id
stringlengths 1
5
| url
stringlengths 32
784
| title
stringlengths 1
235
| text
stringlengths 109
2.14M
|
|---|---|---|---|
2145 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%20%D1%88%D1%82%D0%BE%20%D1%82%D0%B8%20%D1%98%D0%B5%2C%20%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%BA%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B8 | А што ти је, мила кћери | <s></s>
<s>Текст</s>
<s>Списак изворних песама
Изворне песме</s>
<s>Изворне песме
А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан</s>
<s>А што ти је, мила кћери, јелек раскопчан?</s><s>Са ким си се враговала, убио те дан?</s><s>Не карај ме, драги Оче, сан је томе крив;
младост бујна лако вара и осећај жив.</s><s>Заспала сам тихо, мирно, девојачким сном,
а у сну ми дош'о драги, мио срцу мом.</s><s>Пружио ми вреле усне, да их љубим ја,
а у недра руке пружа да се поигра...</s><s>Пусти мене, младо момче, да ја мирно спим.</s><s>Ископнећу, полудећу... не играј се с тим!</s><s>Заспала сам тихо, мирно... буран беше сан...</s><s>Опарао`се јелек тесан, слабо изаткан...</s>
|
2150 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%87%D0%B5%20%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%B0 | Пуче пушка | <s>Пуче пушка</s>
<s>Пуче пушка, пуче пушка, џанум,
их, леле, Стано,
низ гору зелену, низ гору зелену.</s><s>Пуче пушка, пуче пушка, џанум,
их, леле, Стано,
низ гору зелену, низ гору зелену.</s>
<s>Па погоди, па погоди, џанум,
их, леле, Стано,
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу.</s><s>Па погоди, па погоди, џанум,
их, леле, Стано,
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу.</s><s>Раша паде, Раша паде, џанум,
их, леле, Стано,
у траву зелену, у траву зелену.</s><s>Раша паде, Раша паде, џанум,
их, леле, Стано,
у траву зелену, у траву зелену.</s>
<s>Бре, не дајте, бре не дајте, џанум,
их, леле, Стано,
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу.</s><s>Бре, не дајте, бре не дајте, џанум,
их, леле, Стано,
Рашу буљубашу, Рашу буљубашу.</s>
<s>Списак изворних песама</s>
<s>Изворне песме</s>
<s>Изворне песме</s>
|
2161 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5 | Играле се делије | <s>Играле се делије
Насред земље Србије.</s><s>Ситно коло до кола
Вило се до Стамбола.</s>
<s>Вило се до Стамбола,
Царског града охола.</s><s>Игра коло до кола
Не хаје за Стамбола.</s>
<s>Свира фрула из дола,
Фрула мога сокола.</s><s>Ситно коло до кола
Чуло се до Стамбола.</s>
<s>Милорад М.</s><s>Петровић</s>
|
2167 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0 | Пилипенда | <s>Симо Матавуљ</s>
<s>(ИЗ ГОРЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ)</s>
<s>Пилип Баклина спаваше, на огњишту, обучен, покривен хаљком, главом окренутом ка слабом пламену, који је лискао дно лонца, објешена о вериге.</s><s>Запаљено смреково коријење давало је више дима него пламена; дим је плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров, покушавајући да изађе кроз једини отвор на крову.</s><s>Вјетар је сузбијао дим, те би се лице Пилипово намрштило, а промолили се крупни, жућкасти зуби под четкастим просиједим брковима.</s><s>Кад би вјетар утолио, дим би уграбио прилику да се извуче, те се могаху разабрати: у једном углу кревет, испуњен сламом. али сав расклиман; у другом разбој и на њему њеколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са њеколико комада посуђа; око огњишта још два-три лонца и толико троножних сточића.</s><s>И то бјеше цијело покућанство!</s>
<s>У дворишту домаћица, Јела Пилипова, ситна жена, ружна, посматраше на позитку два бременца смрекових пањева, помијешаних са њеколико ситних грабових цјепаница, што су њих двоје са великом муком за два дана насјекли и прикупили по забрежју, над селом.</s><s>Вјетар је ландарао њеним зубуном и косом без повезаче, а она је намјештала пањеве, како ће товар изгледати већи.</s>
<s>У прегратку гризао је Курјел, ситан, риђ, готово сијед магарац, танких ногу, сама кост и кожа.</s><s>Над њим, на таванцу, бјеше сложен товар јечмене сламе, његова крма за цијелу зиму, а пред њим, на земљи, бјеше руковијет сламе, његов јутрењи оброк, који је он гризао лагано, готово сламку по сламку.</s><s>Његов благи поглед био је управљен час на домаћицу час на пијевца и двије кокоши, што према њему чучаху, гледајући га жалостиво.</s><s>Очевидно он их је жалио, особито веселу и лијелу Пиргу, те би радо с њима подијелио своју сламу, кад би то за њих храна била.</s>
