; споразумјеније дакле и слога са Аустријом јесте за Србију политичка немогућност; јер би она сама себи уже на врат бацила.</s><s>Само Аустрија и Русија могу радити о пропасти и раздељењу турског царства.</s><s>Оне се о томе брину.</s><s>Русија ово стање већ од много година преправља и приуготовљава.</s><s>Сад већ и Аустрија не може иначе, него мора и она помагати и за себе гледати као што је и при раздељењу Пољске чинила.</s><s>Природно је да се све остале силе под предводитељством Француске и Енглеске овом раширавању и повећању Русије и Аустрије противе.</s><s>Оне ће може бити сматрати за најбоље средство, којим би се ово раздељење предупредити могло, да се турско царство у једну нову независну христијанску државу промени, јер овако би се празно место после пропасти Турске испунило и тако би се само могло равновјесије европејско у целости задржати.</s><s>Осим тога друге помоћи нема.</s>
<s>Српска држава која је већ срећно почела, но која се распростирати и ојачати мора, има свој основ и темељ тврди у царству српском 13-га и 14-га стољетија и у богатој и славној српској историји.</s><s>По историји овој зна се да су српски цареви почели били грчком царству мах отимати и скоро би му конац учинили те би тако на место пропадшег источно-римског царства србско-славенско царство поставили и ово накнадили.</s><s>Цар Душан силни примио је већ грб царства грчког.</s><s>Долазак Турака прекинуо је ову промену и препречио је овај посао за дуго време, но сад, пошто је сила турска сломљена и уништена тако рећи, треба да почне исти онај дух дејствовати, права своја на ново тражити, и прекинути посао на ново наставити.</s>
<s>Овај темељ и ове основе зидања царства србског ваља дакле сад од развалина и насутима све већма чистити и ослободити, на видик изнети, и тако на овако твердом и сталном историческом фундаменту ново зидање опет предузети и наставити.</s><s>Чрез то ће ово предпријатије у очима свију народа а и самих кабинета, неисказану важност и високу вредност задобити; јер ћемо онда ми Срби пред свет изићи као прави наследници великих наших отаца који ништа ново не чине но своју дедовину понављају.</s><s>Наша дакле садашњост неће бити без сојуза са прошлошћу, него ће ова чинити једно зависеће, саставно и устројено цело, и зато Србство, његова народност и његов државни живот стоји под заштитом светог права историческог.</s><s>Нашем тежењу не може се пребацити, да је оно нешто ново, неосновано, да је оно револуција и преврат, него сваки мора признати да је оно политички потребно, да је у прастаром времену основано и да корен свој у пређашњем државном и народном животу Срба има, који корен само нове гране тера и на ново процветати почиње.</s>
<s>Ако се ново препорођење српског царства с ове тачке сматра, онда ћеду и остали Јужни Словени идеју ову врло лако разумети а и с радостију примити, јер ваљда ни у једној европејској земљи не живи тако спомен историческе прошлости код народа, као код Славена турских, код којих је живо и вјерно опомињање свију скоро славних мужева и догађаја историје њихове још и данас.</s><s>И зато се може сигурно рачунати да ће посао овај у народу драговољно примљен бити и нису потребна десетољетна дејствовања у народу да би он само корист и ползу овог самосталног владања разумети могао.</s>
<s>Срби су се меду свима Славенима у Турској први собственим средствима и снагом за своју слободу борили; сљедователно они имају први и пуно право к томе да овај посао и даље управљају.</s><s>Већ сада на многим местима и у неким кабинетима предвиде и слуте то: да Србима велика будућност предстоји и то је оно што је позорност целе Европе на Србију навукло.</s><s>Кад ми не би даље мислили него само на књажевство као што је сад, и кад не би у овом књажевству клица будућег српског царства лежала, онда не би се свет више и дуже са Србијом занимао него што је са Молдавским и Влашким књажевствима чинило, у којима нема самостално начело живота и који се дакле само као привјесци Русије сматрају.</s>
<s>Нова србска држава на југу подавала би Европи све гаранције да ће она бити врсна и крјепка држава и која ће се моћи меду Аустријом и Русијом одржати.</s><s>Географическоје положеније земље, површина земаљска, богатство на природне производе и војени дух житеља, даље узвишено и ватрено чувство народности, једнако порекло, један језик - све то показује на њену сталност и велику будућност.</s>
<s>О средствима, којима би се цјељ србска постићи могла</s>
<s>Кад се са опредјеленошћу зна шта се хоће и кад се стално и крјепко хоће, онда ћеду се средства за постижење назначене цјели потребна код једног способног правитељства и лако и скоро наћи, јер народ је српски тако добар, да се с њим све, но само разумно постићи може.</s>
<s>Уводна средства</s>
<s>Да би се опредјелити могло шта се учинити може и како се у послу поступити има, мора правитељство знати у каквом се положенију свагдар налазе народи разних провинција Србију окружавајућих.</s><s>Ово је главно условије тачног определенија средства.</s><s>За ову цјел треба пре свега оштроумне, од предпоњатија не заузете и правитељству верне људе као испитатеље стања ових народа и земаља послати и ови би морали после свог повратка тачно писмено известије о ствари дати.</s><s>Нарочито се треба известити о Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Албанији.</s><s>У исто време нужно је да се тачно познаје и стање Славоније, Хрватске и Далмације а разуме се да у ово спадају и народи Срема, Баната и Бачке.</s>
<s>Овим агентима нужно је дати наставленија којим ће начином ове земље обићи и пропутовати.</s><s>Између прочег треба им назначити која места и која лица треба нарочито да упознаду и да извиде.</s><s>Поред материјалних инструкција треба им дати и једну обшту, главну инструкцију, у којој ћеду бити следујуће тачке опредјељене које ће ти испитатељи испунити морати.</s>
<s>1-во.</s><s>Расуздаваћеду политическо стање земље, особито партаје у њој налазеће се; купићеду белешке по којима би се народ боље упознати и чувства срца његовог, дакле тајне жеље његове сазнати могле; но пре свега назначићеду оно што се као припозната и већ јавно изречена народна потреба сматрати мора.</s>
<s>2-го.</s><s>Нарочито треба пазити на војено стање народа и земље; као на ратни дух, наоружаност народа, после число и расположење правилне војске; где се налазе ратни магазини и арсенали; где се у земљи производе ратне потребе као џебана и оружје; или од куд се добијају и у земљу уносе итд.</s>
<s>3-ће.</s><s>Сочинићеду описаније или карактеристику и списак од најважнији и највећи уплив имајући мужева, не изузимајући из тога ни оне који би противници Србије били.</s>
<s>4-то.</s><s>Што се у којој провинцији о Србији мисли, шта народ од Србије очекује, и шта ли људи од ње желе и чега се од ње боје.</s>
<s>Наравно се још овом настављенију и то додати мора шта сваки изасланик о србској политики за сад казати и саобштити сме и може; које и какве надежде пробудити сме и нашто позорност и вниманије особито ондашњи пријатеља Србије обратити му ваља.</s>
<s>Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске</s>
<s>Бугарска је између свију словенски земаља најближа славном граду царства турског; највећа част ове земље лако је приступна; овде се налазе најважније војне позиције Турака и већа половина њиове војске.</s><s>Ни у којој другој европској земљи не држи се Турчин да је тако сигуран и још сад господар као у овој; осим тога су Бугари скоро сви оружја лишени, и научили су већ слушати и радити, покорност и посао ушли су код њих у обичај.</s><s>Но ова примјечанија не треба да нас поремете да праву вредност Бугара не припознамо, или што је још горе да их презремо.</s><s>Истина је то по несрећи, да Бугари прем да су највећа грана славенског народа у Турској, скоро никако немају поверење у своју собствену снагу и само на спољашна из страних земаља (Русије) долазећа подстреканија усуђују се они упуштати се у покушенија ослободити се.</s><s>Русију они сматрају свагдар као силу која највише за њихово избављење и ослобођење учинити може и хоће, осим што би Русија сама за себе радила и Бугарима у место турског свој јарам много рапавији набацила, но она се ни иначе, као што се је показало, не сме усудити непосредствено са својом војском Бугарима у помоћ притећи, јер је Европа већ упознала праву нарав оних тобож благородних намјера руских у смотренију Турске, и заиста би се особито европејски рат изродио како би Русија још једанпут преко Дунава прећи хтјела.</s><s>Из тог узрока Русија се стара да посредством других дејствује и то произведе што сама непосредствено не може.</s><s>Тако је био књаз Михаило у овом послу њихово безвољно орудије, и она ће заиста желети да се поврати оном плану, који је средством књаза Михаила у дјело приводити почела била.</s>
<s>Но будући да правитељство књаза Александра не притјажава повјерење Русије, јер се оно не да ко слепо орудије њено употребити, то се дакле Русија види приморана да на преврату садањег правитељства ради, како би после његовог паданија једно правитељство за своје планове установити могла.</s>
<s>Сва покушенија за преварити Русију и њу о том уверити да ће садање правитељство следовати њеним плановима, била би посве безуспјешна.</s><s>Кад сама Русија примети да се у Србији самостални народни дух пробуђује, ондај она неће веровати никаквим предложенијама која би јој се чинила, јер Русија је много лукавија него да би се дала у једну замку уплести, која је противна њеним намјеранијама.</s><s>Шта више и то се још даје мислити да би Русија све тежње Србије за ступити у тешњи сојуз и споразумлење са осталим турским Славенима, ако би их само сазнала, само на то употребила, да оне људе, који би овај посао управљали у Турској, Аустрији и осталим влађенијама издаде, како би чрез то Европу уверила да то није Русија него бунтовна и њој противећа се Србија која оваква превратна тежња подпомаже.</s><s>Но поред свега тога Русија ће се радо о овим споразумјенијама известити дати, да би тако траг и течај њихов познати и ове мало по мало за себе узети и употребити могла.</s>
<s>И колико год се Србија самосталније управљала буде, то ће све мање повјерење код Русије имати, и ако Русији никако за руком не испадне да стање у Србији промени и такву самосталну политику Србије уничтожи, она ће се тада јамачно трудити да све турске Славене од Србије одврати, да њих све између себе раздвоји и у неслоги задржи, а сама ће са сваком поједином граном по особ у отношење и споразумљење ступити.</s><s>Ако се дакле Србија при овом утицању не покаже дјејателнија и ревноснија него Русија, то ће њу ова побједити и претећи.</s>
<s>При овом делу треба се обмана чувати.</s><s>Русија се никад пред Србијом понизити неће, а ако она види да Србија неће њој са свим одано и без условија служити, то ће она сва условија гордо и са презрењем одбацити.</s><s>Та она је заиста и мудре совјете собствених својих дипломата, као једног Ливена, жестоко одбацила, управо зато што су ови само привремено попуштање предлагали; може ли се дакле мислити да ће се она према страним поводљивија показати него према својим собственим и верним служитељем?</s><s>Но најпосле кад се у Србији не би нико налазио, који би се Русији безусловно предати хтео, и кад би Русија приморана била са онима радити, који јој само под условијама служити желе, онда се она не би затезала и са овим сојузити се и радити, јер она најпосле не би могла никад Србију са свим оставити, но докле год она налази људи у Србији који се њој безусловно повињују и њу слушају; то ће она свагдар такве Србе предпостављати оним правим патријотама.</s>
<s>Русија не да себи од тако мале државе, као што је Србија условија прописивати; она захтева да се њени совјети као заповести безусловно слушају, и они који њој служити желе морају се њој са свим и предати.</s><s>Истина она се по некада чини да прима све да јој служе, али она их ни у што не употребљава, јер једни не притјажавају њено повјерење, и тако, чрез овакав њен начин поступања, свака прилика ишчезава за моћи њу преварити.</s>
<s>Ако Србија жели из садашњег подчињеног стања извући се и цела, права држава постати, мора ће се трудити да мало по мало политическу моћ Турске уничтожавајући, себи је присвоји; јер управо ово је она точка, у којој се србска и руска политика сукобљавају, пошто и Русија на ослабљење политическе силе царства турског ради.</s><s>Но из овог согласија ипак никако не следује да су цјел и намера обадвеју она иста, и да по томе њихова политика у хармонији и согласију бити мора.</s><s>У кратко да рекнем: Србија мора настојавати да од зданија турске државе само камен по камен оцепљује и прима како би од овог доброг материјала на старом и добром темељу старог царства србског, опет велику нову србску државу саградити и подигнути могла. - Још сад док је Србија под турском владом, даје се ово сазидање приуготовити и приправити, јер се овакви послови не могу у последњем магновенију предузимати и свршити.</s>
<s>Говорено је овде о нарави руске и србске политике обширније, а то управо за то што је Бугарска она земља у којој се руски и српски уплив најпре и највише сусрести мора.</s>
<s>Ми смо овде много о том говорили и доказивали из ког узрока србска политика не може на ће се согласити са оном руском; но ми у исто време и то кажемо, да Србија ни с ким лакше не би могла своју цјел постићи но у согласију с Русијом, али то само онда кад би Русија савршено и потпуно примила и условија Србије, која би под наведену Србијину намеру т. ј. будућност њену у пространом смислу осигурала.</s><s>Један сојуз између Србије и Русије био би заиста најприроднији, но да се тај учини од саме Русије зависи, и Србија треба да га прима с раширеним рукама, али свагдар пошто се увјери да Русија свесрдно и искрено предлаже, који ће само онда моћи бити, ако она од досадање своје системе одступи т.ј. ако уздржи да је за природнији сојуз са Србијом, макар малом, него са Аустријом за које она Западне Славене и чува.</s><s>Премда се ја не надам да ће се Русија икада хтети Србији искрено приклонити, ипак нужно је то овде споменути од какве би то ползе за Србију било, и да таково појавленије требало Србији, јер и ако је тако много говорено против Русије није то из мрзости чињено колико из нужде на коју нас је сама Русија толиким својим поступцима нагнала.</s>
<s>Још неколико речи о Бугарској па ћемо даље прећи.</s><s>Ако смо ми расположење духа народног у Бугарској добро познали, и ако нисмо она родољубива средства која она притјажава отвећ мало уважавали, онда морамо казати да овде већа усиљавања за ослобођење отачества од турског јарма још су далеко.</s><s>И опет Русија главна своја тежења овамо управља, јербо је ова земља управ пред вратима Цариграда и на њеном путу к овом положена; но и отношенију к Србији, Бугарска исто то положеније и значење има које и за Русију.</s><s>Ако Русија само још неколико година овако у Бугарској дејствује, као што је до сад радила и ако за ово време Србија остави да Русија ради тамо без да и Србија што чини, заиста ће међутим Русија толико успјети, да неће ни мало више требати србског уплива у Бугарској.</s><s>Нека ово за Србију буде знак и опомена и нека она не заборави да само ондај политическо пријатељство очекивати може, ако смо љубав нашу према пријатељу већ од пре посведочили и доказали.</s><s>Србија мора за Бугарску нешто учинити, пошто љубав и помоћ мора бити взајмна.</s>
<s>Пошто смо дакле положење за данашњу Бугарску и њену велику знаменитост за Србију укратко означили и пошто смо руски уплив који тамо влада нешто споменули, прелазимо к томе да начертамо неколико уводних средстава за то како ваља србски уплив у Бугарској утемељити.</s>
<s>Бугари немају васпитајућа и учевна заведенија, зато би требало да Србија своје школе Бугарима отвори, и особито да неколико благодјејанија за Бугаре младе, у Србији учеће се, нареди.</s><s>Бугарско свештенство понајвише је грчко, а не народно бугарско; за то би врло пожелателно, и полезно било да би неко число млади Бугара богословију у Србији свршило, па као свештеници у њихово отечество меду свој род се вратило.</s><s>Ваљало би штампати бугарске молитвене и друге црквене књиге и бугарска дјела у Србији; ово важно средство Русија већ одавно употребљава, и Србија мора гледати да Русију у томе претече.</s><s>Потребно је да поуздани и способни људи путују по Бугарској, који би позорност бугарског народа на Србију обратили и у њему пријатељска чувства према Србији и србском правитељству пробудили, и заједно и надежду оживљавали да ће Србија заиста Бугарима за њихово избављење у помоћ притећи и за њихову срећу старати се.</s>
<s>О политики Србије у смотренију Босне, Ерцеговине, Црне Горе и Сјеверне Албаније</s>
<s>Кад ми површину и географско положење ови земаља, ратни дух њихови житеља, и оно мненије и начин мишљења њихов у ближе расмотреније узмемо, ми ћемо лако на ту мисао доћи да је ово она част турског царства, на коју Србија највећи уплив имати може.</s><s>Стално опредјељење и уређење овога уплива чини нам се да је за сад (1844) главни задатак србске политике у Турској.</s>
<s>Кад два суседна народа меду собом ужи и тешњи сојуз закључити желе то се пре свега граница колико је боље могуће отворити мора, да би се непрестано саобраћање што је више можно олакшало и живим учинило Но Србија се од ових својих сународника у Турској као неким кинеским зидом оделила, и саобраштенија је на толико само мало места дозволила, да има кућа у већим варошима, које више врата имају за улазак и излазак не жели књажевство србско.</s><s>Зато нека страже на границама истина не умале, но да се места састанака, изласка и уласка на српској граници умножи спрама Босне.</s><s>А зашто не и Бугарске?</s><s>Уведени састав одјељења могао је у своје време полезан бити; но ту систему и сад још задржати значило би толико колико Србију усамљивати и затварати, а то је њеној будућности и њеном напретку са свим противно.</s><s>Треба на то ићи да се два народа, источно православни и римокатолически међу собом у својој народној политики разумеду и сложе, јер само тако може се са добрим успјехом ова политика следовати.</s><s>Србије је дужност да главне основе ове политике оба двема частима народа ондашњих предложи, јер она у овом дјелу може са важношћу поступати, које она по праву дипломатически признати и по многогодишњем искуству чинити је дужна.</s><s>Једна од главних основа назначава се: начело пуне вјерозаконске слободе.</s><s>Ово начело мораће свима христијанима, а ко зна да повремену и неким мухамеданцима допасти се и задовољиће их.</s><s>Но као најглавнији и основни закон државни мора се представити и утврдити у томе, да књажевско достојинство мора бити наследствено.</s><s>Без овога начела, које сачињава јединство у највишем државном достојинству не може се сталан и постојани државни сојуз меду Србијом и осталим сусједима Србима ни помислити.</s><s>Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства под особитим владајућим фамилијама које би се непремјено туђем и страном упливу предале; јер би оне међу собом саревновале и једна другој завидиле.</s><s>Ове фамилије никад се не би дале више до тога довести да интерес своје користи каквој другој фамилији на жертву принесу, па баш ни онда кад би од таквог пожртвовања напредак свију ови народа зависио.</s><s>Из ових основоположенија следује, да, ако би се пре овог општег соједињења Србства што особито у Босни преображавати почело, да се то преображење тако чини како би оно само служило као приуготовленије за оно опште соједињење свију Срба и провинција уједно, којим јединим начином може се рачунати на постижење оне велике цјели и оног интереса који је свима овим Србима једнак. - Јер овде Србију само зато напред стављам што она једина може ту ствар приуготовљавати и дужна је непрестано неговати до времена које ће донети извршење овог плана и које време да би сазрело Србија ће на томе радити.</s><s>-Ко год дакле овом народу добра жели он не сме Бошњацима наследствено књажевско достојинство препоручивати.</s><s>У таком случају нека би се меду тим избирали најважнији људи из целог народа и то не за цели живот, но на извјестно време, који би као неки совјет образовали.</s><s>Са оваквом макар провинцијалном и одељеном властју, остао би отворен пут за напредак; лако би се онда Србија у своје време са Босном тјешње сојузити и скопчати могла, јер онда остаће овај сојуз могућан и вјеројатан.</s><s>Треће основно начело ове политике јест: јединство народности, којег дипломатически заступник треба да је правленије књажевства Србије.</s><s>К овоме треба дакле учинити да се Бошњаци и остали Славени обрате и код овог треба заштиту и сваку помоћ да наду кад год се о том радило буде овог начела вредност показати.</s><s>Србија у овом смотренију мора ће о том увјерити да је она природна покровитељица свију турски Славена и да ћеду само онда кад она дужност ову на себе узме, остали Славени њој право то уступити да она у имену њиховом нешто каже и чини.</s><s>Ако би Србија својим сосједима тај несрећни и зли примјер давала да она само на себе мисли, а за невољу и напредак остали не би марила, него би то равнодушно сматрала, то би онда јамачно и ови само њеном примјеру следовали, не би је слушали, и тако би уместо слоге и јединства наступило неповјереније, завист и несрећа.</s><s>Уједно нужно је и то, да се не само сви основни закони, устав и сва устројенија главна књажевства Србије у Босну и Херцеговину меду народом распрострањавају, него још и то да се за времена неколико младих Бошњака у српску службу државну прима да би се ови практично у политическој и финанцијалној струци правленија, у правосудију и јавном наставленију обучавали и за такове чиновнике приправљали који би оно што су у Србији научили после у свом отечеству у дјело привести могли.</s><s>Овде је нарочито нужно то примјетити: да ове младе људе поред осталих треба особито надзиравати и васпитавати тако да њиховим радом са свим овлада она спасителна идеја општег соједињења и великог напредка.</s><s>Ова дужност не може се довољно препоручити.</s><s>Да би се народ католическог исповеданија од Аустрије и њеног уплива одвраћали и Србији већма приљубили нужно је на то особито вниманије обраћати.</s><s>Ово би се најбоље постићи могло посредством фратера овдашњих, између којих најглавније требало би за идеју соједињења Босне са Србијом задобити.</s><s>У овој цељи нужно би било наредити да се по гди која књига молитвена и песме духовне у београдској типографији штампају; после тога и молитвене књиге за православне Христијане, збирку народних песама која би на једној страни са латинским а на другој са кирилским писменима штампана била; осим тога могла би се као трећи степен штампати кратка и обшта народна историја Босне у којој не би се смела изоставити слава и имена неких мухамеданској вери прешавши Бошњака.</s><s>По себи се предпоставља да би ова историја морала бити списана у духу славенске народности и са свим у духу народног јединства Срба и Бошњака.</s><s>Чрез штампања ових и овим подобних патриотических дјела, као и чрез остала нужна дјејствија, која би требало разумно опредјелити и набљудавати ослободила би се Босна од уплива аустриског и обратила би се ова земља више к Србији.</s><s>На овај начин би уједно Далмација и Хрватска добиле у руке дјела, којих штампање је у Аустрији немогуће, и тим би следовало тешње скопчање ових земаља са Србијом и Босном.</s><s>На ово дјело треба особито вниманије обратити и историју о којој је горе реч дати написати чрез човека врло способног и дубоко проницавајућег.</s><s>Цјела спољашна трговина Србије налази се у рукама Аустрије (Ово је једно зло против ког тачнија определенија остављам људима из финансије да разчлене, а ја ћу само нешто о том навести колико то мора у овај план ући те да његову важност допуни).</s><s>Преко Земуна са страним државама у непосредствени трговачки сојуз ступити, остаће свагдар ствар врло мучна.</s><s>Због тога се Србија побринути мора за нов трговачки пут, који би Србију на море довео и за њу тамо пристаниште створио.</s><s>Овакав пут само је онај за сад могућан који преко Скадра у Дулцињ води.</s><s>Овде би нашао српски трговац са својим природним производима у далматинским природним бродарима и трговцима своје једноплеменике а при том врло веште и способне људе који би их при куповању страних јеспапа добро и поштено послужили и на руци били.</s><s>Онде би дакле нужно било србску трговачку агенцију подићи и под одбрану и заштиту ове продају српских производа и купњу француских и енглеских еспапа ставити.</s><s>При овом послу правитељство би морало први корак у томе учинити с тим да изради и наименује једног трговачког агента у Дулцињу, који ће оданде србском трговцу као простом показати куд треба да иде.</s><s>Овај агент ступивши у саопштенија с нашим земаљским трговцима, имао би здраво простудирати начин како би се онамо с ползом наша трговина обратити имала и кад се правитељство осигура о ползама овим онда може чрез новина дати објављивање ползе, које би с те стране долазиле нашој трговини, а то би значило упућивати наше трговце овом пробитачном месту.</s><s>Ако би само неким трговцима испало за руком те би тамо добро и пробитачно послове свршили, то би други брзо њиховом примјеру следовао и мало по мало отворио би се тај пут трговине без да би правитељство непрестано о том бринуло; јер трговци би сами себи после пут отворили, а правитељствени агент пазио би само да наши трговци не трпе тамо никаква угњетанија. - Из овог наређења би следовало да би цјена производа србских на Југу изношених подизала се на Северу, а цена еспапа доносећих се у Србију са Севера падала би конкуренцијом уносећих се еспапа са Југа.</s><s>Једним словом укратко речено Србин би овим начином скупље продавао а јевтиније куповао.</s><s>У политическом обзиру имало би ово средство не мању важност, јербо ће се нов агент србски налазити меду житељством србским и ова прилика принела би јаче уплив Србије на сјеверне Арбанезе и на Црну Гору, а ово су управо они народи који имаду кључеве од врата Босне и Херцеговине и од самога мора Адријатическог.</s><s>Постављање ове агенције србске и утемељење њено онамо ми смо уверени као политически поступак Србије сматран би био од необичне важности меду оним народима и тешњи сојуз ови житеља са Србијом постигао би се врло лако.</s><s>Француска и Енглеска не само што се не би томе противиле, него би то још потпомагале, а Порта такође не би противна била, јер с тиме би њено једно пристаниште на ново процветало.</s><s>На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив имати неће бити за Србију тежак задатак Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу.</s><s>На челу ових стоје фрањевачки фратри.</s><s>Поред горе споменутог штампања књига не би ли добро и совјетно било да се један од ових босанских фратера при београдском лицеуму као професор латинског језика и још какве науке постави.</s><s>Овај професор морао би служити као посредственик између Србије и католика у Босни, јер с тим би ми први поверителан корак учинили и с тим дали би на доказатељство толеранције.</s><s>Зар не би могао овај исти фратер установити овде једну католическу капелу за овде живеће католике, с чиме би се избегло подизање једне капеле под упливом аустриским које ће раније или доцније следовати морати.</s><s>Ову капелу могли би ставити под покровитељство овде станујућег конзула француског.</s><s>Ово би дало повода и прилику француском правитељству да се у тој ствари живо заузме и с тим би се Србија ослободила опасности од једне католическе цркве, која би под упливом Аустрије у Београду била.</s><s>Карађорђе је био војени предводитељ од природе богато обдарен и врло искусан; он није могао предвидети ону превелику војну важност коју Црна Гора за Србију има и коју ће свагдар имати кад год се о томе стане радити да се Босна и Херцеговина од Турске одјеле и Србији присаједине.</s><s>Поход овог војводе на Сјеницу и Нови Пазар још сви Срби добро памте и није потребно да ми следујући предлог новим доводима подкрепљујемо.</s><s>Нека Србија и у Црној Гори примиер Русије следује и нека даде владики правилну свакогодишњу подпору у новцу. - Србија ће на овај начин за малу цјену имати пријатељство земље, која најмање 10.000 брдних војника поставити може.</s><s>Овде морамо још то приметити, да одлагање ове подпоре на последње магновење неће имати пожелани успјех и следство; будући да ће Русија праведно моћи на своју млогогодишњу и сталну подпору позивати се, а српски нови предлог моћи ће као само из нужде учињени оцрнити и у подозреније довести; и Црногорци би онда рекли: Срби нису нама помагали кад смо у нужди били, што је доказатељство да нам нису пријатељи, него нас само за сад употребити желе.</s>
<s>Срем, Бачка и Банат</s>
<s>На први поглед морало би се мислити да Србија са овим предјелима у најпријатељскијем сојузу стоји; будући да су њина порекла, језик, вјера, права и обичаји једни и исти са србскима у Србији.</s><s>Ако то није тако, ондај причина тога бар од части само на Србију спада; јер се ова није довољно трудила о том да пријатељство ових Срба задобије.</s><s>Но надати се треба да ће покрај свег непријатељског уплива Аустрије ово погрешно отношење с временом престати и поправљено бити и то у оној мери у којој књажевство Србије све више и више као добро уређена и изображена држава покаже се.</s>
<s>За сада ако ништа више требало би бар упознати се с важнијим људима ови провинција, и једне србске важне новине онамо установити које би под конституцијом Мађарске могле полезно дејствовати у интересу србском и које би имале бити уређиване чрез врло искреног човека ко на пример г. Хаџића или њему подобног.</s>
<s>О сојузу са чешким Славјанима</s>
<s>О овим Славенима нећемо овом приликом много говорити не само што они не би спадали у овај план, него зато што би се то многима у почетку као једна непрактичност учинила.</s><s>Зато ми прелазећи то укратко, и остављајући да се интереси који би се од овог сојуза имали, упознаду у извршенију самог овег плана, ми за сад само толико препоручујемо, да је нужно почети упознавати Србију са Славенима Чешке, Моравије и Словачке и то на један врло предострожан и одвећ мудар начин како то не би могло Аустрији у очи пасти.</s>
<s>Извори</s>
<s>Д. Страњаковић, Како је постало Гарашаниново „Начертаније“, Споменик СКА, XCI, Београд 1939, стр. 76-102</s>
<s>Књажевство Србија
1844.</s>
|
1776 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%20%D0%A2%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BD%20%D0%BE%20%D0%9D%D0%94%D0%A5 | Кардинал Тисеран о НДХ | <s>Никола Рушиновић, Павелићев изасланик при Ватикану известио је (из Рима) 6. марта 1942. (у име »Посланства Независне Државе Хрватске«, како стоји у заглављу тог акта под бр. 4-1942.) усташку владу у Загребу о свом разговору са секретаром ватиканске Конгрегације за Источну цркву, Еженом Тисераном.</s><s>Кардинал Тисеран (Eugen Tisserant) је изразио своје негодовање због владавине у НДХ и чудио се, како он (Рушиновић) као Далматинац може представљати НДХ.
»...</s><s>Па како то — питао је кардинал Рушиновића — да су вам ваши велики пријатељи и савезници Талијани могли узети Далмацију?« (Рушиновић код тога биљежи — »Још угодније питање за мене!«).</s><s>Кад му је Рушиновић узвратио како је сад »Хрватска слободна«, додавши како »често и велики народи за своју слободу морају се одрећи и најдражих делова свога државног и народног тиела«, кардинал Тиссерант му је казао:
»...</s><s>Ви сте дакле слободни?</s><s>Зар не радите све што хоће Њемци, кад то раде сви народи у Европи данас?</s><s>Зар се то може назвати слободом?</s><s>Након што му је Рушиновић упорно понављао да се ипак ради о слободи, кардинал је продужио:
— »Да, ваша је слобода слична оној нашега Петаина.</s><s>И он је слободан, да Њемцима мора давати 80% свих живежних намирница, а народ француски при томе умире од глади.</s><s>То нису приче, јер ја то врло добро знам...</s><s>Ви сте као и сви остали, економски заробљени, а без економске слободе, нема ни политичке ...</s><s>Ваши пријатељи фашисти смеју се вашој самосталности и слободи... као и егзистенцији Хрватске државе.</s><s>То ја чујем изравно од њихових великих глава.</s><s>Ваш краљ, војвода од Сполета, никада неће доћи у Хрватску, јер су га учинили краљем у краљевини, која није краљевина, јер је зависна од Њемачке, као и од Италије.</s><s>У Хрватској свак више влада, него ли Хрвати.</s><s>Тако Вам је то.</s><s>А кад би знали шта говоре о вама талијански официри, који се налазе у обалном појасу, то је управо страшно.</s><s>По њима, таквих зверстава тешко је и замислити, да је икада било.</s><s>Убијања, палежи, разбојства, пљачке на дневном су реду у тим крајевима.</s><s>Не знам, да ли је све тако, али знам позитивно, да су и сами фрањевци, као напр. отац Шимић у Книну, узимали учешћа код нападаја на православни живаљ и на рушење православне цркве.</s><s>Отац Шимић сам је предводио групу људи са оружјем у руци, који су рушили православну цркву.</s><s>Исто тако порушили сте православну цркву у Бањалуци.</s><s>Знам сигурно, да су се фрањевци у Босни и Херцеговини исто тако јадно понели.</s><s>Такве ствари не може радити одгојен, културан и цивилизован човек, а камоли свештеник...« (Фотоснимак овог документа објављен је у зборнику »Тајни документи...«, у додатку под насловом »Документи«).</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
1777 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B1%D0%B0%20%D0%BE%D0%B4%2019.%20%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%201941.%20%D0%9D%D0%94%D0%A5 | Законска одредба од 19. априла 1941. НДХ | <s></s>
<s>Законска одредба о расној припадности
»Законском одредбом о расној припадности« (од 30. априла 1941.) прописано је уз остало и ово:
»...</s><s>Аријског поријетла је особа, која потиче од предака, који су припадници Еуропске расне заједнице или који потјечу од потомака те заједнице изван Еуропе ...« (тачка 1.).
»...</s><s>Особе, које поред аријских предака имају једног предка другог кољена Жидова или другог еуропског неаријца по раси изједначују се обзиром на стицање држављанства с особама аријског поријетла.</s><s>Особе са два предка другог кољена Жидова по раси такођер могу бити обзиром на држављанство изједначене с особама аријског поријетла, у колико то у точки 3. није другачије одређено...« (»Народне новине«, бр. 16 од 30. априла 1941.).</s>
<s>Законска одредба о заштити аријске крви и части хрватског народа
Законска одредба о заштити аријске крви и части Хрватског народа« (од 30. априла 1941.) објављена је у »Народним новинама« бр. 16 од истога дана.</s><s>Износимо неке од прописа, које садржи ова »Законска одредба«:
»...</s><s>Брак Жидова и иних особа, које нису аријског поријетла с особама аријског поријетла, је забрањен.</s><s>Исто тако је забрањен брак особе, која поред аријских предака има једног предка другог кољена по раси Жидова или другог нееуропејског неаријца с особом, која је по раси једнаког поријетла ...« (точка 1.).</s><s>»Жидови или ине особе, које нису аријског поријетла, не смију запослити у кућанству женске особе аријског поријетла испод 45 година старости...« (точка 4.).
»...</s><s>Неаријцима и државним припадницима (?) је забрањено извјешање хрватске државне и народне заставе и истицање хрватских народних боја и емблема...« (ст. 1. т.</s><s>5.).</s>
<s>Законска одредба о забрани ћирилице
По § 1. ове »Законске одредбе« објављене у »Народним новинама« бр. 11 од 25. априла 1941., бр. 11 — »на подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице ...«</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
1783 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%20%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0%20%D0%BA%D0%BE%D0%B4%20%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Против лечења код врачара | <s>"Слуге од својих господара и синови од очева трпе често чак и онда када их ови неправедно кажњавају; а зар ти не желиш да претрпиш казну од Бога Који је изнад свих (господара), и који те воли више од било ког оца, Који све предузима и чини не због гнева, него ради твоје користи?</s><s>Напротив, чим се деси било каква лакша болест одмах бежиш од Његовог Господства, хиташ ка демонима и журиш у синагоге?</s><s>Можеш ли на крају добити опроштај?</s><s>Како ћеш опет бити у стању да Га призовеш?</s><s>Може ли било ко други, макар имао и смелост Мојсејеву, да умоли за тебе?</s><s>Нико.</s><s>Зар не слутиш шта Бог говори Јеремији о Јудејима: "Не моли се за тај народ, јер, и да Мојсеј и Самуил стану преа Ме, нећу их услишити" ( Јер.</s><s>7,16, 15,1).</s><s>Тако да постоје греси који су изнад сваког опроштаја и не могу бити опроштени.</s><s>При томе Јудеји, мада, привидно својим враџбинам и прекидају грозницу ( у телу )- у самој ствари они то не чине, - али зато у савест уводе другу, још страшнију, грозницу, због тога што ће те свакодневно рањавати сопствена помисао, савест ће те мучити, говорећи: "Поступио си безбожно, учинио си безакоње, нарушио си завет са Христом, због лаке бољетице си издао побожност.</s><s>Зар си ти једини оболео?</s><s>Зар нису много више од тебе претрпели други?</s><s>Па ипак се нико није осмелио на дело слично твоме: а ти, слабић и размаженко, изгубио си душу своју.</s>
<s>Како ћеш одговорити Христу?</s><s>Како ћеш Га у молитви призвати?</s><s>Са каквом ћеш савешћу ући у храм?</s><s>Каквим ћеш очима гледати свештеника?</s><s>Како ћеш се усудити да руком дотакнеш Свету Трпезу?</s><s>Којим ушима ћеш слушати Свето Писмо које се тамо чита?"</s>
<s>Ево шта ће ти сваког дана говорити мучитељска мисао и савест која мори.</s><s>Какво је то здравље кад у себи имаш толико тужилаца?</s><s>Али ако мало претрпиш, ако одбациш, са великом срамотом из своје куће избациш оне који су хтели да те наговоре на било какве враџбине или хтели да ти на тело ставе било какву амајлију, одмах ћеш од савести добити росу спокојства.</s><s>Нека те грозница пали колико хоће: душа ће ти пружати свежину бољу и спасоноснију од сваке росе, од сваке влаге.</s><s>На исти начин на који ћеш, ако примиш неки враџбински "лек" осећати се горе од оних што болују од грознице, и то због помисли о греху ( који си учинио идући врачару, нап.</s><s>Прев. ), тако ћеш сада, одбацујући све безбожнике, макар и страдао од грознице и трпео мноштво невоља, осетити се боље од било ког здравог, зато што ће ти мисао бити светла, душа весела и радосна, а савест ће те хвалити, одобравати и говорити: "Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама него да издаш поверено ти благочешће; у дан Суда бићеш са Мученицима".</s><s>Они су били спремни да трпе бичевање и муке да би задобили част ( од Бога ): и ти си се сада решио да трпиш ударце и муке од грознице и рана, само да не би пристао на безбожне враџбине и амајлије; и храњен тим надама ( на вечне награде ), ти ни нећеш осећати јаке болове.</s><s>Ако те ова болест не однесе, однећа те, на крају крајева, нека друга: ако сада не умремо, умрћемо касније.</s><s>Трулежно смо тело задобили не ради тога да бисмо, кад оно боли, пристали на безбожност, него ради тога да бисмо се болестима утврдили у побожности.</s><s>Сама трулежност и смртност тела ће нам послужити само ако будемо благоразумни, као основа славе и у дан ( Суда ) ће нам дати велику смелост, и не само у тај дан него и у садашњем животу.</s><s>Јер, кад ти врачаре изгониш из своје куће веома их посрамивши, сви, који за то чују, похвалиће те, задивиће се и рећи један другом: тај и тај, у болести и немоћи, мада су га неки умољавали, убеђивали и наговарали да узме неке враџбине, није их примио, него је рекао да је боље и умрети у том стању него издати веру.</s><s>Затим ће уследити многа клицања од слушалаца који ће сви бити задивљени, прослављајући Бога.</s><s>А од колико ће то бити за тебе бити почасније, од колико слика славније, од какве части знаменитије?</s><s>Сви ће (тебе) похвалити, блаженим назвати и венцем окитити; и сами ће бити бољи, поревноваће и почеће да подржавају твоју храброст.</s><s>Ако и други учине оно што си ти учинио, награду ћеш добити управо ти, јер си први почео са тим ревновањем.</s><s>Међутим, последица твог доброг дела неће бити само похвала, него и најбрже могуће окончање болести, зато што ће и сама јуначна одлучност твоја Бога покренути на благовољеније и сви свети ће се скупа радовати твојој усрдности и из дубине срца ће се молити за тебе.</s><s>Ако су овде такве награде за ту храброст, поразмисли колико ћеш венаца добити тамо, када Христос, у присуству свих архангела и ангела дође и узевши те за руку изведе те на средину тог призоришта и да сви чују, каже: "То је човек кога је некада мучила грозница, који је, кад су га веома много убеђивали да се излечи од болести због Мога имена и страха (Мога ) да ме не би било чиме увредио, одбацио и презрео оне који су му обећавали да га излече ( врачарским средствима ), и одлучио да је боље умрети него издати љубав према Мени".</s><s>У самој ствари, ако Христос прославља оне који су Га напојили, оденули и нахранили, још ће више прославити оне који су ради Њега исто решили да претрпе муке грознице.</s><s>Није исто дати хлеб и одећу и претрпети дуготрајну болест; не, ово последње је много теже од првога.</s><s>А што је већи напор то ће блиставији бити венац.</s><s>О томе ћемо и сами размишљати били здрави или болесни и са другима о томе разговарати; и кад се нађемо, било када у тешкој грозници, ево шта ћемо рећи: " А шта би било ако би нас неко оптужио, а затим нас извели на суд, а тамо нас ухвате и почну да бију; зар не бисмо онда, невољно, морали да трпимо све, и то без икаве користи и награде?" тако ћемо и сада расуђивати; себи ћемо при томе представљати и награду за трпљење, која може да ободри душу која је упала ( у чамотињу ).</s><s>А шта ако је грозница јака?</s><s>Упореди је са огњем пакленим, који ћеш сигурно избећи ако решиш да ту болест трпељиво поднесеш.</s><s>Сети се колико су апостоли страдали; сети се праведника који су свагда били у невољама.</s><s>Сети се блаженог Тимотеја - он никад није имао покоја од болести, него је увек живео у немоћима.</s><s>Указујући на то, Павле је говорио: "Пиј по мало вина, због свог желудца и честих болести" ( 1. Тим.</s><s>5, 23 ).</s><s>Ако је такав праведник и светац, који је васкрсавао мртве, изгонио демоне и друге лечио од безбројних болести, ако је он страдао тако тешко, какво ћеш извињење имати ти који се и за време краткотрајних болести смућујеш и ропћеш?</s>
<s>Зар ниси слушао да Писмо каже: "Кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима?" Колико много њих и колико пута је желело да добије венац мученички?</s><s>Ево, то је (трпљење у болести ) прави мученички венац!</s><s>Мученик не постаје само онај коме (мучитељ) заповеда да принесе жртву паганским боговима, а он реши да му је боље да умре него да ту жртву принесе: не, очито је да је мучеништво и то када човек уопште Христа ради држи оно због чега на себе може да навуче смрт. /.../ Тако и ти, ако се одрекнеш магије, чини и враџбина и будеш умро од болести бићеш савршен мученик зато што си када су ти обећали оздрављење путем безбожја, ти решио да је боље да умреш у побожности.</s><s>То ми кажемо онима који се хвале и говоре да демони исцељују.</s><s>А да би се уверио да је то лаж, почуј шта Христос вели о ђаволу: "Он је човекоубица од почетка" ( Јн.</s><s>8,44).</s><s>Бог каже да је реч о "човекоубици", а ти му хиташ као лекару?</s><s>Реци ми како ћеш му одговорити на оптужбу да обманама тих љуид ( врачара нап.</s><s>Прев. ) верујеш више него речи Христовој?</s><s>Ако Бог говори да је ђаво човекоубица, а ти људи, упркос Божјој одлуци, веле да он може да лечи болести, и ти примиш њихове враџбине и враџбинске лекарије, тим поступком показујеш да њима верујеш више него Христу, мада то не кажеш отворено.</s><s>А ако је ђаво -човекоубица, очито је да су и слуге његове - демони такви.</s><s>То ти је Христос показивао на самом делу: када им је Он допустио да уђу у крдо свиња, они су читаво крдо потпили у језеро (Лк.</s><s>8,33) да би ти знао да би они то исто учинили и са људима и да би их одмах погубили само ако би им Бог то допустио.</s><s>Али их је он задржао и обуздао и није им дозволио да учине ишта слично: то су они и доказали кад су добили власт над свињама.</s><s>Јер, ако они нису поштедели свиње, још мање би поштедели нас.</s><s>Стога, љубљени, не варај се њиховим обманама, него буди чврст у страху Божијем /.../</s>
<s>Каква је корист , у самој ствари, да се овде на земљи добије неко исцељење, а тамо бити послат у огањ вечни?</s><s>А да ( врачари хвалишући се, нап.</s><s>Прев. )не би указивали на своја исцељења, послушај шта говори Бог: " Ако међу вама устане пророк, или који снове сања, и да знамење и чудо и испуни се знамење и чудо, што рече, па каже: "Идемо и служимо другим боговима": не слушајте пророка тога: јер вас слуша Господ ваш, да ли љубите Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом" (Зак.</s><s>Пон.</s><s>13, 1-3 ).</s>
<s>То значи: ако неки пророк каже: могу да подигнем мртваца, или исцелим слепога, само ме послушајте, и поклонимо се демонима, или послужимо идолима; затим ако би онај који говори чак и исцелио слепога или подигао мртваца, не слушајте га ни после тога.</s><s>Зашто?</s><s>Зато што Бог, кушајући те, допушта овоме да то учини, не због тога што Он сам не зна расположење душе твоје, него због тога да би ти дао могућност да докажеш да ли волиш Бога.</s><s>Ако је Бог тако негда говорио Јеврејима, то још више важи за нас, којима је отворио двери васкрсења, којима заповеда да се не везујемо за садашње, него да све наде своје усмеравамо ка будућем животу."</s>
<s>Преузето са http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Vracanje.htm.</s>
<s>Православље</s>
|
1798 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%83%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | Херувимска песма | <s>Ми који Херувиме тајанствено изображавамо,
и Животворној Тројици Трисвету песму певамо,
сваку сада животну бригу оставимо.</s><s>Амин.</s><s>Као они који ћемо примити Цара свих,
Анђелским Силама невидљиво праћенога.</s><s>Алилуја, алилуја, алилуја.</s>
<s>на црквенословенском:
Иже Херувими тајно образујушче,
и животворјашчеј Тројице трисвјатују пјесн припјевајушче,
всјакое ниње житејское отложим попечение.</s><s>Јако да Царја всјех подимем,
ангелскими невидимо дориносима чинми.</s><s>Аллилуиа, аллилуиа, аллилуиа.</s>
<s>Хришћанство</s>
|
1806 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%20%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0%20%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B0%20%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | Говор браниоцима Београда мајора Драгутина Гавриловића | <s>Јунаци!</s>
<s>Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима.</s>
<s>Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.</s>
<s>Војници!</s><s>Јунаци!</s>
<s>Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине.</s>
<s>Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.</s>
<s>Зато напред у славу!</s><s>За Краља и Отаџбину!</s><s>Живео Краљ!</s><s>Живео Београд!</s>
<s>Извор</s>
<s>Бранислав Нушић, Реторика: наука о беседништву, Београд 1938, стр. 510</s>
<s>Први светски рат
Говори</s>
|
1808 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%20%D0%BE%20%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98%20%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8 | Закон о Српској енциклопедији | <s>Овим законом уређују се израда и издавање Српске енциклопедије.</s>
<s>Српска енциклопедија (у даљем тексту: Енциклопедија) јесте општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости.</s>
<s>Носиоци израде Енциклопедије јесу Српска академија наука и уметности и Матица српска (у даљем тексту: носиоци израде Енциклопедије).</s>
<s>Издавач Енциклопедије је Завод за уџбенике и наставна средства (у даљем тексту: Завод).</s>
<s>У изради Енциклопедије учествују истакнути домаћи и страни стручњаци из свих научних и стручних области од значаја за израду Енциклопедије.</s>
<s>Ради израде Енциклопедије образује се Уређивачки одбор.</s>
<s>Уређивачки одбор:</s>
<s>1) утврђује концепцију и садржину Енциклопедије,
2) одређује обим и облик публикације,
3) утврђује критеријуме за одабир одредница,
4) усваја азбучник Енциклопедије,
5) одређује величину, структуру и садржину чланака и илустрација,
6) усваја завршни текст Енциклопедије по томовима,
7) подноси Српској академији наука и уметности и Матици српској извештај о свом раду,
8) утврђује рокове за припрему рукописа за поједине томове, динамику штампања, као и завршетак пројекта у целини,
9) обавља и друге послове од значаја за израду Енциклопедије.</s>
<s>Уређивачки одбор има 24 члана, од којих 12 чланова именује Српска академија наука и уметности, а 12 чланова Матица српска.</s>
<s>Уређивачки одбор има председника и два потпредседника који се бирају из реда чланова.</s>
<s>Један потпредседник надлежан је за област друштвених наука, а други за област природних наука.</s>
<s>Накнаду за рад чланова Уређивачког одбора споразумно утврђују носиоци израде Енциклопедије, уз сагласност Владе.</s>
<s>Уређивачки одбор образује стручне редакције, по областима наука.</s>
<s>Састав, задаци и начин рада стручних редакција, као и висина накнаде за њихов рад, утврђују се актом о њиховом образовању.</s>
<s>Централна редакција је задужена за оперативне послове и усклађивање рада стручних редакција.</s>
<s>Централну редакцију чине сви уредници стручних редакција, који из својих редова бирају председника Централне редакције.</s>
<s>Задатке и начин рада Централне редакције утврђује Уређивачки одбор актом о образовању Централне редакције.</s>
<s>Уређивачки одбор именује секретара Централне редакције.</s>
<s>Административно-техничке, стручне и друге послове око припреме и израде Енциклопедије обавља Завод.</s>
<s>Сви рукописи, подаци и остала грађа и документи у вези с Енциклопедијом чувају се као посебан фонд код носилаца израде Енциклопедије.</s>
<s>Средства за израду Енциклопедије обезбеђују се у буџету Републике Србије.</s>
<s>Средства из става 1. овог члана уплаћују се на посебан рачун Завода.</s>
<s>Енциклопедија се штампа на српском језику ћириличким писмом.</s>
<s>По потреби се издају допунске свеске и нова издања Енциклопедије, као и електронско издање Енциклопедије.</s>
<s>За потребе страних корисника може се приредити скраћено издање Енциклопедије на енглеском језику.</s>
<s>Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.</s>
<s>Извори</s>
<s>„Службени гласник Републике Србије“, број 110/2005
Закон о Српској енциклопедији (Министарство просвете и науке Републике Србије)</s>
<s>Закони Републике Србије
Српска култура</s>
|
1810 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0%20%D0%B1%D1%80%D0%B6%D0%B0%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B0 | Дјевојка бржа од коња | <s>Била некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле, од снијега извађена из јаме бездања према сунцу Илинскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.</s><s>Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.</s><s>Она пусти глас по свијету да ће у тај и тај дан на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова.</s><s>Ово се у мало дана разгласи по свему свијет, те се просаца скупи хиљаде на коњма да не знаш који је од којега бољи.</s><s>И сам царев син дође на тркију.</s><s>Дјевојка стане на биљегу и сви просци нареде се на коњима а она између њих без коња него на својијем ногама, па им онда рече: „Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.“ Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: „Знамо одиста да неће она ниједноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко, тогај ће Бог и срећа данас помоћи.“ Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трен.</s><s>Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха.</s><s>У то укори један другога, те прионуше и ободоше коње, и пристигосе ђевојку.</s><s>Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но тамо- амо те за њом, а она опет далеко им одвојила, а они ободи коње и опет је стигоше.</s><s>А кад ђевојка виђе злу гору, пусти једну сузу, док - букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише.</s><s>За ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којем се нађе.</s><s>Онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али када дође у највисочију планину, обазре се - кад ли му ђевојке нема.</s>
<s>Извор
Караџић, В. С.</s><s>1870.</s><s>Српске народне приповијетке, друго умножено издање.</s><s>Беч, у наклади Ане, удовице В.С.</s><s>Караџића. стр. 103–105.</s>
<s>Српске народне приповетке</s>
|
1822 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%B0%20%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Моја отаџбина | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Не плачем само с болом свога срца
Рад` земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.</s>
<s>Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.</s>
<s>У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.</s>
<s>И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.</s>
<s>Шантићеве песме 1908.</s>
|
1833 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0 | Сведочења о покатоличавању Срба | <s></s>
<s>О дјеловању жупника Јосипа Орлића на покрштавању Срба
ЈОСИП ВАЛЕНТИЋ.</s><s>О дјеловању жупника Јосипа Орлића на покрштавању Срба, Валентић, иначе земљорадник из Суње, каже:</s>
<s>Валентић: О прекрштавању Срба толико ми није познато.</s><s>Пред слом Југославије, дјеловањем жупника Јосипа Орлића, основане су организације, које тако рећи нису никада постојале, организације »католичких мужева«, »католичких жена« и »крижара«.</s><s>Они који нису хтјели да иду у те организације, називани су комунистима и безвјерницима.</s><s>Након окупације наше земље, сви ти руководиоци крижара, католичких мужева, добили су одмах титуле и прихватили оружје у руке, као на примјер Милан Мајевић, који је добио титулу мајора, крижар Иван Валентић, који је био за вријеме Југославије предсједник крижара, а послије кољач, те су 24. априла 1941. дотјерали све Србе мушкарце из околних села у двориште касарне и ту… било је овдје православних попова и учитеља, које су на мртво испребијали.</s><s>Затим је настало неко вријеме затишје, а неко вријеме касније усташе су дотјерали школарца Мичуна.</s><s>Они су га дотјерали у Сисак и тамо мучили 4 дана; 2. VIII 1941. убијен је на звјерски начин, у 3 сата послије подне.</s><s>Када је дошла његова мајка и донијела му јело, они су је ухапсили и навечер сакупили све Србе који су живјели у Суњи — били су добри Суњани, живјели су с нама сложно и, дапаче, гласали су за HSS и SDK.</s><s>Побрали су све мушкарце и три жене.</s><s>Водили су их у два правца на Саву, везане жицом.</s><s>По двадесет су их бацали у Саву и поубијали, а на Селишту исто тако.</s><s>Убијање је трајало 8 дана, до 8. VIII 1941, те је за тих 8 дана побијено око 350 људи, који су закопани на Мртвишту.</s><s>2. VIII 1941. отишла је једна — како су се хвалили — крвава сатнија, под заповједништвом Рудолфа Блажевића, и убијала Србе, како се говорило, неколико хиљада, а када су наишли на два транспорта који су спремали за Њемачку, на станици у Костајници, они су их распустили, новац опљачкали и све постријељали.</s><s>9. VIII 1941. долазим жупнику и кажем му, како би било да спремимо једну депутацију Павелићу, да видимо што је на ствари.</s><s>Јер то су људи који су поштени, који нису ништа криви.</s><s>Он је то отклонио и рекао: »Ја овога пута нећу ићи, ја ћу касније<i>».</s><s>Он је послије заиста ишао, али с усташким поручником Стјепаном Стјепановићем.</s><s>Долази Дионизије Јуричев, одсједа у његову жупном стану и спремају прекрштавање.</s><s>Дошла им је једна жена из Суње, звала се Десанка Павловић, и замолила га да је прекрсти.</s><s>Он јој је казао да ће је прекрстити, али када му је рекла да није вјенчана, а да има троје дјеце, одговорио јој је: <i>»Ми такове не прекрштавамо.</s><s>Али и онако свеједно је да ли се крстите или не, неће вас остати ни толико колико капи на ситу« — Затим је настало крштење и затишје до мјесеца сијечња 1943; 15. сијечња долази Дионизије и спрема акцију на Свињицу.</s><s>Заједно с усташама тјерао је Србе, а када су их сакупили на једноме мјесту, усташе су му говорили: »Ти си их крстио«.</s><s>Он је рекао: »Ја сам их крстио, ја ћу их и убијати.« — Затим одоше у Свињицу, гдје Дионизије нареди које се куће имају палити, а он је сам батинао неке жене, чији су мужеви побјегли у шуму.</s><s>Након тога вратили су се у село Вињачку, гдје су сви тако рећи били покрштени.</s><s>Долазе у то село, опкољавају га и становнике тјерају у Јасеновац.</s><s>Мали се број спасио од оних који су отјерани.</s><s>Нема трага од 200 људи.</s><s>Свим тиме руководили су крижари, као Орлић Иван и други.</s><s>Они су данас у шуми, поново под именом крижара, а заправо су кољачи.</s>
<s>Злочиначке делатности у Чунтићком самостану
ЂУРО МАЛОВИЋ.</s><s>Рођен у Хрватском Цунтићу, по занимању жељезничар, свједочи о петоколонашкој дјелатности у Чунтићком самостану</s>
<s>Свједок: За вријеме бивше Југославије дошао је к нама свећеник по имену Стјепан Холевачки.</s><s>Он је почео да организира хрватско сељаштво, <i>»крижарско братство и крижарско сестринство«.</s><s>Људи млађи од 20 година — то су били млади крижари, а они око 40 година су били у <i>»крижарском братству«.</s><s>Они су држали разне састанке и на њима он је тумачио како Хрвати треба да се организирају и како је блажени Никола Тавелић водио борбу против Турака и против оних који су били против свећеника.</s><s>Најзад, како ће они који се буду борили у крижарским редовима, постати блажени.</s><s>Послије су дошли фратри фрањевци.</s><s>Од њих су три фратра служили мису, а остали су били обични лаици.</s><s>Дошли су с једним камионом и почели да се увлаче у организацију HSS, да се везују са свим политичарима и да одржавају с њима састанке.</s><s>У 1939. години најприје је у нашем селу био гвардијан неки Дионизије Андрашец.</s><s>Онда је дошао Херман Кенавија и он је остао на гвардији Цунтићког самостана.</s><s>Једне недјеље ја сам био у цркви и он је почео да позива народ, младиће, да дођу к њему у канцеларију жупног уреда, да се јаве ради неке обавијести.</s><s>Јавило се око 20 и уписало се.</s><s>Ја нисам знао што је било, а послије сам дознао.</s><s>Они су одржавали своје редовне састанке, а послије мјесец дана почели су да тумаче народу да је то једна <i>»католичка акција«, да је то католичко друштво.</s><s>Већ 1940. године људи из ове организације почели су да привлаче наше млађе да се упишу у организацију и почели су говорити да су они неки усташе.</s><s>Ја дотле нисам био чуо за усташе и за Павелића, али су они казали да је њима говорио о томе фратар Кенавија, да је Павелић у Италији и да је он слушао преко радио-апарата који има у самостану, да ће Павелић с усташама доћи једног дана и да ће доћи на власт у Хрватској.</s><s>Већ пред сам рат ти су састанци учестали.</s><s>Мјесец дана пред преокрет 1941, сваке вечери тај гвардијан је позивао те такозване усташе да слушају радио-вијести, јер да говори Анте Павелић из Италије.</s><s>Наравно, ишли су тамо људи и из других села да чују што је, што се хоће и како ће рат испасти.</s><s>Ишао сам једанпут и ја.</s><s>Око поноћи чуо сам некакав говор, а гвардијан је причао да је то говорио Анте Павелић, који је хвалио Њемачку и Италију и рекао да ће једнога дана пропасти Југославија и да ће они из емиграције доћи на власт.</s><s>Баш у ноћи 9. травња увечер — ја као младић нисам још био за војску, био сам неборац — дигнем су ујутро и веле — преокрет.</s><s>Веле: основана је и проглашена <i>»Независна Држава Хрватска«, Анте Павелић је дошао из Италије и он је поглавник.</s><s>Изађем ван у село, нигдје једног млађег човјека, нема фратара.</s><s>Гдје су?</s><s>Отишли су у Петрињу.</s><s>Фратри у Петрињу, а такозвани усташе дочекивали су бившу југословенску војску, разоружавали је, скидали шињеле људима, скидали блузе, одузимали оружје …</s><s>Око подне дошао је један луксузни ауто у село.</s><s>И тко излази из њега?</s><s>Излази гвардијан Херман Кенавија.</s><s>У задњем дијелу тога аутомобила било је око 20 карабина.</s><s>Гвардијан је то одвезао у самостан и рекао да они који немају оружје, дођу да га добију, јер да ће ићи на поједина мјеста да разоружавају бившу југославенску војску.</s><s>Додајем још и ово.</s><s>Гвардијан је пред сам преокрет имао 3 ловачке пушке.</s><s>С једном је он био задужен и ловио, с другом неки Бенко Цига, сада негдје у Иванић--Граду, а с трећом неки млади Корнер.</s><s>Бенко и Херман имали су и пиштоље.</s><s>Ове пушке дуплонке они су подијелили такозваним усташама, с којима су ови у првом моменту разоружавали југословенску војску.</s><s>Послије преокрета гвардијан је отишао у Петрињу и тамо се састао с Румлером, послије генералом, који је, колико ми је познато, био родом Петрињац.</s><s>Хумлер је био начелник града Петриња, а Херман је постављен за начелника опћине Јабуковац, гдје је он поставио неког Ловрековића Марка за тајника опћине, а Томазинића Јосипа за повјереника.</s><s>Као начелник опћине, Херман је издао проглас и наредио пандурима да по селу разгласе да се имају сви православци прекрстити на католичку вјеру.</s><s>Видећи да усташе врше терор, да отимају, да свлаче одијела, да свлаче обућу и остављају људе босе по снијегу, људи су долазили у католичку цркву св. Антуна и тамо носили којекакве дарове — пилиће, овце, свиње, телад, вино, ракију…</s><s>Све су то возили у тај фрањевачки самостан.</s><s>Наравна ствар, руководилац свега тога показао се гвардијан.</s><s>И збиља, вршили су упис за покрштавање и давали су неке мале цедуљице, да се ништа не треба бојати.</s><s>Након тога говорио је Херман у цркви са проповиједаонице, да Срби уопће не могу да остану у Хрватској и да српска нога не смије да хода више по хрватској земљи.</s><s>Послије свега овога, они који се нису дотле уписали за прекрштавање, долазили су и уписивали се.</s><s>Мијењали су имена са Јован на Иван, од Стеван на Стјепан.</s><s>Људи су долазили и косити и орати.</s><s>Радили су све.</s><s>Међутим, одједанпут је дошао глас из опћине Јабуковац, од начелника Хермана, да је издан налог да се има 18 најбогатијих газда православаца иселити у Србију.</s><s>Тако је и било.</s><s>Они су иселили, око 18—20 фамилија, и ти су људи могли понијети са собом само оно што се могло узети у руке.</s><s>Збиља је било мизерно што су носили, јер је 20 фамилија са свим што су понијели, могло стати у један камион, а то су били најбогатији људи из опћине.</s><s>Након тога тај исти гвардијан припасао је пиштољ, знам га врло добро, био је војно-државни <i>»ФН«.</s><s>Послије исељавања ових богатих породица православаца у Србију они су отишли у њихове куће и на њихова имања.</s><s>Повели су са собом кола.</s><s>Све најбоље и вриједније ствари покупили су фратри за себе, а остало, мање вриједно, подијелили су усташама.</s><s>Дијелио је гвардијан.</s><s>Као руководиоца за покрштавање послао је у село Маја онога Цигу, и он је ишао свако јутро тамо и вршио уписивање.</s><s>Док сам још радио на прузи, Бенко Циго је увијек носио пиштољ.</s><s>Имао је фратарску мантију, опасач и пиштољ, а поврх свега тога један црни дуг капут.</s><s>Свакога дана видио сам код њега пиштољ, а гвардијан Херман имао је пиштољ чак и у цркви.</s><s>Кад је служио мису, он је био у црквеној одјећи, а кад би то свлачио, остајао је на њему фратарски штрик и пиштољ.</s><s>Видно је било кад је то носио, што значи да је тиме пријетио људима, који неће да се прекрштавају . . .</s><s>Предсједник: Имате још нешто?</s><s>Свједок: Имам још.</s><s>Одмах послије тога, у мјесецу српњу, издао је он налог усташама, то је било негдје око 24. и 25. српња, да имаду отићи у српска села Цунтиће, Клинац, Доње и Горње Млинаге … и да покупе све људе и кажу им да се лијепо спреме и да их поведу све, да ће бити покрштени код цркве св. Антуна.</s><s>Сви ти усташе су отишли, ја нисам био у селу, већ сам радио, али знам да су отишли ујутро.</s><s>Наравна ствар, људи су се уплашили, спремили су се за зло, спремили су се и обукли у чисто рубље и одијела и пошли до цркве св. Антуна.</s><s>Кад су дошли до цркве, видјели су да тамо нема никога, нити надбискупа нити фратра.</s><s>Веле, идемо до Чунтића.</s><s>Испод бријега, пола километра, тамо је једна велика равница, и отишли су доље.</s><s>Кад су дошли доље, видјели су масу људи, и око масе ланац усташа.</s><s>Одмах су они знали да се ту нешто куха.</s><s>Стрпали су све људе у круг, а около су били усташе.</s><s>Тамо је био, наравна ствар, гвардијан.</s><s>Бенко Цига се није видио, него сам гвардијан.</s><s>Тамо су усташе натјерали људе да играју коло, да пјевају неке српске пјесме — и што ја знам — неке су батинали кундаком, жицом… и на концу стријељали двојицу-тројицу.</s><s>Судац пријеког суда из Петриње, Турки, био је онај који је из пушкомитраљеза пуцао два до три пута и којом приликом је погинуло 4—5 људи.</s><s>Кад им је било доста иживљавања, наручили су влак и стрпали у вагоне те људе и одвезли у Грабовац.</s><s>Тамо су их дочекали други усташе и — поклали.</s><s>Све пљачке које су вршене преко опћине, наравна ствар, односиле су се у самостан.</s><s>Како сам рекао, кад су се доселили у Хрватске Чунтиће, дошли су с једним камионом, а у 1941. години у десетом или једанаестом мјесецу 50 камиона је морало вући што су имали.</s><s>Ту је било натрпано да је била страхота за гледати.</s><s>Онда су гвардијану долазили, на разне састанке, др Пук из Глине, за којег се сјећам да је био министар правосуђа, др Ребок, који је био у болници у Глини, затим генерал Румлер. . .</s><s>Негдје у мјесецу студеном дошао је неки пуковник Мрак, — ја вјерујем да сте ви чули за пуковника Мрака, он је први почео вршити злодјела на Банији — и пуковник Мрак, кад је требао информације, није ишао никоме другоме него гвардијану.</s><s>Овај гвардијан био је и код убијања и прекрштавања, имао је везе с повјереником, таборником, усташама . . .</s><s>Кад је 1942. видио да се народноослободилачка борба раширила и да њему ту нема опстанка, онда је почео одлазити у Загреб, Сисак, Карловац.. .</s><s>Било му је нешто сумњиво.</s><s>Наравна ствар, 1942. године у српњу мјесецу партизани су ослободили Хрватске Цунтиће; гвардијан није био у селу, него се налазио у Загребу, а остали су се фратри увукли у торањ у цркву св. Антуна и тамо остали.</s><s>Они су повукли све љестве и партизани нису могли до њих.</s><s>Кад су дошли усташе у то село, партизани су се повукли и фратри су отишли у Петрињу, и онда се више нису вратили.</s><s>Некако баш код усташа у Чунтићу, којих је било из мојег села 80, слушао сам да су видјели Хермана Кенавију, гвардијана, да је био у усташкој униформи, да су га видјели у Загребу, а ја сам лично видио 1942. године неког обичног лаика Корнелија, то је био један мизерни побожни човјек.</s><s>Једанпут дођем у Загреб и сретнем њега на Јелачићеву тргу у усташкој униформи.</s><s>Питам: »Што је с тобом Корнелије?« Он каже: »Ето другог круха немам, ја сам био за то прије, па сам и данас«.</s><s>И тако је то прошло, па од тада их нема код нас.</s>
<s>Свједочење о покрштавању Срба у Погановцима
БОЖО ЛИОВИЋ.</s><s>Рођен је у Осијеку 1890. године, по народности Хрват.</s><s>Свједочи о покрштавању Срба у Погановцима</s>
<s>Свједок:Познато ми је да је четири пута долазио к нама аутомобилом Сидоније Соле, да је одлазио кнезу <i>»културбундаша«, сазивао је народ и позивао да се покрштава и пријетио је логорима и Србијом.</s><s>Предсједник: Да ли се народ прекрштавао?</s><s>Свједок: Народ се није хтио прекрштавати и спремљено је било читаво село у логор у Пожегу.</s><s>Након два мјесеца сви су били насилно расељени и доведен је народ из околице Нашица, из Далмације и Херцеговине.</s><s>Након два мјесеца људи су се вратили из Пожеге и онда је народ прогањан и насилно прекрштаван и постављен је неки млади католички жупник.</s><s>Предсједник:Што је он сада?</s><s>Свједок: Фратар у Нашицама.</s><s>Предсједник: Што Вам је још познато?
<i>Свједок: <i> Познато ми је да је Сидоније долазио сеоском кнезу Хитлу <i>»културбундашу«, да му је издавао наредбе и онда је овај плашио народ.</s><s>Познато ми је да је народ прекрштаван.</s><s>Има пуно тога, хисторија би се могла написати.</s><s>Предсједник: Да ли су они учили те Србе католичком вјеронауку?</s><s>Свједок:Учио их је један млади свећеник.</s><s>Мене то није интересирало, ја сам Хрват и није ме интересирало да присуствујем томе послу.</s><s>Јавни тужилац:Да ли је народ био одушевљен што оставља своју вјеру?</s><s>Свједок:Не знам да ли су били одушевљени, кад су се морали прекрштавати и људи од 70 и више година и прелазити на другу вјеру.
<i>Јавни тужилац:<i> Што је било послије прекрштавања:
<i>Свједок:<i> Послије су били прогнани у разне логоре и ја сам био отјеран преко тога кнеза Хитла.</s><s>Иначе су по кућама тукли људе и убијено је око 130 особа касније…</s>
<s>Активности жупника Јосипа Асталоша на покрштавању
ЛУДВИГ КОНТИК.</s><s>Рођен је у Дарувару 1905. године, радио је као стројар у Даљу, по народности Чех.</s><s>Говори о активности жупника Јосипа Асталоша на покрштавању</s>
<s><i>Предсједник: Што Вам је познато о насилном прекрштаван ју Срба у Даљу?</s><s>Свједок:Наш жупник Јосип Асталош по слому Југославије узео је одмах цијелу власт под себе и распустио цијелу стару опћину.</s><s>Намјестио је друге чиновнике и полицију.</s><s>Дао је затим похватати неке угледне Србе од којих се тројица више никада нису вратили.</s><s>Предсједник: Да ли је у Вашем мјесту било прекрштавања?</s><s>Свједок:Било је, мислим, у јесен.</s><s>Предсједник: Како је дошло до тога прекрштавања?</s><s>Свједок: Дошло је услијед тога што је жупник Асталош казао да се морају прекрстити сви Срби.</s><s>Предсједник: Тко му је помогао у томе?</s><s>Свједок:Усташке власти, пошто је он организирао тамо усташе.
<i>Предсједник: <i>Да ли је цијело село тада, да ли су многи људи прешли на католичку вјеру?</s><s>Свједок: Јесу, а који нису хтјели, били су отјерани доље у Србију.</s><s>Предсједник: А они који су прешли на католичку вјеру, да ли су били послије у миру?</s><s>Свједок: Испочетка су тражили од њих да науче вјеронаук и неки фрањевац Берковић учио их је неколико дана вјеронаук, 8 или 10 дана.</s><s>Предсједник: А послије, кад су прешли на католичку вјеру, да ли су били у миру или су их прогањали усташе?</s><s>Свједок: Послије тога, како бих рекао… неки нису хтјели да се прекрсте.</s><s>Многи су бјежали којекуда.</s><s>Иначе, док се прекрштавало, биле су пуне улице усташа.</s><s>Предсједник: Одакле су дошли ти усташе?</s><s>Свједок: Не знам точно, али их је било и из села, а било је сигурно и из Осијека . . .</s>
<s>Сведочење о делатности свештеника Сидонија Шолца на покрштавању
ЈОЗО МИКОЛАШЕВИЋ.</s><s>Рођен у Подгарачу 1916. године, а живи у Будимцима, по занимању је ужар.</s><s>По народности Хрват.</s><s>Свједочи о дјелатности свештеника Сидонија Шолца на покрштавању</s>
<s>Предсједник: Што вам је познато о прекрштавању Срба у Будимцима?</s><s>Свједок:Свећеник Сидоније и усташки логорник Хрипко дошли су у село, сазвали народ и држали говор, а након тога дошло је наређење да се народ сакупи и да ће се извршити прекрштавање.</s><s>Народ је молио у Нашице да се то продужи, дочим је наређење дошло да се смјеста има провести и тога дана било је све спремно за прекрштавање.</s><s>На прекрштавање је дошао Сидоније с више усташких официра, а из Осијека велики жупан Хефер такођер с више официра.</s><s>Прекрштавање је обављено у цркви.</s><s>Предсједник: Да ли је који од њих посебно потписао неку молбу, у којој моли да му се дозволи пријелаз у католичку вјеру?</s><s>Свједок: Није.</s><s>Предсједник: Него су се сви ђутуре прекрстили?</s><s>Свједок:Јест.</s><s>Предсједник Да ли су то ти људи радо чинили?</s><s>Свједок:Нису, него под притиском усташа.</s><s>Предсједник: Је ли село Будимци хрватско или српско село?</s><s>Свједок:Село је српско, само нас има 4 Хрвата.</s><s>Предсједник: Да ли је село послије прекрштавања прогоњено од усташа?</s><s>Свједок:Касније су дошли усташе у село и отјерали у логор сав народ.</s><s>Пред црквом су им држали говор и казали: зашто хране партизане?</s><s>Жена Милица Стојшић казала је на то да мора да храни кад долазе с пушком у руци, а усташе су је нато бацили у ватру, јер су домови горјели.</s><s>Предсједник: Дакле, није им користило што су прешли на католичку вјеру?</s><s>Свједок:Није.</s><s>Отјерани су у логор, а погинуло их је у селу 318.</s><s>Предсједник: Осим оних који су погинули у борби?</s><s>Свједок: Јест.</s>
<s>О покрштавању Срба од стране свештеника Фрање Шегуле и Јосипа Асталоша
МАРИЈА САБО.</s><s>Живјела у Бијелом Брду у вријеме покрштавања Срба од стране свештеника Фрање Шегуле и Јосипа Асталоша:</s>
<s>Свједок:1941. године становала сам у Бијелом Брду, мјесту гдје сам рођена…</s><s>1941, одмах по окупацији земље, дошао је свећеник Шегула Фрањо из Осијека и свећеник Асталош из Даља и они су позивали Србе да се прекрсте на католичку вјеру.</s><s>Како се Срби нису одазвали том позиву, 27.</s><s>ИX 1941. године једне ноћи покупили су 15 фамилија и отјерали у логор.</s><s>Послије тога свећеник Фрањо Шегула казао је за вријеме проповиједи Србима, нека се прекрсте и нека не слиједе пут ових 15 фамилија које се налазе у логору.</s><s>Послије тога издан је сваком кућанству позив, да дођу у опћину код биљежника Мастањевића, да потпишу готове молбе, које су биле сачињене с тим да они сами моле да им се дозволи пријелаз на католичку вјеру.</s><s>И наравно, Срби, који су били заплашени и хтјели да сачувају живот, отишли су — око 400 фамилија — и потписали молбе.</s><s>26.</s><s>X били су прекрштени и ја сам била присутна том прекрштавању.</s><s>Многи су људи плакали, било им је тешко да напусте своју вјеру, што морају пријећи на другу вјеру.</s><s>Предсједник: Тко је водио то прекрштавање?</s><s>Свједок: Сегула Фрањо, свећеник у Бијелом Брду, а с њиме и Асталош из Даља.</s><s>Предсједник: Да ли су долозили усташе кад је било прекрштавања?</s><s>Свједок: На дан прекрштавања долазили су усташе, а била су и три фратра, из Осијека, но имена им не знам.</s><s>Предсједник: Јесу ли свећеници морали видјети како људи плачу?</s><s>Свједок: Морали су видјети, кад сам видјела и ја.</s><s>Предсједник: Могуће нису?</s><s>Свједок: Морали су.</s><s>Предсједник: Да ли је било послије прогона Срба?</s><s>Свједок: Било је 30 фамилија, које нису хтјеле да пређу на католичку вјеру.</s><s>Тих 30 фамилија, које нису хтјеле да пређу, протјерано је у Њемачку на рад.</s><s>Предсједник: А ови остали?</s><s>Свједок: A они су били прогањани.</s><s>Дапаче, око 360 дотјерано је у логор Земун.</s><s>Тамо је 56 погинуло, док су се остали касније враћали.</s><s>Предсједник: Да ли су ови Срби, у Бијелом Брду, у часу кад су прелазили на католичку вјеру, имали слободну вољу и здрав разум?</s><s>Свједок: Нису имали.</s><s>Јавни тужилац: Што се догодило с православном црквом у том селу?</s><s>Свједок: Православна црква је преуређена у католичку, а све драгоцјености су свећеници однијели у Осијек.</s>
<s>О сарадњи свештеника и усташа на покрштавању
ДАНЕ ВРКЉАН.</s><s>Свједочи о сарадњи свештеника и усташа на покрштавању:</s>
<s>Предсједник: Сто Вам је познато о прекрштавању Срба.</s><s>Свједок: Познато ми је толико: неколико дана послије доласка окупатора у наш крај 1941. г. наредили су усташе да ће се одржати манифестација у нашем селу.</s><s>Наше село има пола Хрвата, пола Срба.</s><s>Они су рекли да без разлике старо или младо, сви да морају доћи пред оне који ће доћи из Осијека на зборовање.</s><s>Прикупило се око 600 људи.</s><s>С аутом из Осијека дошао је бивши жупан Стјепан Хефер са двојицом непознатих усташа.</s><s>Заједно с њима дошао је и жупник Иванчић из Бродјанаца.</s><s>Кад је дошао тај жупник, речено је да се одржи манифестација.</s><s>У поворци напријед су ишла дјеца, иза њих одрасли момци и дјевојке, а иза тога стари људи и жене.</s><s>Ишли су кроз село.</s><s>Свећеник Иванчић ишао је пред њима и како је ишао, тако је пред њима дао да се вичу пароле.</s><s>Дижући прст у зрак и вичући: Павелић, Павелић, Павелић! — а кад је хтио да се парола окрене на Анте, онда је окренуо руку и викао: Анте, Анте!</s><s>Усташе су ишли око публике, око самог народа и гледали да ли можда има тко да не виче, да би се одмах нашли код њега.</s><s>Идући тим путем, дошли су пред цркву, пред вратима које је била саграђена трибина.</s><s>Први је народу говорио бивши жупан Стјепан Хефер, затим први и други усташа из Загреба, а четврти је говорио жупник Иванчић.</s><s>Он је у свом говору рекао: »Да вам подвучем неке ствари које су ова господа изоставила«.</s><s>На примјер рекао је: »Све оне терете које је поднио наш поглавник за вријеме емиграције заједно са својим колегама који су били с њиме — тко је крив за те терете?</s><s>Свему томе је крив српски народ, дакле Србин!</s><s>У нашој хрватској земљи Срби не смију да постоје — 'тјерај псине преко Дрине' — а ми имамо добра мајстора који ће их удесити.</s><s>А знате ли тко је тај мајстор?</s><s>Тај мајстор је наш поглавник«.</s><s>Затим је још рекао како мајстор поставља шеширџију — капурџију, показујући на главу — да је неће никада више скинути.</s><s>Послије говора трајала је пијанка цијелу ноћ, пекли су се прасци итд.</s><s>Неколико дана иза тога вратио се жупник Иванчић у наше село с ондашњим усташким таборником Стјепаном Казонићем.</s><s>Цијелу ноћ су пили, а сутрадан отишли натраг.</s><s>Друге ноћи тај усташки таборник отјерао је 15 људи из нашег села, 15 Срба, и исте ноћи, између Осијека и Чапљине, на једној пустари, избио их је на мртво име, извео у шанац и потукао.</s><s>Након недјељу дана дошао је поново жупник Иванчић у наше село да одржи мису.</s><s>Послије одржане мисе пошао је у усташки табор.</s><s>Тамо, пред вратима, видио сам, чекао је неки Симо Вуковић, отац осморо дјеце, да би тражио коње који су му остали код бивше југословенске војске.</s><s>Кад је тај човјек прошао испред усташког табора, Иванчић се вратио натраг у табор и кроз сат времена усташе су отишли и ухапсили тог човјека.</s><s>Исте вечери на крају села он је одведен на канал, тамо избатинан и измрцварен и сутрадан нађен мртав.</s><s>Након тога, по прилици 8 дана, дошао је жупник Иванчић на прекрштење Срба у нашем селу.</s><s>Он је говорио: »Тко се од Срба покрсти, тај ће остати миран и тај ће моћи остати овдје» , и објавио им је да уче вјеронаук и да ће морати учити молити без разлике сви.</s><s>Кад је касније доиста дошао да одржава вјеронаук, водио је са собом усташе с пушком у руци.</s><s>Они су водили рачуна тко није из села дошао и тко је изостајао.</s><s>Навече, питао је људе зашто тај и тај није дошао.</s><s>Тако, на примјер, једна другарица — Боја Половина — није дошла.</s><s>Питао је њена мужа гдје му је жена, а он ће му: »Жена ми је болесна» .</s><s>И факат, жена је била у другом стању и није могла да дође.</s><s>Он одмах пошаље на то усташе да иду и дотјерају је.</s><s>Кад су они отишли, рекли су њену мужу нека иде и он с њима, да виде што је са женом.</s><s>Срели су је у селу и с погрдним повицима на њу: »Марш кучко једна!»