<s>Још двадесетак таких кућица, па онда десетак повећих, то је село К. у горњој Далмацији.</s><s>Село се разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима.</s><s>Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини.</s><s>А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова Поља.</s>
<s>Јела уђе у кућу, треснувши вратима.</s><s>У исти мах и вјетар хукну јаче и пламен букву и вода у лонцу узаври, те се Пилип трже, сједе и погледа мутним очима око себе.</s><s>Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилипенда, како су га сељани звали, јер кад диже руке поврх главе, умало не дохвати шевар на крову!</s><s>Бјеше кракат, дуга врата и обле главе.</s><s>Беневреци на њему бјеху сама закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију.</s><s>Кад зијехну, чинило се да ће прогутати лонац.</s>
<s>Јела извади из коша и стави пред мужа земљану здјелу, у којој бјеху око двије прегршти кукурузова брашна, већма црна, него жута.</s><s>Пилипенда уздахну, одмахну главом, па захватив половину, сасу га у врелу воду, па мјешајом проврти кашу.</s><s>Јела однесе остатак, а донесе њеколико зрна соли и спусти их у лонац.</s><s>Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима.</s><s>Најпослије Пилипенда скиде лонац, измијеша пуру и изручи је у дрвену здјелу.</s><s>Па изиђоше обоје пред кућу да се умију.</s>
<s>Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвјесно, брзо и кришом једно другом залогаје.</s><s>Кад већ бјеху при крају, Јела ће:</s>
<s>- Јадна ти сам, што ћу!?</s><s>Немам повезаче!</s><s>Како ћу сјутра на причешће без повезаче?</s>
<s>Пилипенда слегну раменима, напи се воде, па изађе из куће.</s><s>Жена изађе за њим. те натоварише магарца.</s><s>Онда обоје стадоше као скамењени, посматрајући товар, магарца и кокоши.</s><s>Поњекад, тренутно, сукобили би се њихови празни, тужни погледи, али би их брзо одвратили.</s><s>Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ!</s><s>Најзад опет ће жена, као за себе;</s>
<s>- Јадни ти смо, шта ћемо?</s><s>За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали!</s>
<s>Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве очи на жену, запита кроз зубе:</s>
<s>- А хоћеш ли да се упишемо у ту... ту... вјеру?</s>
<s>- Сачувај Господе! - рече Јела устукнувши и прекрстивши се.</s>
<s>Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и донесе најбољу кокош.</s>
<s>Јела, ужаснута, викну:</s>
<s>- Ма зар Пиргу?</s><s>Хоћеш да продаш Пирту?</s>
<s>Пилипенда само рече: "Е, ја!" па дохвата дугачки штап и пође за магарцем.</s>
<s>Пут је водио мимо нову цркву.</s><s>Пилипенда чу гдје га њеко озго зовну, али пљуну пут радника, па похита даље, преко њива.</s>
<s>Кад стигоше на колски пут, Пилипенда се осврте на планину Динару, која се бијељаше од снијега: тужним погледом прелети цијело Петрово Поље, које се црњаше у сухомразици; погледа жалостиво на сеоца што се нижу по рубовима и учини му се да види како по равни лети она страховита утвара, која већ. од четири мјесеца дави народ.</s>
<s>То је било зими године 1843.</s><s>Због необично слабе љетине, још с јесени, завлада глад по горњој Далмацији.</s><s>Пред Божић мало која кућа имађаше њешто жита, а због слабог саобраћала у оно вријеме, жито је споро долазило с мора у градове, а бездушни трговци ударише превелике цијене.</s><s>Шумовити и сточни крајеви помагаху се којекако, продавајући дрва, хранећи се бијелим смоком, кољући стоку, продавајући је у бесцијење, али голо Петрово Поље, нити има шума, ни стоке!</s><s>Кад се већ десило њеколико смртних случајева од глади, онда опћина дрнишка, којој припада Петрово Поље, стаде оправљати и градити путове, плаћајући раднике кукурузом.</s><s>Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан, а толико бјеше доста за њих двоје, јер већ крајем љета отидоше им оба сина у Приморје, у најам.</s><s>Али након неколико недјеља, опћина прекиде радове, а среска власт набави доста жита и поче га дијелити народу на два начина: католицима на почек (бива, да отплаћују на оброке у новцу, након нове љетине), православнима пак поче поклањати кукуруз, под погодбом да сваки кућни старјешина који буде примао исхрану мора пријећи у унијатску вјеру.</s><s>Народ се смути.</s><s>Агитација највише поче у К., гдје не бјеше друге вјере сјем православне.</s><s>Стари изнемогли поп настојаше да оразуми своју паству, али баш знатније сељаке страх од глади нагна да се поунијате.</s><s>То учинише капитан, ађунто, чауш (сеоски кнез, замјеник му и разносач службених листова) и још седам-осам домаћина.</s><s>То се звало: "уписати се у царску вјеру!" Разумије се да је нововјерцима било забрањено улазити у православну цркву...</s>