Кад поједини човјек није знао нешто из вјеронаука — па сваком човјеку не може остати све у глави, јер је кратко вријеме учења — они су наређивали да се мора јавити сваких четири сата код њега (жупника), 4 км далеко од Бродјанаца.</s><s>На прекрштење дошли су Хефер и усташе из дотичног села.</s><s>Послије прекрштавања држали су пијанку читав дан.</s><s>Није прошло ни неколико дана, видио сам око 14 људи, како их тјерају у логор, иако су се покрстили и макар је сваки од дотичних платио 70 динара за прекрштење.</s><s>Од тих људи у логору погинула су двојица, остали су били враћени у логор у Градишку.</s><s>Иза тога, у 1943. години, у јесен, лично сам ја видио, као и неки Ђоко Митровић, мој комшија, — састајали смо се између 11 и 12 сати — иде жупник Иванчић с таборником Стјепаном Казонићем и још с неких 15 усташа, обучен у усташко одијело, с пушком у руци, из акције у Погановцима.</s><s>Дошли су до школе.</s><s>Одавде је жупник ноћу отишао кући у Ваганац да га не би народ видио.</s>
<s>О насилном покрштавању од стране свештеника Јакоба Шеба
ИВАН ВИЧИЋ.</s><s>Студент агрономије из Осијека, о насилном покрштавању од стране свештеника Јакоба Шеба:</s>
<s>Свједок: 1941. у Осијеку на свим проповиједима које су држали католички свећеници, проповиједали су да се Срби требају прекрстити.</s><s>Знам толико да су се одржавали некакви сатови вјеронаука за те православце и након 2—3 пута што су ишли на тај вјеронаук били су прекрштавани.</s><s>Толико знам о прекрштавању.</s><s>Предсједник: Да ли сте примијетили да Срби добровољно прелазе на католичку вјеру?</s><s>Свједок: Моји школски колеге нису добровољно прелазили.</s><s>Предсједник: И они су морали пријећи?</s><s>Свједок: Да.</s><s>Предсједник: Тко их је силио?</s><s>Свједок: Углавном Шеб Јакоб, који је тада био катехета на школи.</s><s>Говорио је да се морају прекрстити, иначе да их неће примити у школу.</s><s>Предсједник: Да ли сте још нешто примијетили што се подузимало против Срба?</s><s>Свједок: Знам да су у Осијеку Срби били хапшени.</s><s>Једне ноћи били су хапшени готово масовно.</s><s>Послије тога су били одведени у логоре.</s>
<s>О акцији фратара око покрштавања на челу са Дионизијем Јуричевим
МИХАЈИЛО ЂУРИЧИЋ.</s><s>Свједочи о акцији фратара око покрштавања на челу са Дионизијем Јуричевим:
Предсједник: Што Вам је познато о прогонима Срба и о насилном прекрштавању?</s><s>Свједок: Углавном ми је познато ово: 1941. године, мјесеца листопада дошло је у наше село неколико фратара и у заједници с усташким повјереником позвали су народ да дође учити вјеронаук ради пријелаза на католичку вјеру.</s><s>Међу тим фратрима био је један, којем сам запамтио име, Дионизије Јуричев, који је, када се народ сакупио, рекао: »Тко не пријеђе на католичку вјеру, нема му мјеста у НДХ, јер у НДХ могу живјети само Хрвати и нитко други«.</s><s>То је учење трајало једно 8 дана и када је завршено, приређен је банкет на којем је било присутно више усташких официра и жупника.</s><s>Ту су они држали разне говоранције и тумачили народу, којег су били скупили на тај банкет, да му не пријети никаква опасност — то је била мала општина са око 2.700 становника, све Срба — јер су сви постали лојални грађани НДХ.</s><s>Ту су одмах оставили једног жупника, Аугуста Краља, који је почео сваке недјеље одржавати мисе, организирати хорове који су пјевали у цркви и слично.</s><s>Он је био тамо готово годину дана.</s><s>Увијек је тумачио народу да смо ми Хрвати и да нисмо никада били Срби, него су нас својевремено покрстили и зато се сада не требамо ничега бојати.</s><s>Скоро годину дана иза тога, почетком листопада 1942. године, дошла је једна група усташа у село и тамо се настанила.</s><s>Тај жупник је чешће пута свраћао к мени и показивао се не само као духовни пастир него и као пријатељ.</s><s>Када сам га упитао што значи да су ту усташе дошли, он ми је рекао да не пријети никаква опасност.</s><s>У околици се догађало свашта, премда је код нас било мирно, па сам се интересирао и ја, као и цијели народ, што ће бити.</s><s>Он је мени јамчио да нема опасности и рекао да ја то протумачим и другима, пошто се с њима више састајем.</s><s>Међутим, поред свега, трећи дан иза тога, 13. листопада 1942. године, у ноћи, велики број јасеновачких усташа опколио је цијелу опћину, а да за то нитко није знао.</s><s>Нисмо се надали па нисмо ни постављали страже, а та групица која је била у селу, ваљда је припремала терен.</s><s>Ја сам у свањивање —било је магловито — пошао цестом у сусједно село.</s><s>Међутим, ти усташе одмах су ме на цести зграбили и потјерали с неколико комшија цестом уз село.</s><s>На средини села сретнем другу групу усташа који су пред собом гонили жене и дјецу, напола голе, онако како су их истјерали из кревета.</s><s>С тим усташама иде и наш жупник Аугуст Краљ, који је имао мантију до кољена, доста блатан, како је преко росних ливада и ораница ишао и показивао пут усташама, како да опколе опћину да не бисмо могли побјећи у шуму.</s><s>Питао сам га: »Што то значи, велечасни?« »Не бојте се ништа, идете до Саве и вратит ћете се својим кућама.</s><s>Немојте да би нетко бјежао« — одговорио је он.</s><s>Нисам му вјеровао.</s><s>Искористио сам гужву и, како је било магловито, побјегао сам у шуму.</s><s>Усташе су похватали око 2.000 душа и отјерали све у Јасеновац.</s><s>Нас око 500, који смо утекли, након три дана, кад смо се вратили у село, нашли смо тамо 34 жртве, које су биле на све могуће начине изнакажене.</s><s>Међу њима била је једна дјевојка која је на колац набијена, једном младићу били су одсјекли поједине дијелове тијела…</s><s>Неки су од њих убијени тупим предметима и на све, могуће начине изнакажени.</s><s>Ми смо њих сахранили и дознали касније да је тај жупник унапријед исходио премјештај из села.</s><s>Он је отишао заједно с усташама, јер су и он и усташе добили око 40 кола и превезли његове ствари, а такођер и ствари из комшијских кућа, које су биле опљачкане.</s><s>Он је отишао у Суњу и тамо је остао.</s><s>Јавни тужилац: Гдје је сада тај жупник?</s><s>Свједок: Ми не знамо.</s><s>Био је до прошле године у Суњи жупник.</s><s>Ја сада живим у Суњи, гдје сам дошао прошле године у коловозу.</s><s>Био је тамо и почео с оним »пастирским писмом« тумачити народу да су партизани безвјерници, да они нагоне коње у цркву, да спавају у црквама, да цркве нису за њих светиња…</s><s>Међутим, људи су почели увиђати да је он против народа.</s><s>Он је то опазио и једног дана је нестао, а да нитко не зна куда и што је с њиме.</s><s>Дошао је други жупник и послије се и тај премјестио, сада је трећи.</s><s>Не знамо гдје је Аугуст Краљ.</s><s>Док је био у Боку, имао је мотор и сваких 8 дана је ишао у Загреб.</s><s>Недјељом би одржао мису, остао би у Боку дан-два, а онда је одлазио у Загреб…</s><s>Јавни тужилац: Ишао је у Загреб сваке недјеље?</s><s>Свједок: Сваке недјеље.</s><s>Јавни тужилац: А ту је на оптуженичкој клупи данас надбискуп Степинац, који каже да уопће није знао да су тако од усташа убијани и страдали људи у оно вријеме, а најмање да су свећеници имали с тим посла.</s><s>То он све вријеме тврди на процесу.</s><s>Што мислите о томе?</s><s>Свједок: То што сам ја рекао, то није само мени познато, него 2—4 стотине њих из мојега села могу доћи и потврдити све што сам ја рекао.
(У дворани дуготрајан пљесак.)
Предсједник: Ви сте рекли да је из ваше опћине, Црквени Бок, двије тисуће људи одведено у Јасеновац?</s><s>Свједок:Да.</s><s>Предсједник: Да ли су се вратили кућама?</s><s>Свједок: Остало их је тамо само осам, али то је било више под притиском, јер пет стотина способних је побјегло у шуму, а стотину у Банију у партизане.</s><s>У Трокуту, гдје живи већи дио српског народа, двије хиљаде је било способних, и трећи или четврти дан су послали једну депутацију, јер је дошао један генерал, Тумлер, и тајник Павелића Сеитз, и рекли смо, ако народ не буде враћен, да идемо у партизане.</s><s>Нијемцима није било у интересу да толики одемо на противну страну у борбу, и под притиском Нијемаца они су народ пустили натраг.</s>
<s>О сарадњи Степинца са усташама још прије рата
ИЛИЈА ШУБАРИЋ.</s><s>Земљорадник из села Јошевица, говори о сарадњи Степинца са усташама још прије рата:</s>
<s>Свједок: Ја се сјећам, из почетка 1941. године тако, када сам поводом капитулације бивше Југославије био у Сарајеву, гдје ме је то затекло, одмах ондје имао сам прилике видјети довођење појединих људи из Херцеговине, у логор, гдје су и стријељани.</s><s>Разлог је био, ја не знам какав.</s><s>Иза тога сам дошао кући, гдје сам био српња мјесеца исте године мобилизиран у домобранску војску.</s><s>Ту сам имао прилике видјети како нестају поједини српски младићи који су били мобилизирани у хрватску војску, а долазили су с обичном покрштеницом.</s><s>У којем правцу су нестајали, не знам, али нису били више у редовима у којима смо се ми налазили.</s><s>Иза тога ми је познато, у самој Глини било је из околних села неколико дјевојака које су биле прекрштене.</s><s>Редовито су похађале католичку цркву.</s><s>Међутим, те су дјевојке биле ухапшене и такође нестале у непознатом правцу.</s><s>Иза тога, знам неку фамилију из Грабовца Горњега, која је била прекрштена, након тога похапшена и нестала, не знам куда.</s><s>Сјећам се још 1935. године, када је надбискуп Степинац долазио у Глину, односно имао је доћи и у Бучицу.</s><s>Не знам, била је, мислим, некаква посвета нечега, барјака, чега ли.</s><s>Ту је био приређен дочек на тзв. Јакинском Мосту, гдје су дочекивали надбискупа Степинца католички и православни свећеници и надбискупу су пољубили руку, а видио сам да је надбискуп Степинац од православнога попа искинуо руку и није дозволио да му је он пољуби.</s><s>Осим тога сам имао прилике учествовати на самој приредби, вечери, на банкету, гдје су учествовали тзв. глински доктори др Пук, Цвитановић, Ребок, Видаковић, гдје су, не бих се сјетио каквим реченицама, подстрекивали надбискупа Степинца да говори, али сјећам се његових ријечи на свршетку: »Ја знам што је моја дужност да учиним за опћехрватске интересе и ја обећавам овдје да ћу то учинити« — Коме је оштрица била уперена, ја не знам.</s><s>Јавни тужилац: А што су били за вријеме »НДХ« Пук.</s><s>Цвитановић, Видаковић и то друштво које је наздрављало Степинцу?</s><s>Свједок: За вријеме »НДХ« је др Пук био министар правосуђа…</s><s>Јавни тужилац: Усташки министар?</s><s>Свједок: Да, а др Ребок је био, колико сам чуо, неки функционер Гестапоа, а за Цвитановића не бих знао.</s><s>Сам Видаковић и остали били су некакви таборници и логорници.</s><s>Јавни тужилац: И клали су Србе?</s><s>Свједок: То је јасна чињеница.</s><s>Они су били главни организатори цијелог покрета за клање.</s>
<s>Свештеник Дионизије Јуричев предводио је усташе
ЉУБИША СЕСАНОВИЋ.</s><s>Према свједочењу Сесановића, свештеник Дионизије Јуричев предводио је усташе:</s>
<s>Предсједник: Што Вам је познато о прекрштавњу и прогонима Срба?</s><s>Свједок: Мени је познато о покрштавању Срба то кога је лично покрстио у Свиници Дионизије Јуричев, свећеник.</s><s>Он нас је покрстио и сакупљао народ на вјеронаук и пријетио је, говорећи ако нас мање покрсти, »бит ће нама шире«.</s><s>Тако је говорио већином послије покрста.</s><s>Након шест до седам мјесеци изашао је с војском, 3—4 стотине људи, и запалио у нашем селу око 40 стаја.</s><s>Одвео је неколико људи из села и кренуо с том војском за Колово, и тамо стотину и неколико људи потукао.</s><s>Предсједник: Да ли је он водио усташе?</s><s>Свједок: Да.</s><s>Предсједник: Тај Јуричев Дионизије?</s><s>Свједок: Да, он лично.</s><s>Ја сам га видио својини очима.</s><s>Предсједник: И након покрста?</s><s>Свједок: И након покрста.</s>
<s>Једини који је преживио покрст и клање у Глинској цркви, сјећа се тог догађаја
ЉУБАН ЈЕДНАК.</s><s>Једини који је преживио покрст и клање у Глинској цркви, сјећа се тог догађаја: види Масакар у Глини.</s>
<s>Свједочење о покрштавању и клању од стране усташа и свештеника у општини Цетинград
ЦВИЈЕТА МИШКОВИЋ.</s><s>Радница, живјела у селу Маљевцу, свједочи о покрштавању и клању од стране усташа и свештеника у општини Цетинград:</s>
<s>Свједок: Водио нас је Милан Боговић и Перо Међедић, који је био свећеник, и он нам је рекао да идемо на прекрст.</s><s>И ишли смо к њему у његов стан.</s><s>Пописао
нас је и водио нас је у цркву и ту нас прекрстио.</s><s>И читао једну књигу, а ми смо клекнули на гола кољена.</s><s>Предсједник: Да ли се цијело село прекрстило?</s><s>Свједок: Да, прекрстило се наше цијело село.</s><s>Али послије прекршта након два мјесеца, почетком године, отјерали су мене и сву моју дјецу.</s><s>Предсједник: Отјерали су вас?</s><s>Свједок: Да, а имала сам деветеро дјеце.</s><s>Четворо се утопило у води када сам бјежала у Петрову Гору, а четворо су одвели у Стару Градишку и не знам што је послије било с њима.</s><s>Предсједник: Прије него што сте се прекрстили, сто се догодило у вашем селу?</s><s>Свједок: Људе су покупили, а након три дана и 47 жена и њихову дјецу.</s><s>Жене су се порађале, а дјецу су усташе тргали рукама од њих, како се које родило.</s><s>Од Ускрса су то радили код нас.</s><s>А једном су 80 душа послије покрста затворили и запалили у сјенику.</s><s>Тако је опет један газда до подне ишао на прекрст, а од подне до на вечер имао усташе у гостима до 10 сати, а онда је легао, али по ноћи су њега и његову фамилију покупили и побили.</s><s>Предсједник: Зар су их убили исту ноћ када су се покрстили?</s><s>Свједок: Исту ноћ кад су се прекрстили.</s>
<s>Ликвидација преосталих Срба, 1944. године, у Стоцу
ИВАН ВИТЛОЦИО.</s><s>Апотекар из Стоца, говори о ликвидацији преосталих Срба, 1944. године, у граду из којег је:</s>
<s>Послије масовног убијања Срба у Стоцу, остало је неколико њих, који су били чисто ошамућени догађајем који се десио.</s><s>Након кратког времена почели су се у Стоцу ширити гласови да Србима нема мјеста у »НДХ«, и да једино пријелазом на римокатоличку вјеру
могу осигурати живот.</s><s>Неколико њих, међу њима Врећа Петар, Марић Јефто, Топаловић, Авдаловић и други, предали су молбе за прекрст.</s><s>Молбе су биле уважене и након обуке од 14 дана приступило се церемонијалу превођења из православља на римокатоличку вјеру.</s><s>Седам до осам дана касније позвао сам на вечеру нашег жупника и запитао сам га, да ли може Србима који су прешли на римокатоличку вјеру, гарантирати живота.</s><s>Уз осмијех, одговорио ми је: »Ја сам њима душе спасио«.</s><s>За кратко вријеме, Марић, Топаловић, Авдаловић били су исто тако уништени као и други православци.</s>
<s>Самостан нашички био је центар усташки
СТИПЕ КОВАЧЕВИЋ.</s><s>Рођен у Нашицама 1890. године, сликар; по народности Хрват.</s>
<s>Предсједник: Што Ви знате о покрштавању Срба?</s><s>Свједок: Мени је познато само углавном, а особно код тога нисам судјеловао.</s><s>Самостан нашички био је центар усташки.</s><s>Патер Сидоније је формирао усташке логоре и почео је с полагањем заклетве у самостану на нож и револвер.</s><s>Долазио је и мајор Лукац, који је формирао те формације и доносио летке.</s><s>Године 1941. патер Сидоније узео је пушку о раме и с осталим усташама почео разоружавати југословенску војску.</s><s>То је било у првој години.</s><s>У липњу мјесецу наједанпут формира он неку усташку групу као »акцију католичких мужева«.</s><s>Та група везала се с усташама који су у Нашицама извели православног свећеника Богића из стана, мрцварили му дједа, извели га из Нашица, заклали и измрцварили, а кад је жена хтјела да покопа тијело мужа, нису јој дозволили, него су одредили Цигане да га као пса закопају у једном буџаку.</s><s>Патер Сидоније ишао је стално по селима гдје су Срби, пљачкао је, оргијао, јео и пио, осиромашивао људе, и неколико недјеља послије покрштавања сви су људи били протјерани неки за Србију, а неки у логоре у Градишку и Јасеновац.</s><s>Ја знам да се ништа у Нашицама није могло догодити док није патер Сидоније дао свој пристанак.</s><s>Тако је он за логорника поставио неког Грипка Стјепана, који је имао свега 20 година и који је био само фирма, док је све извршавао тај патер Сидоније.</s>
<s>Прекрштавање Срба по захтеву попа Кучманић Стјепана
АНДРИЈА ЖАЛАЦ.</s><s>Ратар из Каменског, о попу Стјепану Кучманићу:</s>
<s>Предсједник: Што знате да нам кажете о прекрштавању Срба у Вашем крају?</s><s>Свједок: Прекрштавање Срба извршено је по захтјеву попа Кучманић Стјепана, и то 1. X 1942. године.</s><s>Тога дана они су долазили на покрштавање у Каменско у поворци, у којој су ишли као да иду на клаоницу.</s><s>Држали су се тако што нису знали да ли иду на прекрштавање у цркву или на клаоницу у цркву, пошто је цијело Каменско било опасано војском.</s><s>Они су долазили јако утучени и невесели, иако им је било обећано да им се ништа догодити неће.</s><s>Међутим, кратко вријеме послије тога око 13 жртава је пало.</s><s>Извјесно вријеме послије тога у шуми, у двије јаме, колико ја знам, стрпано је око 150 људи.</s><s>Једна јама остала је празна, а била је намијењена за Поповић Брдо.</s><s>Кад год су усташе код нас долазили, људи су измицали и повлачили се, јер колико год је обећања било да им се ништа догодити неће, све је то џабе било.</s>
<s>О прекрштавању и убијању Срба у глинском котару
НИКОЛА ПРИЉЕВА.</s><s>Ратар из Мајске Пољане код Глине:</s>
<s>Предсједник: Што знате о прекрштавању Срба у Вашем крају и о насиљима?</s><s>Свједок: Ми Срби у глинском котару знам да смо се требали прекрстити.</s><s>Ми смо по усташама поднијели неке молбе за прекрштавање и онда су нас прекрстили.</s><s>Предсједник: Тко је примао молбе?</s><s>Свједок: Примао је жупник.</s><s>Усташе су од нас одузимали и односили жупнику.</s><s>Предсједник: Усташе су узимали?</s><s>Свједок: Јест.</s><s>Предсједник: Онда, даље?</s><s>Свједок: Послије тога, кад смо се прекрстили, настало је још веће убијање и клање; толико ја о прекрштавању знадем.</s><s>Предсједник: Како се звао жупник?</s><s>Свједок: Жужек.</s><s>Предсједник: Је ли жупник?</s><s>Свједок: Јест.</s>
<s>Девојчица на згражавање свих у дворани, диже косу и показује где су је клали
МИЛИЦА ПЕКИЋ.</s><s>Рођена у Бијелом Брду, живи у Карловцу, има само четрнаест година:</s>
<s>Предсједник: Што знадеш, причај нам, о прекрштавању Срба на католичку вјеру?</s><s>Свједок: (Дијете је збуњено.) Крштени су … не знам ништа од тога.</s><s>Предсједник: Јеси ли присуствовала кад су насиља вршена над Србима, убијања?</s><s>Свједок: Јесам.</s><s>Ја сам видјела кад су убијали Србе, убијали су и прекрштавали у 1941. години, а убијали су и у 1942. години.</s><s>Предсједник: Како су прекрштавали?</s><s>Свједок: Моју маму јесу, а мене нису и још једног малог.</s><s>Моју маму и мојег оца су прекрстили.</s><s>Предсједник: Јесу ли твојег оца и мајку на силу?</s><s>Свједок: На силу, јер су морали.</s><s>Предсједник: Зашто су морали?</s><s>Свједок: Ако су хтјели да остану живи, а ако се не би хтјели, да ће их побити.</s><s>Предсједник: Кад су онда почели убијати?</s><s>Свједок: У прољеће су почели убијати.</s><s>Предсједник: Које године?</s><s>Свједок: 1942. године.</s><s>Предсједник: 1942. године? — кад су усташе долазили?</s><s>Свједок: Усташе су дошли и почели клати… и мене!</s><s>Овдје! (дјевојчица показује на врат).</s><s>Предсједник: Причај лијепо, немој се бојати.</s><s>Свједок: Усташе су одвели 125 душа и тамо поклали из мојег села, све које су одвели.</s><s>Предсједник: Јесу ли отац и мајка остали живи?</s><s>Свједок: Мајка је остала жива, а отац не.</s><s>Предсједник: Јесу ли га убили?</s><s>Свједок: Убили и заклали.</s><s>Предсједник: Како су тебе клали?</s><s>Свједок: Ухватили су ме у кући и сву дружину и одвели у шуму и клали.</s><s>Предсједник: Како си се спасила?</s><s>Свједок: Клали су и побацали у јаме и отишли.</s><s>Запјевали су, а ја сам се дигла и још два дјечачића и онда смо отишли кроз шуму у Колобуч село.</s><s>Предсједник: Гдје су те клали?</s><s>Свједок: У шуми.</s><s>Предсједник: Покажи на себи?</s><s>Свједок: (Дјевојчица на згражавање свих у дворани, диже косу и показује где су је клали.)
Предсједник: Циме су те клали?</s><s>Свједок: Бајунетом.</s><s>Предсједник: Како?</s><s>Свједок: На шест мјеста бајунетом.</s><s>Предсједник: Јесу ли ти браћа страдала?</s><s>Свједок: Троје браће и једну сестру су заклали.</s><s>Предсједник: А у селу?</s><s>Колико је страдало свега?</s><s>Свједок: Старци, било их је око 20, све су побили.</s><s>Предсједник: Све су побили?</s><s>Свједок: Све су поклали.</s><s>Предсједник: Како да само 20 људи има у селу?</s><s>Јавни тужилац: Дјевојчица је казала — стараца.</s><s>Свједок: И у неколико села.</s><s>Предсједник: Други су побјегли у шуму?</s><s>Свједок: Други су побјегли у шуму и отишли у партизане …</s>
<s>Сељанка из Удбине, о свештенику Мату Могушу
МАРА РУПЧИЋ.</s><s>Сељанка из Удбине, о свештенику Мату Могушу:</s>
<s>Свједок: Кад је отпочело прекрштавање Срба код нас, тамо је био свећеник Могуш Мате.</s><s>Он је окупио око себе усташе и што би год њима наредио, то би усташе учинили.</s><s>Око Удбине гдје је од био, и околишних села, било је доста православаца.</s><s>По наређењу овог свећеника, усташе су ове православце клали и уништавали.</s><s>Могуш је најмљивао православце да долазе код њега и примао од њих мито.</s><s>Народ је код њега долазио јер је био уплашен, и носио мито.</s><s>Након неког времена позвао је православце из трију села да дођу код њега, јер ће их све прекрстити.</s><s>Кад је народ дошао у цркву, а пошли смо и ми Хрвати, рекао му је: »Изађите код споменика краља Петра, ја ћу вам одржати говор.« Јадан народ изашао је да би чуо говор.</s><s>Могуш је око себе окупио усташе и обратио се народу: »Ви Срби дошли сте да бих вас прекрстио.</s><s>Не треба вас покрстити; ја да крстим вука, а вук у шуму.</s><s>Вама нема спаса, да ли се крстите или не.« Показујући према усташама, рекао је: »Погледајте моје усташе, то су мојих дванаест соколова, куд их пошаљем, они све покољу и униште, а идући своме дому пјевају.</s><s>Они су кадри, њих дванаест — да униште дванаест тисућа Срба.</s><s>Ви Срби, — вама нема спаса — ако идете у шуму, ја ћу вас и у шуми наћи!« Ми смо Хрвати и православци добро заједно живјели.</s><s>Они су били на Равном Пољу.</s><s>Могуш је рекао: »Вашу земљу ћемо подијелити, јер вама нема спаса, идите куда хоћете.« На то се овај јадан народ сав од страха разбјежао и није се више враћао.</s><s>У Удбини била је половица православаца, половица Хрвата.</s><s>По наређењу Могуша сви православци су поништени.</s><s>Одвукли су их под Велебит и више се нису натраг вратили.</s><s>Једна жена, кад је дошла да моли за свога мужа који је био у затвору — она је имала десетеро дјеце, и ишли су с њом заједно и цивили Хрвати да замоле усташе за њеног мужа —али усташе су им рекли да им је свећеник наредио: његово наређење, њихово извршење.</s><s>»Ми видимо да је ова женска сиротиња и знамо за њеног мужа да је заробљен и да лежи у затвору, али ми не смијемо без свећеника ништа.« Цивили су затим отишли к свећенику и рекли: »Пустите жену, она је с нама и ми смо добро живјели, нека спаси та жена своју сиротињу.« А он је рекао: »Идем убити ону кују, да више не видим те кује, да бацим у канал.</s><s>Својим усташама ћу наредити и куја ће бити уништена, да не смрди.« Тако се овај свећеник зло понашао да није могао-горе.</s><s>Излажући даље акције овог зликовца-свећеника Мара Рупчић изнијела је и случај с поштом, за мјесто Сушице.</s><s>Софер који је саобраћао за ово мјесто, био је путем нападнут од партизана.</s><s>Некако му је успјело да побјегне заједно с аутомобилом.</s><s>Враћајући се жупнику да му исприча случај, овај му је запријетио да ће га убити, ако неће и даље возити пошту, јер да у Сушицама више Срба неће постојати и нитко тамо неће остати жив.</s><s>»Ја ћу их све уништити« — одвратио му је свећеник.</s><s>Друго јутро шофер је са собом повео 10 усташа.</s><s>Партизани су сачекали пошту на путу, три су усташе погинули, други побјегли, а на путу остао ауто.</s><s>Бијесан због тога дао је од својих усташа заклати петорицу душа, а дванаест православаца из оближњих села, који су били у затвору, измрцварио је, поклао и побацао у јаме.</s><s>Ја сам то видјела.</s><s>Православци су се разбјежали и ниједан више није код њега долазио.</s><s>Цивилима је тај свећеник наредио да гдје би год видјели неког од Срба, да га униште, јер да они не могу овдје бити и да ће њих све уништити.</s>
<s>Службеник Јосип Бан говори о усташком терору и прекрштавању
ЈОСИП БАН.</s><s>Службеник, рођен у Леденицама, говори о усташком терору:</s>
<s>Предсједник: Што Вам је познато о прекрштавању Срба, односно о прогонима Срба?</s><s>Свједок: Одмах послије слома Југославије Србе су почели тјерати усташе у логоре и интернирати.</s><s>У рујну мјесецу 1941. почели су усташе да руше православну цркву у селу Сухопољско Борово.</s><s>Звона и остале драгоцјености не знам куда су однијели.</s><s>Цигле, камење и слично што је остало од некадање цркве, продавали су Швабама, Мађарима и Хрватима који су тада живјели у Борову.</s><s>Прекрштавање Срба први пут је почело 21.</s><s>XI 1941.</s><s>На то прекрштавање дошла су два фратра из Вировитице.</s><s>С њима је био логорник Бакић и остали усташки функционери.</s><s>Послије 14 дана било је друго прекрштавање, наиме прекрштавали су оне који нису били прекрштани први пута.</s><s>Прије тога прекрштавања долазили су усташе из Сухопоља и Вировитице с логорником Бакићем и још једним логорником чијег се презимена не могу сјетити, али мислим да је то био Варголић.</s><s>Говорили су Србима да се морају прекрстити и пријетили ини да ће их поубијати, потјерати у логоре и слично.</s><s>Такођер су долазила из Сухог Поља два свећеника које ја не познам, они су одржали неке састанке и позивали Србе нека се прекрсте, да им се неће догодити након тога никаква неприлика.</s><s>Послије тога прекрштавања није се престало с логорима, убијањем, пљачком, паљењем и сличним.</s><s>У рујну мјесецу 1943. године дошла су у рано јутро 4 камиона у Борово.</s><s>Камиони су били пуни усташа.</s><s>Ја сам био још у кревету и чим сам то видио устао сам се и побјегао у виноград, као што сам то увијек радио кад бих сазнао да су дошли усташе.</s><s>Они су опколили цијело село.</s><s>Све су затворили у једно двориште.</s><s>Ту су излучили Хрвате, Швабе и Мађаре, посебно су оставили Србе.</s><s>Између тих Срба оставили су око 25 до 30 особа, што жена, дјеце и мушкараца и одвели их у једну собу.</s><s>Ту су их добро испремлатили, а онда су између њих оставили четворицу, а остале ставили у камион.</s><s>Ову четворицу су на звјерски начин мучили: истргли им руке и ноге и ископали очи.</s><s>Овако измучене су побили и закопали у ђубре.</s><s>Ја сам међутим — то је било око подне — изашао из винограда и дошао на улицу.</s><s>Тада сам наишао на двојицу усташа.</s><s>Један од њих био је познати крвник, неки Полгар Јосип.</s><s>Он ме је ухапсио, пребацио ми пушку преко рамена и рекао да сам хрватски издајник.</s><s>Ја сам раскопчао кошуљу и рекао: нека пуца, убит ће бољег и поштенијег човјека него је он.</s><s>Тиме сам га разоружао и он је ставио пушку о раме и рекао да идем напријед.</s><s>Тјерао ме је до те куће односно до камиона гдје су били Срби.</s><s>Бацио ме је у камион пун крви.</s><s>Даље немам више ништа казати о томе.</s><s>Предсједник: А што је онда било с тим камионом?</s><s>Свједок: Одвели су га у Вировитицу у логор.. .</s>
<s>Прекрштени, похапшени, мучени и послани у логор
ОСТОЈА САМАРЏИЈА.</s><s>Шумски манипулант из Млаке, говори о покрштавању у свом селу:</s>
<s>Знам да је 1942. године, око 15. марта, дошао један свећеник одаслан из Загреба да прекрсти цијело село Млаку.</s><s>Кад је он дошао, позвао је најприје мушкарце, готово све старије људе.</s><s>Тај је састанак одржан у Млаки у једној гостиони.</s><s>Ја сам дошао на састанак да чујем што хоће и што говори тај свећеник.</s><s>Његов је говор био отприлике овакав: »Ја сам послан из Загреба из бискупије, пошто сам ја интерниран из Истре — има нас око 400 свећеника таквих — па нема сада мјеста и дошао сам да вас покрстим.« .</s><s>Људи су одговорили да је то немогуће и да се не могу упустити у ту ствар, јер нису сви на окупу.</s><s>»Ми сами, нас неколицина, не бисмо могли да се покрстимо«<i>, рекли су људи.</s><s>Он је на то почео да виче, и казао да су они који неће да се покрсте, непријатељи »Независне Државе Хрватске« и да ће бити стављени изван снаге свих закона.</s><s>А они који су прекрштени, уживат ће сва права и бит ће као »чистокрвни Хрвати«.</s><s>Међутим, тај је састанак био прекинут и другог дана у 8 сати тридесет усташа који су били на станици, покупили су цијели народ из Млаке и сатјерали га у парохијални дом у Млаки.</s><s>Тамо смо нашли истога свећеника и неколико усташа, мислим неких официра.</s><s>Када смо се сакупили, он нам је одржао говор у којему је рекао: »Ја сам послан из Загреба, од загребачке бискупије, да вас православце покрстим и преведем на католичку вјеру.</s><s>Сада ћу вам казати начин покрштавања.</s><s>Овдје ћу остати 8 дана.</s><s>Подијелит ћу вам неке књижице — мислим катакизме — из којих ћете учити осам дана да се за то припремите.</s><s>Сваки има понијети 40 куна — као неку таксу — коју ће уплатити нама.« Тако је тих осам дана народ ишао учити вјеронаук.</s><s>Сваког дана ишли су усташе по селу, сакупљали народ и тјерали га у парохијални дом.</s><s>Осми дан, када је требало бити покрштавање, дошли смо сви у велику дворану парохијалног дома која је била препуна људи.</s><s>Опет смо наишли на истог свећеника и неколико усташких часника.</s><s>У сваком углу дворане био је по један усташа са пушкомитраљезом држећи руку на опрузи.</s><s>У средини села био је свећеник за једним столом, а поред њега један усташа, тзв. кризмани кум.</s><s>Поред стола стајали су двојица усташа, сваки с једним чираком и једном свијећом.</s><s>Ми смо један по један прилазили столу.</s><s>Кад смо дошли пред свећеника, морао је сваки дигнути три прста и поновити заклетву: <i>»Ја се заклињем богом . . .«, не знам ни сам шта је све било.</s><s>Уз то је сваки морао рећи: »Ја нисам више Србин, православац, него чистокрвни Хрват.« Након тога сваки је прилазио другом једном мјесту гдје је платио 40 куна у готовом.</s><s>Када се све то скупа завршило, онда је свећеник одржао говор у којем је рекао: »Ви који сте се данас покрстили, сада сте чистокрвни Хрвати.</s><s>Имат ћете право да идете у војску, који хоће и усташку војску.</s><s>Тај нека се јави у табор и тамо ће бити примљен као такав«.</s><s>Након тога рекао је неколико ријечи тај наш усташа — кризмани кум: »Ја сам овдје командант и ви ме сви познајете у Млаки, а од данас сам ваш кризмани кум, и има сваки да ме зове »кумом«.</s><s>То је било 13.</s><s>IV а већ 14. ујутро у 6 сати дошао је злогласни усташа Васиљ Пунић, а с њим и тај кризмани кум да похапсе читаво село.</s><s>Сви су били похапшени, мучени и послани у логор.</s><s>Другог дана поклали су 26 људи, а остале заједно са женама и дјецом отпремили у логор Јасеновац.</s><s>Од 1232 особе, колико су их отјерали из Млаке, вратило се кући послије рата свега 145 душа.</s>
<s>О покрштавању и терању у логоре
МАТО ЦУТИЦ.</s><s>Ратар из Велике Барне, свједочи о покрштавању и тјерању у логоре:</s>
<s>Као домаћем Хрвату и мјештанину села Велике Барне познато ми је да је у нашој цркви са проповиједаонице жупник жупе Грубишно Поље Перо Цвијановић одржао говор у којему је рекао да ће сви страдати који не пријеђу на римокатоличку вјеру.</s><s>Након покрштавања да ће моћи ићи у хрватско домобранство, гдје ће бити осигурани од сваке евентуалне неугодности.</s><s>Ја знам да је из мог села отјерано 70 породица и дотјерано у Грубишно Поље у парк.</s><s>Међу овим породицама било је и оних које су се прекрстиле.</s><s>Неки од њих ишли су молити жупника да им он помогне и да им каже зашто су дотјерани када су прешли на римокатоличку вјеру.</s><s>Он им је одговорио да им не може ништа помоћи.</s><s>Одатле су ти људи отјерани у логоре у Сисак и Јасеновац, и нису се вратили својим кућама.</s><s>Ми смо се тада, као људи и као Хрвати — јер нам је било тешко што се то догодило с нашом браћом Србима, с којима смо живјели у добрим односима — покушали заложити да им помогнемо, али нисмо ништа могли учинити.</s><s>Сваке недјеље усташке власти су преко прогласа позивале народ да прелази на католичку вјеру, али послије тога догађало се исто као и с онима прије.</s><s>Ми смо заступали интересе наше браће Срба, те смо и ми зато страдали.</s><s>Мог брата убили су усташе, а мене су отјерали у логор.</s><s>Све што сам изнио, чињенице су које одговарају истини.</s><s>Ја овдје желим потврдити да ми Хрвати и Срби имамо као највиши идеал да живимо у братској слози, да заступамо једни друге и да будемо заједно као браћа.</s><s>Ја бих молио да они који су сагријешили и учинили споменуте грешке — нека снашају и посљедице.</s>
<s>О покрштавању и спаљивању људи у цркви
БРАНКО СТАНКОВИЋ.</s><s>Рођен у Слобоштини крај Славонске Пожеге, говори о покрштавању и спаљивању људи у цркви:</s>
<s>Предсједник: Што знате о покрштавању Срба?</s><s>Свједок: Мени је познато да се прекрштавање Срба вршило 1942. године.</s><s>Дошао је у наше село, у парохију, тамо је некада била парохија — у Слобоштини, неки Божидар Шантић, мисионар или фратар из Загреба.</s><s>Ја сам случајно с њим разговарао код учитеља и питао га по којем налогу је дошао.</s><s>Он ми је рекао — по налогу надбискупског стола из Загреба.</s><s>Кроз то вријеме вршио је и прекрштавање.</s><s>Код самог прекрштаванја присиљавао је људе да се покрсте.</s><s>На том својем задњем обреду код самога прекрштавања и присиљавања да људи пријеђу на римокатоличку вјеру, тражио је да моле некакову молитву, али људи нису хтјели одмах молити.</s><s>Наиме, он је почео нешто говорити и људи нису хтјели то прихватити.</s><s>Онда је почео други пут и опет се људи нису одазвали да приступе тој молитви за њим.</s><s>Трећи пут је опет почео и онда је рекао — ако неће говорити, да ће их предати на усташки стан.</s><s>Тако су морали да говоре ту молитву за њим, и с тим су и прешли на римокатоличку вјеру, јер их је тога пута присилио.</s><s>И вршио је и даље прекрштавање по осталим селима и натјеравао људе да се покрсте, а уколико се не би неки хтјели прекрстити, онда је говорио да ће усташе доћи по њих и казнити их.</s><s>Сада, даље ми ништа није познато о томе како је било, него једино то, о том насилном прекрштавању.</s><s>Када се извршило прекрштавање, љети 14.</s><s>VIII 1942. године, из околних села Дежеваца, Зигроваца, Скендроваца, а покупили су и неке из Босне, са Козаре, и то су све стјерали у цркву, мислим око 20—30 чланова њихових, и онда су цркву закључали и запалили је, а осталих 5—8 стотина бацили су у бунаре.</s><s>Напунили су с њима 4 пуна бунара, и мислим да се ту још тај народ налази.</s><s>Међутим, код самога прекрштавања су рекли да уколико се људи прекрсте, да ће бити заштићени и да их се неће прогањати.</s><s>Али то није вриједило, јер су свеједно људе даље прогањали и чинили такова зла дјела.</s>
<s>Прибировци: покупили 840 људи, жена и дјеце и отјерали их у јаму
ЈОЗО ЈЕЛЦИЋ.</s><s>Кројач из Чапљине. — Дон Илија Томасић гаранту је заштиту онима који пређу на католичку вјеру:</s>
<s>У години 1941. у селу Прибировцима и околици, свећеник дон Илија Томасић издаде проглас и загарантира Србима, кад су усташе почели с клањем, да се њима неће ништа догодити ако пријеђу на католичку вјеру.</s><s>Он је почео поучавати људе што треба да знају за прве дане. почео с молитвама и издата је нека мала књига у виду брошуре, с тиме да је свака кућа требало да има по једну.</s><s>Два до три дана касније, село — које је чисто српско, има око 1300 становника — опкољавају усташе.</s><s>Иако је он ту био, иако је гарантирао да се неће догодити ништа, кад су усташе дошли, они су покупили 840 људи, жена и дјеце и отјерали их у јаму Ушурман.</s><s>Неки су бјежали, али су жене и дјеца остали и усташе су их бацили у јаму.</s><s>Неки су се од ужаса сами бацали у јаму.</s><s>У Чапљини је фра Тугомир Солдо имао »друштво св. Антуна« којим је он руководио 1940. и 1941. године.</s><s>И у години.</s><s>1941 сви они младићи које је он одгајао у томе друштву, показали су да су 90 одсто били кољачи.</s><s>Јавни тужилац: Да ли је и фра Солдо био усташа?</s><s>Свједок: Он је говорио да је био усташа од 1934. године.</s><s>Јавни тужилац: Тко је онда био поглавар?</s><s>Свједок: Начелник је био Ребац, али он је начелнику Репцу рекао да он преузима сву власт и почео је отпуштати људе који су били из HSS и из других странака.</s><s>Јавни тужилац: Значи, он је био цивилна власт и духовна власт.</s><s>Ви сте казали да сте чули да су бивши чланови »друштва св. Антуна« били 90 одсто кољачи?</s><s>Свједок: Јест, били су сви усташе и кољачи.</s><s>Они су се приликом капитулације југославенске војске одмах обукли у дивље усташе.</s><s>Јавни тужилац: Да ли је било питомих усташа?</s><s>Гдје је сада тај фра Солдо?</s><s>Свједок: Мислим да је у Нашицама.</s><s>Јавни тужилац: (окреће се оптуженом Креши Клементу).</s><s>Клемент, онда је Солдо био код Вас по ослобођењу.</s><s>Оптужени Мартинчић: (Устаје и изјављује) — Ја сам га намјестио.</s><s>Ја нисам знао тко је он.</s><s>Ја сам видио да се он повлачи с војском и ја сам га од тога одвратио.</s><s>Он се правио невин и ја сам се распитивао код људи да ли тко зна о њему?</s><s>Јавни тужилац: А знали сте да бјежи из Херцеговине и да бјежи у Словенију?</s><s>Оптужени Мартинчић: Он је био у војсци душобрижник и пролазио је с војском кроз село Св. Иван Зелина, и ја сам га задржао.</s><s>Судац др Церинео: Јесу ли се они дружили с Цанкијем?</s><s>Свједок: Сваког дана су били код Цанкија. . .</s>
<s>Трговац из Коњица свједочи о прогонима и покрштавању у свом крају
СИМО МАНИГОДИЋ.</s><s>Трговац из Коњица свједочи о прогонима и покрштавању у свом крају:
— Одмах послије успоставе такозване, злогласне, Независне Државе Хрватске, дошли су у наш крај, у Херцеговину, мачековци и усташе.</s><s>Један њихов транспорт дочекао је наш жупник у Јабланици, фра Никола Иванковић, и одржао отприлике овај говор: »Удрите и кољите све што је српско па и дијете на мајчиним грудима«.</s><s>Послије тога настао је прогон Срба у читавој Хрватској.</s><s>Бацали су Србе живе, полумртве и мртве у разне јаме.</s><s>Отпочела су страшна мучења Срба у читавој Херцеговини.</s><s>Затим су опет даване неке тисканице, готове, и тражено је да се потпишу да би се добио пријелаз у католичку вјеру.</s><s>Имало је много и моје родбине, која је, да би сачувала живот, то потписала.</s><s>Они који су потписали, пуштани су кући, а остали су убијени по затворима.</s><s>Касније су опет купили Србе у Љубињу, Мостару, Љубушком, Требињу, Коњицу, Чапљини и другим мјестима.</s><s>Сакупили су их око 500 и довели у логор у Јабланици, гдје су их држали неколико дана.</s><s>За то вријеме тих пет стотина људи, жена и дјеце, ископали су једну велику јаму, а касније је било наређено да се проведе кроз ту јаму електрична струја.</s><s>То су, међутим, открили неки поштени Хрвати и Муслимани из Јабланице.</s><s>Чим су они то примјетили, а у жељи да спасу тај свијет, те Србе мученике, извијестили су Нијемце у Сарајеву и тада је дошло неколико њемачких официра који су тај случај снимили и затим наредили да ове људе одведу из тога логора.</s><s>Сви су послије тога доведени у Госпић и тамо сви побијени.</s><s>Нитко се до сада није вратио кући и мислим: да се неће вратити.</s><s>Послије тога, јавно се код нас говорило да Срби треба да иду под нож, или да се селе, или да се прекрсте.</s><s>Селити се нису могли, а тко је хтио да спашава главу, морао је да прелази у католичку вјеру.</s><s>Једном мом рођаку рекао је жупник фра Никола Иванковић, иначе усташки таборник: »Зашто се играш са својом главом, зашто не прелазиш на католичку вјеру?«