<s>Пилипенда је ишао ка граду за својим старим Куријелом, који је набадао танким ножицама, споро одмичући.</s><s>Али га Пилипенда ниједном не ошину, нити га је икада тукао, јер му жао бјеше свога старога и оданога помагача у ратовању за опстанак.</s><s>Пилипенда пожали и јадну Пиргу, која једном зараколи и залепета крилима, покушавајући да се отме.</s><s>Он јој рече: "Еј, моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе!</s><s>Оплакаће те Јела, ље!"</s>
<s>Дабоме да је Пилипенда на свој начин помало и размишљао о злом удесу, који снађе њега и остале и да је везивао на то њека своја кратка разлагања.</s><s>То му се највише врзло по мозгу кад би тако за својим магарцем ишао у град, а све се натуривало у облику питања.</s><s>Питао је Пилипенда бога:</s>
<s>- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!?</s><s>И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!?</s><s>Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...</s>
<s>У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован Кљако.</s><s>Бјеше то живолазан старчић, који је прије двадесет и пет година учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне Далматинце, а сад Кљако, под старост, ипак превјери!</s><s>Назва бога Пилипенди и додаде:</s>
<s>- А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?</s>
<s>- Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!</s>
<s>- А јадан, а што ти... а што се ти не би уписао?</s>
<s>Пилипенда одврати:</s>
<s>- Валај, нећу, па сад цркао од глади!</s><s>А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово Поље!</s>
<s>Кљаку и друтовима му Пилипенда бјеше живи, оличени пријекор; ипак се насмија и поче извијати:</s>
<s>- Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме!</s><s>Не учинисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у поганији, него... знаш... докле изимимо, докле опасемо нејач и чељад, па онда ћемо лако!</s>
<s>Пилипенда пљуну.</s>
<s>- Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!</s>
<s>Кљако се намршти, те ће опоро:</s>
<s>- Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса!</s>
<s>Пилипенда стаде и викну:</s>
<s>- Ја се уздам у мога српскога Риста!</s><s>Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!</s><s>А ти...</s>
<s>Кљако га прекиде.</s>
<s>- Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!</s>
<s>- А, пасји сине, - викну Пилипенда измахнувши штапином... - чекај да ти притврдим ту вјеру!</s>
<s>Али Кљако побјеже.</s>
<s>Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела.</s><s>Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се!</s>
<s>Симо Матавуљ</s>
|
2170 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5 | Еротске народне песме | <s>Најбоље мjесто за село
Јунак и дјевојка
Инат
Опклада момка и дјевојке
Млад делија
Решета
Није трава
Да је срећа
Дјевојци
За очину душу
Дико, него
Сека
Секе
Мала дјевојка
Секица и браца
Како љуби Ранко
Мара и Пера
Мара и говедари
Ни раја ни краја
Мајка и кћи
Више га није воља
Приспјела за удају
За гајем
Фата и младо момче
Чудне штете
Немој, мати, кћери веровати
Момак куне дјевојку
Шта би дала за јунака
Нејаки Ранко
Не може прести
Дјеверу
Послије удаје
Чуђење
Бодулица и Влах
Пошла за Цинцара
Калуђер и Мара
Мајка и кћи
Невоља
Поп и дјевојка
Чудан духовник
Под глогом
Чобаница
Продаће ливаду
Киселица
Играла би
Мартин
Кукавица
Фратар
Калуђер и дјевојке
Ићи ће на пазар
Тужба
Худа комшиница
Maрица</s>
|
2171 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B5%20%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%20%D0%B7%D0%B0%20%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE | Најбоље место за село | <s>Ајде село да селимо!</s><s>Гди ћемо га населити?</s><s>Међ' обрве девојачке.</s><s>Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!</s>
<s>Ајде село да селимо!</s><s>Гди ћемо га населити?</s><s>Међу дојке девојачке.</s><s>Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!</s>
<s>Ајде село да селимо!</s><s>Гди ћемо га населити?</s><s>Међу ноге девојачке.</s><s>Та ту може село бити:
Има шуме, има воде,
Има земље за орање!</s>
<s>Види још
Најбоље мјесто за село
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
<s>en:The Best Place for a Village</s>
|
2172 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA%20%D0%B8%20%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0 | Јунак и дјевојка | <s>"Ој ђевојко, зелена јабуко,
Умријећу, не попе се на те!"
"Ој јуначе, мој дебели ладе,
Умријећу не лего пода те!"
"Ој ђевојко, врућа варенико,
Умријећу, не удроби у те!"
"Вај, јуначе, орахови ладе,
И ја умрих, не легох пода те!"
"Ој ђевојко, љепа ли си струка,
Да ти није по кошуљом мука?</s><s>Зови мене, твога вјерног друга,
Да ћерамо у дубрави вука!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2174 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B0%D1%82 | Инат | <s>Девојка се другарици клела:
"Жив ми братац, удати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, венчати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, лећи шњиме нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, метати му не дам;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, вадити му не дам!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2175 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%20%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B5 | Опклада момка и дјевојке | <s>Говорило момче нежењено,
говорило лијепој ђевојци:
"Од', ђевојко, да се опкладимо
у твој ђердан и у коња мога:
да једину ноћцу преноћимо,
да се једно другог не машимо."
Што рекоше, то и учинише.</s><s>Кад је било око полуноћи,
ал' говори лијепа ђевојка:
"О јуначе, обрни се к мени -
мртвога те мајка обртала!</s><s>Загрли ме - усале ти руке!</s><s>Пољуби ме - иструла ти уста!</s><s>Уједи ме - испали ти зуби!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2176 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%20%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Млад делија | <s>Игра коло насред села,
У колу је млад делија
Дуга гуњца до појаса,
Кратка курца до кољенца.</s><s>Кад то вид'ли људи наши,
Вијећали, свијећали,
Међу собом говорили:
"На гуњац му наставите,
Од курца му одс'јеците!"
Кад то чуле жене наше,
Људима су говориле:
"Од гуњца му одрежите,
У курац му не дирајте,
Са главом се не играјте!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2177 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%B0 | Решета | <s>С ону страну Мораве
Нешто мало пољане,
На њој сједи Ремета,
И пробија решета.</s><s>Ђевојке му говоре:
"Вај, Ремета, Ремета,
Пробиј нама решета!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2178 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0 | Није трава | <s>Девојчица љубичицу брала,
Убола је у пичицу трава -
Није трава, већ курчева глава!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2179 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%20%D1%98%D0%B5%20%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0 | Да је срећа | <s>Да је срећа и од Бога даћа,
Не би жене ни носиле гаћа,
Већ кошуљу докле гаће сежу.</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2180 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%86%D0%B8%20%28%D0%A6%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%20%D0%91%D0%B0%D0%BD%29 | Дјевојци (Црвен Бан) | <s>Ој девојко, срце моје,
Кад ти видим сисе твоје,
Дреше ми се гаће моје.</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2181 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%20%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%83%20%D0%B4%D1%83%D1%88%D1%83 | За очину душу | <s>Дај, девојко, за очину душу,
Да превучем преко пичке руку! -
Не дам, богме, ни за материну:
Кад превучеш, хоћеш да затучеш!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2182 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BA%D0%BE%2C%20%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE | Дико, него | <s>"Дико, него, ја би с тобом лег'о!" -
"Срце, него, ниси лепо лег'о,
Устан' горе да наместим боље!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2183 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D0%B0 | Сека | <s>Сека мете улицу,
Натрћила гузицу,
Види јој се пика,
То је њојзи дика.</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2184 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D0%B5 | Секе | <s>Све су секе јебане,
И ова је до мене;
Само ова није