Ипак, и поред пријелаза на католичку вјеру, било је свакодневног убијања људи и бацања у јаму; по 20—30 људи убијано је дневно.</s><s>Неколико њих преживјело је то мучење и они ће најбоље моћи испричати зла која су учињена у нашим крајевима.</s><s>Да би се ипак некако могли заштитити, ми смо послије тога послали Главашу, у тадашње министарство за богоштовље и наставу, молбе и он нам је поново издао нова одобрења за пријелаз на католичку вјеру, на којима је писало да се имамо сматрати равноправним грађанима.</s><s>То није било тако, јер од свега нас тројица смо остали у животу. (…)
Јавни тужилац: Какви су то мачековци дошли с усташама?</s><s>Свједок: То су били из неке заштите, који су касније прелазили у усташе.</s><s>Јавни тужилац: Заштита?</s><s>Свједок: Нека заштита, која је касније прелазила у усташе.</s><s>Прво су били мачековци.</s>
<s>О покрштавању и злочинима у Брчком
МИЋО ИГЊАТОВИЋ.</s><s>Лончар из Брчког, оптужује Степинца и Илију Виоланија због покрштавања и прогона Срба:</s>
<s>Године 1941. у Брчком почело је полако присиљавање да се пријеђе на католичку вјеру, да нам се онда неће ништа догодити.</s><s>Извјесни људи, пензионери, државни службеници и још неки стварно су прешли, али остали који су били затворени, међу којима и ја, ми смо остали упорни.</s><s>Кад смо из затвора ослобођени, затворили су нас поново, али опет се нитко није прекрстио.</s><s>Бискуп др Илија Виолани, ратни злочинац, који је првих дана послије ослобођења осуђен од народних власти и стријељан, неколико пута се договарао с данашњим оптуженим др Алојзијем Степинцем, надбискупом, али резултат је остао исти.</s><s>Кад је у новембру мјесецу послао др Алојзије Степинац др Илију Виоланија, он је довео двије сатније, 18. усташку и 5. усташку сатнију, састављене од усташких емиграната.</s><s>Командант 18. сатније био је сатник Барјак, а 5. сатније Фрањо Каштел.</s><s>Дошли су 29. новембра у Брчко.</s><s>Похапсили су те исте вечери неколико гостионичара и напоменули да они буду мисионари наши и сутра кад су их пустили, казали су да до 1. XIII до подне треба поднијети молбе за прекрштење.</s><s>Рекли су да ћемо изгубити главе ако се не прекрстимо.</s><s>Од подне, од 2 сата до 4, сакупили су нас, преко 150 српских домаћина и синова.</s><s>Како су нас догнале усташке патроле, тако су нас бацили у гимназију као у кавез.</s><s>Ту су нас тукли свим што су имали при рукама, кундацима, жилама, свукли с нас џемпере, иако је била зима — 15 испод нуле — ципеле, поскидали зимске капуте од 4 до 12 сати, тј. 7 сати непрестано нас тукли.</s><s>Голе и босе протјеривали нас у Гуњу, 4 километра уз пругу, затворили 60 Срба који нису могли ићи и 7 Јевреја.</s><s>Ту смо били 24 сата.</s><s>Увечер је дошао злогласни котарски предстојник Монтани с усташама и казао: »Нисмо знали да сте предали молбе«.</s><s>И ми нисмо знали!</s><s>»Хајде, ви сте слободни, и сутра на прекрштење.« Другог децембра смо се пријавили у жупни уред.</s><s>Дали су нам тамо готове формуларе, који су донесени из Загреба.</s><s>Ми смо само испунили наша имена.</s><s>Другога просинца увечер још су опљачкали православну цркву, која је била највећа и најбогатија у Босни и Херцеговини, сву златнину покупили, књиге од вриједности, а онда је запалили и до темеља срушили; на том мјесту су правили забаве и слично.</s><s>Послије тога су отишли на гробље и све српске-православне гробове и све споменике динамитом и чекићем разровали и разбили.</s><s>Нас су покрстили, али нам то није помогло, јер се послије тога наставио прогон, па смо и као католици трпјели и страдавали.</s>
<s>Ратар из Сремских Лаза, о злочинима усташа и свештеника
БОЗО ЛАЗИЋ.</s><s>Ратар из Сремских Лаза, о злочинима усташа и свештеника:</s>
<s>По оснутку »НДХ«, како у преосталим селима, тако и у мом селу отпочеле су злочиначке акције над нашим народом.</s><s>До прве и главне терористичке акције дошло је већ 1. маја 1941.</s><s>Тога је дана наше село било опкољено са свих страна усташама, и усташе су почели да кроз двориште улазе у куће, кундацима тјерајући људе напоље.</s><s>Усташе су почели да људе премлаћују још у собама, тако да су многи остали лежати у кући, и ми јачи, који смо издржали, изашли смо на улицу.</s><s>Најприје су нам наредили да се изујемо и послагали нас једног до другога, те су нас ударали по табанима.</s><s>Многи нису знали за себе и онесвијестили су се.</s><s>Тада су најснажније, који су издржали, натјерали да се дигну, метнули у камион и отјерали некуда, одакле се ови више нису никада вратили.</s><s>До данас се ништа не зна гдје су и највјеројатније да су их усташе на звјерски начин побили.</s><s>Од тога дана, од 1. маја 1941, услиједиле су свакодневно терористичке акције по нашем селу, премлаћивања, мучења итд.</s><s>Године 1942, почетком четвртог мјесеца, долази наредба од среског поглаварства Винковци на наше опћинско поглаварство, а опћинско поглаварство даје да се пробубња кроз село да имају сви Срби да почну подносити молбе за прекрштавање.</s><s>Разумије се, народ, иако је то чуо, није узео за озбиљно.</s><s>Није хтио да на то пристане,
јер је тешко било пријећи из своје вјере у другу.</s><s>Међутим, другога дана долази у наше село свећеник Баличевић Марко из Старих Јанковаца и почиње да прича, међу народом, о Хрватској и о томе како је католичка вјера најбоља и највећа на свијету, како је то једна вјера у коју треба да сви пријеђемо, јер кад пријеђемо у ту вјеру, да ћемо бити прави Хрвати, да смо ми у ствари и били некада Хрвати, па да ћемо сада својим пријелазом у католичку вјеру опет то бити, да ћемо бити мирни и равноправни као и други Хрвати, ништа нам се зло неће дешавати, а ово што је било до сада, да ће престати, да ћемо бити потпуно слободни грађани.</s><s>Иако је то говорио, ми нисмо попустили.</s><s>Затим долази до друге акције.</s><s>Овај пута се узео оштри критериј и поставило се тако да се мора пријећи.</s><s>Опет је долазио у село свећеник Баличевић и почео говорити о томе да ћемо морати пријећи на католичку вјеру, јер да ћемо иначе сви бити одвучени у логоре, па да је према томе боље за нас да пријеђемо.</s><s>Ми смо опет остали код својега и нисмо хтјели пријећи.</s><s>Тада долази злогласни усташки крволок Тољ, за предстојнике котарског поглаварства Винковци.</s><s>Он долази и у наше село.</s><s>Наређује да се позатварају сви дућани и јавне установе и на тај начин спријечио је да било тко од нас набави и обави оно што му је потребно.</s><s>Дозволио је да се може ићи купити ствари у друго мјесто, али онај тко хоће добити дозволу, мора имати потврду да је поднио молбу за прекрштење.</s><s>Људи су тада, јер су требали ствари, почели да подносе те молбе.</s><s>Једне недјеље, или у суботу навечер, пробубњано је по селу да се у недјељу имамо сакупити сви у нашој цркви гдје ће се вршити прекрштавања.</s><s>А ко неће, да ће бити отјеран у логор.</s><s>Дошли смо у цркву.</s><s>Ту је већ био свећеник Баличевић и он је опет почео да прича што и раније — да ћемо бити слободни, како смо сада Хрвати и слично.</s><s>На то је једна жена почела наглас да плаче, а за кратко је вријеме настао у цркви опћи плач; једни су плакали, други су запомагали и ништа се више није разумјело што је говорио свећеник Баличевић.</s><s>Ми смо се тада почели разилазити без покрштавања.</s><s>Међутим је свећеник Баличевић, кад је опазио да се разилазимо, почео да виче како ћемо сви бити кажњени, иако смо дошли у цркву да се прекрстимо.</s><s>Он је рекао да ће све пописати.</s><s>Ми снио остали у цркви и онда је он опет почео говорити да ћемо постати слободни и равноправни грађани, да се више нитко не треба ничега бојати, јер да смо сада слободни грађани »Независне Државе Хрватске«.</s><s>-Ми смо мислили да је тако.</s><s>Али што се дешава?</s><s>Чим нас је он прекрстио и ми дошли својим кућама, дошли су усташе и попријеко нас гледали.</s><s>За којих 3—4 дана довезао се у аутомобилу злогласни крвник Тољ, заједно са свећеником Баличевицем: Дали су наредбу да сви треба да се сакупимо пред опћином, а тко неће доћи, да ће бити на лицу мјеста стријељан.</s><s>Злогласни Тољ почео је да нас исмијава и кад би говорио о нама као Хрватима, видјело се да нас попријеко гледа, да нас исмијава и да нам се изругује што смо прешли с наше вјере на католичку.</s><s>И свећеник Баличевић такођер се иронично смјешкао кад је говорио о томе.</s><s>Прије одласка, Баличевић и Тољ су рекли да се усташе више неће у нашем селу појавити.</s><s>Ми смо мислили да је тако и били смо донекле чак и весели.</s><s>Међутим, чим је њихов ауто отишао, дошли су усташе, отјерали све с улица и чак наредили да се не смије палити у кућама свјетло у ноћи.</s><s>Видјели смо да смо преварени, али смо мислили да је то без одобрења Тоља и свећеника Баличевића, да они можда зато ни не знају.</s><s>Међутим, наставило се са свим оним што су усташе радили и прије.</s><s>Усташе су почели да нас испремлаћују, а неке су отјерали у логоре.</s><s>Све је то тако ишло као и прије, до 14. октобра 1944. када су усташе поново опколили наше мјесто, упали у село и премлатили гдје су год кога нашли.</s><s>Све су истјерали из куће, опљачкали су нас и почели да убијају, стријељају и на други начин муче народ.</s><s>Том приликом стријељано је у нашем селу 54 особе, од тога највише стараца и дјеце. (…)</s>
<s>Службеник из Госпића, о масовним покољима и држању свештеника Фрковића и Јола Бујановића
АНТЕ ЗУПЧИЋ.</s><s>Службеник из Госпића, о масовним покољима и држању свештеника Фрковића и Јола Бујановића:</s>
<s>Предсједник: Сто знате казати о прекрштавању Срба.</s><s>Свједок: Познато ми је да је у свибњу отпочело прекрштавање Срба.</s><s>Међутим, Срби су хапшени и довођени у затвор у Госпић већ и прије.</s><s>Из Госпића су слани у Јадовно.</s><s>Када су почели масовни покољи у коловозу, они који нису побјегли, убијени су.</s><s>Неки сељаци су побјегли у шуму, а неки грађани плаћали су Талијанима, који су их с камионима пребацивали.</s><s>Оне које су ухватили, убијали су без обзира да ли су покрштени или не.</s><s>Предсједник: Да ли се сјећате којег свећеника који се истакао у том прекрштавању?</s><s>Свједок: У том прекрштавању судјеловао је свећеник из Госпића.</s><s>Међутим, 1944. године када је погинуо велики жупан Фрковић, замијенио га је свећеник Јоле Бујановић.</s><s>Када је овај дошао, мислило се да ће бити нешто боље.</s><s>Међутим, ускоро се почело шапутати да ће и остали Срби бити поклани и побијени.</s><s>Крајем рујна почело је с хапшењем мушкараца и млађих жена, а уједно је ухапшено много Хрвата и из домобранства.</s><s>Стављени су у затвор, а онда је настављено с хапшењем преосталих.</s><s>То су углавном биле старије жене и дјеца.</s><s>Овдје у затвору су гладовали.</s><s>Ја сам их с прозора зграде у којој сам радио, гледао како добијају мало крумпира на дан и гладују.</s><s>Многе су већ у затвору убијали.</s><s>У мјесецу вељачи почели су убијати Србе и у околици.</s><s>Изашли су прогласи да је ту и ту објешено 20 Срба, затим у другом једном селу опет неколико десетака итд.</s><s>У Госпићу, у мојој улици, било је објешено 20 Срба.</s><s>У селу Оштра, на цести из Госпића за Карлобаг, повјешано је такођер 20 Срба.</s><s>Те објешене су морали други дан скидати и покапати они исти који су касније тј. у ожујку били такођер повјешани.</s><s>То је све учинио свећеник Јоле Бујановић.</s><s>Јавни тужилац: Тко је имао сву власт у рукама свршетком 1944. и у 1945. до ослобођења?</s><s>Свједок: Имао је углавном свећеник Јоле Бујановић, јер су њему долазили усташки функционери на савјетовање и конференције.</s><s>Јавни тужилац: Како то да је он имао сву власт?</s><s>Свједок: Он је био прво душобрижник код усташа, а касније је постао великим жупаном.</s>
<s>Адам Драгаш из села Винде код Петриње, говори о држању свештеника у Чунтићу
АДАМ ДРАГАШ.</s><s>Пољопривредник из села Винде код Петриње, говори о држању свештеника у Чунтићу:</s>
<s>Предсједник: Молим Вас, Ви сте понуђени за свједока против Лисак Ериха.</s><s>Што Ви знате конкретно о Ериху Лисаку ?</s><s>Свједок: Ја ћу говорити о Чунтићу.</s><s>Године 1941., у свибњу и липњу мјесецу, опазио сам да су се у селу Чунтићу, у самостану св. Антуна, усташке организације, које су биле дотле зване заштита, почеле облачити у усташке униформе.</s><s>С њихове стране је на нас услиједио притисак да цијели српски народ ове опћине мора или копати и косити за те фратре, пошто је гвардијан био предсједник опћине Јашковец.</s><s>Ишао сам му косити, а послије је требало и копати.</s><s>Послије сам опазио да нас силе да пријеђемо с наше вјере.</s><s>Једнога дана био сам присиљен да идем у трговину Јурице Михелића под Чунтићем.</s><s>Ту ме је ухапсио таборник из села Чунтића и увео у двориште тог Михелића.</s><s>У том дворишту било је око 28—30 људи и у једном куту нашао сам неколико познатих из села Бачуге.</s><s>Тамо су били усташе из Чунтића: Мато Мрмић и Перо Бегић.</s><s>Око 9 сати ујутро дошао је ауто и стао код дућана.</s><s>На то говори тај Мато Мрмић, вели: »Ево Кватерника!« И тај моменат отварају се врата на дворишту и уђу двојица у усташкој униформи.</s><s>Скидоше пушке и за главу ухватише пушке и све људе туку с кунаком.</s><s>Дошли су и до групе гдје сам ја био.</s><s>Како су кола била унутра, а рудо од кола испред нас, један од њих зграбио за рудо да га уклони, али није могао, јер је запело нешто у суши.</s><s>Онда они отворе паљбу, с експлозивним мецима, на нас.</s><s>Чим је почела паљба, једном се од главе одбили дијелови, па је након експлозије преко мене пао, на земљу, а ја нисам више ништа опазио од шума у глави, и лежао сам тако дуго док нису почели скидати мртве и скупљати их, и онда је мене неко дигао.</s><s>Видим, дошла су циганска кола у двориште.</s><s>Бацају мртве у кола, а мени канту воде даду да бришем крв са стијене и дали ми још сијена да купим крв по цементу и да то све имамо опрати.</s><s>И тако су Цигани одвезли те мртве људе, а ми смо ту били до пет сати навечер.</s><s>Послије су нас кренули за Бански Грабовац.</s><s>На половици села Бачуга зауставили су нас и пазили.</s><s>Онда је стигао на мотоциклу усташки старјешина, зауставља се и они њега поздрављају и представљају му да имаду једног правог комунисту у овоме строју.</s><s>Овај скочи и пита гдје је тај.</s><s>Они извуку једног друга на страну, а усташки старјешина зграби га и сруши на земљу те окрене по њему тући, па и о стијену ударати.</s><s>Затим с њим у строј; крену нас у Грабовац.</s><s>Након једног километра изведу тога што су га тукли, иза живице и убију га.</s><s>На станици у Грабовцу преко 300 људи нагураних у једно двориште, да нису нас могли тамо стрпати.</s><s>Опет нас на цесту и даду нам чучање.</s><s>Послије су долазили све по двојица усташа и одводили по два до три човјека.</s><s>Одведу их некуда; недалеко од станице стално се чују пуцњи из пиштоља.</s><s>Тако сам и ја дошао на ред.</s><s>Дођу тројица и воде нас на једну ливадицу, на којој имаде доста лешева.</s><s>Доведу нас гдје је започета да се копа јама од пола метра, и даду нам једну лопатицу.</s><s>Један од нас с лопатицом, а двојица с рукама ископали смо јаму два метра широку, два метра дугу и можда један и пол метар дубоку.</s><s>Онда су нас потјерали да лешеве вучемо у ту грабу.</s><s>Ми положили четири по реду доље.</s><s>Онда кажу: Вуци опет.</s><s>Довучемо опет двојицу и положимо попријеко у криж.</s><s>Кажу: Ту земљу опет бацајте ван.</s><s>Избацимо земљу, а они ће нам: Ту сада правите себи мјесто!</s><s>Када смо тако мало постојали, стану нас тући кундацима, а ту наједном један усташа отуда иза неких врба виче: Дај овамо ту тројицу.</s><s>Овај каже: Ови не иду ван.</s><s>Онај каже: Дај их овамо, наредила је комисија да иду на комисију; али онај одговара: Не иду ван.</s><s>И онда се усташе приближе граби и кажу: Наредио је жупан да одмах та тројица дођу.</s><s>Тако је нас пустио из грабе ван и дошли смо пред станицу гдје је била комисија и ту су нас поставили и ништа нас комисија није питала, само један усташа из села Метушића, котар Петриња, дошао је к мени и овим мојима који смо копали грабу, и одвео нас у двориште.</s><s>Нашао је још једнога и нас четворицу из опћине
Јабуковац, котор Петриња, излучили су на страну, и кажу нам: Пуштени сте кући.</s><s>И тако смо с тим усташом дошли до станице Краљевчани.</s><s>Онда нам кажу: Одлазите кући сутрадан.</s><s>Ја сам одмах казао људима како је и да се требају чувати, и тако смо се и разбјежавали послије.</s><s>Али одмах гвардијан из Чунтића почео да сазива народ на покрштење.</s><s>Сељане Клинца сазвао је и одвео у Чунтић.</s><s>Мало је који човјек тај дан остао код куће, све су одвели и нема их назад.</s><s>Село Телић, звано више Драгутинац — одатле су одведени исто тако на покрст, али се нису вратили.</s><s>Дошли су и у Млинога Дољње да сазову народ, али народ се бранио, јер се боји усташа.</s><s>Али они кажу — нису то усташе, и није било усташа, али опет народ није смио ићи.</s><s>Наговорили су само неколико стараца и старијих жена и они крену и тако су дошли у школу.</s><s>Тамо је гвардијан био сам и питао зашто нема више народа.</s><s>Боје се ићи, боје се усташа, одговарају му.</s><s>И онда су се и ти разишли.</s><s>Послије су примијетили да су усташе били на школском тавану.</s><s>Једнога дана дође опет к мени почетком 1942. с 4 кола и 10 усташа, и уђе у двориште.</s><s>Чуо је наиме да имам сијена и питао ме да ли га хоћу продати.</s><s>Казао сам му да требам за себе и да не могу продати.</s><s>Он ми је на то рекао: »Добит ћеш једну покрсницу, као увјерење, потврду, да ти се ништа не смије десити, да ће бити мирно твоје друштво, имат ћеш слободу кретања, бит ћеш преведен у римокатоличку вјеру.« Попустио сам.</s><s>Они су стрпали све сијено са штале и једна кола сламе, пронашли су сијалицу с којом шијем кукуруз, и то све су одвезли.</s><s>Он ми је оставио писмено по имену мога друштва, гдје је писало: »Примљени сте у крило свете римокатоличке цркве.« То сам прочитао.</s><s>Послије сам побјегао од куће и више од тога времена не знам ништа.</s>
<s>Професор из Загреба, о држању жупника Гречла
МИРЈАНА ШИМАНСКИ.</s><s>Професор из Загреба, о држању жупника Гречла:</s>
<s>Кад се 9, 10. и 11. априла 1941. године југославенска војска повлачила, прелазили су мост у Костајници, а на хрватској страни налази се православна и католичка црква.</s><s>Жупник католичке цркве био је Гречл.</s><s>Он је отворио домаћим усташама торањ цркве и они су одатле пуцали из митраљеза по југославенској војсци која се повлачила.</s><s>Они су гађали по Босанској Костајници и том приликом је доста страдало грађанство.</s><s>У том торњу био је сакривен и памук неког трговца.</s><s>Једна батерија из Босанске Костајнице пуцала је у торањ да ушути митраљезе и окрњила га.</s><s>То је био повод за усташе да кољу Србе и онда је Гречл почео проповиједати да ће се, можда, спасити они који се покрсте.</s><s>Неколико Срба, а међу њима и Стари професор Матијашевић са својом породицом, покрстили су се.</s><s>Кад су дошли усташе, почели су купити читав народ и ова породица Матијашевић потрчала је Гречлу да им да потврду да су се покрстили.</s><s>Он је одбио да даде потврду, јер каже да су Срби криви за торањ.</s><s>У Бајића—јамама све су Србе побили и почело је харангирање против Срба.</s><s>То је исто важило и за католкиње које су се удале за Србе.</s><s>Моја сестра била је удата за Србина, али је она остала католкиња, а она је отишла са шесторо дјеце и тражила је једно увјерење од жупника да је католкиња, и да, иако је удата за Србина, није прелазила на православље.</s><s>Гречл је рекао да су сви једнаки и они који се друже са Србима и жене које су удате за Србе, да су сви они отпадници од католичке цркве и не могу добити заштиту.</s><s>Ја сам се послужила једним триком и казала сам да сам дошла од Шарића из Сарајева и да ме је он упутио да ми се изда увјерење.</s><s>На то је рекао да он добро зна каква је наредба и да му не солим памет.</s><s>Онда сам видјела да се заиста никаква помоћ не може добити од тих свећеника.</s><s>У то сам се увјерила и у Бањој Луци, гдје је био неки стожерник Гутић у чијој се пратњи увијек налазило неколико свећеника кад год је држао говоре.</s><s>Ја сам из тог времена сачувала једне новине од 30. свибња 1941. године.</s><s>Многи су као и ја вјеровали да ће добити помоћ од свећеника, али су се преварили, јер су је врло ријетки добијали.</s><s>Већином је то било само обећање да се људи на тај начин намаме да остану дома, а послије су их усташе хватали и клали.</s><s>То је био само један трик од стране усташа помоћу свећеника, који су на тако нешто пристали, да би на тај начин Србе сигурно дотукли.</s><s>Из новина које сам сачувала види се да су на овоме збору на којем је говорио Гутић, били присутни и свећеници.</s><s>Између осталог, Гутић је тада рекао: »Нема више српске војске!</s><s>Нема више Србије!</s><s>Нема геџа наших крвопија, нестало је циганске династије Карађорђевића, а и код нас — ускоро — друмови ће пожељет Србаља, ал' Србаља више бити неће.</s><s>Издао сам драстичне наредбе за њихово потпуно економско уништење, а слиједе нове за потпуно истребљивање.</s><s>Не будите слаби ни спрам једнога.</s><s>Држите увијек на уму да су то били наши гробари и уништавајте их гдје стигнете, а благослов нашег поглавника и мој неће вам узмањкати.</s><s>Сваки који се за њих буде залагао, постаје самим тим непријатељем хрватске слободе.</s><s>Срби нека се не надају ничему, и за њих је најбоље нека се иселе, нека их нестане из наших крајева, из наше домовине.« Затим стожерник Гутић, на хрватском и онда на талијанском језику, захваљује на искреним жељама талијанском команданту.</s><s>»Разговор између њих прекида се повременим пјевањем усташких пјесама у "којима се одликују младе усташе из пратње, младо свећенство, које је у своју средину формално заробило симпатичног и шаљивог младог војног капелана да бираном латиншчином освјеже своје успомене из богословије и стек
ну у очима талијанског часништва свако поштовање као народни борци и уједно људи ерудиције.«
»У згради котарског предстојништва стожерник Гутић прима представнике из старог Мајдана, Каменграда, Чапља и Кијева, села у којима су недавно усијане главе изазвале покољ и уништење властитог села, од којег је свега преостало 27 стабала, урешених након захвата храбре њемачке војске с 27 лешина да буду мементо осталима, да су времена српских хајдука давно престала. ..«
Јасно је да је све ово народ прочитао у новинама и тако знао чему се све има надати.</s><s>Касније је усташки стожер повлачио ове новине натраг и давао по 100 динара за сваки комад који се врати, јер је видио да су сувише далеко отишли и показали своје праве намјере, штампајући све то у новинама.</s><s>За покоље у Костајници много је крив Гречл, који је увијек харангирао против Срба.</s>
<s>Столар из Загреба, жртва усташког терора
ПЕТАР ГЛАВАШ.</s><s>Столар из Загреба, жртва усташког терора:</s>
<s>Свједок: О усташким злочинима знам тога пуно.</s><s>Али не знам што би било најпотребније, односно најкраће да кажем.</s><s>Предсједник: Реците оно што је било најстрашније.</s><s>Свједок: Онда ћу говорити о ономе што сам сам доживио.</s><s>Ухапсили су ме 24. вељаче 1944. и одвели у Звонимирову улицу.</s><s>Тамо је било оно злогласно усташко редарство.</s><s>Ухапсили су ме агенти злогласног Драженовића, а он сам ме је саслушао и мучио.</s><s>Тукли су ме по рукама, ногама и по глави, а употребљавали су за ово батињање и ову жицу испреплетану челичним дијелићима.</s><s>Испребијали су ме и након тога ми свезали руке.</s><s>Сав сам већ био црн и окрвављен.</s><s>Ја сам им рекао: »Зар се тако ради од хрватског народа?!« На рукама су имали нешто тврдога, тако да су ми избили зубе, носим још и данас умјетне.</s><s>Ударали су ме усташком чизмом и пребили кост на кољену, и још данас патим од тога на нози.</s><s>Иза тога свезали су ми руке и тукли ме жељезном штангом испог кољена и објесили ме на ту штангу између писаћег стола и столца, тако да сам висио у зраку, а ноге су ми биле окренуте у зрак.</s><s>Ту су ме тукли по ногама и бубрезима и куда су дохватили.</s><s>Ту су ме скинули и питали свашта о чему нисам имао ни појма и нисам им могао рећи.</s><s>Одвели су ме у неки мрачни подрум и тамо ме бацили међу остале и нису ме даље питали.</s><s>Ујутро сам дошао к себи и видио сам истом гдје сам.</s><s>Био сам сав црн, крвав и натечен.</s><s>Јести ми нису дали неколико дана, премда ми је моја жена с дјецом носила јести.</s><s>Иза тог, пар дана касније, пребацили су ме у Нову Вес, а одатле у Ђорђићеву улицу.</s><s>У Ђорђићевој улици билo је краће мучење, али није било тако страшно.</s><s>Мислио сам када сам дошао у затвор да никог нису мучили као мене.</s><s>Али видио сам да је било још далеко већих патника, који су били, када су скинули кошуљу, сасвим црни од батина, да није било мјеста, које би с прстом такнуо, а које не би било црно.</s><s>Иза тога сам краће вријеме био на Савској цести, а одатле су ме премјестили у логор Градишку, гдје сам био на тешком раду, на истовару.</s><s>Храна је била слаба и почеле су нам отицати руке и ноге.</s><s>Кухали су нам »пуру«, како смо ми заточеници то звали, тј. пљесниво брашно на води без масти и без соли.</s><s>Тјерали су нас на све теже радове.</s><s>Послије тога су нас пребацили у једну мању групу у Јабланац, који је био као нека економија.</s><s>Ту су нас усташе мучили како су хтјели.</s><s>Најстрашније је било у недјељу.</s><s>Тада су усташе отишли у Ораховицу, тамо се напили, а када су се повратили онда су звали једног по једног у бункер и питали: »Гдје је Тито?« Иза тога су сваком појединцу наложили да легне и газили су по нама и на све миле начине нас тукли.</s><s>Неке су дотукли, а затим их однијели до жице, а онда други дан сакупили све затворенике и рекли: »Ево, ови су хтјели побјећи«, па затим извели још 5—6 људи и постријељали их покрај онога који је тамо лежао, а којег су избацили из бункера свег испремлаћеног.</s><s>Након неког времена што сам проборавио у Јабланици, некако под рану јесен, био сам пребачен у Јасеновац.</s><s>Ту је био исто тако страшан пакао.</s><s>Првих дана није нас било толико много.</s><s>Али у новембру 1944. године и у децембру те године, није то више био Јасеновац него мравињак.</s><s>Људи су се скупљали са свих страна, долазиле су жене, дјеца, мајке с дјецом на рукама . . .</s><s>Чекале су по цијеле дане међу баракама, а навечер нису још увијек биле смјештене под кров.</s><s>Другог дана, након што су отпремљене, нису стигле нити у мушки, а нити у женски логор.</s><s>Нестало их је.</s><s>Био сам познат с једним другом, Иваном Комадином, који је у логору вршио и службу писара.</s><s>Ја сам га једног дана упитао колико нас заправо има, али се не сјећам да ли ми је одговорио 9 или 14 хиљада.</s><s>Иза тога, након пар дана отпочела је ликвидација.</s><s>По ноћи су их одводили и убијали су их.</s><s>Ја сам у то вријеме радио у столарији и дневно су долазили усташе к нама да им брусимо ножеве и бодеже.</s><s>У једном случају ја сам сам брусио пет комада бодежа.</s><s>Један ми је усташа рекао: »Ако ми не набрусиш нож да брије, ја ћу ти првоме пререза ти врат«.</s><s>Одводили су их иза те столарије, иза ланчаре и тамо их убијали.</s><s>Ту су се скупљали навечер, ја их нисам видио, али знам по томе што сам чуо ударце и повике, да су их клали.</s><s>Неколико пута сам чуо како је мајка повикала: »Пустите ми дијете«, и нестала је.</s><s>Мушкарци су мало када викали.</s><s>Чуо се који пута повик »јао«, али они нису кричали као женске.</s><s>Био је један случај када су са самог тавана гдје смо ми спавали над столаријом и гдје смо могли чути шта се догађа под ударцима и криковима, одвели једног дјечака.</s><s>Био је код нас неки дјечак, који је радио као шегрт, али није могао бити шегрт, јер је имао свега 9—10 година.</s><s>Једне ноћи ушли су у нашу просторију и извели тог дјечака.</s><s>Он је викао и молио: »Немојте ме госпон, ја сам добар, ништа нисам крив«.</s><s>Није му ништа помогло, одвели су га.</s><s>Исто тако један мали дјечак, који је био затворен заједно са својим оцем, био је позван од усташа и они су га одвели.</s><s>Мали је почео викати: »Тата, немој ме пустити . , .« Отац је узео дијете и однио га, а затим се вратио сам.</s><s>Друге вечери отишао је и он.</s><s>То је било велико клање и нас је остало свега четири хиљаде.</s><s>Пред сам Божић 1944. године био сам пребачен са још 64 људи у Лепоглаву.</s><s>Путовали смо осам дана из Јасеновца у Лепоглаву, гдје нас је од 64 стигло свега 60.</s><s>На сам Божић тј. између 25. и 26.</s><s>XII дошли смо у Лепоглаву.</s><s>Говорили смо међусобно ми заточеници да ће ваљда тамо бити боље.</s><s>Али било је још страшније.</s><s>Добили смо прекухану репу двапут на дан, и то по четири деци, већином сама вода нити слана нити масна.</s><s>Крух нисмо уопће видјели.</s><s>Била је већина заточеника из околице, Хрвата, Загораца, из Вараждина.</s><s>То многи људи нису могли поднијети, те су поумирали од глади.</s><s>Умирало их је 15—25 на дан.</s><s>Једне ноћи сам их и ја ишао покапати, јер су усташе дошли у ћелију и дигли нас — хајде.</s><s>Те вечери, нас осморица морали смо покопати 24 човјека.</s><s>Кола су с лешинама запала у блато и нису могла даље.</s><s>Тукли су нас, али нисмо могли кола извући.</s><s>Морали смо лешине носити на леђима и то једну по једну, метали смо их у јаму, а затим загрнули земљом и вратили се натраг колима.</s><s>Нас су опет усташе тукли, јер смо кола тешко извукли из блата.</s><s>Кад смо се вратили, постројили су нас и тјерали: »лези — дижи се«.</s><s>И тек су нас пустили у часу кад смо ишли спавати.</s><s>Самице су биле грађене за једног човјека и могле су бити 150 на 130 центиметара.</s><s>У тим самицама спавало нас је 6—8. Међутим наш број нагло је опадао и онда је било мјеста, па и у самицама.</s><s>И тако је било све до завршетка, док се није приближавала Народноослободилачка војска Загребу.</s><s>Тада је настало право мучење.</s><s>Сваке ноћи ударци батине.</s><s>Мучили су људе на све начине.</s><s>Око осам сати једне вечери кад сам случајно пролазио ходником, видио сам како једнога туку жељезним штапом, док није пао на земљу.</s><s>Не знам јесу ли га дотукли.</s><s>Не могу се сада свега тога сјетити што је било и што сам све проживио, али могу казати да је то свега један стоти дио онога што сам видио и доживио.</s>
<s>литература: Алојзије Степинац: светац или злочинац ?, Бранимир Станојевић</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
1834 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%20%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Живот и прикљученија | <s>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича наречног у калуђерству Доситеја њим истим списат и издат
Предисловије
Обзнањеније
Почетак греческе књиге
Како сам постао капамачија и трговац
Почетак мојега путовања
Ево ме међу калуђери; шта сам тражио, то сам и нашао
Закљученије прве части
Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича наречног у калуђерству Доситеја њим истим списат и издат II
Предуведомленије
I Пречестњејши господине!</s><s>Љубимејши и дражени мој!</s><s>II Љубими мој!</s><s>III Дражајши господине мој!</s><s>ІV Љубими мој!</s><s>V Дражајши љубими мој!</s><s>VІ Дражајши љубими мој!</s><s>VІІ Прељубими и дражајши господине!</s><s>VІІІ Љубими предраги мој!</s><s>IХ Љубимејши и дражајши мој!</s><s>Х Дражајши сердачни друже!</s><s>ХI Љубими предраги друже!</s><s>ХII Љубимејши мој!</s>
<s>Извори
Антологија српске књижевности</s>
<s>Доситеј Обрадовић</s>
|
1837 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B4%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%BE%20%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B8 | Кад се небо мути | <s>Милица Стојадиновић Српкиња</s>
<s>Кад се небо мути</s>
<s>Кад се небо мути, не каже зашто,
нит росна киша рад кога пада.</s><s>А срце моје да каже на што
што оно само зна за се сада?</s><s>Ја зар да коме чувтсва изјавим?</s><s>Та пре ћу мртва да се утајим!</s>
<s>Скрива се земља под покров ноћи
док звезда трепти на небу сјајна.</s><s>А завес срца зар треба поћи
да снимим? чувства и јавим тајна?</s><s>Нек туга, радост, у њем' почива:
А тајну небу тек нет открива.</s>
<s>У подне, ил вече живота свога
потужи сваки на земљи овој.</s><s>И ја би гласа имала тога
ко многи песник у песми својој;
Ал да ми судба зар буде јавна?</s><s>Та пре ће примит земља ме тавна!</s>
<s>Милица Стојадиновић Српкиња</s>
|
1839 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0%20%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Небесна литургија | <s>Хај, шта се оно чује из даљине:</s>
<s>Дал су вјетри, дал су вихорови,</s>
<s>Ил шуморе горе јаворове,</s>
<s>Ил са земљом трава разговара,</s>
<s>Ил пјевају на небеси звјезде?</s>
<s>Нит су вјетри, нит су вихорови,</s>
<s>Нит шуморе горе јаворове,</s>
<s>Нит са земљом трава разговара,</s>
<s>Нит пјевају на небеси звјезде,</s>
<s>Но се служи света литургија</s>
<s>У небесном царству Христовоме.</s>
<s>Службу служи Јован Златоусте</s>
<s>И са њиме три стотин владика,</s>
<s>Све владика земних мученика</s>
<s>И три хиљад часних свештеника,</s>
<s>Свештеника Божјих угодника.</s>
<s>Ђаконује ђаконе Стеване</s>
<s>И са њиме свети Лаврентије.</s>
<s>Свети Павле чита Посланије,</s>
<s>Свети Лука свето Вангелије,</s>
<s>Крсте држи царе Константине</s>
<s>А рипиде свети стратилати</s>
<s>Димитрије и с њим Прокопије,</s>
<s>Георгије и с њим Јевстатије</s>
<s>И остали многи стратилати.</s>
<s>Огањ носи Огњена Марија,</s>
<s>Тамјан пали Громовник Илија</s>
<s>Свети Врачи помазују миром</s>
<s>А Крститељ водом покропљава.</s>
<s>Херувими поје Херувику</s>
<s>А Цар славе сједи на престолу</s>
<s>Лицем својим небо осветљава.</s>
<s>С десна му је света Богомајка</s>
<s>Огрнута звјезданом порфиром</s>
<s>Свети Сава жезал придржава,</s>
<s>А народа ни броја се не зна,</s>
<s>Више га је но на небу звезда.</s>
<s>Измјешани свеци с анђелима</s>
<s>Па се не зна ко је од ког љепши.</s>
<s>Кад се света литургија сврши</s>
<s>Светитељи Христу прилазили</s>
<s>И пред њиме поклон учинили,</s>
<s>Најпоследњи Светитељу Саво</s>
<s>И са Савом Срби светитељи.</s>
<s>Свети Саво метаније прави,</s>
<s>Ал се не хте светац да усправи</s>
<s>Већ остаде на земљи лежећи.</s>
<s>Тад прилази света Богомајка</s>
<s>Да подигне светитеља Саву,</s>
<s>Јер јој Саво Хиландар посвјети,</s>
<s>Ал се Саво диже на кољена</s>
<s>И даље се дићи не хоћаше</s>
<s>Већ остаде пред Христом клечећи.</s>
<s>Благи Христос Саву миловаше</s>
<s>Од милоште вако му збораше:</s>
<s>„Чедо моје Немањићу Саво,</s>
<s>Што си ми се тако растужио,</s>
<s>Никад тако ти плакао ниси,</s>
<s>Ниси тако плако за Косовом</s>
<s>Кад је српско потамњело царство</s>
<s>Потамњело царство и господство.</s>
<s>Казуј мени, моје чедо драго,</s>
<s>Како стоји сада Србадија:</s>
<s>Како стоји вјера у Србаља,</s>
<s>Јесу л Срби кано што су били</s>
<s>Или су се Саво измјенили,</s>
<s>Поју ли ми многе литургије,</s>
<s>Подижу ли многе задужбине.</s>
<s>Кано некад у време Немање</s>
<s>И сина му светитеља Саве,</s>
<s>И славнога Милутина краља</s>
<s>И Стевана милог ми Дечанца,</s>
<s>И Лазара мог мученика</s>
<s>И Милице славне Љубостињке,</s>
<s>Ангелине мајке Крушедолке,</s>
<s>И осталих цара и књегиња,</s>
<s>Да л се и сад тако Бог поштује,</s>
<s>Да л Србијом свете пјесме брује,</s>
<s>Јеванђеље да л се моје шири,</s>
<s>Српска земља да л тамјаном мири,</s>
<s>Светли ли се образ у Србина</s>
<s>Пред људима и пред анђелима,</s>
<s>Великаши да л праведно суде,</s>
<s>Богаташи да ли милост дјеле,</s>
<s>Да л сусједа сусјед оправдава,</s>
<s>Да л нејаког јаки подржава,</s>
<s>Поштује ли млађи старијега,</s>
<s>Да л девојке држе девојаштво,</s>
<s>Да л попови по светињи живе,</s>
<s>Калуђери да л за народ клече,</s>
<s>И да л греју пештере сузама</s>
<s>И за народ топлим молитвама.</s>
<s>Да ли народ недјељу светкује,</s>
<s>Да л празником цркву испуњује?</s>
<s>Казуј мени, дични свститељу,</s>
<s>Српског рода други спаситељу,</s>
<s>Каква ти је голема невоља</s>
<s>Те ти рониш сузе низ образе,</s>
<s>Пјесму неба плачем завршаваш?“</s>
<s>Тад говори светитељу Саво:</s>
<s>„О Господе велики и силни,</s>
<s>Пред киме се тресу херувими,</s>
<s>Има л ишта теби непознато?</s>
<s>Та ти видиш срце у човјеку</s>
<s>И познајеш најтајније мисли.</s>
<s>Видиш црва под кором грмовом.</s>
<s>Под каменом гују отровницу</s>
<s>На дну мора свако зрно пјеска.</s>
<s>Не могу се од тебе сакрити.</s>
<s>Тамних људи тамна безакоња,</s>
<s>Због којих си на крсту висио;</s>
<s>Али твоја љубав све покрива,</s>
<s>Из љубави незнаније јављаш,</s>
<s>Из Љубави ти о знаном питаш,</s>
<s>Да ти кажем што ти боље знадеш.</s>
<s>„Нису Срби кано што су били.</s>
<s>Лошији су него пред Косовом,</s>
<s>На зло су се свако измјенили.</s>
<s>Ти им даде земљу и слободу,</s>
<s>Ти им даде славу и побједу,</s>
<s>И државу већу Душанове,</s>
<s>Ал даром се твојим погордише,</s>
<s>Од тебе се лицем окренуше.</s>
<s>Господа се српска изметнула,</s>
<s>На три вјере оком намигују,</s>
<s>Ал ниједну право не вјерују,</s>
<s>Православље љуто потискују.</s>
<s>Одрекли се српскога имена.</s>
<s>Одрекли се својих крсних слава,</s>
<s>Свеце своје љуто увредили.</s>
<s>А ко диже цркву задужбину,</s>
<s>Не диже је теби него себи.</s>
<s>Цркве дижу да их виде људи,</s>
<s>Цркве дижу, Богу се не моле,</s>
<s>Нит Божији закон испуњују.</s>
<s>Великаши правду погазили,</s>
<s>Богаташи милост оставили,</s>
<s>Не поштује млађи старијега,</s>
<s>Но се млађи паметнији гради,</s>
<s>Нит нејаког јаки подржава,</s>
<s>Већ га ломи док га не саломи,</s>
<s>Нит сусједа сусјед оправдава,</s>
<s>Већ се куне криво за неправду,</s>
<s>Због блатњаве земље од аршина.</s>
<s>Свештеници вјером ослабили,</s>
<s>Калуђери посте оставили,</s>
<s>Нит дјевојке држе дјевојаштво,</s>
<s>Свилу носе, грехом се поносе,</s>
<s>Млади момци поштењу се смију,</s>
<s>А свој разврат ни од ког не крију,</s>
<s>Нити народ за недјељу мари,</s>
<s>Ни за празник ни обичај стари,</s>
<s>Нит празником цркве испуњује,</s>
<s>Празне цркве ка пећине пусте,</s>
<s>Празне душе, па празне и цркве;</s>
<s>Свуд се црни црно безакоње.</s>
<s>Стид ме једе и стид ме изједе,</s>
<s>Због гријеха народа мојега,</s>
<s>Што и мене држиш близу себе.</s>
<s>Зато плачем, мој Предраги Спасе,</s>
<s>Вјечност ми је кратка за плакање,</s>
<s>Волио бих и у паклу бити,</s>
<s>Само Срби Богу да се врате.“</s>
<s>Мирно Господ саслушао Саву,</s>
<s>Па подиже своју свету главу;</s>
<s>И мислима небеса потресе.</s>
<s>Заблисташе муње и громови,</s>
<s>Надуше се гарави облаци,</s>
<s>Лед се просу о Петрову дану,</s>
<s>Сва побјеле земља Србинова,</s>
<s>Ка од губе губава грјешница.</s>
<s>Закукаше Срби у невољи,</s>
<s>Ал се живог Бога не сјетише,</s>
<s>Нити Бога ни својих гријеха.</s>
<s>А све Саво на кољени клечи,</s>
<s>Блиједо му лице од ужаса.</s>
<s>Тада Господ устеже облаке,</s>
<s>Да не падне киша ни росица,</s>
<s>Благо сунце у жар се обрати,</s>
<s>Сва сагоре земља Србинова,</s>
<s>Пресушише рјеке и потоци,</s>
<s>Прекапише дубоки кладенци.</s>
<s>Закукаше Срби у невољи,</s>
<s>Ал се живог Бога не сјетише,</s>
<s>Нити Бога ни својих гријеха.</s>
<s>А све Саво на кољена клечи,</s>
<s>Блиједо му лице од ужаса.</s>
<s>Тада Господ ваши попустио,</s>
<s>По воћу се ваши ухватише,</s>
<s>Обрстише шљиве и јабуке,</s>
<s>Сасушише питоме воћњаке,</s>