Што се на ме смије!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2185 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B0%20%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Бока Которска | <s>Вук Стефановић Караџић
<center>БОКА КОТОРСКА</center>
из Ковчежића за историју, језики обичаје Срба сва три закона</s>
<s>И ово је писано 1836. године да се дода пред Црну Гору, као што ће се видјети на много мјеста.</s><s>Послије овога времена наштампано је у Грлици Г. Милаковића за годину 1838. врло лијепо „Кратко географическо-статистическо описаније Боке Которске“; али ја опет ово своје штампам сад онако просто као што сам га онда написао.</s>
<s>Да би се Црна Гора лакше могла описати и познати, најприје ћемо казати што о Боци Которској, која њу од мора раставља.</s><s>А да би сви наши читатељи лакше себи могли представити гдје је Бока, побројићемо најприје сва знатнија приморска мјеста на западној страни њезиној, којијех су имена даље у народу нашему позната.</s>
<s>Трст је најзападнија приморска општина народа нашега (по броју душа може бити и најмања, али по богатству прва у свему народу).</s><s>Одавде је к југу око мала два дана хода Ријека (сењска).</s><s>Између Ријеке и Трста је полуострво Истрија, у којој се по приморскијем мјестима говори највише талијански, а сељаци унутра говоре језиком између крањскога и српскога.</s><s>Истријанци су сви закона римскога, само су у селу Пероју код Поле (унутра накрај полуострва) закона грчкога, за које се приповиједа да су се негда из Црне Горе ондје доселили, као што им и данашњи језик њихов свједочи.</s><s>Иза Ријеке је даље Сењ, који је из пјесама по свему народу нашему познат.</s><s>Иза Сења настаје Далмација, у којој су најзнатнији приморски градови: Задар, Шибеник и Спљет.</s><s>Иза Спљета даље поред мора настаје Херцеговина, у којој је најзнатније приморско мјесто Дубровник, из кога се (к истоку у суху земљу) за по дана може доћи у Требиње.</s><s>Гдје се на јужној страни свршује дубровачка држава, ондје се од мора одваја у суху земљу залив (који се онуда зове канал и конао) готово свуда шири од Дунава ниже Биограда, и кривудајући између превеликијех каменитијех гора отеже се к југоистоку око шест сахата хода до под саму Црну Гору (али вода у овоме заливу није све морска, него је има много слатке, која извире испод црногорскијех гора, па од успора морскога нарасла; пред сјевернијем вратима которскијем извире у прољеће ријека на којој би могло мљети педесет камена; а пред јужнијем вратима види се у свако доба године како вода у виру извире из дубине).</s><s>Како се с мора уђе у залив, одмах је с десне стране под брдом до саме воде десетак кућа, које се зову Росе: ту је царина и стража од залива, и ко год у њ улази или из њега излази, ваља ондје да се пријави, и да каже одакле је, куда иде, и шта носи.</s><s>Према Росама је на лијевој страни, на врло лијепоме и од воде поузвишеноме мјесту Нови, град стари готово разваљен, и више њега на брду новији и тврђи.</s><s>Близу Новога је лијеп и велики манастир Савина, за који се приповиједа да је у стара времена у њему сједио владика херцеговачки.</s><s>Од Новога око три сахата на оној је страни, али тако у куту да се са сриједе залива не може видјети, Рисан (варош — од 250 кућа и 1300 душа — и зидине од старијех градова, и на бријегу и на води), за који се ондје приповиједа да је у њему живљела илирска краљица Теока.</s><s>Више Рисна је на планини кнежина Кривошије (250 кућа и око 1200 душа) са још двије мале кнежинице, од којијех се једна зове Убли (доњи и горњи, од 90 кућа и 550 душа) а друга Леденице (40 кућа и 256 душа).</s><s>Од Рисна идући уза залив око једнога сахата је варош и више ње градић Пераст (око 200 кућа, међу којима је 26 закона грчкога).</s><s>Према Перасту је на другој страни Столив (око 120 кућа, међу којима су грчкога закона само три) неколико кућа крај воде, а остале су горе под самијем врхом од брда.