<s>По питомој земљи Србиновој.</s>
<s>Закукаше Срби у невољи,</s>
<s>Ал се живог Бога не сјетише,</s>
<s>Нити Бога ни својих гријеха.</s>
<s>А све Саво на кољена клечи,</s>
<s>Блиједо му лице од ужаса.</s>
<s>Тада Господ помор попустио,</s>
<s>Да помори и старо и младо.</s>
<s>Ударише љуте болезање,</s>
<s>Тесна гробља а мало гробара,</s>
<s>Гробарима отежаше руке.</s>
<s>Закукаше Срби у невољи,</s>
<s>Ал се живог Бога не сјетише,</s>
<s>Нити Бога ни својих гријеха.</s>
<s>А све Саво на кољена клечи,</s>
<s>Блиједо му лице од ужаса.</s>
<s>Тада Господ кризу попустио.</s>
<s>Пуна земља свакога обиља,</s>
<s>А сви вичу: нигдје ништа нема.</s>
<s>Закукаше Срби у невољи,</s>
<s>Ал се живог Бога не сјетише,</s>
<s>Нити Бога ни својих гријеха.</s>
<s>А све Саво на кољена клечи,</s>
<s>Блиједо му лице од ужаса.</s>
<s>Тад Сатану Господ одријешио,</s>
<s>Из пакла га на Србе пустио,</s>
<s>Да до рока своју вољу врши,</s>
<s>И да чини што је њему драго,</s>
<s>Са државом и са српским тјелом,</s>
<s>Само да се не дотиче душе.</s>
<s>А Сатана војске подигао,</s>
<s>Од звјериња свога и људскога,</s>
<s>Све од самих Божјих противника,</s>
<s>И својијех једномишљеника.</s>
<s>Којих би се марва застидјела,</s>
<s>И Вепрови дивљи посрамили.</s>
<s>Пакленим их огњем наоружо,</s>
<s>Повео их на земљу Србију.</s>
<s>Бљуну огањ из адових жвала,</s>
<s>Па запали кућу Србинову,</s>
<s>Све разгради што је саграђено,</s>
<s>Све прождера што је умјешено,</s>
<s>Све однесе што је изаткано,</s>
<s>Све разграби што је уштеђено,</s>
<s>Све раскући што је закућено,</s>
<s>Све попљува што је освећено,</s>
<s>А господу у окове веза,</s>
<s>Старјешине врже на вјешала,</s>
<s>Ил умори глађу у тамници,</s>
<s>Поби момке, зацрни ђевојке,</s>
<s>Згрчи мајке над кољевке празне,</s>
<s>Над кољевке празне и крваве.</s>
<s>Још завеза језик у Србина,</s>
<s>Да не смије пјеват ни кукати,</s>
<s>Нити Божје име спомињати,</s>
<s>Нити брата братом ословити;</s>
<s>Још завеза ноге у Србина,</s>
<s>Да не смије слободно ходити,</s>
<s>Осим тамо куд га коноп води,</s>
<s>Коноп води или кундак гони;</s>
<s>Још завеза руке у Србина,</s>
<s>Да не смије радит ван кулука,</s>
<s>Нити сјести, нити хљеба јести,</s>
<s>Без сатанске горде заповјести,</s>
<s>Нити ђецу своју својом звати,</s>
<s>Нит слободно мислит ни дисати.</s>
<s>Тако ишло задуго земана</s>
<s>Док набуја земља Србинова</s>
<s>Од мртвијех српскијех тјелеса,</s>
<s>И од крви српских мученика,</s>
<s>Ка тијесто од јакога квасца.</s>
<s>Тад анђели Божји заплакали,</s>
<s>А Срби се Богу обратили,</s>
<s>Јединоме своме спаситељу,</s>
<s>Вишњем Богу и светоме Сави.</s>
<s>Тад се Саво стресе од ужаса,</s>
<s>Скочи, викну иза свега гласа:</s>
<s>„Доста, Боже, поштеди остатак!“</s>
<s>Тад је Господ послушао Саву,</s>
<s>На српско се робље ражалио,</s>
<s>Те Србима гријехе опростио.</s>
<s>Засија се лице Србиново,</s>
<s>Зазвонише звона на весеље,</s>
<s>Замириса земља од тамјана,</s>
<s>Заблиста се Христова истина,</s>
<s>Зацари се милост и поштење,</s>
<s>Анђели се са неба спустише,</s>
<s>Па Србију земљу загрлише.</s>
<s>Хај, шта се оно чује из даљине?</s>
<s>То се опет служи литургија,</s>
<s>У небесном царству Христовоме.</s>
<s>Службу служи светитељу Саво,</s>
<s>И са њиме три стотин владика,</s>
<s>И три хиљад српских свештеника.</s>
<s>Ђаконује архиђакон Стево,</s>
<s>А са њиме ђакон Авакуме</s>
<s>Што на колцу за Христа пострада,</s>
<s>На баиру усред Биограда.</s>
<s>А цар славе сједи на престолу,</s>
<s>Док са земље грми ко олуја,</s>
<s>То Србија кличе — Алилуја!</s>
<s>Благо мајци која Саву роди</s>
<s>И Србима док их Саво води.</s>
<s>Извор</s>
<s>Књига „Молитвене песме“ — Свети владика Николај Охридски и Жички</s>
<s>Николај Велимировић</s>
|
1843 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%85 | Васкрсење мртвих | <s>Али ће рећи ко: како ће устати мртви?
и у каквом ће тијелу доћи? (прва Кор.</s><s>15,35)</s>
<s>Апостол Павле унапред зна приговоре, које ће неверни чинити васкрсењу из мртвих, па их унапред и одбија.</s><s>Како ће устати мртви? питају се и данас неверни, који ни телесним очима не виде чудеса васкрсења у природи а камоли духовним.</s><s>Безумниче, продужује апостол, ти што сејеш, неће оживљети ако не умре.</s><s>Док семе у земљи не умре, не израста биљка, то јест нешто сасвим различито од семена.</s><s>Но неверни гледа очима, и не види, него се и даље пита: како ће васкрснути мртав човек?</s><s>Како?</s><s>Онако како је Христос васкрсао.</s><s>Он се спусти мртав у гроб, а дигао жив.</s><s>Васкрсење из смрти показује и природа: но јаче од природе показује васкрсли Господ.</s><s>Да би нам олакшао веровати и надати се - веровати у васкрсење уопште, и надати се нашем сопственом васкрсењу, Он је сам васкрсао из гроба, васкрснувши пре тога Лазара Четвородневног, и сина Наинске удовице и ћерку Јаирову.</s>
<s>Но у каквом ће телу устати мртви? питају се неверни.</s><s>У онаквом у каквом Бог хоће.</s><s>У Бога је безброј врста тела.</s><s>Сва тела пак дели апостол у две групе: у земаљска и у небеска.</s><s>У небеска тела, дакле, обући ће се они, који су умрли у земаљским телима: нетрулежно замениће трулежно, бесмртно замениће смртно, красно замениће ругобно.</s><s>Но и у небеском телу човек ће познати себе и друге око себе, као што човек познаје себе и кад је обучен у просјачке рите и кад је обучен у царску порфиру.</s>
<s>Господе пребогати, не предај нас вечној трулежи, но као царске синове обуци нас у одећу бесмртну.</s><s>Теби слава и хвала вавек.</s><s>Амин.</s>
<s>Извор</s>
<s>Позајмљено из ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА Владике Николаја Велимировића</s>
<s>Николај Велимировић</s>
|
1872 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE%20%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%B5 | Слово љубве | <s>Ђорђе Трифуновић - СЛОВО ЉУБАВИ</s>
<s>1
Стефан деспот,
најслађем, најљубазнијему
и нераздвојном срца мог,
сугубо жељеном, и много,
премудрошћу обилном,
царства мог искреноме,
(име рекавши),
љубазан у Господу целов,
и неоскудно с тим
милости наше даровање.</s>
<s>2
Лето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење;
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?</s>
<s>3
Али све ово
и чудодела Божја ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи, —
и није чудо,
јер љубав је Бог,
као што рече Јован Громовник.</s>
<s>4
Свака лажа места у љубави нема,
јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
„Изиђимо у поље".</s>
<s>5
Бистротечно и оштро
љубави је дело,
добродетељ превазиђе сваку.</s>
<s>6
Лепо Давид ову рекав украшава:
„К'о миро с главе
на браду силази Арону,
и к'о аермонска роса
на горе што силази сионске".1</s>
<s>7
Јуноше и деве,
љубави прикладни,
љубав узљубите,
ал' право и незазорно,
младићство да не повредите и девство,
божанственоме чим наше
пријања биће,
божанствено да не узнегодује.</s><s>Јер Апостол рече,
Божјега Светога Духа не растужујте,
знамење што јавно њиме
добисте у крштењу.</s>
<s>8
Заједно бејасмо, друг другу близу,
ил' телом или духом,
но да ли горе раздвојише нас,
да ли реке,
Давид да рече: „Горе Гелвујске,
дажд на вас да не сиђе, ни роса,
Саула јер не сачувасте,
ни Јонастана?</s><s>"2
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте,
Саула ли оплакујеш, нађени?</s><s>Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу мојему.</s>
<s>9
Ветри да сукобе се с рекама,
и да исуше,
као за Мојсија море,
судије као за Исуса,
ћивота ради Јордан.3</s>
<s>10
И снова да саставимо се,
и снова да видимо се,
и снова у Христу да сјединимо се,
самоме том,
коме слава са Оцем
и са Духом Светим
у бескрај на веке,
амин.</s>
<s>1 Стефан мисли на 133. псалам у коме се пева „како је лијепо кад сва браћа живе заједно", као када се уље (миро) стаче с главе на браду Аронову, као „роса на Ермону, која слази на горе Сион-ске".</s><s>Наводећи ове Давидове речи, Стефан као да има на уму свој сукоб са братом Вуканом или сестрићем Ђурђем, пошто је и Арон устао на брата Мојсија.</s>
<s>2 Речи из тужбалице коју је Давид изрекао после Сауловог самоубиства и Јонатанове погибије у рату са Филистејцима на Гелвујској гори (Друга књига Самуилова I, 19—27).</s><s>Иако је Саул из зависти желео да убије Давида као бољег ратника, овај му све опрашта и оплакује га („о безлобља Давидова").</s>
<s>3 По заповести Божијој Мојсије је повео Јевреје из Египта (Мисира).</s><s>Разделио је („исушио") Црвено Море и превео Јевреје.</s><s>Тако су Јевреји прешли реку Јордан, носећи са собом ковчег са законом Божјим, за Исуса Навина.</s><s>Изгледа да и деспот Стефан жели да пређе неке препреке како би се с неким поново саставио и видео. (Ђорђе Трифуновић) (доматриос)</s>
<s>Поезија</s>
|
1933 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%20%D1%83%20%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%83%201999. | Војно-технички споразум у Куманову 1999. | <s>ВОЈНО-ТЕХНИЧКИ СПОРАЗУМ</s>
<s>Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага ("КФОР") и влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије</s>
<s>Члан I: Опште обавезе</s>
<s>1. Стране овог Споразума потврђују документ који је председник Ахтисари поднео председнику Милошевићу, а који су одобрили Скупштина Србије и Савезна влада 3. јуна 1999, који укључује размештање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства.</s><s>Стране даље констатују да је Савет безбедности спреман да усвоји резолуцију која је у поступку, у вези са овим присуствима.</s>
<s>2. Државни органи влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије схватају и сагласни су да међународне безбедносне снаге ("КФОР") буду распоређене по усвајању резолуције Савета безбедности УН из тачке 1, да неометано функционишу у оквиру Косова и да буду овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане Косова као и да на други начин обављају своју мисију.</s><s>Они су даље сагласни да поштују све обавезе из овог Споразума и да олакшају распоређивање и функционисање ових снага.</s>
<s>3. За сврхе Споразума, под следећим изразима подразумева се:</s>
<s>1. "Стране" представљају потписнице Споразума.</s>
<s>2. "Органи" су одговарајући надлежни појединци, агенције или организације Страна.</s>
<s>3. "Снаге СРЈ" укључују сво особље и организације СРЈ и Републике Србије са војним способностима.</s><s>То укључује редовне војне и поморске снаге, наоружане цивилне групе, њима придружене паравојне групе, ваздухопловне снаге, националну гарду, граничну полицију, војне резервисте, војну полицију, обавештајне службе, Савезно и Републичко министарство унутрашњих послова, локалну, специјалну полицију, јединице полиције за сузбијање нереда и антитерористичке јединице и све друге групе или појединце које као такве означи командант међународних безбедносних снага ("КФОР").</s>
<s>4. Зона ваздушне безбедности (АСЗ) је дефинисана као зона од 25 км која се протеже изван границе покрајине Косова унутар осталог дела територије СРЈ.</s><s>Она укључује ваздушни простор изнад те зоне од 25 км.</s>
<s>5. Зона копнене безбедности (ГСЗ) је дефинисана као зона од 5 км која се протеже изван границе покрајине Косова унутар осталог дела територије СРЈ.</s><s>Она укључује територију у оквиру те зоне од 5 км.</s>
<s>6. Дан ступања на снагу (ЕИФ) се одређује као дан потписивања овог Споразума.</s>
<s>4. Сврха ових обавеза:</s>
<s>1. Успостављањем трајног престанка непријатељства, ни под којим условима, било које снаге СРЈ и Републике Србије неће ући, поново ући, нити остати на територији Косова или у зони копнене безбедности односно зони ваздушне безбедности како су описане у тачки 3, члана 1, без претходне изричите сагласности команданта међународних безбедносних снага ("КФОР").</s><s>Локална полиција ће моћи да остане у зони копнене безбедности.</s><s>Ова тачка неће утицати на договорени повратак особља СРЈ и Србије које ће бити предмет накнадног споразума како се предвиђа у тачки 6 документа који се помиње у тачки 1 овог члана.</s>
<s>2. Обезбеђење подршке и овлашћења међународних безбедносних снага ("КФОР"), а посебно да би се међународне безбедносне снаге ("КФОР") овластиле да предузимају акције које су потребне, укључујући и употребу нужне силе, да би се обезбедило поштовање овог Споразума и заштита међународних безбедносних снага ("КФОР") и допринело безбедном окружењу за међународно цивилно имплементационо присуство и друге међународне организације, агенције и невладине организације (детаљи наведени у Додатку Б).</s>
<s>Члан II: Престанак непријатељства</s>
<s>1. Снаге СРЈ ће се одмах након ступања на снагу овог Споразума уздржати од било каквих непријатељских или провокативних аката било које врсте, уперених против било ког лица на Косову и наредиће оружаним снагама да прекину све такве активности.</s><s>Оне неће подстицати, организовати нити подржавати непријатељске или провокативне демонстрације.</s>
<s>2. Фазно повлачење снага СРЈ (копнених): СРЈ се сагласила са фазним повлачењем свих снага СРЈ са Косова на локације у Србији, изван територије Косова.</s><s>Снаге СРЈ ће обележити и очистити минска поља, замаскиране експлозивне направе и препреке.</s><s>Приликом повлачења, снаге СРЈ ће рашчистити све линије комуникација, уклањањем свих мина, зарушавања, замаскираних експлозивних направа, препрека и експлозивних пуњења.</s><s>Оне ће такође обележити сва минска поља са свим странама.</s><s>Улазак и размештање међународних безбедносних снага ("КФОР") на Косово ће бити синхронизовани.</s><s>Повлачење снага СРЈ са Косова у фазама ће се одвијати у складу са доле наведеним редоследом:</s>
<s>1. До дана ступања на снагу споразума + 1 дан, снаге СРЈ лоциране у зони 3 ће напустити, означеним путним правцима, ту зону како би показале поштовање Споразума (уцртано на мапи у Додатку А Споразума).</s><s>Након што се верификује да су снаге СРЈ поступиле у складу са овим ставом као и тачком 1 овог члана, ваздушни напади НАТО ће бити суспендовани.</s><s>Та суспензија ће се наставити под условом да се у потпуности поштују обавезе из овог Споразума и да Савет безбедности УН што хитније усвоји резолуцију о размештању међународних безбедносних снага ("КФОР") да би се избегао вакум.</s>
<s>2. До дана ступања на снагу споразума + 6 дана, све снаге СРЈ на Косову ће напустити зону 1 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума).</s><s>Биће формирани тимови за везу са командантом КФОР у Приштини.</s>
<s>3. До дана ступања на снагу споразума + 9 дана, све снаге СРЈ на Косову ће напустити зону 2 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума).</s>
<s>4. До дана ступања на снагу споразума + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову ће напустити зону 3 (уцртану на мапи у Додатку А Споразума).</s>
<s>5. До дана ступања на снагу споразума + 11 дана, све снаге СРЈ на Косову ће окончати повлачење са Косова (уцртано на мапи у Додатку А Споразума) на локације у Србији изван територије Косова, али не у оквиру копнене безбедносне зоне од 5 км.</s><s>По завршетку овог редоследа (дан ступања на снагу споразума + 11 дана), високи команданти снага СРЈ одговорни за повлачење снага ће писменим путем потврдити команданту међународних безбедносних снага ("КФОР") да су снаге СРЈ испуниле своју обавезу и окончале фазно повлачење.</s><s>Командант међународних безбедносних снага ("КФОР") може да одобри посебне захтеве за изузеће од фазног повлачења.</s><s>Кампања бомбардовања ће бити окончана након потпуног повлачења снага СРЈ како се предвиђа у члану II.</s><s>Међународне безбедносне снаге ће, по потреби, задржати овлашћење да силом спроводе овај Споразум.</s>
<s>6. Власти СРЈ и Републике Србије ће у потпуности сарађивати са међународним безбедносним снагама ("КФОР") у верификацији повлачења снага са Косова и изван ваздушне/копнене безбедносне зоне.</s>
<s>7. Оружане снаге СРЈ које се повлаче у складу са Додатком А тј. у одређена збирна подручја или се повлаче одређеним маршрутама неће бити изложене ваздушним нападима.</s>
<s>8. Међународне безбедносне снаге ("КФОР") ће обезбеђивати одговарајућу контролу граница СРЈ на Косову са Албанијом и БЈРМ1 до доласка цивилне мисије УН.</s>
<s>3. Фазно повлачење југословенског ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ ПВО):</s>
<s>1. На дан ступања на снагу споразума + 1 дан, ни један ваздухоплов СРЈ, авион или хеликоптер, неће летети у ваздушном простору Косова или изнад ваздушне зоне безбедности без претходне сагласности команданта међународних безбедносних снага ("КФОР").</s><s>Сви системи противваздушне одбране, радари, ракете земља-ваздух и ваздухоплови страна ће се уздржати од циљања, праћења или другог радарског осветљавања ваздухоплова међународних безбедносних снага ("КФОР") који лете у ваздушном простору Косова или ваздушној зони безбедности.</s>
<s>2. До дана ступања на снагу споразума + 3 дана, сви ваздухоплови, радари, ракете земља-ваздух (укључујући и ручне противваздушне системе) и сва против-авионска артиљеријска оруђа на Косову ће бити повучени на друге локације у Србији изван ваздушне зоне безбедности од 25 км.</s>
<s>3. Командант међународних безбедносних снага ("КФОР") ће контролисати и координирати употребу ваздушног простора изнад Косова и у зони ваздушне безбедности почев од дана ступања на снагу Споразума.</s><s>Кршење било које од горе наведених одредби, укључујући и правила и поступке команданта међународних безбедносних снага ("КФОР") којима се регулише ваздушни простор изнад Косова, као и неовлашћени летови или активирање интегрисаног система ПВО СРЈ унутар зоне ваздушне безбедности, долази под удар војне акције међународних безбедносних снага ("КФОР") укључујући и употребу нужне силе.</s><s>Командант међународних безбедносних снага ("КФОР") може да пренесе контролу над уобичајеним ваздушним активностима одговарајућим институцијама СРЈ како би надзирале операције, спречиле конфликте у ваздушном саобраћају међународних безбедносних снага ("КФОР") и обезбедиле несметано и безбедно функционисање система контроле лета.</s><s>Предвиђа се да ће контрола над цивилним ваздушним саобраћајем бити враћена цивилним органима што пре буде било изводљиво.</s>
<s>Члан III: Нотификације</s>
<s>1. Овај Споразум и писмена наређења којима се захтева поштовање Споразума ће одмах бити саопштени свим снагама СРЈ.</s>
<s>2. До дана ступања на снагу споразума + 2 дана, државни органи влада СРЈ и Републике Србије ће пружити следеће конкретне информације у погледу статуса свих снага СРЈ:</s>
<s>1. Детаљне податке, позиције и описе свих мина, неексплодираних експлозивних средстава, експлозивних направа, зарушавања, препрека, замаскираних експлозивних направа, жичаних препрека, физичких или војних опасности по безбедно кретање било ког особља на Косову, а које су поставиле снаге СРЈ;</s>
<s>2. Све даље информације војног или безбедносног карактера о снагама СРЈ на територији Косова и зонама копнене безбедности и ваздушне безбедности које затражи командант међународних безбедносних снага ("КФОР").</s>
<s>Члан IV: Успостављање Заједничке комисије за имплементацију</s>
<s>Заједничка комисија за имплементацију ће бити успостављена по размештању међународних безбедносних снага ("КФОР") на Косову, како то буде одредио командант међународних безбедносних снага ("КФОР").</s>
<s>Члан V: Највиши ауторитет за тумачење</s>
<s>Командант међународних безбедносних снага ("КФОР") представља највишу инстанцу за тумачење овог Споразума и безбедносних аспеката мировног решења које подржава.</s><s>Његове одлуке су обавезујуће за све Стране и лица.</s>
<s>Члан VI: Ступање на снагу</s>
<s>Овај Споразум ступа на снагу по потписивању.</s>
<s>Додаци</s>
<s>А. Фазно повлачење снага СРЈ са Косова
Б. Операције међународних безбедносних снага ("КФОР")</s>
<s>А. Фазно повлачење снага СРЈ са Косова</s>
<s>Б. ОПЕРАЦИЈЕ МЕЂУНАРОДНИХ БЕЗБЕДНОСНИХ СНАГА ("КФОР")</s>
<s>1. У складу са општим обавезама Војно-техничког споразума, државни органи СРЈ и Републике Србије разумеју и сагласни су са размештањем и операцијама међународних безбедносних снага ("КФОР") без препрека у оквиру Косова и уз овлашћење да предузимају све потребне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све становнике Косова.</s>
<s>2. Командант међународних безбедносних снага ("КФОР") ће имати овлашћења, без мешања или тражења дозволе, да чини све што сматра за сходно, укључујући и употребу војне силе, да заштити међународне безбедносне снаге ("КФОР"), међународно цивилно имплементационо присуство и да врши одговорности које проистичу на основу овог Војно-техничког споразума и Мировног решења које подржава.</s>
<s>3. Међународне безбедносне снаге ("КФОР") нити било који члан њиховог особља неће бити одговорни за било какву штету нанету државној или приватној имовини током обављања дужности у вези са применом овог Споразума.</s><s>Стране ће у што краћем року утврдити Споразум о статусу снага (СОФА).</s>
<s>4. Међународне безбедносне снаге ("КФОР") ће имати право:</s>
<s>1. да надгледају и обезбеђују поштовање овог Споразума и да одмах реагују на било које кршење и обезбеде поновно поштовање, користећи и војну силу, по потреби.</s><s>Ово укључује неопходне акције у циљу:</s>
<s>(1) обезбеђивања повлачења снага СРЈ;</s>
<s>(2) обезбеђивања поштовања након повратка одабраног особља СРЈ на Косово;</s>
<s>(3) пружања помоћи другим међународним ентитетима који су укључени у примену или на неки други начин овлашћени од стране СБ УН.</s>
<s>2. да успостављају аранжмане за везу са локалним органима на Косову, и са цивилним и војним органима СРЈ/Србије;</s>
<s>3. да посматрају, надгледају и врше инспекцију било којих објеката или активности на Косову за које командант међународних безбедносних снага ("КФОР") верује да имају или могу имати војну или полицијску способност, или могу бити у вези са ангажовањем војне или полицијске способности, или су на неки други начин од значаја за поштовање овог Споразума.</s>
<s>5. Без обзира на било коју одредбу овог Споразума, Стране разумеју и сагласне су са тим да командант међународних безбедносних снага ("КФОР") има право и овлашћење да примора на уклањање, повлачење или релокацију одређених снага и оружја, и да наложи обуставу било којих активности за које командант међународних безбедносних снага ("КФОР") сматра да представљају потенцијалну опасност било међународним безбедносним снагама ("КФОР") било њиховој мисији, или некој другој Страни.</s><s>Снаге које се не прераспореде, повуку, релоцирају или не престану да угрожавају или потенцијално угрожавају активности након таквог захтева међународних безбедносних снага ("КФОР"), биће изложене војној акцији међународних безбедносних снага ("КФОР"), укључујући и употребу нужне силе како би се обезбедило поштовање.</s>
<s>Куманово, 9. јун 1999. године</s>
<s>Међународно право
Историја Југославије</s>
|
1934 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%20%D0%B8%20%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | Орфеј и Еуридика | <s>Орфеј је био несрећни бог лепе, али тужне, музике.</s><s>Кад би он засвирао и стене и дрвеће би престало оно што је радило и само слушало.</s><s>Једног дана му је жена Еуридика била отрована уједом змије.</s><s>То је учинило Орфеја још несрећнијим.</s><s>Отишао је до подземног света и његовог господара Хада.</s><s>Свирао је такву тужну музику да су слушали сви богови на Олимпу, Сизиф је престао да вуче свој терет а Хад је пустио сузу.</s><s>Дозвољено му је да сенку Еуридике одведе до горњег света али само под условом да се не окрене.</s><s>Док је ишао из подземног царства није био сигуран да је Еуридика још увек иза њега.</s><s>Мислио је да је можда преварен.</s><s>Пошто више није мога да издржи,окренуо се и видео како Еуридикина сенка пада у подземни свет.</s><s>Несрећни Орфеј више није могао ни музиком ни молбама да умилостиви Хада, те је тако остао заувек несрећан.</s>
<s>Грчки митови</s>
|
1936 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | Историја српске књижевности | <s></s>
<s>Историја српске књижевности (према Јовану Деретићу)
Српска народна књижевност
Српска народна проза
Српска народна лирика
Српска народна епика до Вукових записа
Класична редакција српске народне епике
Српска средњовековна књижевност (средњовековна књижевност)
Почеци српске књижевности (10 - 12. век)
Српска књижевност епохе Немањића (13. век - 1389)
Позни средњи век у српској књижевности (1389 - 1459)
Српска књижевност под Турцима (1459 - 1537)
Барок у српској књижевности (барок)
Последњи процват старе српске књижевности
Рускословенско доба у српској књижевности
Класицизам у српској књижевности
Доситеј Обрадовић
Српска књижевност Доситејевог доба
Сентименталистичка и класицистичка поезија у српској књижевности
Предромантизам у српској књижевности (предромантизам)
Српско песништво од неокласицизма ка романтизму
Стварање оригиналне српске драме
Романтизам у српској књижевности (романтизам)
Српски романтизам 40-их година
Српски романтизам омладинског доба
Реализам у српској књижевности (реализам)
Рани реализам у српској књижевности
Критички реализам у српској књижевности
Српско песништво у доба реализма
Српска драма у доба реализма
Сазревање критике у српској књижевности
Модерна у српској књижевности (модерна)
Критика српске модерне
Српска парнасо-симболичка поезија
Лирски реалисти српске модерне
Српска постреалистичка проза
Авангарда у српској књижевности (авангарда (уметност))
Експресионизам у српској књижевности
Надреализам у српској књижевности
Нови реализам у српској књижевности (нови реализам)
Социјална литература у српској књижевности и формирање књижевне левице
Традиционална литература у српској књижевности 20. века
Иво Андрић
Српска комунистичка књижевност Другог светског рата
Постмодерна у српској књижевности (постмодерна)
Српска постмодерна проза
Српска постмодерна поезија
Српска постмодерна драма и сатира
Српска постмодерна књижевна критика и историја књижевности</s>
<s>Српска књижевност</s>
|
1986 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%20%D0%A5%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5 | Љубезни Харалампије | <s>Љубезни Харалампије,</s>
<s>Здравствуј!</s><s>Христос воскресе.</s><s>Нећу ја чекати да прођу две године за одговорити чловеку љубезнику и пријатељу, каконо ти неки обичавају.</s><s>Ја би(х) ти био намах, по пријатију твојега писма, отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица.</s><s>Гра(х) и купус земљом управљају.</s>
<s>Ево време златно и весело,
Кад нам није забрањено јело!</s><s>Евангелска царствује свобода,
Збацивши јарам с чловеческог рода.</s><s>Давид пророк у тимпане свира
Нек поп више у триод не дира.</s><s>Пентикостар — књига превесела,
Поје Христа спаситеља дела.</s><s>Деца хлебац у јајца умачу
И с јагањци по травици скачу.</s><s>Српске кћери младе на удају,
Цвеће беру, венце сплетавају:
Са ружицом прси своје красе
И веселе узвишују гласе;
На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА,
Аустријског двора господара.</s><s>ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу,
Сунце света и благодетељу!</s><s>Блажена мајка која ТЕ родила,
Света сиса која ТЕ дојила!</s><s>Минерва је, богиња мудрости,
Просветила ТВОЈ дух од младости;
Темис с ТОБОМ на престолу седи,
Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи,
Која по земљи давно с ТОБОМ ходи.</s><s>А сад своје плане производи.</s><s>О, ВЕК ЗЛАТНИ!</s><s>О, слатка времена!</s><s>Кад је општа љубов ужежена!</s><s>Срећне смо ми, срећне кћери српске
И све девојке влашке и мажарске;
Нећемо се више бојат’ манастира
Нит божијег одрицати мира.</s><s>Љубов чисту нећемо гасити,
Нит’ јестества законе газити.</s><s>Благо нама, ми ћемо бит’ мајке
И рађати ЦЕСАРУ јунаке.</s><s>За сав род наш ми ћемо г’ молити,
Са сузами ЊЕМУ говорити.</s><s>Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ,
Простри милост ТВОЈУ на род српски.</s><s>Обрати лице и ТВОЈ поглед благи!</s><s>На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги.</s><s>На Сербију бедну, и на Босну
Које трпе работу несносну.</s><s>Буди подобан неба, Господару,
Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ!</s><s>Излиј на свет превисоке даре,
Подај Болгаром њи(х)ове бољаре;
ТВО(Ј)ИМ Србљем витезове старе
и Грецији њејзине Пиндаре.</s>
<s>Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са Светогорци, каноти ви тамо.</s><s>Тако су те греси твоји постигли; и да нисам се ја зато молио, горим би путем прошао него си.</s><s>Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке.</s><s>Ко не би Србину веровао?</s><s>Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде.</s><s>После шта је било, знаш, није потреба да ти поведам; и да срећа не донесе господина Варлаама, прошао би(х) куд нисам мислио.</s><s>Ето ти твој посао!</s><s>Пак хоћеш да ти бољи после мене дође.</s>
<s>Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини!</s><s>Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ја кажем да нисам се ја за те молио, горе би прошао.</s><s>Но гледај те ми пошљи за моје молитве један саландар новаца; знаш добро да су молитве за новце.</s><s>Ако ли пренебрежеш, тешко теби!</s><s>Окренући требник наопако, одмолићу се, даћу ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.</s><s>Дајем ти на знање, друже мој, да сам прешао из Хале у Лајпциг за слушати и овде што учени људи говоре; гди намеравам пребивати најмање једну годину: и мислим с помоћу бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.</s><s>Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.</s>
<s>Ја добитка од моје књиге никаква не иштем, само да се хоће толико новаца наћи да типограф плаћен буде.</s><s>Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће срећу књига имати.</s><s>Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му дрзновеније и показати му да се находе људи који желе, што добро, српски на штампи видити.</s><s>А ко што дâ, неће штетовати, јер ће примити толико књига колико износи сума коју положи.</s><s>Ја, уверавајући да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига француски(х) немецки(х) и талијански(х), најлепше мисли као цвеће избирати намеравам и наш општи језик издати.</s><s>Нудер обазри се не би ли и ту кога нашао, који би изволио соопштник општеполезнога дела бити; кажи му, да што је год Србаља, од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.</s><s>По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити.</s><s>Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој дијалект у совршенство довести; дело весма полезно, будући, да кад учени људи мисли своје на општему целога народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет ученија не остаје само при онима који разумевају стари књижевни језик, но простире се и достиже и до сељана, преподавајући се најпростијему народу и чобаном, само ако знаду читати.</s><s>А колико је ласно на свом језику научити читати!</s><s>Коме ли неће се милити, мало труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита?</s><s>Знам да ми може ко против рећи; да ако почнемо на простом дијалекту писати, стари ће се језик у немарност довести, пак мало помало изгубити.</s><s>Одговарам: која је нами корист од једног језика, којега, у целом народу, од десет хиљада једва један, како ваља, разуме и који је туђ матери мојеј и сестрам?</s>
<s>— — — Нек науче — — — то је ласно рећи, али није учинити.</s><s>Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик?</s><s>Врло мало!</s><s>А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце побољшати и нараве украсити.</s><s>Језик има своју цену, од ползе коју узрокује.</s><s>А који може више ползовати него општи целога народа језик?</s><s>Французи и Италијанци нису се бојали да ће латински језик пропасти, ако они почну на своји језици писати; како и није пропао.</s><s>Неће ни наш стари пропасти, зашто учени људи у народу всегда ће га знати и с помоћу старога нови ће се од дан до дан у боље состајаније приводити.</s><s>Москаљи све своје најбоље књиге на свом дијалекту с гражданским словам штампају.</s><s>Само простота и глупост задовољава се все[г]да при старинском остати.</s><s>Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље?</s><s>А шта је друго боље, него оно што је полезније?</s><s>Што год не приноси какову лидо ползу, не има никакве доброте у себи.</s>
<s>Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати?</s><s>Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком.</s><s>Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре?</s><s>Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.</s><s>Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.</s><s>Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су прозишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били.</s><s>За сав, дакле, српски род ја ћу префводити славни(х) и премудри(х) људи мисли и совете желећи да се сви ползују.</s>
<s>Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати.</s><s>Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном.</s><s>По закону и по вери сви би људи могли добри бити.</s><s>Сви су закони основати на закону јестества; ниједан закон на свету не вели: чини зло и буди неправедан; но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду.</s><s>Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога.</s><s>А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи?</s><s>Није тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.</s><s>Ово су извори из који(х) извиру све страсти које узнемиравају род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона, преваћајући и толмачећи закон свој по злоби и по (с)трасти срца свога.</s><s>Кад ће нестати мржење и вражба на земљи!</s><s>Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног чловека позна, брата свога!</s><s>Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона?</s><s>Оне, у којеј га је Бог изволио да се роди као и ти у твојој.</s><s>Које је вере?</s><s>Оне које би и ти био да си се у истој родио, ако би поштен човек био.</s><s>С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и закону?</s><s>С божјом.</s><s>Дакле, шта би ми хотели, да смо аметнији и бољи од Бога?</s><s>Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо!</s><s>О, наше детињске памети!</s><s>Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду!</s><s>Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас изискавали, велика би нам се неправда чинила.</s><s>Познајмо једанпут сву силу ови(х) речи, просте су и блажене и не требују никаква толмачења.</s><s>Што год хоћете да вам чине други људи, чините и ви то њима.</s><s>А шта би ми ради да нам други чине?</s><s>Да нас пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој.</s><s>То исто и ми смо дужни свима људма на свету.</s><s>Ово је сав закон и пророци.</s>
<s>Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога.</s><s>Зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави чловеческе, за браћу Србље, којега су год они закона и вере.</s>
<s>Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе науку својој деци; нигди нисам био гди нису ме желили и устављали.</s><s>Како би(х) ја, дакле, могао одговорити на љубов и пријазност мојега љубезнога рода, разве трудећи се, колико могу, за просвештеније јуности?</s><s>А то што желим, никако боље не могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље у њи(х)овом благом намеренију укрепљавајући и у срцам младости српске небесни и божетвени огањ ко ученију и к добродетељи бозжигавајући, и свет разума чак до порсти(х) сељана и до сами(х) пастирски(х) колиба разширујући.</s>
<s>У садашње срећно време зраци ученија и философије до татарски(х) граница досежу.</s><s>Не могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара молдавски(х) за воспитаније и науку њи(х)ове деце: не има сад младић у Јашу који не зна, осим свога језика, јелински и француски, многи — латински и талијански.</s><s>Над свима обаче вечне славе и похвале достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, којага усердије к науци и љубов к отечеству није могуће довољно описати.</s><s>На другом месту нећу изоставити прилику за описати на шире овога слванога мужа; овде само толико назначујем да он епископом будући, француски језик изучио, преизрадну библиотеку с многим прошком саставио, различне књиге на свој језик превести дао и сад намерава Оксенстерна «Театар» плитически» и «Телемаха» с(а) својим иждивенијем на штампу издати и свом отечеству поклонити.</s><s>Ево ти, брате, моје намереније у Лајпцигу.</s><s>Нама(х) ћу преузети дело, колико ми допусти моја наука, будући да у колегије не престајем ходити.</s><s>Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда.</s><s>Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио.</s><s>Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити.</s><s>Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости.</s><s>Он је љубио свој род.</s><s>Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине.</s><s>Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и Куртовиће и проче Сарајлије и Мостарне.</s>
<s>У Лајпцигу, на 1783.</s><s>Априла 13.</s>
<s>Твој брат и слуга
Доситеј Обрадович</s>
<s>Извори
Антологија српске књижевности</s>
<s>Писма
Доситеј Обрадовић</s>
|
1990 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B1%D0%B0%20%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%20%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 | Женидба Стојана Јанковића | <s>Још од зоре нема ни помена,
Удбињска се отворише врата,
И изие једна чета мала,
За тридесет и четири друга,
Пред њоме је Лички Мустај-беже,;
Оде беже у Кунар планину,
Да он лови лова по планини.</s><s>Хода беже три-четири дана,
Ништа бего уловит' не може,
Поврати се Лики и Удбињи,;
Када сиђе под гору јелову,
Уврати се на воду чатрњу,
Да почине и да воде пије;
Баци очи под јелу зелену,
Ал' с' од јеле разасјале гране;;
Када дође Мустај-беже Лички,
Пјан катана под јеликом спава
Сав у срми и у чистом злату:
На глави му калпак и челенке,
Један калпак, девет челенака,;
Покрај њих је крило оковано,
Ваља крило хиљаду дуката;
На плећима зелена долама,
На долами тридесет путаца,
Свако пуце по од литру злата,;
Под гр'оцем од три литре злата,
И оно се на бурму отвара,
У њем' носи за јутра ракију;
По долами троје токе златне,
Златне токе по од двије оке,;
Двоје вите, а треће салите;
На ногама ковче и чакшире,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, како у сокола,
Из ковчи су синчири од злата,;
На синчирим' ситне титреике,
Што ђевојке носе у гр'оцу;
Опасао мукадем појаса,
За појасом девет Даницкиња,
Све у чисто заљеване злато;;
О бедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна
И у њима ри камена драга,
Ваља сабља три царева града;
У крилу му лежи павталија,;
На њојзи је тридесет карика,
Свака павта од десет дуката,
Код нишана од тридесет дуката,
Више злата, него љута гвожђа;
Кад јунак из травице дине,;
Уз јелу се извијају гране;
Притиште га Мустај-беже Лички
Су тридесет и четири друга,
Измаче му свијетло оружје;
Кад се прену јунак из травице,;
Те он виђе црнијем очима,
Да су њега Турци притиснули,
А код њега не има оружја:
Како кога руком' доватише,
Те о земљу њиме удараше,;
Та у њему живо срце пуца;
Уби њему друга седмерицу,
Док му б'јеле освојише руке,
Савезаше, па га поћераше,
Поћераше бијелој Удбињи,;
привезаше на њега оружје,
Нек се чуди мало и велико,
Ђе увати Мустај-беже Лички
Та катану под свијем оружјем.</s><s>Кад су били пољем широкијем,;
Проговара Мустај-беже Лички:
"Ој Бога ти, незнана катано!</s><s>"Откле ли си, од које л' крајине?</s><s>"Како л' тебе по имену вичу?</s><s>"Куда ли си био намислио?;
"Камо твоја дружина остала?"
А катана њему проговара:
"Што ме питаш, Мустај-беже Лички?</s><s>"Јеси л' чуо Латинско приморје,
"Код приморја ришћанске Котаре;
"И у њима Јанковић-Стојана?</s><s>"Ја сам главом Јанковић Стојане;
"Нисам више ни имао друга,
"Осим Бога и себе једнога,
"А нијет сам био учинио,;
"Да се спустим до под твоју кулу,
"Да измамим Хајкуну ђевојку,
"Да одведем себе у Котаре,
"Па ми не би од Бога суђено:
"Проклето ми пиће преварило.";
Тада рече Мустај-беже Лички:
"Бе аферим, Јанковић-Стојане!</s><s>"Баш си дош'о у онога руке,
"Који ће те, море, оженити."
У ријечи пали под Удбињу;
Испод куле Мустај бега Личког,
Гледа чету мало и велико,
И Хајкуна са бијеле куле
Мила сестра Мустај-бега Личког,
Пред њоме је ђерђеф од марџана,;
У рукама игла од биљура,
Пуни злато по бијелу платну;
Када виђе чету из планине,
Они воде свезана јунака
Код његова свијетла оружја,;
Испред себе ђерђеф отурила,
Двије му је ноге подломила,
Па је собо била говорила:
"Боже мили! чуда великога!</s><s>"Зла погледа у добра јунака!;
"Како ли га Турци преварише,
"И без ране и без мртве главе
"Свезаше му руке наопако?"
Кад дружину на рачун узела,
Ал' не има друга седморице.;
Кад падоше под бијелу кулу,
Од Стојана узима оружје,
Па оружје носи у ризницу,
А Стојана спушта у тавницу
У дубини триста ендезета,;
Ђено лежи вода до кољена,
А јуначке кости до рамена.</s><s>Оде беже у нову механу,
Оде пити с четницима вино,
Да се вали Турцим' Удбињаним',;
Каквог је роба заробио.</s><s>Подиже се лијепа ђевојка,
Она иде на тавничка врта,
И донесе једну кову вина,
На узицу спушта у тавницу,;
Са тавнице грлом довикује:
"О јуначе, Бог те не убио!</s><s>"Откле ли си, од које л' крајине?</s><s>"Како ли те Турци преварише,;
"Те свезаше код оружја руке?"
Узе Стојан, те он попи вино,
Па ђевојци бјеше бесједио:
"Ко ме виче са тавнице б'јеле?</s><s>"Пиво ми је грло преузело,;
"Пусти мене на чекрк узицу,
"Извуци ме до пола тавнице,
"Па ћу тебе онда казивати."
Када то чула Туркиња ђевојка,
Пусти њему на чекрк узицу,;
На узици куке од челика,
Извуче га до пола тавнице;
проговара Јанковић Стојане:
"Ко ме пита са тавнице б'јеле?"
Јави му се Туркиња ђевојка:;
"Ја те питам, незнана катано!</s><s>"Ја сам сестра Мустај-бега Личког."
Проговара Јанковић Стојане:
"О Хајкуна, да те Бог убије!</s><s>"Ја сам главом Јанковић Стојане,;
"Ја сам с тебе допао тавнице;
"Пјана су ме Турци преварили,
"Те свезали наопако руке."
Вели њему Туркиња ђевојка:
"Чујеш мене, Јанковић-Стојане!;
"А ја ћу ти бити вјерна љуба.</s><s>"У мог брата Мустај-бега Личког
"Та имају двије куле блага:
"Једна моја, а друга његова;
"Ако буде мријети по реду,
"Хоће нама обје останути.";
Проговори Јанковић Стојане:
"А не лудуј, Хајкуна ђевојко!</s><s>"Бога ми се не бих потурчио,
"Да ми даду Лику и Удбињу.</s><s>"Ја имадем у Котарим' блага;
"Више, Богме, него у Турака,
"А бољи сам јунак од Турака.</s><s>"Ако Бог да, лијепа ђевојко!</s><s>"Сјутра прије половине дана
"Окренуће скакат' Котарани;
"По Удбињи и око Удбиње,
"Извадиће Стојка из тавнице."
Одговара Туркиња ђевојка:
"Бе не лудуј, Јанковић-Стојане!</s><s>"Докле твоји Котарани дођу,;
"Хоће тебе Турци погубити;
"Већ јеси ли, болан, вјере тврде,
"Да ћеш мене узет' за љубовцу,
"Да избавим тебе из тавнице?"
Вели њојзи Јанковић Стојане:;
"Тврда вјера, лијепа ђевојко!</s><s>"Узећу те за вјерну љубовцу,
"Доиста те преварити не ћу."
Кад то чула лијепа ђевојка,
Спушта њега у тавницу тавну,;
Па отиде на танану кулу;
Мало време за тим постојало,
Дође беже из нове механе,
Ђевојка се премеће по кули,
Њу ми пита Мустај-Беже Лички:;
"Што је тебе, моја сестро мила?" -
"Не питај ме, брате Мустај-беже!</s><s>"Забоље ме и срце и глава,
"Сву је мене зима обузела:
"Богме, брате, мријети ваљаде:;
"Већ ти сједи на меке душеке,
"Да ти паднем у криоце главом,
"Да ја пустим моју гр'јешну душу."
Жао бјеше Мустај-бегу Личком,
Јер од рода више никог нема,;
Пусти сузе низ бијело лице,
Па он сједе на меке душеке,
Цура паде у криоце главом,
Једну руку у џепове тура,
Другу руку брату у њедарца,;
Док украде кључе од тавнице,
Од ризнице и од коњушнице,
Превали се по меку душеку,
говори јој Мустај-беже Лички:
"Сестро моја, Хајкуна ђевојко!;
"Није л' Бог д'о мука одминула?! -
"Јесте брате, милом Богу вала!"
Подиже се Мустај-беже Лички,
Он отиде на зелену лонџу,
Да вијећу чини с Удбињаним',;
Како ли ће уморит Стојана;
А ђевојка на ноге скочила,
Па отвара бијелу ризницу,
Стојаново извади оружје
И накупи егбета дуката,;
Па се спусти пред тавницу б'јелу,
Из тавнице изводи Стојана,
Одведе га пред подруме б'јеле,
Извадише коње из подрума:
Добра ђога бега Личанина,;
Што га јаше на мејдан јуначки,
И вранчића љубе Личанина,
Код бржега у крајини нема;
Ðога јаше лијепа ђевојка,
Стојан јаше вранца од мејдан;;
Окренуше пољем широкијем,
Примише се у Огорјелицу,
Од ње право у Кунор планину,
Из Кунора у поље Котарско.</s><s>Тада рече Јанковић Стојане:;
"О Хајкуна, лијепа ђевојко!</s><s>"Баш се мене задријема тешко,
"Веш одјаши од коња ђогата,
"Хоћу мало санак боравити."
Вели њему Туркиња ђевојка:;
"Не, Стојане, твога ти јунаштва!</s><s>"Гони вранца у равне Котаре,
"Па је ласно санак боравити:
"Ја се бојим чете од турака."
Не шће Стојан послушат' ђевојке,;
Већ од коња добрих одсједоше,
Па он сједе у зелену траву,
А ђевојци у криоце главу,
Заспа Стојан као јагње лудо,
Ал' ђевојка спавати не може.;
Док се бијел данак запознаде,
Рано рани Мустајбеговица,
Да обиђе н кули ђевојку,
Болесна је синоћ омркнула;
Ал' не има на кули ђевојке,;
Покупљено из ризнице благо,
У тавници нема Јанковића,
А не има у подруму коња;
Поврати се на бијелу кулу,
Те избаци пушку хаберника;;
Зачу беже на зеленој лонџи,
Своме се је јаду осјетио,
Он се вати у џепове руком,
Из џепова кључи покрадени;
Тад' повика Мустај-беже Лички:;
"Браћо моја, тридесет Удбињана!</s><s>"Утече ми Јанковић Стојане
"И одведе Хајкуну ђевојку,
"Већ на ноге, ако Бога знате!"
Чудан адет бјеше у Турака:;
Готови им коњи под седлима,
Добријех се коња доватише,
И широко поље прејездише,
Кунора се горе доватише,
Од Кунора у поље Котарско.;
Гледа Хајка из зелене траве,
Често гледа под Кунор планину,
Ал' се прамен запођеде таме
А од паре коњске и јуначке,
Позна брата Мустај-бега Личког;
И за њиме тридесет Удбињана,
А не смије да Стојана буди,
Већ прољева сузе од очију
По образу Јанковић Стојана;
Кад се прену Јанковић-Стојане,;
Он бесједи Туркињи ђевојци:
"Што је тебе, Туркињо ђевојко!</s><s>"Те прољеваш сузе од очију?</s><s>"Ил' ти жалиш брата Мустај-бега?</s><s>"Ил' његова блага големога?;
"Ил' ти није у вољу Стојане?"
Одговори Туркиња ђевојка:
"О Стојане, жалосна ти мајка!</s><s>"Ја не жалим брата Мустај-бега,
"Нит' ја жалим блага његовога,;
"Ја сам нама блага понијела;
"Ти си мене насред срца мога;
"Ето, болан, Личког Мустај-бега
"И са њиме тридесет Удбињана,
"Јаши вранца, бјежи у Котаре,;
"Обоје смо изгубили главе."
Кад виђе Јанковић Стојане,
Он говори Туркињи ђевојци:
"Не ћу Богме, Хајкуна ђевојко,
"Жао су ми Турци учинили,;
"У трави ме пјна притиснули,
"Сад се хоћу дариват' са шуром;
"Већ ти јаши вранца од мејдана,
"А дај мене твојега ђогата,
"Побољи је мало од вранчића,;
"Да ја идем шури у сретање."
Скочи Стојан на добра ђогата,
А ђевојка на малена вранца,
Бјежи млада бијелу Котару,
А Јанковић бегу у сретање;
Да је коме сјести, те поглати,
Да он види чуда великога,
Кад удари тридесет на једнога,
Па не шчека кућа ни једнога!</s><s>Тридесет Стојан одсијече глава,;
И увати Мустај-бега Личког,
Свеза њему руке наопако,
И доћера њега до ђевојке,
Па потеже сабљу оковану,
И ђевојци беше говорио:;
"О Хајкуна, сестро Мујагина!</s><s>"Ми овако шуре дарујемо."
Па заману сабљом окованом;
А ђевојка подбацила руке:
"Не, Стојане, твога ти јунаштва!;
"Не остави сестру без заклетве,
"И тебе би сестре жао било;
"Врати њега, не иде Удбињи."
Стојан своју сабљу повратио,
Бегу боље попритеже руке,;
Па га врати натраг у Удбињу
И овако њему бесједио:
"Када, море, у Удбињу дођеш,
"С Удбињаним' сједеш пити вино,
"Лагат' немој, већ све право кажи,;
"А џаба ти живот на мејдану."
Оде беже у Удбињу свезан,
Стојан оде у равне Котаре,
И одведе Туркињу ђевојку,
Покрсти је и вјенча је за се,;
Па је љуби, кадгођ се пробуди.</s>
<s>Избор
Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.</s><s>Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 89-97.</s>
<s>Српске епске народне песме
Збирка народних песама Вук књига трећа</s>
|
1991 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE%20%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%20%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83%20%D0%A1%D0%90%D0%94 | Писмо индијанског поглавице председнику САД | <s>Ово је писмо 1854. године индијански поглавица Сеаттле упутио предсједнику САДа, као одговор на понуду да држава од Индијанаца купи њихову земљу - у замјену за резерват:</s>
<s>Велики поглавица у Вашингтону понудио је купити нашу земљу.</s><s>Он нас такођер увјерава о својим искреним осјећајима.</s><s>То је љубазно од њега, јер знамо да му наше пријатељство није потребно.</s><s>Ми ћемо размислити о његовој понуди.</s><s>Јер знамо да ако је не прихватимо, доћи ће бијели човјек са оружјем и узети нашу земљу.</s><s>Велики бијели поглавица у Wасхингтону може вјеровати ономе што поглавица Сеаттле каже, исто као што наша бијела браћа могу вјеровати промјени годишњих доба.</s><s>Моје ријечи су као звијезде - не блиједе.</s>
<s>Како може нетко купити или продати небо, топлину земље?</s><s>Та мисао је нама страна.</s><s>Ми не посједујемо чистоћу зрака или одсјај у води.</s><s>Како можете купити то од нас?</s><s>Сва ова земља света је за мој народ.</s><s>Свака свјетлуцава борова иглица, свако зрно пијеска на ријечном спруду, свака измаглица у мрачним шумама, свако свјетлуцање и сваки зујећи кукац, свети су у традицији и свијести мога народа.</s><s>Нектар који кола кроз дрвеће носи сјећање на црвенога човјека.</s>
<s>Ваши мртви престају волити вас и своју домовину чим прођу врата смрти и нађу се међу звијездама.</s><s>Убрзо бивају заборављени и не долазе назад никада више.</s><s>Наши мртви никада не заборављају ову прекрасну земљу, јер је она мајка црвеног човјека.</s><s>Ми смо дио земље, и она је дио нас.</s><s>Мирисне траве наше су сестре.</s><s>Јелен, пастух, велики орао – сви они наша су браћа.</s><s>Стјеновити врхунци, роса у трави, топлина понијева тијела и човјек - сви припадају истој обитељи.</s><s>Тако када Велики поглавица из Wасхингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу – тражи превише од нас.</s><s>Велики бијели поглавица шаље глас да ће нам сачувати мјесто гдје можемо живјети у сигурности.</s><s>Он ће бити наш отац, а ми његова дјеца.</s><s>Али ускоро ће бијели човјек преплавити земљу као што ријеке бујају послије кише.</s>
<s>Не, ми нисмо истога рода.</s><s>Наша дјеца се не играју заједно, и наши стари не причају исте приче.</s><s>Ми ћемо размотрити вашу понуду о купњи наше земље, али то неће бити тако лако.</s><s>Јер ова је земља за нас света.</s><s>Та пјенушава текућина што тече брзацима и ријекама није само вода, већ и крв наших предака.</s><s>Ако вам продамо нашу земљу, морате знати да је она света и морате то исто научити своју дјецу.</s><s>И да сваки загонетни одсјај у бистрој води језера - прича догађаје и сјећања мога народа.</s><s>Жуборење воде глас је оца мога оца.</s><s>Ријеке су наше сестре, оне гасе нашу жеђ.</s><s>Ријеке носе наше кануе и хране нашу дјецу.</s><s>Ако вам продамо нашу земљу, морате се сјетити то исто научити своју дјецу, да су ријеке наше сестре - и ваше.</s><s>И од сада ријекама морате пружити његу какву бисте пружили властитој сестри, брату.</s><s>Црвени човјек се увијек повлачио када се бијели човјек приближавао, као што се јутарња магла повлачи од јутарњег сунца.</s><s>Али за нас је пепео наших предака свет, и њихова гробница посвећено мјесто.</s><s>Ми знамо да бијели човјек не разумије наше обичаје.</s><s>За њега је сваки комад земље исти, јер он је странац који долази ноћу и пљачка земљу.</s><s>Она није његова сестра, већ његов непријатељ, и када је покори он одлази даље.</s><s>Он оставља иза себе гробнице својих предака, али то не гризе његову савјест.</s><s>Он отима земљу од своје дјеце и не брине се.</s><s>Гробови његових отаца и земља што му дјецу рађа заборављени су.</s><s>Понаша се према својој мајци-земљи, и према брату-небу, као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати као стадо или сјајан накит.</s><s>Његова похлепа ће једног дана прождерати земљу и оставити само пустош.</s>
<s>Не знам!</s><s>Наши обичаји су другачији од ваших.</s><s>Изглед ваших градова болан је очима црвеног човјека.</s><s>Али можда зато јер је црвени човјек дивљак који не разумије ништа?</s><s>Нема мирног мјеста у градовима бијелог човјека.</s><s>Нема мјеста гдје се може чути отварање лишћа у прољеће, или дрхтај крилца мушице.</s><s>А можда зато јер сам дивљи и не разумијем.</s><s>Бука у градовима је увреда мојим ушима.</s><s>Што вриједи људски живот ако човјек не може чути усамљени крик козорога или ноћну препирку жаба у бари?</s><s>Ја сам црвени човјек и не разумијем.</s><s>Индијанац више воли благо шапутање повјетарца кад се поиграва лицем мочваре као и сам мирис вјетра прочишћеног подневном кишом и мирисом боровине.</s><s>Зрак је драгоцјен црвеном човјеку, јер све што је живо дијели исти дах - животиње, дрвеће, људи.</s><s>Изгледа да бијели човјек не опажа зрак који удише.</s><s>Као човјек који умире много дана он је отупио на смрад.</s><s>Али ако вам уступимо своју земљу, морате се сјетити да је зрак за нас драг пријатељ, да зрак дијели свој дух са свим животом који подржава.</s><s>Вјетар који је нашим прецима дао први удисај, такођер ће прихватити и њихов посљедњи издисај.</s><s>Вјетар ће и нашој дјеци улити дух живота.</s><s>И ако вам продамо нашу земљу морате је чувати као светињу, као мјесто на којем ће и бијели човјек моћи удахнути вјетар заслађен мирисом пољског цвијећа.</s><s>Тако ћемо разматрати вашу понуду о купњи наше земље.</s><s>Ако је одлучимо прихватити, поставит ћу један увјет: бијели човјек се мора односити према животињама ове земље као према својој браћи.</s><s>Ја сам дивљи човјек и не разумијем неки други начин.</s><s>Видио сам тисуће бизона како труну по прерији, напуштени од бијелог човјека који их је убијао са влака.</s><s>Ја сам дивљи човјек и не могу разумјети како жељезни коњ који дими може бити вреднији од бизона, којег ми Индијанци убијамо само да би се одржали у животу.</s><s>Што је човјек без животиња?</s><s>Ако све животиње оду, човјек ће умријети од велике усамљености духа, јер све што се догађа животињама убрзо ће се догодити и човјеку.</s><s>Све ствари су повезане.</s><s>Све што погађа земљу, погађа и земљине синове.</s><s>Морате научити своју дјецу да је земља под вашим стопалима пепео ваших дједова.</s><s>Да би ваша дјеца поштивала земљу, морају знати да је земља испуњена душама предака, да је земља с нама у сродству.</s><s>Научите вашу дјецу оно што смо ми научили нашу, да је земља наша мајка.</s><s>Што год снађе њу снаћи ће и синове земље.</s><s>Ако човјек пљује на тло пљује на себе самога.</s><s>Ми знамо: земља не припада човјеку.</s><s>Човјек припада земљи.</s><s>Ми то знамо.</s><s>Све је повезано као крв која уједињује обитељ.</s><s>Све ствари су повезане.</s><s>Човјек не тка ткиво живота, ми смо само једна нит у ткању.</s><s>Што год чини ткању чини и себи самоме.</s>
<s>Твој приједлог је разуман, и ја вјерујем да ће га мој народ прихватити и повући се у понуђени резерват.</s><s>Тамо можемо живјети одвојено и у миру.</s><s>Не значи нам пуно гдје ћемо провести остатке нашег живота, ионако је близу краја.</s><s>Наша дјеца су видјела своје очеве понижене и побјеђене.</s><s>Наши ратници су постиђени - њихови дани су празни, трујући своја тијела слатком храном и јаким пићем.</s><s>Још само неколико мјесеци, неколико зима - и неће више ни један потомак моћних племена која су лутала овом земљом или живјела у сретним домовима, заштићена Великим Духом, доћи назад и оплакивати гробнице народа који је једном био моћнији и са више наде него твој.</s><s>Али зашто да жалим за несретном судбином свога народа?</s><s>Племе слиједи племе, и нација замјењује нацију, као валови на води.</s><s>Бог вам је дао власт над животињама, шумама и црвеним човјеком - због разлога нама непознатим.</s><s>Можда би разумјели, кад би познавали снове бијелог човјека, када би знали коју наду он улијева својој дјеци у дугим зимским ноћима, које будуће визије испуњавају њихову свијест обликујући њихове сутрашње жеље.</s><s>Али ми смо дивљи људи.</s><s>Снови бијелог човјека су нама скривени.</s><s>И због тога што су скривени, морамо одабрати свој властити пут.</s><s>Ми цијенимо право свакога човјека да живи онако како хоће.</s><s>Али када задњи црвени човјек нестане, и када сјећање на њега буде као сјена облака који плови преријом, још увијек ће дух мога народа живјети у овим шумама.</s><s>Јер ми волимо земљу као што новорођенче воли сваки откуцај мајчина срца.</s><s>Ако продамо своју земљу, онда је волите као што смо је и ми вољели, штитите је као што смо је и ми штитили.</s><s>Немојте никада заборавити у каквом је стању била када сте је преузели.</s><s>И свом својом снагом, моћима и срцем - сачувајте је за своју дјецу и волите је као што бог воли све нас.</s><s>Једну ствар знамо, коју ће можда и бијели човјек једном спознати - наш бог је исти Бог.</s><s>Ви сада мислите да га можете посједовати као што желите посједовати нашу земљу.</s><s>Али то не можете.</s><s>Он је бог човјека.</s><s>И његово срце исто куца за црвенога као и за бијелог човјека.</s><s>Та земља је драга Њему и вријеђање земље је презирање бога.</s><s>Твој пад је можда далеко, али ће сигурно доћи.</s><s>Јер чак и бијели човјек, па кад би се и са самим Богом дружио и разговарао као са пријатељем, не може избјећи заједничку судбину.</s><s>Бијели ће такођер отићи, можда и брже него сва друга племена.</s><s>Након свега, можда можемо постати браћа.</s><s>Видјет ћемо...</s>
<s>Наставите прљати свој властити кревет и једне ноћи угушит ћете се у властитом смећу.</s><s>Али у вашој пропасти свијетлит ћете сјајно, потпаљени снагом Бога који вас је донио на ту земљу и за неку посебну сврху дао вам власт над њоме као и над црвеним човјеком.</s><s>Судбина је мистерија за нас јер ми не знамо кад ће сви бизони бити поклани и сви дивљи коњи укроћени, када ће тајновите шуме заударати по људима и поглед на зреле брежуљке бити замрљан брбљајућом жицом…</s>
<s>Гдје су дивљине?</s><s>Нестале су.</s><s>Гдје је орао?</s><s>Нема га више.</s><s>Крај је живота и почетак борбе за опстанак</s>
<s>САД</s>
|
1993 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%84%D0%B8%D0%BB%20%D1%81%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%20%D0%BF%D1%83%D1%82%20%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0 | Каранфил се на пут спрема | <s>Каранфил се на пут спрема и пева,
Аман, аман, на пут спрема и пева,
А драга му коња седла и плаче.</s>
<s>Ти одлазиш; мене младу остављаш,
Аман, аман, мене младу остављаш.</s><s>Остављам те својој мајци и твојој.</s>
<s>Шта ће мени мајка твоја и моја,
Аман, аман, мајка твоја и моја,
Кад ја немам тебе младог крај себе?</s>
<s>Види још
Муж па муж
Изворне песме</s>
<s>Љубавне песме
Изворне песме</s>
|
1996 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | Изворне песме | <s></s>
<s>А</s>
<s>Ај русе косе цуро имаш
Ашикује Адем-ага
А што питаш, џанум мајке
А што ти је, мила кћери
Ајд' д' идемо, Радо
Ајде, Јано, коло да играмо
Ајде, сунце зађе
Ај, невен вене
Аница овце чувала
Атиџице бело, црвено</s>
<s>Б</s>
<s>Бела вило, на тебе ми криво
Бели лице Призренка девојка
Билбил (Ај мене мајка једну има)
Билбил пиле, не пој рано
Бисенија, кћери најмилија
Бог да бије
Босиоче мој зелени
Боса Мара Босну прегазила
Бре искочи, лудо младо</s>
<s>В</s>
<s>Воденичарка
Волим дику
Ветар душе, а катмер мирише
Више села
Врбице, врбо зељена</s>
<s>Г</s>
<s>Гајтано моме, мори
Где има вода студена, Радуле
Где си било јаре моје
Где си да си, мој голубе
Гледала сам с Кома плава
Гора гору не мож' грлит
Горанине ћафанине
Гугутка гука во осоје
Густа ми магла паднала</s>
<s>Д</s>
<s>Да сам извор вода ладна
Два билбила сву ноћ препевала
Девојка је пошла
Девојка соколу зулум учинила
Дека си била, Стојанке мори
Димитријо, сине Митре
Дуни ми, дуни, лађане
Дуни вјетре, мало са Неретве</s>
<s>Ђ</s>
<s>Е</s>
<s>Еј, кад сам синоћ
Еј чија фрула
Еј, Кер и Сенту</s>
<s>Ж</s>
<s>Жута дуња
Жал за младост
Жито жњела Косовка девојка</s>
<s>З</s>
<s>Запевала сојка птица
Заплела се коса девојачка
Задунуше сабазорски ветрови
Замучи се Божја мајка
Запали се Ивица планина
Запоја Рада у лојзе
Звијезда тјера мјесеца
Златиборе, висока планино
Златиборе, мој зелени боре
Знаш ли драги ону шљиву ранку
Зора зори, петли поје</s>
<s>И</s>
<s>Играле се делије
Играли се коњи врани
Из бању иде шејтан девојче
Извор вода извирала
Изгрејала сјајна месечина</s>
<s>Ј</s>
<s>Ја имадох коња врана
Ја посади виту јелу
Јаничар
Ја урани јутрос рано
Јечам жела
Јесен стиже рана
Још не свиће рујна зора</s>
<s>К</s>
<s>Кад сум била,мори,Ђурђо
Каранфил се на пут спрема
Каранфиле, цвеће моје
Касаба
Која гора, Иво</s>
<s>Л</s>
<s>Лепе ли су, нано, Гружанке девојке
Леп је Божур</s>
<s>Љ</s>
<s>М</s>
<s>Маријо, дели бела кумријо
Месец кара звезду Даницу
Мила мајко, шаљи ме на воду
Милица једна у мајке
Милка лојзе садила
Мито бекријо
Мој голубе</s>
<s>Н</s>
<s>Навали се Шар планина
На Ускрс сам се родила
Невен вене
Не гони коња
Нигдје зоре, ни бијела данка
Нишна се блага јабука
Не сади, душо, босиљак рани
Не седи, Џемо</s>
<s>Њ</s>
<s>О</s>
<s>Обраше се виногради
Огрејала сјајна месецина
О мој драги
Оздол иде млада мома
Оздол идев три бећара
Ој весела веселице
Ој горо
Ој, горо, горо зелена
Ој дјевојко Милијана
Ој, девојче Пироћанче
Ој девојко, душо моја
Ој за гором, за зеленом
Ој јабуко зеленико
Ој јаворе, јаворе
Ој ливадо росна траво
Ој моја ружо румена
Ој Мораво
Ој мори фрбо зелена
Ој, убава млада момо!</s><s>Ој, Ужице, мали Цариграде
Отвори ми, бело Ленче
Ој, Мостаре мој бехаре
Оро се вије
Ор невесте мори Стојанице</s>
<s>П</s>
<s>Петлови поје
Пала је магла над Рајановце
Пивљанка
Под Јавором село што је
Подунуше сабазорски ветрови
Попој ми, слуго царева
Поранила кумрија
Пошла Румена
Повела је Јела
По друм идем
Попој ми, слуго царева
Поранио момак млад
Прелетеше птице ластавице
Проблејало младо јагње
Промиче момче кроз село
Прошета Ђорђе кроз лојзе
Пуче пушка</s>
<s>Р
Разгранала грана јоргована
Расло ми је бадем дрво
Расти, расти, мој зелени боре
Рекла нана да ми даш
Роса роси више село
Росна ливада трава зелена
Русе косе, цуро, имаш</s>
<s>С
Сабах зора живом бојом
Савио се рузмарин
Садила мома лојзе
Свадили се орли и соколи
Свилен конац
Сву ноћ седим на капију
Симбил цвеће
Синоћ се лудо женило
Славуј пиле, не пој рано
Соко бира
Срце ми болује
Стани, стани, Ибар водо
Станика ми болна лежала
Стојанке, бела Врањанке
Судбо моја,судбино</s>
<s>Т
Тамна ноћи, тамна ли си
Тегнај ми оро, мори Бојано
Текла река Лепеница
Тија магло,где си зимовала?</s><s>Три девојке збор збориле
Три ливаде
Три се снега на планин' белеше
Трепетљика
Тамна ноћи,тамна ли си</s>
<s>Ћ</s>
<s>У
У ливади под јасеном
У Призрену зелена јабука
У село кавга голема
Удаде се Живка Сириничка
Устај, Като, устај, злато</s>
<s>Ф</s>
<s>Х</s>
<s>Ц</s>
<s>Цветај ружо алено и бело
Црвен фесић, мамо</s>
<s>Ч</s>
<s>Чај горо, лане моје
Чије је оно девојче
Чобан тера овчице
Чувам овце све по доловима
Чубра Маро, јеси л' чула, Маро
Чујеш, секо</s>
<s>Џ</s>
<s>Ш</s>
<s>Шано душо
Шар планина
Шта то миче кроз шибљиче
Шта то радиш, Маро
Што ми је мерак
Што се бели горе
Што се сија горе на планине
Што си, Лено, на големо
Што ти је, Стано мори</s>
<s>Спољне везе
Ризница народне културе</s>
|
2003 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | Македонске песме | <s>Македонске песме које су продрле у српску народну поезију и преводи македонских песама.</s>
<s>Биљана платно белеше
Се навали Шар Планина или Распукнала Шар Планина</s>
|
2010 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%2C%20%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B5 | Јовано, Јованке | <s></s>
<s>Текст</s>
<s>Види још</s>
<s>Македонске песме</s>
<s>Македонске песме</s>
<s>bg:Йовано, Йованке
mk:Јовано, Јованке
tr:Jovano Jovanke</s>
|
2013 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8 | Огледи | <s>Беконово узлетање као да је остваривало Платонов сан о философу-краљу.</s><s>Јер, истовремено са својим узлетањем до политичке моћи, он је корак по корак достизао висине философије.</s><s>Једва се може веровати да су големо знање и велика литерарна дела овога човека били за њега само споредна ствар и одмор од бурне политичке делатности.</s><s>Његов мото био је да се најбоље може живети у повучености — bene vixit qui bene latuit.</s><s>Њему самом није било јасно да ли му више прија контемплативан или активан живот.</s><s>Његова жеља била је да, као Сенека, буде државник и философ, мада је наслућивао да би овај двоструки правац у животу ограничио размах његова рада и умањио његов успех.</s><s>»Тешко је рећи (пише он) да ли дух више обеснажује и спречава мешање контемплативног живота с активним или сасвим повучена контемплација«.</s><s>Он је осећао да студије саме по себи нити су могле бити циљ, нити су значиле мудрост, и да је знање које нема примене у раду само академска таштина.</s><s>»Расипност је трошити сувшпе времена на студије; сувише се китити њима јесте афектација; свој суд управљати само према њиховим правилима јесте обичај професора ...</s><s>Лукави људи осуђују студирање, прости људи диве му се, а мудри користе се њим; јер применљивост студирања не може да се одмах прочита из покупљеног знања, него је она једна мудрост која томе знању прилази споља и одозго, и која се запажањем стиче.« То је нов тон, и он показује крај схоластике, т. ј. раставу знања од његове примене и запажања, а на искуство и на употребљивост полаже ону важност која одликује енглеску философију, и која свој врхунац достиже у прагматизму.</s><s>Али, Бекон није ниједног тренутка престао да воли књиге и размишљање о стварима; он пише речи које потсећају на Сократа: »без философије не могу да живим«19, и приказује себе као човека који је напослетку ипак »на основу својих дарова пре био одређен за литературу него ли за ма шта друто, па је само неком судбином, супротно наклоностима свога генија (т. ј. карактера), гурнут у активан живот«.</s><s>Једна од његових најранијих публикација звала се Похвала сазнања (1592.); и због одушевљења за философију у њој морамо ово да наведемо:
»Моја похвала намењена је самом уму.</s><s>Ум је човек, и сазнање ум; човек је само оно што сазнаје...</s><s>Није ли уживање у осећањима веће него ли уживање у чулима, и уживање у уму веће него ли уживање у осећањима?</s><s>Није ли само оно уживање истинско и природно које човеку не може да досади?</s><s>Није ли сазнање једино оно што дух ослобађа од поремећаја?</s><s>Колико има ствари о којима ми мислимо да не постоје!</s><s>Колико ствари ми ценимо и дајемо им већу важност него што је оне заслужују!</s><s>Ова лажна уображења, ова непропорционисана цењења, то су облаци заблуде из којих се развија олуја поремећаја.</s><s>Има ли стога за дух људски веће среће него ли издићи се изнад поремећених ствари у висину, одакле се може правилно оцењивати поредак природе и људских заблуда?</s><s>Постоји ли само становиште уживања, или и становиште откривања?</s><s>Задовољавања или добијања?</s><s>Зар на богатство магазина природе не треба исто тако пазити као и на лепоту дућана?</s><s>Зар је истина јалова?</s><s>Нећемо ли њоме достићи достојне ствари, и људски живот моћи снабдети бескрајно многим подесностима?«</s>
<s>Његово најбоље књижевно дело, Огледи (1597.—1623.), показује да га још увек раздиру две љубави, јер су га једнако привлачиле политика и философија.</s><s>У огледу О части и слави он све части додељује политичким и војничким делима, а ниједну не задржава за дела књижевна или философиска.</s><s>Али, у огледу О истини пише: »Испитивање истине, које значи љубавну изјаву или прошњу; сазнање истине, које је и њена похвала; вера у истину, која је и уживање истине, — то је највише добро људске природе«.</s><s>У књигама »ми саобраћамо са мудрацима, као у активном животу са будалама«.</s><s>И то, истина, само онда ако се разумевамо у избору књига.</s><s>»Неке књиге сме човек само да окуси«, стоји на једном славном месту, »друге мора да прогута, а само мало њих треба да сажваће и свари«; све те групе чине, нема сумње, само бескрајно мале делове океана и катаракте мастила у којима се свет свакодневно купа, трује и дави.</s><s>Свакако, Огледи спадају у онај мали број књига које заслужују да буду сажвакане и сварене.</s><s>Ретко ћете на тако маленој чинији наћи тако храњиво јело које би на тако изванредан начин било зготовљено.</s><s>Бекон мрзи надев, и избегава сваку сувишну реч; у кратким реченицама нуди вам бескрајно богатство.</s><s>Сваки од ових огледа на једној или на две стране збијено садржи оштроумне суптилности изванреднога духа о једној основи живота.</s><s>Тешко је рећи да ли је ту одличнији материјал или стил, јер Бекон располаже језиком чија се проза исто тако одликује као и стихови Шекспирови.</s><s>Овај стил потсећа на чворновитог Тацита, он је збијен и опет гладак; за многе стране своје концизности он захваљује вештој адаптацији латинских идиома и фраза.</s><s>Али, његово богатство слика карактеристично је за Јелисаветин век, и у њему се огледа обиље Препорођаја; нико у енглеској књижевности није дао такво богатство прегнантних и јаких упоређења.</s><s>Њихово бескрајно низање јесте једна мана Беконова стила; безграничне метафоре и алегорије и алузије падају на живце као ударци бича, и напослетку замарају човека.</s><s>Огледи су као снажна и тешка јела, њихова обилна количина не може се наједаред сварити; али, ако се прочитају четири или пет један за другим, онда су најбоља духовна храна на енглеском језику.</s><s>Како би се ова збијена мудрост још збијеније могла да прикаже?</s><s>Можда најбоље излазиште, и најзапажљивије отступање од манира средњовековне философије даје Беконово безобзирно усвајање епикуровске етике.</s><s>Онај философски ток мисли: »Не трошите, да не жудите, и не жудите, да се не морате бринути«, као да наговештава слабе, клонуле и плашљиве духове.</s><s>И одиста, многа философска учења показују се као претерано малодушна и забринута за човечанство више него што то захтева природа ствари.</s><s>Тако она појачавају страх од смрти лековима што га нуде човечанству; јер како она од живота људскога једва што друго праве до припрему за смрт и науку о њој, мора овај непријатељ изгледати страшан, јер човек против њега мора да спрема неизбројна средства одбране.« Ништа здрављу не би могло да буде штетније него ли стоичко угушивање пожуда; зашто да се продужује живот који је равнодушношћу претворен у превремену смрт?</s><s>И осим тога, то је немогућна философија, јер инстинкти хоће напоље.</s><s>»Природа је често сакривена, понекад савладана, али никад угашена.</s><s>Насиље само приморава природу да да виолентнији одговор; поука и обавештење ублажавају навалу природе, али само навика мења или побеђује природу...</s><s>Ну, човек не треба да сувише верује својој победи над сопственом природом, јер природа дуго времена може да буде притајена, и да поново оживи и доведе га у искушење.</s><s>Као што се то догодило Езоповој девојци, која је из мачке била претворена у жену, па је за столом веома пристојно седела све дотле док није миш пролетео поред ње.</s><s>Зато би требало искушења или потпуно избегавати, или их често тражити, да бисмо мање западали у њих«.</s><s>Шта више, Бекон мисли да се тело не сме навикавати само на уздржавање него и на искорачавање; нначе би га тренутак неуздржавања могао да упропасти. (Тако би неко ко се навикао на најлакша и најсваривија јела могао лако отрпети штету ако га заборавност или оскудица приморају да се одрече потпуности.) Али, »радије многоврсност него ли прекомерност«, јер »младићска снажна природа прелази преко многих искорачавања која човека прате све до његове старости«; у зрелим годинама човек плаћа за своју младост.</s><s>Један од царских путева који воде здрављу јесте башта.</s><s>Бекон се слаже с писцем Постања да је »свемогући Бог у почетку засадио башту«, и са Волтером да треба обрађивати своје стражње двориште.</s><s>Морална философија у Огледима мирише пре на Макијавелија него ли на хришћанство, пред којим се Бекон веома много лукаво клања.</s><s>»Ми смо обавезни Макијавелију и сличним писцима што отворено и без маске казују што људи истински раде, а не оно што би требало да раде; јер је немогућно везати мудрост змије са невиношћу голуба без претходног познавања зла, јер без овога знања врлина је без заштите изложена злу.« Талијани имају једну неграциозну пословицу: Tanto buon che val niente — толико добар да није низашто подесан.</s><s>Бекон своје учење прилагођује своме делању, и препоручује паметну мешавину лицемерства и поштења, као што је примешавање које чишћем али мекшем металу даје могућност дужега живота.</s><s>Он тражи израђену и многострану каријеру која ће човека упознати с оним стварима што дух могу да прошире, продубе, ојачају и изоштре као Гете, и он куди знање које не води делању: »Требало би да људи мисле на то да на позорници људскога живота само богови и анђели смеју бити гледаоци.«
Из патриотизма пристајао је уз религију краљеву.</s><s>Мада је чешће оитуживан као атеист, и сав правац његове философије био светован и рационалистичан, ипак је претстављао речитог и привидно искреног непријатеља неверовања.</s><s>»Ја бих пре веровао у све приче Легенде, Талмуда и Алкорана, него ли у то да овај универсални поредак постоји без духа ...</s><s>Површно познавање философије нагони дух људски на атеизам, али философиска дубина води га религији.</s><s>Док се дух човеков обраћа расутим, изведеним узроцима, може понекад код њих да стане и да не иде даље; али, опажа ли њихов затворени и састављени ланац, онда мора да прибегава Провиђењу и Божанству«.</s><s>Религиозну равнодушност изазива велик број секата.</s><s>»Узроци атеизму су верски раздори, уколико их има, јер један једини раздор само појачава суревњивост двеју партија; али, многи раздори воде к атеизму.., Напослетку, узрок су и образована времена, нарочито ако су мирна и имућна, јер несрећа и бриге чине да се дух људски религији виже обраћа.«
Ну, Беконова вредност мање лежи у теологији и етици него ли у његовој психологији, Он не може да погреши у анализовању људске природе, и стреле његова погледа продиру баш у срце.</s><s>О најотрцанијем предмету света пише он с освежавном првобитношћу: »Ожењен човек првог дана свога брака постаје у свом мшпљењу старији за седам година«.</s><s>»Често се види да лоши мужеви имају добре жене«. (Бекон је био изузетак.) »Безбрачан живот пристаје свештеницима, јер љубав ће тешко заливати оно земљшпте где најпре мора да заспе бару...</s><s>Срећно је таоце дао ко има жену и децу, јер она спречавају велика дела, како врлине тако и порока.« Чини се да је Бекон и сувшпе напрегнуто радио да би имао времена за љубав, и можда њене дубине никада није потпуно осећао.</s><s>»Чудновато је посматрати преобиље ове страсти.</s><s>Јер никад није било таквог охолника који би о себи тако бесмислено добро мислио као љубавник о љубазници...</s><s>Може се утврдити да од свих великих и достојних људи (којих се човек може да сети у прошлости или у садашњости) ниједан није био понесен до тога лудог степена љубави; отуда изилази да велики духови и велики задаци одгоне ову слабићску страст.«