</s><s>Даље идући уза залив око по сахата од Пераста неколико растрканијех кућа зову се Дражев Врт, у којему на самој води има стара зидина, за коју се приповиједа да је била кула Лима харамбаше; а на Другој страни према Дражеву Врту за једну кућерину надно Маркова врта говори се да је била кућа Баја Пивљанина.</s><s>Око по доброга сахата од Дражева Врта почиње се варош Доброта (280 кућа) и отеже се поред воде испод брда око читав сахат хода, а према Доброти на десној страни исто тако стоји Прчањ.</s><s>Више Доброте се залив свршује, и на десној страни свршетка његова стоји Котор, велики стари град на води, а мањи и може бити новији горе на стијенама; са зидова обадва ова града може се добацити из пушке на црногорску границу*).</s><s>А и осим овијех главнијех мјеста с обје стране су залива од мора до Котора, гдје мало раздаље, гдје уближе све велике прекрасне куће, као најљепши двори господски; села пак око залива има највише између Рисна и Новога.</s><s>Једно мјесто у заливу ниже Рисна, гдје су горе с обје стране залив врло стијесниле, зове се Вериге, за које се приповиједа да су се на њему негде запињале вериге (синџир, ланац), да бродови непријатељски не би горе проћи могли; и зидине од стражара са обје стране залива још се виде. — Између мора и залива су двије општине или капетаније: Луштица и Кртоле.</s>
<s>[* Тако је било онда кад је ово писано, а послије је граница црногорска одмакнута даље.]</s>
<s>Сву ову земљу око залива, од Котора па доље до мора, звали су Млечићи Боке ди Катаро, Bocche di Cattaro (ушће которско), откуда је и међу нашијем народом онуда постало име Бока, или, као што говоре Дубровчани у мн. броју (управо по талијанскоме) Боке.</s><s>Ришњани приповиједају да је на овоме заливу било негда главно мјесто Рисан (као што је сад Котор), и да се онда ово није звало Боке ди Катаро, него Боке ди Ризано, па кад је доњи рисански град пропао у море (као што се и данас познаје), онда је код тора (гдје су се овце држале) постављен темељ Котору.</s><s>Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама, као пећина: онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни Цар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној врлети нема ни броду пристаништа, ни коњу поигришта, већ нека га гради даље крај залива.</s><s>Цар послуша вилу, и с помоћу њезином начини град Котор, и довршивши га сасвијем, позове на част многу господу и вилу.</s><s>Кад се цар пред господом стане хвалити какав је лијеп град начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује, и све госте цареве полуди.</s><s>Кад цар ту освету види, он стане вилу молити, и једва је којекако намоли те му госте поврати од лудила и очисти му од отрова само један извор иза јужнијех врата градскијех.</s><s>И од тога кажу да је остало те су и сад, особито љети кад је суша, све воде по Котору мало слане, осим онога извора иза града на јужној страни.</s><s>Казивали су ми у Котору да има и пјесма о овоме свему догађају, али ја нијесам могао никога наћи ко је зна.</s><s>Овако се приповиједа и пјева да је Котор постао; али се мисли да су име ово ондје донијели некакви Бошњаци који су се доселили из мјеста које се звало Котор.</s>
<s>Од Котора к југу око по дана хода сухијем путем на мору је мали градић Будва.</s><s>Између Котора и Будве онај комад земље зове се Грбаљ, у коме су четири кнежине: Лазаревићи, Бојковићи, Тујковићи и Љубановићи (прве су двије између мора и пута којим се иде из Котора у Будву, а друге двије између пута и црногорске планине Ловћена).</s><s>Између Будве и Црне Горе у Брдима су три мале кнежине или општине: Маине, Побори и Брајићи; а мало више Будве поред мора (к југу) почиње се кнежина Паштровићи (или Паштројевићи), и отеже се између мора и планина које је растављају од Црне Горе, око шест сахата хода, до брда Дубовице и Цмилове улице, која њу раздвајају од нахије барске, а државу аустријску од турске Арбаније (Арнаутске).</s><s>У Паштровићима има око 40 села (у којима ће бити око 3000 душа и око 700 пушака), која су раздијељена на 12 племена.</s>