Пријатељство цени он више него љубав, мада и односно њега има своју сумну.</s><s>»Нема на свету много пријатељства којем би могла да се ода велика похвала, бар не међу једнакима.</s><s>Где има таквог пријатељства, оно постоји између супериорних и инфериорних, чије судбине улазе једна у другу...</s><s>Главни плод пријатељства јесте олакшање и ослобођење пуноће и набујалости срца, а то изазивају све могуће страсти.« Пријатељ је ухо.</s><s>»Ко треба пријатеља да им се отвори јесте канибал свога рођеног срца ...</s><s>Чији је дух натоварен многим мислима, тај ће у саошптавањима и разговорима чистити и отварати своју мудрост и свој разум; он ће лакше баратати својим мислима, боље ће владати њима, и видеће који облик оне узимају кад их заодева у речи; напослетку, постаће мудрији него што је уствари био, и то ће му пре донети један час разговора него ли један дан медитације.«
У огледу О младости и старости он даје целу књигу у једном параграфу.</s><s>»Млади људи више су способни за изналажење него ли за просуђиваае, више за извођење него ли за саветовање, и више за развијање нових планова него ли за сређене послове; јер где се они крећу на подручју старих, ту их води искуство старих, али се рђаво служе њиме у новим стварима...</s><s>Млади људи, у вођењу и надзиравању послова, обично више почињу него што свршавају, и више могу завршавати него ли расплетати; они лете за циљем не водећи рачуна о средствима и путевима; бесмислено се везују за неколико начела на која су се случајно намерили, и без бриге изводе реформе онде где прети неслућена штета ...</s><s>Зрели људи сувише замерају, предуто саветују, премало се одважују, прерано се кају, и само ретко доносе кући целу зараду, него се већином задовољавају осредњим успехом.</s><s>На сваки начин добро је тражити службу једних и других... јер њихове врлине могу да исправљају недостатке једних и других«.</s><s>Ипак, Бекон мисли да омладини и деци не би требало дати сувшпе слободе, јер ће постати неуредна и немарна.</s><s>»Требало би да родитељи на време утврде позив и ток живота који су својој деци одабрали, још док се деца савијају; и не би требало да сувшпе воде рачуна о диспозицијама своје деце, мислећи да ће им деца најбоље радити у области којој су највише склона.</s><s>Ако су наклоност и обдареност деце изванредни, онда им не треба пут пресецати.</s><s>Али, уошпте је добар савет Питагороваца: Optimum lege, suave et facile illud faciet consuetudo — бирај најбоље, навика ће то учинитн пријатним и лаким.</s><s>Јер »навика је највиша власт у људском животу.«
У политичком погледу Огледи уче консервативству какво је природно код човека који је тежио да влада.</s><s>Бекон захтева јаку централну моћ.</s><s>Монархија је најбољи облик владавине, и радна способност државе обично се мења према концентрацији моћи.</s><s>За владу »постоје три главна посла: припремање; расправљање или испитивање; и извршивање« (или извођење).</s><s>»Ако се вредност полаже на брзо решавање, онда од ових послова само средњи треба да врши већина, а први и последњи мањина.« Он је изразити милитарист; жали се на растење индустрије, јер она човека онеспособљује за рат, и осуђује дуги мир, који успављује ратника у човеку.</s><s>Ипак, признаје важност сировог материјала: С правом је рекао Солон Крезу (кад му је гиздаво показивао своје злато): »Ако се, краљу, појави когод ко има боље железо него ти, он ће постати господар свега тога злата.«</s>
<s>Као Аристотело, он даје упутства за отклањање револуција: »Најпоузданији начин да отклонимо буну јесте одузимање разлога за буну; јер ако је запаљиво градиво припремљено, тешко је рећи одакле би могла доћи искра да га запали...</s><s>Није истина да сувшпе строго угушивање (т. ј. испитивање) гласова доноси ослобођење од немира; често их најбоље зауставља необазирање на њих, а тежња да се они угуше лако прави од њих чудо које дуго живи...</s><s>Буне имају два извора: велико сиромаштво и велико незадовољство...</s><s>Узроци и мотиви буне јесу религиозне реформе, порези, измена закона и обичаја, повреда привилегија, општи притисак, давање првенства недостојним или страним лицима, глад, отпуштање војника, странке које су натеране у очајање, и све што људе вређа и тиме их везује једне с другима да се заједнички жале«.</s><s>Главно правило за свакога вођа јесте раздвајање непријатеља а сабирање пријатеља.</s><s>»Уопште, поделити и разбити све партије које су држави противне, и отуђити једну од друге, или бар посејати неповерење међу њима, то није најлошије помоћно средство; јер очајан је положај ствари ако су пријатељи државе несложни и подељени у странке, а њени непријатељи повезани и сједињени.« Бољи рецепат за отклањање револуције јесте праведна подела имања: »Новац је као ђубре, он доноси корист само кад је раздељен.« Али, то не значи никакав социјализам, и никакву демократију; Бекон не верује народу, који у његово време није имао никаква приступа до образовања.</s><s>»Најниже од свих ласкања јесте ласкање народу.« »Док му је гомила пљескала, Фокион је с правом питао шта је погрешно учинио.« Бекон је желео класу имућних сељака, затим аристократију за управљање, а пре свега философа-краља.« Готово нема примера да би која влада састављена из учених људи била без успеха.« Он спомшве Сенеку, Антонина Пија и Марка Аурелија, и нада се да ће потомство његово име додати овим именима.</s>
|
2014 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5%20%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8 | Напредовање учености | <s>За стварање дела треба имати знања.</s><s>»Природи можемо да заповедамо само кад јој се покоравамо.« ?</s><s>Човек треба да познаје законе природе, и оида ће моћи њоме владати, као што је данас, због незнања, њезин роб; наука је пут до утопије.</s><s>Ну, у каквом се стању налази тај пут?</s><s>Он је крив, мрачан, иде у кругу, губи се у некорисним покрајним улицама, и не води у светлост него у хаос.</s><s>Зато ми желимо почети прегледом иаука, и показати им њихово нарочито и за њих одређено место; ми желимо »све науке поставити на њихово право место«, испитати њихове погрешке, њихове потребе, и њихове могућности; указати на нове проблеме који од њих очекују своје решење; и уопште »разгрнути и растрести земљу око њихова корења.«</s>
<s>То је задатак што га је Бекон поставио себи у Напредовању yчeнocтu.</s><s>»Моја је намера (пише он, као какав краљ који почиње своју владу) да направим пут око знања, и да забележим која места леже пуста и необрађеаа, и остављена од људске вредноће; на тај начин, тачним бележењем остављених крајева, позвао бих енергију јавних и приватних лица да их поправе.« Он би желео да буде краљевски надзорник запуштенога земљшпта, који уравњава путеве и раздељује области онима који ће их обрађивати.</s><s>У том плану смелост се граничила са нескромношћу; али, Бекон је био још сувшпе млад (философ са четрдесет и две године још је млад) да планира велика путовања, »Целокупно знање ја сам одабрао за своју покрајину«, пише он Берлију 1592., а тиме није хтео рећи да му је циљ превремена Encyclopedia Britannica, него само да ће тај рад њега, као критичара и координатора свих наука у служби социјалног обновљења, довести у сваку област.</s><s>Већ величина његове намере даје његову стилу величанствен сјај, и издиже га понекад на врхунац енглеске прозе.</s><s>Тако он четује по големом бојишту где се људско испитивање бори са природним препрекама и с људским незнањем, и ои у сваку област уноси светлост.</s><s>Он придаје велику важност физиологији и медицинској науци.</s><s>Наглашавајући значај ове последње, он каже да она надзире »музички инструменат у који је утрошено много вештине и који лако може да се раздеси.« Али, он прави замерке површном емпиризму савремених лекара и њиховој лакој готовости да свима болестима прилазе с истим рецептем — с медикаментима.</s><s>»Наши лекари су као владике, који додуше имају кључеве за везивање и одрешивање, али не више.« Они се сувише ослањају на своје случајно, несистематско лично искуство; требало би да се они лаћају већих експеримената, да људску анатомију осветљавају компаративном, да сецирају и, ако је потребно, да вивисецирају; а пре свега, да спреме лако схватљив и разумљив извештај о својим експериментима и њиховим резултатима.</s><s>Бекон мисли да лекарима треба допустити да могу смрт олакшати и убрзати онде где се свршетак може да одгоди само на неколико дана а само по цену јаких болова; али, сматра важним да лекари више пажње посвећују вештини која живот продужује.</s><s>»То је нов и оскудан део (медицине), мада је од свих најблагороднији; јер, ако би се та вештина усавршила, не би се медицина искључиво кретала у каљавим лечењима, и не би се лекарима поштовање исказивало само по нужности, него као дароваоцима највеће земаљске среће у којој смртни могу да учествују.« Обзиром на ово питање, човек се, истина, сећа горких Шопенхауерових примедаба против схватања да је продужени живот неко доброчинство, и с друге стране његовог уверавања да је брзина којом неки лекари припремају свршетак нашим боловима безусловно похвално дело.</s><s>Али, Бекон, мада пун брига, ожењен, и непрестано узнемириван, ипак није никад сумњао у то да је живот поред свега нешто веома лепо.</s>
<s>У психологији он је готово »бехавиорист«; он тражи тачно испитивање узрока и последица у људском делању, и жели да реч слугај избаци из речннка наука.</s><s>Слугај је име за нешто што не постоји.</s><s>И »што је случај у свемиру, то је воља у човеку.« Овај једини редак садржи бескрајно много значења и навештај рата: схоластичко учење о слободи воље одбија се као учење које је испод дискусије, и одбацује се ошпте призната претпоставка »воље« која треба да буде различна од »ума«.</s><s>То су антиципације доцнијих схватања која Бекон даље не развија; то није једини случај где он у једној јединој реченици каже толико колико би се рекло у целој једној књизи, и онда мнрно иде даље.</s><s>Поново, у мало речи, Бекон открива нову науку — социјалну психологију.</s><s>»Философи треба да марљиво испитују моћ и енергију обичаја, вежбања, навике, васпитања, примера, подражавања, такмичења, друштвености, пријатељства, похвале, прекора, охрабрења, репутације, закона, књига, студија, јер те ствари владају моралом људским, и те снаге дају духу облик и себи га подвргавају.« Модерна наука пошла је за овим нацртом тако тачно да он готово потсећа на списак садржине у делима која су писали Тард, Ле Бон, Рос, Волис и Диркхајм.</s>
<s>Ништа није за науку сувише незнатно, ни сувише високо.</s><s>Магија, снови, претсказивања, телепатска саопштења и »пар-психички феномени« морају уопште да буду подвргавани испитивању; »јер се не зна у којима случајевима, и докле, ефекти имају учешћа у природним узроцима.« Поред све своје јаке природњачке наклоности, он је очаран овим проблемима; ништа људско није њему страно.</s><s>Јер ко би могао рећи каква неочекивана истина и каква нова наука могу да освану из тих испитивања, као што се хемија развила из алхемије?</s><s>»Алхемија може да се упореди с оним човеком који је својим сновима рекао да им је на једном месту у свом винограду закопао злато; али, ови, мада својим копањем тамо нису нашли никаква злата, опет су, тиме што су виноград дубоко прекопали, изазвали богату бербу.</s><s>Тако су испитивања и напори који су тежилн да направе злато довели до многих корисних изума и поучних експеримената.«</s>
<s>Опет једна нова наука добија свој облик у VIII књизи: то је наука о успеху у животу.</s><s>У време док још сам није изгубио моћ, Бекон даје неколико претходних савета како човек може да напредује у свету.</s><s>Прва ствар која је за то потребна јесте знање о себи и другима.</s><s>»Gnothi seauton« јесте само половина; познавање самога себе углавном има вредности као средство за познавање других.</s><s>Ми се морамо ревносно »обавештавати о нарочитим људима с којима имамо да стварамо — о њиховом темпераменту, о њиховим пожудама, схватањима, обичајима, навикама; о помоћним средствима, потпорама и безбедностима на које су се они у главној ствари ослањали, и од којих су добили своју моћ; о њиховим недостацима и слабостима због којих су највише изложени и приступачни нападима; о њиховим пријатељима, странкама, заштитницима, присталицама, непријатељима, завидљивцима, такмацима; о времену и начину њихове прист-пачности...</s><s>Али, најпоузданији кључ за отварање карактера других даје испитивање и просијавање или њихова темперамента и природе, или љихових циљева и планова; слабији и једноставнији могу да се најбоље оцене на основу њихова темперамента, а паметнији и затворенији на основу њихових намера...</s><s>Али, најкраћи пут до тога испитивања показују ове три ствари: прво, треба човек да стекне многобројне пријатеље... друго, треба да одржава паметно устезање и средљи пут између несметанога говорења и ћутања ...</s><s>А пре свега, човек се ничим бољим не може да претстави, и да обезбеди своја права, него ли тим што се пријатељством и добродушношћу неће сувише разоружати, јер то може да изложи повредама и презрењима; шта више... с времена на време, човек мора да избацује искре слободнога и храброга духа, у којима се находи и жалац и мед.«</s>
<s>Пријатељи значе за Бекона углавном средства ка моћи; с Макијавелијем он дели становшпте које би човек најпре приписао Препорођају, док се не сети лепих и нерачунских пријатељских односа у којима су живели Микеланџело и Кавалијери, Монтењ и Ла Боеси, сер Филип Сидни и Хибер Ланге.</s><s>Можда ово сувише пословно цењење пријатељства може да објасни Беконов пад, као што слична становишта дају прилоге за објашњење пада Наполеонова; јер човекови пријатељи ретко ће у својим односима заступати неку вишу философију него што је човек сам изнесе на видело у саобраћају с њима.</s><s>Бекон иде још даље и цитира Бијаса, једнога од седморице мудраца античке Грчке: »Љуби свога пријатеља као да ће ти постати непријатељ, и свога непријатеља као да ће ти постати пријатељ»« Чак ни пријатељу човек не треба да одаје сувише од својих правих циљева и мисли.</s><s>У разговору треба чешће постављати питања него ли изражавати мишљења; и кад говорите, треба пре износити податке и чињенице него ли уверења и судове.« Очевидан понос помаже успеху, и »хвалисавост је пре погрешка у етици него ли у политици.« Овде човеку опет пада на памет Наполеон; као мали Корсиканац, Бекон је био једноставан човек у својој кули, али изван ње развијао је церемонију и расипност, јер је то сматрао као безусловно потребна средства којима се постиже јавна репутација.</s>
<s>Тако Бекон хита из области у област, спуштајући семе свога мишљења у сваку науку.</s><s>На крају свога прегледа он долази до закључка да сама наука није довољна; изван науке мора да постоји нека моћ и дисциплина које ће међу наукама извршити координацију и поставити им циљ.</s><s>»Постоји још други велики и јаки узрок што су се науке тако мало развиле, а то је овај: није могућно да се трчање изврши без погрешке ако сам циљ није правилно постављен.« Што је науци потребно јесте философија — анализа научне методе и координација научних циљева и резултата; без овога свака наука мора остати површка.</s><s>»Јер као што се на равници не може да добије пун преглед једнога земљишта, исто тако не могу да се открију удаљенији и дубљи делови једне науке у равници исте науке, или без успињања на висине.« Он осуђује навику којом се поједине чињенице посматрају изван њихове везе, при чему се не води рачуна о јединству природе; као кад би ко, каже он, малом свећом хтео да осветли углове простора који обасјава светлост из његова средшнта.</s><s>Напослетку, Беконова љубав ипак је више нагињала фил-софији него ли природној науци; животу који је пун немира и чемера canio философија може да да оно узвшпено спокојство које долази од разумевааа.</s><s>»Ученост побеђује или стишава страх од смрти џ од нежељене судбине.« Он цитира Вергилијеве крупне стихове:</s>
<s>Felix qui potuit rerum cognoscere causas,
quique metus omnes, et inexorabile fatum,
subiecit pedibus, strepitumque Acherontis avari —</s>
<s>»Срећан онај који је могао сазнати узроке ствари, и који је под ноге ставио сваки страх, и неумитну судбину и хуку лакомога Ахеронта.« Можда је најбољи плод философије то што њоме човек заборавља незаситну страст за богатством коју наша индустриска околина непрестано проповеда.</s><s>Философија нам прво показује пут за тражеље духовних добара, а све друто или ће се наћи, или ће се једва опазити да га нема.« Комадић мудрости јесте вечита радост.</s><s>Државна управа, сасвим као науке, трпи кад не води рачуна о философији.</s><s>Између философије и науке постоји исти однос као између науке о држави и политике: на једној страни делање којим управља целокупно знање и потпун преглед, а на другој бесциљно и инокосно тражење.</s><s>Баш као што неговање наука води ка схоластицизму чим се оне одвоје од стварних потреба човека и живота, тако исто и неговање политике постаје опасно наклапање кад се одвоји од науке и философије.</s><s>»Зло је поверавати тело надрилекарима који обично имају само неколико рецепата и на те се ослањају, али који не познају ни узрок болести, ни телесну грађу болесникову, ни опасност случајева, а ни праве методе лечења.</s><s>Тако исто мора бити опасно предати тело државе у руке државницима надримајсторима, ако им се не придруже бар други чије је знање поуздано...</s><s>Мада се за човека који је казао: »Државе би биле срећне кад би или краљеви били философи или философи краљеви« — може рећи да је био освојен својим позивом, толико се у искуству ипак обистинило да су најбоља времена била онда кад су владали мудри и учени владари.« И он потсећа на велике цареве који су Римом владали од Домицијана до Комода.</s>
<s>Тако је Бекон, као Платон и ми сви, узвисио сопствену забаву и изнео је као спасење човека.</s><s>Али, он је много јасније него ли Платон (и та разлика наговешћује ново време) упознао нужност специјалних наука, и војника и целих армија специјалног испитивања.</s><s>Ничији дух, чак ни Беконов, не би могао да сам узме на се читаву област, и кад би гледао и са врхова Олимпа.</s><s>Он је знао да му треба помоћи, и јако је осећао усамљеност у висинском ваздуху око својих предузећа која нико није помагао.</s><s>Једном пита он свога пријатеља: »Какве другаре имаш при раду?</s><s>Што се мене тиче, ја сам сасвим сам.« Он сања о научницима којн се у сталној заједници и у заједничком раду специјалишу једни поред друтих, и које велика организација држи на окупу ради заједничког циља испигивања.</s><s>»Нека се размисли шта би се могло очекивати од људи који имају много времена, и од заједничких радова таквих људи, и од продуживања таквог рада кроз нараштаје; нарочито кад се не ради о путу којим истовремено може да пође само један човек (као што је то случај код мишљења), него о путу на коме се рад и вредноћа људи (нарочито што се тиче сабирања искустава) с најбољим успехом могу сабирати и раздељивати, па затим удруживати.</s><s>Јер величину своје моћи упознаће човечанство тек онда кад се, место многих људи који раде исто, један прихвати овога задатка, а други онога.« Наука, која је организација сазнања, мора сама да буде организована.</s><s>И ова организација мора да буде интернационална, да прелази границе, и таква би од Европе могла да направи духовно јединство.</s><s>»Као прву ману ја налазим слабу симпатију и недовољне односе између школа и университета, како у целој Европи тако и у појединим државама и краљевинама.« Сви ови университети имали би да поделе између себе теме и проблеме, па да заједнички раде и у изучавању и у pубликовању.</s><s>Тако орг-низовани и повезани, университети би заслужили краљевску потпору која би од њих направила оно што ће они бити у Утопији — средшпта непристрасне учености која светом влада.</s><s>Бекон указује на срамотну плату што је добијају јавни учитељи како наука тако и уметности«; и мисли да ће то стање трајати све док државе не узму на се крупне послове васпитања.</s><s>»Мудрoст најстаријих и најбољих времена увек се жалила што се држава сувише занима законима, а премало пословима васпитања.« Његов велики сан јесте социјализација науке ради савлађивања природе и појачавања човекове моћи.</s>
<s>И он се тако обратио Јакову I., засипајући га ласкањем којим се Краљевско Величанство, као што је он знао, радо наслађивало.</s><s>Јаков је био исто толико научник колико и краљ, и он се више поносио својим пером него ли круном или жезлом: од једнога књижевно тако заинтересованога и тако образованога краља могло се нешто очекивати.</s><s>Бекон је Јакову саошптио да су планови што их је он нацртао »уствари opera basilica« — краљевски задаци — »у правцу у којем напори једнога јединога човека не могу да постигну више него ли путоказ на раскршћу, који истина показује пут, али не може да корача«.</s><s>Такво краљевско предузеће било би свакако везано за издатке; али, »као што секретари и жбирови кнезова и држава подносе рачуне за своје вести, тако и ви жбировима и уходама природе морате допустити да доносе своје рачуне, ако не желите да се одрекнете познавања много којечега што је достојно да се зна.</s><s>Када је Александар толико имање ставио на располагање Аристотелу, да помаже ловце, птичаре, рибаре, и сличне, онда је таква потпора још потребнија онима који откривају лавиринте природе.« Са таквом краљевском потпором Велико обновљење могло би да се изврши у мало година; ииаче, то извршење захтева рад генерација.</s><s>Оно што је освежавно ново у Бекону то је величанствено поуздање којим се прориче човеково освојење природе: »Ја стављам све у победу вештине над природом у овом трчању.« Што су људи дотада урадили, то је »само капара за ствари које ће још они урадити«.</s><s>Али, откуда ово велико поуздање?</s><s>Зар нису људи већ од две хиљаде година тражили истину и испитивали путеве науке?</s><s>Зашто баш сада треба да се очекује тако велик успех где су ипак дуги временски периоди довели само до незнатних резултата? — Истина је, одговара Бекон; али, шта онда ако су лажне и некорисне биле методе којима су се људи служили?</s><s>Шта онда ако се изгубио широки друм, и наука забасала у стрампутице што ничему не воде?</s><s>Нама је потребна безобзирна револуција у нашим методама испитивања и мишљења, у нашем систему наука и у нашој логици; нама је потребан нов орган који је бољи него Аристотелов, и који је прилагођен овом нашем већем свету!</s>
<s>И тако нам Бекон даје своје највеће дело.</s>
|
2018 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%20%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC%20%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8 | Химна Светом Сави | <s>Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.</s><s>Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.</s><s>Појте му Срби,
Песму и утројте!</s>
<s>Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.</s><s>Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.</s><s>Појте му Срби,
Песму и утројте!</s>
<s>С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.</s><s>К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.</s><s>Саву српску славу,
пред престолом Творца!</s>
<s>Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
српскога народа!</s>
<s>Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.</s><s>Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.</s><s>Појте му Срби,
Песму и утројте!</s>
<s>Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.</s><s>Тамо венци тамо слава
Где нас српски пастир Сава.</s><s>Појте му Срби,
Песму и утројте!</s>
<s>Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.</s><s>Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.</s>
<s>Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!</s>
<s>С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.</s><s>К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.</s><s>Саву српску славу,
пред престолом Творца!</s>
<s>Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.</s>
<s>Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.</s><s>Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.</s><s>Појте му Срби,
Песму и утројте!</s>
<s>Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.</s><s>Почуј глас свог рода,
Српскога народа!</s>
<s>Извор</s>
<s>Химне</s>
|
2028 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D1%81%D0%B2%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%81%D0%B2%D1%83%D0%B4%D0%B0 | Срби сви и свуда | <s>Ово је писано још 1836 године да се штампа пред Црном Гором и Боком Которском, као што ће се видјети на много мјеста, па кад се досад онако не наштампа, ево га сад само овако.</s>
<s>Заиста се зна да Срби сад живе у данашњој Србији (између Дрине и Тимока, и између Дунава и Старе планине), у Метохији (од Косова преко Старе планине, гдје је Душанова столица Призрен, Српска патриаршија Пећ, и манастир Дечани), у Босни, у Херцеговини, у Зети, у Црној гори, у Банату, у Бачкој, у Сријему, у десном подунављу од више Осијека до Сентандрије, у Славонији, у Хрватској (и Турској и Аустријској крајини), у Далмацији, и у свему Адријатичком приморју готово од Трста до Бојане.</s><s>Зато у почетку рекох заиста се зна, јер се управо још не зна докле Срба има у Арнаутској и у Маћедонији.</s><s>Ја сам се на Цетињу (у Црној Гори) разговарао с двојицом људи из Дибре, који су ми казивали да онамо има много „Српскијех“ села, по којима се говори српски онако као и они што су говорили, тј. између Српскога и Бугарскога, али опет ближе к Српскоме него к правоме Бугарскоме).</s>
<s>У поменутијем овдје мјестима биће најмање око пет милиона душа народа, који говори једнијем језиком, али се по закону (религији) дијели на троје: може се од прилике узети да их око три милиона има закона Грчкога, и то: један милион у цијелој Србији (с Метохијом), један милион у Аустријскијем државама (у Банату, у Бачкој, у Сријему, у десном подунављу, у Славонији, Хрватској, Далмацији и Боци), а један милион у Босни, Херцеговини, Зети и Црној гори; од остала два милиона може бити да би се могло узети да су двије трећине закона Турскога (у Босни, Херцеговини, Зети и т. д.), а једна трећина Римскога (у Аустријским државама и у Босни, Херцеговини и нахији Барској).</s><s>Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена не ће да приме, него они закона Турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна Турски; а они закона Римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе н. п.</s><s>Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани и т. д., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али Бог зна чијим именом, Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима.</s><s>Буњевци може бити да се зову од Херцеговачке ријеке Буне, од које су се, као што се приповиједа, негда амо доселили; а Шокци може бити да су прозвани подсмијеха ради (од талијанске ријечи -{sciocco}-?), али данас и они сами реку н. п. „ја сам Шокац,“ „ја сам Шокица,“ као и Буњевац, Буњевка.</s><s>Какогод што они закона Грчкога ове закона Римскога зову Буњевцима и Шокцима, тако исто и ови закона Римскога и они закона Турскога њих зову Власима, а осим тога још они закона Римскога у Далмацији око Спљета и Сиња и Ркаћима (или Хркаћима).</s><s>А у пријатељскоме разговору они закона Грчкога зову ове закона Римскога Кршћанима, а они њих Хришћанима.</s><s>Кад човјек помисли н. п. да Маџара има и Римскога и Калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и Римскога и Луторанскога и Калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци; мора се чудити како се барем ови Срби закона Римскога не ће Срби да зову.</s><s>Арнаути су у овој ствари за нас још ближи и приличнији примјер него и Маџари и Нијемци: њих (Арнаута) има и Римскога (а може бити гдјешто и Грчкога) закона, па се сви зову Арнаути, и да речемо да се између себе мало мрзе, али према другијем народима живе као и браћа, као да су сви једнога закона, и један би од њих Турскога закона убио десет правијех Турака за једнога Арнаутина макар кога Хришћанског закона, као што би и Арнаутин Римскога закона убио десет Талијанаца за једнога Арнаутина Турскога закона).</s>
<s>Ја ћу огледати еда ли би се могли наћи узроци, зашто је код нас мимо остале народе (а особито мимо Арнауте) могла у овоме догађају постати овака мрзост, да народ и на име своје омрзне.</s>
<s>Дубровчани, а може бити и друге гдјекоје приморске Српске општине које су се саме управљале, још од старине бојали су се Српскијех краљева из Херцеговине, да их не би покорили и слободу им одузели; за то су им често и данак плаћали, а и обрану против њих у другијех владалаца тражили.</s><s>Ко се кога боји, он на њега и мрзи.</s><s>У народу се нашему још мисли да се сви ратови воде само око закона; али у историји има доста примјера да су у овакијем догађајима државе једнога народа и закона бивале највећи непријатељи између себе (н. п.</s><s>Спарта и Атина).</s><s>Кад се цркве раздијеле и постане главна брига и посао ко ће с киме остати, Срби се нађу у сриједи између Рима и Цариграда.</s><s>Главни дио народа, који је ближе или наручније Цариграду, остане с Грцима, а приморци се прилијепе Римљанима.</s><s>Готово се друкчије није ни могло чинити него овако; а још кад узмемо да су приморци не само на јачу и силнију браћу своју преко брда мрзили него и да су, као приморци и сусједи Талијански, могли имати узрока и поносити се од ње (особито Дубровчани), и да онда људи, оставивши наскоро свој стари закон, у Хришћанскоме још овако нијесу били утврђени као данас, може се рећи да су они ово вријеме једва дочекали да се од њих са свијем одвоје, и тако да би то што је могуће више учинили, не само мало по мало приме и Латинска слова него и само народно име оставе њима.</s><s>Код онијех Турскога закона још је лакше наћи узрок.</s><s>Арнаутски је народ и према Српскоме мали, а као брдски народ могао је свагда бити у већој слободи и једнакости између себе, а уз то још не имајући свога писма ни књига на своме језику, ни Хришћански се закон никад међу њима није био укоријенио; тако је ласно могло бити да њихови потурченици остану без и какве разлике од остале браће своје, и да сви више гледају на свој језик и на обичаје, него на закон, за који и данашњи дан слабо мари и један од њих.</s><s>У Босни је морало бити све друкчије.</s><s>Срби су с помоћу књига, попова и калуђера, цркава и манастира били и онда много побожнији од Арнаута, а по свој прилици имали су и више господе која се доста разликовала од простога народа.</s><s>Из историје знамо и видимо да су се у Босни изнајприје истурчила највише господа, од које су гдјекоји и до данас стара презимена своја сачували, као нпр. Кулини, Видаићи, Љубовићи, Бранковићи, Тодоровићи, Филиповићи и т. д. Кад су се господа прије разликовала од свога простога народа, с којим су у једну цркву ишла и из једне се чаше причешћивала, шта је природније него да се сад, примивши и закон не само са свијем друкчији од њиховога него и на другоме језику и с другијем писмом, постарају још већма разликовати се.</s><s>Тако они дојакошње своје име Срби, које је са законом Хришћанскијем и с пређашњијем животом њиховијем врло скопчано било, не само одбаце него им жао будне и раја њихова да се њиме дичи, и назову је Власима.</s><s>Као што су ови потурченици прије у Хришћанскоме закону били побожни, тако исто постану и у Турскоме, и данас може бити да у цијеломе закону Мухамедову нема побожнијих људи од Бошњака: то показује и данашња њихова непокорност Султан-Махмуту и мрзост нањ и на његове нове уредбе и премјене.</s>
<s>Овако ја, од прилике, мислим да су Римски и Турски Срби изгубили своје народно име.</s><s>Али било то како му драго, сад је мрзост ова попустила.</s><s>Сви паметни људи и од Грчкијех и од Римскијех Срба признају да су један народ и труде се да би мрзост због закона или са свијем искоријенили или барем умалили што се више може, само је онима Римскога закона још тешко Србима назвати се, али ће се по свој прилици и томе мало по мало навикнути; јер ако не ће да су Срби, они немају никаквога народнога имена).</s><s>Да реку да су једни Славонци, други Далматинци, трећи Дубровчани, то су све имена од мјеста у којима живе и не показују никаквога народа.</s><s>Да реку да су Славени, то су и Руси и Пољаци и Чеси и сви остали Славенски народи.</s><s>Да реку да су Хрвати, ја бих рекао да ово име по правди припада најприје само Чакавцима, који су по свој прилици остаци Порфирогенитовијех Хрвата и којијех се језик мало разликује од Српскога, али је опет ближи Српскоме него и једноме Славенском нарјечју); а по том данашњијем Хрватима у Загрепској, Вараждинској и Крижевачкој вармеђи, којијех се домовина прозвала Хрватском послије Мухачкога боја, који је био године 1526 (а донде се звала горња Славонија), и којијех је језик као пријелаз из Крањскога у Српски; али не знам како би се тијем именом могла назвати она браћа наша закона Римскога која живе нпр. у Банату, или у Бачкој, или у Сријему и Славонији, или у Босни и Херцеговини, или у Дубровнику, и говоре онакијем истијем језиком као и Срби).</s><s>Ако би ко рекао да се и од њих гдјекоји могу назвати Хрвати по томе што на онијем мјестима гдје је у славенскоме језику Ѣ говоре и, нпр. дите, вира, симе и т. д.; али како ће Дубровчани, Конављани, Пераштани, Доброћани и остали који ни те разлике немају?</s><s>А осим тога, кад би ова разлика у говору могла бити довољан узрок да се они који говоре дите, вира, симе не могу звати Срби, како би се онда Чакавци (који говоре дите, вира, симе) и Кекавци (који говоре дете, вера, семе) и мало прије поменути Штокавци (који говоре дијете, вјера, сјеме) сви заједно могли звати Хрвати?</s><s>Да реку да су Илири, или Илирци, то [штампарска грешка у оригиналу: илиирци, тол И] је мртво и тамно име, које данас не значи ништа; јер сад сви знатнији историци доказују да стари Илири нијесу били Славени, и тако би се они тијем именом само за то називали што живе у земљи која се негда звала Илирик, по чему би се и остали сви народи који у староме Илирику данас живе (нпр. Бугари, Арнаути, Цинцари и т. д.) исто тако звати могли.</s><s>Ја не знам како је у Аустријске канцеларије прије сто и неколико година ушло ово име -{Illyrier, illyriſch}-, али се види да оно показује само Србе закона Грчкога, који живе у Маџарској.</s><s>Особити спомен и похвалу овдје заслужују Маџари: они зову Рац (од -{Rascianus}- од Рашке из Расије) свакога онога који Српскијем језиком говори, а ако дознаду да је такови Римскога закона, и ако би хтјели то да покажу, онда веле да је папишта Рац.</s>
<s>Од онијех пак Турскога закона не може се још ни искати да мисле што о овоме сродству; али како се међу њима школе подигну, макар и на Турскоме језику, и они ће одмах дознати и признати да нијесу Турци него Срби.</s>
<s>Ко посла овога не разумије, могао би рећи да је и име Срби од данашње Србије, као нпр. Славонац од Славоније, Херцеговац од Херцеговине, Црногорац од Црне горе и т. д.; али који штогод од Славенске историје управо познаје онај мора знати да су Срби с тијем именом у наше земље дошли, и земља се од њих тако прозвала.</s><s>Гдје је данашње Србије јужни крај (Косово и Метохија) ондје је старе била сриједа, а крајеви су јој допирали од Дунава до Архипелага, и од Адријатичкога мора до у Маћедонију.</s><s>И ја мислим да је ово име Србија постало у новија времена, пошто је Српско царство пропало; јер не знам би ли се гдје могло наћи да се који од нашијех краљева или царева звао краљ или цар од Србије, него Србљем.</s><s>Добровски и Шафарик доказали су да су се Срби негда звали сви Славенски народи, и да је име Срби старије него и Славени или Словени.</s>
<s>Срби су по стању политичкоме још различнији него по закону.</s><s>У Црној гори сачували су своју слободу до данашњега дана, као што ћемо послије видјети; у царству Аустријскоме једни су граничари и војници без престанка, те чувају границу од царства Турскога; једни уживају сасвијем права Маџарска, а једни се (као у Далмацији) управљају по начину Аустријскоме.</s><s>У Царству Турскоме живе опет на различне начине: у двије трећине данашње Србије (од Дрине до Тимока, и од Дунава до близу Новога Пазара) у наше вријеме отели су се с помоћу Руса од Турака, те између себе сами суде и управљају, а Султану плаћају осјеком (око педесет хиљада дуката на годину); у осталој Србији, у Босни, Херцеговини и Зети, сви су раја Турска, само што они око Црне горе живе мало слободније него други, као што ће се послије видјети, а они у Босни горе него и гдје, јер их највише немају ни кућа својијех, већ живе по Турскијем кућама као закупници.</s>
<s>Ово сам ја све напоменуо највише за то, да би и мени и читатељима лакше било кад се стане говорити о Црној Гори; тога ради ћу се опет повратити да речем још неколико ријечи о закону с друге стране.</s>
<s>Српска је црква још од старине била под патријаром Цариградскијем.</s><s>У првој половини -{XIV}- вијека Српски цар Стефан Силни (Душан) постави свога митрополита патријаром Српскијем.</s><s>Грци се на то врло расрде, али послије дуге срдње и (по обичају ондашњега времена) анатема признаду Српскога патријара, којега столица остане у Пећи, а влада над Грчком црквом у свему староме Илирику.</s><s>Кад Турци обладају Српскијем царством и народом, патријара и они оставе у пређашњој власти, тако да се и под њима звао и потписивао: и све је ове земље обилазио и по њима владике и митрополите постављао, а њега (као што се приповиједа) постављали су митрополити, који су у патријаршији као синод састављали.</s><s>Године 1690 патријар Чарнојевић, Арсеније -{Ш}-. на позивање ћесара Леополда -{I}-. побуни народ Српски против Турака и преведе у Маџарску 37,000 фамилија; а године 1737 патријар Арсеније -{IV}-. на позивање ћесара Карла -{VI}-. подигне опет народ да бјежи под Аустријску владу, али Турци некако опазе зарана, и Бог зна колико хиљада народа погубе, а он само с малином једва утече.</s><s>Турци се по правди на то врло расрде, а Грци у Цариграду то једва дочекају и године 1765 закупе Српску патријаршију (као што свједочи Раић у књ. -{XI}-, гл. -{XIV}-, §.</s><s>17, за 40 кеса карагроша).</s><s>У том је мјесто Арсенија -{IV}- за патријара у Пећи био постављен Василије Бркић, који кад чује да је његова патријаршија закупљена, и да је њему одређено негдје заточеније, он побјегне у Црну гору, а оданде 15 октомврија 1779 године са Рускијем кнезом Ј.</s><s>Б. Долгорукијем навезе се у Грбљу на море и отиде пут Русије).</s><s>И тако Срби изгубе и ово свештеничко господарство, које је послије царске круне најважније било; и од тога времена стану се из Цариграда слати владике и митрополити по свој Турској Европи.</s>
<s>Језгра овога народа готово су све сами сељаци и тежаци.</s>
<s>Од онијех закона Турскога врло мало има сељака, него су највише варошани, међу којима има и тежака.</s><s>Иза овијех у њих иду занатлије и трговци, потом аге и спахије, па онда бегови; тако међу њима има „виша класа“ народа, али једно за то што се њихова виша класа од простоте не разликује никаквом науком или особитијем знањем, него само богаством и госпоством, а друго што њихов и најпростији сељак и тежак, само ако има откуда, може носити хаљине и оружје, јахати коња, начинити себи кућу и живљети као и највећи ага или бег, и с помоћу јунаштва и разума, особито рјечитости, постати највећи господин; за то њихова виша класа готово нигдје није са свијем одвојена од простоте.</s>
<s>У Дубровнику за времена Републике прва господа која су управљала земљом и народом била су властела; не само што су се они и правима и госпоством врло разликовали од свега њима подручнога народа, него су и међу варошанима били пучани (као -{die Burger}-), који су се разликовали од мањијех варошана и од сељака и тежака.</s><s>Налик на Дубровачку властелу било је у стара времена господе наше закона Римскога и у Котору, а и у другијем гдјекојијем приморскијем градовима; али је мало по мало то све ишчиљело још прије него у Дубровнику, и сад су мјесто њих само царски чиновници и гдјекоји поталијањеник.</s>
<s>И данашњи Хрвати (у вармеђи Загрепској, Вараждинској и Крижевачкој) имају своју господу, која се од народа простога, а и од варошана који нијесу племићи, врло разликује.</s>
<s>Али у онијех који су Грчкога закона, и који се управо Срби зову, језгра је само сељак и тежак.</s>
<s>У Црној гори нити има града ни вароши, и за то се не може ни мислити да има какијех другијех људи осим сељака и тежака.</s><s>Међу првијем старјешинама н. п. сердарима, војводама, кнезовима, којима старјешинства ова остају од оца сину, као и међу осталијем главарима и кућићима много их више има који не знаду читати него који знаду, и ни један се од њих ни одијелом ни живљењем нити и какијем особитијем правом не разликује од осталијех Црногораца, а њихова браћа и синови чувају овце као што се пјева и приповиједа да их је чувао Тројанскога краља син Парис и Душанов нећак Милош Воиновић.</s><s>И сами свештеници њихови не разликују се од осталога народа никаком другом науком нити знањем (као ни одијелом ни живљењем) осим што знаду кајекако читати и што записати.</s><s>Западни сусједи Црногорски по селима су као и Црногорци, а и варошани њихови слабо се чим другим од њих разликују осим одијела, кућа и бољега и љепшег живљења, и од њих се нимало не поносе.</s><s>Оваки су отприлике Срби и у Далмацији.</s>
<s>У Херцеговини и у Босни отприлике је тако као и у Црној гори.</s><s>Оно мало варошана и грађана сједе међу Турцима, друкчије се од народа носе и живе, и с њим се не мијешају ни у какијем народнијем пословима; за то се међу народ готово и не броје.</s>
<s>У Србији је до нашега времена било као што рекох да је у Босни и у Херцеговини.</s><s>Сад се тек вароши почињу насељавати и варошани као народ умножавати; али су сељаци једно за то што су они највише данашњу слободу земљи придобили, а друго што их је највише и што највише плаћају и у сваком догађају највише учинити могу, у земљи најпретежнији.</s>
<s>Само у царству Аустријскоме, особито у Маџарској, Срби имају вишу класу или своју господу, која се разликује не само од сељака и од тежака него и између себе.</s><s>Највећа су им господа владике, које су се досад по законима Маџарскима слабо бојале и цара.</s><s>Послије владика су спахије и племићи, који су по законима Маџарскима од осталога народа далеко, што но се у нас рекне, као небо од земље.</s><s>Међу грађанима и варошанима имају „пургери“ (-{die Burger}-), који се не само од сељака и тежака него и од осталијех грађана и варошана разликују као што су се разликовали Дубровачки пучани.</s><s>Између племића су и овијех грађана доктори, адвокати, свештеници, учитељи и сеоскијех општина писари (натароши).</s>
<s>Виша класа у народу ваљало би свој језик љепше и чистије да говори, да је од народа ученија, мудрија, уљуднија, складнија и родољубивија (јер она племенита и чиста или права љубав к народу, по којој човјек воли народ и његову корист и славу него себе и свој живот, и од које су Грци и Римљани оставили примјере, не рађа се с човјеком, него се добива кроз науку и одгојење); али у наше је више класе то све наопако.</s><s>Истина да су многи од господе наше учили и знаду неке науке којијех народ прости не зна; али су то они понајвише учили као каке занате, који су многима разуму и срцу учинили више штете него користи; у осталоме пак они су се поред Нијемаца и Маџара понијели и као потуђили од свога народа и од његовијех обичаја; поред туђијех језика на којима науке слушају, којима послове службене раде и у друштвима се разговарају, заборавили су Српски и мислити, и њихов народни језик, којега силу и сладост и богаство они већ и не познају, чини им се прост и сиромашан, за то су га искварили и једнако га кваре.</s><s>Што су пак они који великијех школа и наука нијесу учили с господом заједно пали у оваке гријехе против народа својега, узрок ће бити што су се повели по господи, и разум свој као давши господи под закуп више гледају ко што ради и говори него шта и како ради и говори.</s>
<s>Нашијем официрима по граници лакше се може опростити што су за народ свој слабо марили, јер су они царске слуге, који су данас овдје а сјутра Бог зна гдје, а уз то још опажали су да им кашто смета напретку што су Срби; зато су гдјекоји вичући на своју подручну браћу гледали да се удворе Нијемцима, те је тога ради бивало да су људи наши у мјесту своме вољели официра макар од кога другог народа него Србина.</s>
<s>Ја не велим да су сви од наше господе и варошана оваки, него признајем да их има и онакијех који мисле као што треба, али тако мало да се према онима другима слабо смију и показати.</s><s>Ово се слободно може рећи: што је који богатији и од народа по госпоству своме различнији, онај је и у осталоме свему од народа даље; тако су од свију овијех мајстори и трговци (особито мањи) најближе к народу и највише маре за њега и за његову корист и славу.</s><s>Зачудо је што и они од господе наше који су народ љубили и жељели му добро чинити понајвише нијесу знали како ће, него су радили против своје жеље и намјерења!</s><s>Ја мислим да овоме није други узрок него што им наука није прицијепљена на здрави народни разум, него су овај науком забунили и оставили га, а праве науке нијесу присвојили.</s><s>Зато се умотворинама народа нашега сва учена Европа чуди и диви, и њих ради народ наш слави и хвали, а умотворине су нашијех ученијех људи понајвише такове да им се свак ко их позна мора смијати и жалити народ што према себи нема ученијех људи.</s><s>Па још поред свега овога наша виша класа мисли и говори да је она према Европскијем народима управо као што треба, а народ прости да је заостао и да не ваља и да га је она Бог зна каком мудрошћу надвисила!</s><s>Тако н. п.</s><s>Лукијан Мушицки у „Гласу народолюбца“ године 1819 каже:
„Свѣть хвали вышшу классу нашег' рода,
Ал' на просту баца срамъ.“</s>
<s>На ово сам му ја још онда писао: „Ово је по нашој мисли управо наопако речено (и истинито).</s><s>Проста класа народа нашега (т. ј. она класа која у данашње вријеме народ саставља) не уступа ниједноме од 5 или 6 себи оближњијех народа ни у разуму ни у поштењу, нити и у каквој другој добродјетељи; а вышша класса онакова је као што се отхрањује и у каквом стању живи.</s><s>Ако простој не чини срамоте, части сувише не чини нигдје.“</s>
<s>Да је народ наш барем од педесет година амо у напредак имао према себи људи за управу по данашњему времену, он би већ давно био сам свој, и тај му је недостатак и данас највећа сметња и несрећа, која је за нас с тијем већа што је у уређеној и готовој кући лакше управљати него је изнова начинити и уредити.</s>
<s>1.</s>
<s>По свједочанству Грчкога цара и списатеља К.</s><s>Порфирогенита (који је умръо 959 године у 54 години својега живота) Хрвати су се у наше крајеве доселили однекуда иза Карпатскијех гора у првој половини седмога вијека (кад и Срби у Маћедонију и Илирик).</s><s>Дошавши амо они су се раздијелили надвоје, па се једни намјестили у данашњој Хрватској граници и у Турској Хрватској и у Далмацији, а други остали у Панонији између Драве и Саве.</s><s>Границе овијех првијех (Далматинскијех) Хрвата назначују се: поред мора к југу ријека Цетина, к Херцеговини Имоски, а к Босни Лијевно, ријека Врбас и град Јајце, а столице њиховијех владалаца биле су Биоград код Задра и Бихаћ више Трогира; за Панонске пак зна се да им је столица била у Сиску, али границе области њихове теже је назначити него онијех првијех.</s>
<s>У Далмацији на сухој земљи (осим самога приморја и острва), гдје је било срце Хрвата, данас нема никакога народа који би се по језику разликовао од Срба, али на острвима и у приморскијем мјестима, из којијех су се људи слабо мијешали с онима са сухе земље (као н. п. у Трогиру и у Омишу), говори се језиком мало друкчијим од Српскога, и ја мислим да су ови приморци и острвљани остаци или потомци старијех Хрвата.</s><s>Ја ћу се овдје потрудити укратко да назначим главне садашње разлике њиховога језика од Српскога.</s>
<s>1) Мјесто што или шта они говоре ча, према Словачкоме чо (по чему их наши онуда зову Чакавцима), а по варошима ца (према Чешкоме и Пољскоме цо).</s>
<s>2) На крају ријечи изговарају л мјесто о, н. п. котал, рекал, молил и т. д.</s>
<s>3) Мјесто ђ и љ говоре ј, н. п. преја, меја, постеја, земја, скупје и т. д.</s>
<s>4) На много мјеста гдје је у нас ћ (од т) они говоре тј, н. п. братја, прутје и т. д. По томе се и у Босни може чути братја, као што има и у првој књизи народнијех пјесама у пјесми 510, а по свој прилици овамо иде и оно што сам ја у Хрватској слушао од нашијех људи нетјак мјесто нећак, а по некијем мјестима и тја мјесто ћа.</s>
<s>5) Гдјегод ми щ изговарамо шт, они говоре шћ, н. п. пришћ, огњишће, шћап и т. д. (али поштен, гдје је ш постало од ч, и они тако говоре).</s>
<s>6) Свуда изговарају х управо као Нијемци -{ch}-.</s>
<s>7) У род. мн. кажу н. п. градов, жен; а у сказ. градових, женах и т. д., откуда се по свој прилици и у Сријему говори: по кућа, по ливада, по сели, на коли и т. д.</s>
<s>8) Које се ријечи мушкога рода у Славенскоме језику свршују на ь, у онијех они у род. мн. имају на крају их, н.п. голубих, прстених, путих и т. д. Може бити да је и у нас отуда: црви, мрави, и — у Сријему и у Бачкој — пути.</s>
<s>9) Као што у нас глаголи могу и хоћу, а и вељу и виђу, имају на крају у мјесто ем и им, тако се у њих у свима глаголима говори и једно и друго (као и у нас вељу и велим, виђу и видим), али опет више на у.</s>
<s>10) Накл. неопр. код свију глагола говоре без и на крају, н. п. писат, молит, вућ и т. д.</s>
<s>11) Код глагола који се у нас у сад. вр. свршују на ем и им, у трећем лицу, мн. бр. (тога истог времена) имају на крају ду, н. п. пишеду, говориду, хоћеду, молиду и т. д. И ово је по свој прилици искварено у новија времена, као што су и наши гдјекоји или од њих примили или сами искварили.</s>
<s>12) Мјесто који говоре и ки, мјесто које ке, мјесто моја ма итд.</s>
<s>13) На крају слога мјесто м свагда изговарају н (као што је казано за Паштровиће у предговору к Српскијем пословицама (1836. на страни -{XXXI}-) н. п. видил сан га сто путих.</s>
<s>14) Мјесто језик они говоре и јазик (од чега је по свој прилици и око Ријеке постало заик); тако говоре и јат, пријат, ујат, јамат, јамање, јаматва, које би ријечи по јужноме славенском нарјечију морале имати е мјесто а, као што се даље к југу и говори јемати (брати, н. п. виноград), јемање и јематва.</s>
<s>15) Мјесто гроб говоре греб, мјесто растем рестем, мјесто врабац вребац.</s><s>Све три ове ријечи ја сам овамо слушао и у Дубровнику.</s><s>Може бити да је по њиховоме говору и ластовица мјесто ластавица, које се говори не само у свему приморју (и код Штокаваца) него и у самој Црној гори.</s>
<s>16) Гдје је год у славенскоме језику Ѣ, они говоре и (као и Русини а гдјешто и Чеси и Словаци) н. п. вира, дите, дид, нисам и т. д. По овоме сад можемо знати како је дошло те се у нас гдјешто (по сјеверозападнијем крајевима) говори: нисам (мјесто нијесам, или несам), гди, овди, онди, гњиздо (мјесто гнијездо или гнездо), прид кућом, прико Дунава, ники људи и т. д.</s>
<s>17) Осим овијех разлика имају они много и ријечи којијех ми немамо: такова је ријеч и крух, која је и у нас позната; тако је и криж, откуда и ми кажемо кришка и крижати; ја мислим да је њихова ријеч и жудим, пожудим и пожуда, од чега сам ја и у Тршићу слушао: жудан и гладан.</s>
<s>Свак може видјети да су ове разлике, кад се говори о два различна језика и народа, врло малене; а још кад се узме да их је највише могло и морало постати у нашијем крајевима (пошто су се Срби и Хрвати амо доселили) за хиљаду и двјеста година; тако врло ласно може бити да су Срби и Хрвати, кад су се амо доселили, били један народ под два различита имена, као н. п. сад гдјекоји што говоре и пишу: Срби и Бошњаци, или: Срби и Црногорци, или: Срби и Далматинци, или: -{Serben und Raizen}- и т. д.</s>
<s>Да би се још лакше видјети могло да језик овијех Хрвата није ближи никакоме другоме Славенском од Српскога, додаћу овдје што из књиге њиховога списатеља Ивана Иванишевића, која се зове Кита цвитја разликова (-{Kitta cvitya razlikova}-), и која је наштампана у Млецима 1642.</s>
<s>а) „Госп. Петру Дујму.“ (Као посвета).</s>
<s>"Она жеља велика, којом (вирни и становити пријатељу мој) вазда гораше, и гориш за плодити у крипости, понука тебе већекрат да ме упиташ: како сам се научи пети.</s><s>Спомињем се да сам теби одговори: љубећи; јере умити пети крипост је, а крипост свака од љубави исходи; и како говоре мудраци стари друго крипост није у животу овому, неголи љубити ча се има љубити.</s><s>Бог се има љубити, дакле љубити Бога крипост је; искрњи се има љубити, дакле љубити искрњега крипост је; непријатељ се има љубити, дакле љубити непријатеља крипост је; добро свако има се љубити, дакле љубити добро крипост је.</s><s>Меу осталими добри уминје алити мудрост добро је велико, дакле љубити мудрост крипост је; а тко љуби мудрост труди се свакојако за достигнути ју, каконо ствар коју ишће, коју жели, коју љуби, и коју за то ишће, за то жели, јере љуби; јере оно ча се не љуби нити се жели, нити се ишће; и тако не губећи се упушћа ча се љубећи дотиче.</s><s>Не знам јели ови мој одговор био задовољан разбору твојему, за то желећи згодити теби даријем крипости твојој и прикажујем цвит ови, који мише науком како сам се научи пети.</s><s>Прими га весело за зламен и свидочаство виковито моје с тобом становите љубави, држећи га прид очима без пристанка, за доћи (љубећи наук) на крипост од петја, по путу од бдинја, труда и зноја, у којој желим да учиниш они плод како си учини у закони с поштенјем великим не само твојим, да и мојими све твоје куће поштене и града истога.</s><s>Бог с тобом.</s>
<s>Иван Иванишевић."</s>
<s>б) „Плач госпоје Кате жене госп. Николе Вусића у смрт сина свога Јачинта.“
„Може л' бити да зелени
И млад јавор цватућ вене?</s><s>Може бити, обој мени!</s><s>Јер усахну сада у мене,
И сад ми се искорени,
Несрићници обој мени!</s>
<s>Смрти отровна и немила,
Ради гриха на свит дана,
Ча с' ми синка уморила,
Прем у исток липих дана?</s><s>И зач ми га искорени?</s><s>Несрићници обој мени!</s>
<s>Њега небо, земља и море,
Сва господа, људи и виле,
Њега поља, њега горе
Љубиле су и грлиле,
А ти ми га искорени,
Несрићници обој мени!</s>
<s>Цвит младости и исто цвитје
Од липоте у њем бише,
Дичаше се премалитје,
И усрид зиме њиме цватише,
А ти ми га искорени
Несрићници обој мени!</s>
<s>Ча ми из срца срце искиде,
Ча ми из душе душу измаче?</s><s>Сви уздишу ки ме виде,
Лебут цвили, слављу плаче,
Јер ми синка искорени!</s><s>Несрићници обој мени!“
Од велике би користи и потребе било кад би се скупило у Чакавачком језику све оно што данас није Српско.</s><s>Онда би се могло судити које се од овијех разлика слажу с језиком њиховијех западнијех сусједа Крањаца, које ли су саме њихове, и ове с којијем се од Славенскијех нарјечија слажу.</s><s>А уз ово бисмо ми добили силу чистијех Славенскијех ријечи које се данас у нас не говоре.</s>
<s>Ја рекох мало прије да села ни општина људи који овијем језиком говоре нема данас у Далмацији на сухој земљи, а по свој прилици неће их бити ни у Босни; али их има у Хрватској војничкој крајини како се пријеђе Велебит, и у западној Маџарској и у Аустрији готово до самога Беча!</s><s>Како их је нестало у Далмацији?</s><s>Ја мислим да су се од Срба и од Турака разбјегли, а који су ондје остали они се посрбили задржавши само и на онијем мјестима гдје је у староме славенском Ѣ.</s><s>Они пак који сад живе у западној Маџарској и по сусједној Аустрији, и које Нијемци зову Васер-Кроботен, јамачно ће бити потомци Панонскијех Хрвата, али откуд овако далеко к сјеверу: или им Порфирогенит мјеста владе није добро назначио, или су и они у новија времена побјегли од Турака?</s>
<s>Из свега овога што је овдје казано види се да се јужни Славени сви осим Бугара по језику дијеле натроје: први су Срби, који говоре што или шта (и по чему се према Чакавцима и Кекавцима могу назвати Штокавци) и на крају слогова имају о мјесто л; други су Хрвати, који мјесто што или шта говоре ча (по чему се зову и Чакавци) и на крају слогова не промјењују л на о, а у осталоме се врло мало разликују од Срба; трећи су Словенци, или као што их ми зовемо Крањци, који мјесто што говоре кај (по чему их наши и Кекавцима зову), који се и од Срба и од Хрвата по језику много више разликују него Срби и Хрвати између себе, али су опет њима ближи него иједноме другоме Славенском народу.</s><s>Међу Словенце иду и данашњи Хрвати у вармеђи Загрепској, Вараждинској и Крижевачкој, којијех је језик као пријелаз из Крањскога у Српски; али је зачудо откуд они ондје гдје су сад?</s><s>Ако је истина што Порфирогенит каже да су Панонски Хрвати били између Драве и Саве, и да им је столица била у Сиску, онда би ваљало да су ондје Чакавци а не Кекавци!</s>
<s>Што се тиче броја овијех јужнијех Славена између себе, ја бих рекао да ће Штокаваца бити најмање трипута онолико колико и Кекаваца и Чакаваца заједно, а Кекаваца опет биће много више од Чакаваца.</s>
<s>2.</s>
<s>Многи старији списатељи ове браће наше закона Римскога писали су Српски чистије од нашијех не само својега времена него од многијех и данашњега.</s><s>Ево на то неколико примјера: Сатир Рељковића, који је први пут наштампан (Латинскијем словима) у Дрездену 1761, а овај што га ја имам у Осијеку 1779 (обоје прије прве књиге нашега Доситеја), и Дошенова аждаја седмоглава прештампане су и Славенскијем словима, прва 1793 године, а друга 1803, али по обичају нашијех списатеља обје су искварене и нагрђене, н. п. у Сатиру први и други стих у оригиналу овако стоји:</s>
<s>Славонијо земљо племенита,
Веле ти си липо узорита,</s>
<s>а нашијем је словима прештампано овако:</s>
<s>Таковијех и још горијех погрјешака пуне су ове обје књиге, али ћу ја само напоменути још што Рељковић у почетку другога дијела каже „-{Baron Ljubibratich od Tribinja}-“, а Стефан Раић, којијем је, као што он вели, Сатир „преведенъ на простый-Сербскiй єзыкъ“, ово је прештампао овако: Ово је управо као што неки данашњи наши књижевници (још и у Србији!) пишу Ужица мјесто Ужице!</s><s>И опет се наши књижевници срде кад им се рече да кваре језик!</s>
<s>Осим ова поменута два списатеља додаћу овдје још неколико стихова из -{Roxalie Antuna Kanislicha}-, која је штампана у Бечу 1780 године (дакле опет три године прије прве књиге Доситејеве).</s><s>Ево:</s>
<s>За тим ја зазивах зору, како рекох,
Јер још не просива будући далеко.</s><s>Сини зоро, сини; кад ме бижи санак,
Ти ми мрак измини водећ били данак.</s><s>Тако ти сунашца и данка, о зоро!</s><s>Немој ми срдашца кинит, сини скоро.</s><s>Једа те сан тавни, да на ружа спава,
Он мој злотвор главни, јоштер задржава?</s><s>Тако ти сунашца и данка, о зоро!</s><s>Немој ми срдашца кинит, сини скоро.</s><s>Једа се одиваш и китиш за гором,
Или се умиваш румениме мором?</s><s>Што ми се умиваш? липа си и чиста,
Што ми не просиваш? о липото иста!</s><s>Тако ти сунашца и данка, о зоро!</s><s>Немој ми срдашца кинит, сини скоро.</s><s>Ах! устани гори, и за свитлост танку
Јутрња отвори враца малом данку.</s><s>Тако ти сунашца, отвори, о зоро!</s><s>Немој ми срдашца кинит, сини скоро.</s>
<s>Ова су сва три споменута списатеља Славонци; ево ћу још додати пошљедњу пјесму (икони мајке Божије у Сињу) Далматинскога фратра Петра Кнежевића из његове књиге: „-{Pisme duhovne razlike}-“, која је наштампана у Млецима 1765 (дакле опет прије прве књиге нашега Доситија).</s><s>Ево те пјесме:</s>
<s>Уресу Сињски, и мајко чудеса,
Краљице земље и свију небеса,
Прими труд ови, кога дуг мој нови
Поклања теби.</s>
<s>Сву помњу моју ставио сам био,
Потпуно да би тебе пофалио,
И да сва твоја каже слабост моја
Изврсна чуда.</s>
<s>А тко ће чуда сва сказати твоја,
Кад су толика да им није броја?</s><s>Свак дан се чују, и свуд прогласују
Милости нове.</s>
<s>Нека ји кажу који боље знају
И нек ти дужне пофалности дају,
Јер моје знање и слабо слагање
Задоста није.</s>
<s>А и ја пака, кад би милост крио,
Коју ми даде, нехаран би био,
Јер слип будући, а тебе зовући,
Ево сад видим.</s>
<s>Задости видим, и фалу ти дајем,
И колик могу, фалит не пристајем,
А ти ми прости, ак' од тебе дости
Рекао нисам.</s>
<s>Молим те да труд ови благосовиш,
И сврху мене благослов поновиш,
Да сина твога спаситеља мога
Из срца љубим.</s>
<s>Да га повољно нигда не вридим,
А посли смрти да г' у рају видим,
Гди шњим прибиваш, и сидећ уживаш
Раскошја вичња.</s>
<s>Напомене</s>
<s>Вук Стефановић Караџић</s>
|
2034 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%88%D0%B8%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8 | Наши дани | <s>Наши дани</s>
<s>Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подигао се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.</s><s>Развило се црно време опадања.</s>
<s>Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени,
Прогледале све јазбине и канали.</s>
<s>Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.</s><s>Покрадени сви храмови и ћивоти.</s>
<s>Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.</s><s>Закована петвековна звона буне.</s>
<s>Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти,
Од пандура створили смо великаше.</s>
<s>Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на поделе и обеде,
Будућности затворисмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе,
Своју мудрост расточисмо на изборе.</s>
<s>Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несреће наше браће, од робова
Затворисмо своје очи и џепове,
Место светле историје и гробова.</s>
<s>Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.</s><s>Остала нам још прашина на хартији.</s>
<s>Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји који сишу к'о пауци,
Под срамотом живи наше поколење.</s>
<s>Помрачина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!</s><s>Помрачина притиснула наше дане.</s><s>Написано: 1910.</s><s>Извор
Градска библиотека Дис-Чачак</s>
<s>Српска уметничка поезија
Владислав Петковић Дис</s>
|
2035 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Нирвана | <s>Нирвана
Ноћас су ме походили мртви.</s><s>Нова гробља и векови стари;
Прилазили к мени као жртви,
Као боји пролазности ствари.</s><s>Ноћас су ме походила мора,
Сва усахла, без вала и пене,
Мртав ветар дувао је с гора,
Трудио се свемир да покрене.</s><s>Ноћас ме је походила срећа
Мртвих душа, и сан мртве руже,
Ноћас била сва мртва пролећа:
И мириси мртви свуда круже.</s><s>Ноћас љубав долазила к мени,
Мртва љубав из свију времена,
Заљубљени, смрћу загрљени,
Под пољупцем мртвих успомена.</s><s>И све што је постојало икад,
Своју сенку све што имађаше,
Све што више јавити се никад,
Никад неће - к мени дохођаше.</s><s>Ту су били умрли облаци,
Мртво време с историјом дана,
Ту су били погинули зраци:
Сву селену притисну нирвана.</s><s>И нирвана имала је тада
Поглед који нема људско око:
Без облика, без среће, без јада,
Поглед мртав и празан дубоко.</s><s>И тај поглед, к'о кам да је неки,
Падао је на мене и снове,
На будућност, на простор далеки,
На идеје, и све мисли нове.</s><s>Ноћас су ме походили мртви,
Нова гробља и векови стари;
Прилазили к мени као жртви,
Као боји пролазности ствари.</s>
<s>Владислав Петковић Дис</s>
|
2036 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0%20%D1%81%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | Можда спава | <s>Можда спава</s>
<s>Заборавио сам јутрос песму једну ја.</s><s>Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.</s><s>Заборавио сам јутрос песму једну ја.</s><s>У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.</s><s>У сну своме нисам знао за буђења моћ.</s><s>Ја сад једва могу знати да имадох сан.</s><s>И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице не знам какво,можда дечије,
Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.</s><s>Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене;
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:
Не сећам се ничег више, ни очију тих.</s><s>Али слутим, а слутити још једино знам.</s><s>Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.</s><s>Али слутим, а слутити још једино знам.</s><s>Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.</s><s>Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:
Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.</s><s>Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.</s><s>Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.</s><s>Можда спава са очима изван сваког зла.</s>
<s>Владислав Петковић Дис</s>
|
2037 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0 | Тамница | <s>Тамница</s>
<s>То је онај живот где сам пао и ја
с невиних даљина, са очима звезда
И са сузом мојом што несвесно сија
И жали, к'о тица оборена гнезда.</s><s>То је онај живот, где сам пао и ја</s>
<s>Са нимало знања и без моје воље,
Непознат говору и невољи ружној.</s><s>И ја плаках тада.</s><s>Не беше ми боље.</s><s>И остадох тако у колевци тужној
Са нимало знања и без моје воље.</s>
<s>И не знадох да ми крв струји и тече,
И да носим облик што се мирно мења;
И да носим облик, сан лепоте, вече
И тишину благу к'о дах откровења.</s><s>И не знадох да ми крв струји и тече,</s>
<s>И да беже звезде из мојих очију,
Да се ствара небо и свод овај сада
И простор, трајање за ред ствари свију,
И да моја глава рађа сав свет јада,
И да беже звезде из мојих очију.</s>
<s>Ал' бегају звезде; остављају боје
Места и даљине и визију јаве;
И сад тако живе као биће моје,
Невино везане за сан моје главе.</s><s>Ал' бегају звезде, остављају боје.</s>
<s>При бегању звезда земља је остала
За ход мојих ногу и за живот речи:
И тако је снага у мени постала,
Снага која боли, снага која лечи.</s><s>При бегању звезда земља је остала.</s>
<s>И ту земљу данас познао сам и ја
Са невиним срцем, ал' без мојих звезда,
И са сузом мојом, што ми и сад сија
И жали, к'о тица оборена гнезда.</s><s>И ту земљу данас познао сам и ја.</s>
<s>Као стара тајна ја почех ја живим,
Закован за земљу што животу служи,
Да окрећем очи даљинама сивим.</s><s>Док ми венац снова моју главу кружи.</s><s>Као стара тајна почех ја да живим.</s>
<s>Да осећам себе у погледу трава
И ноћи, и вода; и да слушам биће
И дух мој у свему како моћно спава
К'о једина песма, једино откриће;
Да осећам себе у погледу трава</s>
<s>И очију што их види моја снага,
Очију што зову као глас тишина,
Као говор шума, као дивна драга
Изгубљених снова, заспалих висина
И очију што их види моја снага.</s>
<s>Владислав Петковић Дис</s>
|
2038 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B5%20%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5 | Утопљене душе | <s>УТОПЉЕНЕ ДУШЕ
Још једном само, о, да ми је дићи
Испод живота свет умрлих нада;
Још једном само, о, да ми је ићи
Простором снова под видиком јада.</s>
<s>Потајна слабост и жудња ка срећи,
Скривене мисли у боји љубави,
Њен поглед некад све што знаде рећи,
Још једном само да је да се јави.</s>
<s>У хармонији светлости и таме,
Лик душе трајно где се од нас крије,
Где свести нема вец идеје саме,
Откуд бол слеће, да осећај свије.</s>
<s>У мени о њој, о лепоти, цвећу
И о младости - о још једном само,
Да ми је да се моје мисли крећу,
Да ми је да сам још једанпут тамо.</s>
<s>Да ми је да сам пределима оним,
Где су ми младост, сан и успомене,
Код негда својих да је да се склоним
С лепотом њеном што к'о мирис вене.</s>
<s>Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука
И игре мртвих, аветиња коло,
Да је болова, сећања, јаука -
Знамења, да сам некад и ја вол'о.</s>
<s>Ал' није.</s><s>Ја знам сви ти дани стари,
И жеље, њена туга и лепота,
И нежне везе осмеха и чари
Немају више за мене живота.</s>
<s>Немају више живота ни за њу
Сва њена љубав и моја страдања:
Дремеж и сутон и ноћу и дању.</s><s>Нама се спава.</s><s>Нама се не сања.</s>
<s>Губе се редом, труну под животом
Алеје бола и поднебља плава,
И моја лира са њеном лепотом,
Тугом и срећом...</s><s>Да је да се спава.</s>
<s>И само каткад, ал' то ретко бива,
Њу када видим посред ових зала,
Прилази мени нека магла сива,
Наговест бледа далеких обала.</s>
<s>Гледећи дуго тај маглeни вео,
Камо се дани моји разасуше,
Шири се покров велик, простран, бео,
Под којим леже утопљене душе.</s>
<s>Извори</s>
<s>Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 43-44.</s>
<s>Владислав Петковић Дис</s>
|
2042 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B6%D0%B8%2C%20%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B8%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B5 | Лажи, лажи Вере | <s>Лажи, лажи Вере</s>
<s>Лажи, лажи Вере,
Лажи, кого лажиш,
Само мене Вере,
Немој да ме лажиш.</s><s>Јас си имам Вере,
Леле, јас си имам,
Јас си имам Вере,
До три болести.</s><s>Прва болест Вере,
Леле, прва болест,
Прва болест Вере-
Струмички меани.</s><s>Втора болест Вере,
Леле, втора болест,
Втора болест Вере-
В туѓина ќе одам.</s><s>Трета болест Вере,
Леле, трета болест,
Трета болест Вере-
Изгорев за тебе.</s>
<s>Списак македонских песама</s>
<s>Македонске песме</s>
<s>Македонске песме</s>
|
2111 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0 | Воденичарка | <s>На потоку усред гаја
Воденица меље сама,
Тихо вода јазом хуји,
Воденичко коло бруји.</s><s>Од јутра до мрака пуна је момака
Јер ту брашно меље и усур узима
Лепа воденичарка.</s><s>Девојчица брашно меље,
Од брашна јој лице беље,
Сваким даном све је више
Момчадије што уздише.</s><s>Окреће се коло така тика така
Сваком помељару запала за око
Лепа воденичарка.</s><s>Воденица чекетала,
Чекетала па престала,
Удаде се лепа цура
Са миразом од усура.</s><s>Сад певају птице око воденице,
Јер нема момака, оде им заувек
Лепа воденичарка.</s>
<s>Списак изворних песама</s>
<s>Изворне песме</s>
<s>Изворне песме</s>
|
2115 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%BE%2C%20%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B5%20%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B5 | Димитријо, сине Митре | <s>Песма „Димитријо, сине Митре" има неколико верзија које се разликују у детаљима.</s><s>Песма се пева и на српском и на македонском говорном подручју.</s>
<s>Текст</s>
<s>Списак изворних песама
Изворне песме</s>
<s>Изворне песме
Станиша Стошић</s>
|
2135 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8%20%D0%A8%D0%B0%D1%80%20%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Се навали Шар Планина | <s>Песма се пева посвуда по Шар-планини, и у македонском и у српском говорном подручју, са малим језичким варијацијама.</s>
<s>Текст</s>
<s>Списак македонских песама</s>
<s>Македонске песме</s>
<s>Македонске песме</s>
|
2137 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%20%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B0%20%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | Густа ми магла паднала | <s>Песма Густа ми магла паднала се пева(ла) на Косову пред венчање, током облачења невесте.</s>
<s>Текст</s>
<s>Списак изворних песама
Изворне песме</s>
<s>Извор
Павловић, Б.М., Цицовић-Сарајлић, Д.Ј. (2015).</s><s>Музички фолклор Сиринићке жупе у настави музичке културе.</s><s>Баштина, Приштина – Лепосавић, 38: 231−246.</s>
<s>Сватовске песме
Изворне песме</s>
|
2144 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B5%20%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0 | Аница овце чувала | <s>Аница овце чувала</s>
<s>Аница овце чувала,
крај њих је млада заспала.</s>
<s>Момче је гором ходило
и лепу Ану спазило.</s>
<s>Хитро је момче пољуби,
лепа се Ана пробуди.</s>
<s>Види још
Изворне песме</s>
<s>Изворне песме</s>
|