<s>Сав овај комад земље, који од југозапада граничи с морем, од сјевера с (турском) Херцеговином*), од сјевероистока опет с Херцеговином (до више Рисна), од правога истока с Црном Гором (од више Рисна до Цмилове улице), а од југоистока с турском Арбанијом, звао се отприје, док су Млечићи њиме владали, млетачка Арбанија, као и сад њемачки што се зове аустријска Арбанија; а наши многи људи, особито који оданде даље к сјеверу живе, у говору узимају ово све за Боку као и ја овдје што узимам.</s>
<s>[* Ваљало би овдје да граничи с дубровачком државом; али су Дубровчани негда молили Турке да их раздвоје од млетачке државе, и тако су Турци у карловачкоме миру (1699. године) узели и од ове стране и од Далмације по комад земље до мора, па тако остало и до данас (те се ни из Далмације у Дубровник, ни из Дубровника у Нови по суху друкчије не може отићи, него с пратиоцима од лазарета преко турске земље!).</s><s>С јужне стране овај комад зове се Суторина (и управо узевши није шири од једнога сахата), а онај са сјеверне Клек.]</s>
<s>Земља је ова готово сва врло врлетна и каменита.</s><s>Највише су у њој равнине у Грбљу Солиоско и Мрчево поље, и око Будве, такођер и у Паштровићима до саме турске Арбаније има крај .мора лијепа равница; а по осталијем мјестима палучци, као у нас конопљишта, или као добро гумно, држе се за њиве и ливаде; по многијем су мјестима преко каменитијех страна подзидане међе све једна изнад друге, па одозго нанесена земља, те посађени виногради или друго што.</s><s>Ограде су највише од камена, без креча и земље, које се онуда, као и у Црној Гори зову међа.</s><s>Бока је земља здрава, како год Херцеговина; и као приморје врло је жупна: у њој расту лимуни, наранче, шипци (Cranatapfel), смокве и маслине, као код нас шљиве и јабуке.</s><s>Снијег се само може видјети по Ловћену и по другијем високијем планинама, а доље усред зиме иде киша мјесто њега, и по гдјекојим мјестима о Божићу жуте се наранче на дрветима, црвене се руже (бокељке, Monathrosen) по вртовима, а у мјесецу јануарију бадеми почињу цвјетати.</s>
<s>У цијелој Боци има око тридесет и три хиљаде душа, све правијех Срба, какови и гдје бити могу; једна четврт од овога биће закона римскога, а остало је све грчкога.</s><s>У Новоме, Котору и Будви измијешани су људи од обадва закона; у Рисну има само једна кућа закона римскога; у Перасту, као што је напоменуто, има само 26 кућа закона грчкога, у Прчању биће их мало повише, у Столиву само двије (доље код воде), а у Доброти нема ни једне; у Луштици и у Кртолама има неколико кућа и закона римскога, а по Кривошијама, Ублима, Леденицама, Грбљу, Маинама, Поборима, Брајићима и Паштровићима, као и по свима осталијем селима која су од воде мало даље, све је закона грчкога.</s><s>Истина да у Рисну нема до само једна кућа закона римскога, али је опет уз грчку цркву с десне стране призидан римски олтар, у који се не може друкчије ући него на црквена врата, и ту сваке недјеље и празника долази римски поп из Пераста, те прије грчке службе служи службу по своме закону.</s><s>Али је овдје барем олтар призидан уз цркву, и из цркве се може затворити; а у Котору је римски олтар био управо у цркви нашој с десне стране, па кад се 1810. године потуже Которани закона грчкога француском маршалу Мармонту да је њих више него римљана, па римљани имају више од 10 цркава, а они само једну мању него иједна од римскијех, и опет у њој римски олтар; онда он не само заповједи да се римски олтар из њихове цркве изнесе, него им још каже да и од римскијех цркава узму себи једну коју год хоће, осим Светога Трифуна (која је ондје прва и као саборна), и они узму Светога Николу, за коју се мисли да је и од старине Грчка била (јер је на исток обрнута).</s><s>И то све тако остане и под аустријском владом.</s>
<s>Приповиједа се да је готово до свршетка XV вијека у Боци био и митрополит закона грчкога, који је сједио у манастиру на Превлаци (надно грбаљскога поља на маломе острву које је врло мало водом одвојено од сухе земље), па Которани (римскога закона) отровали и њега и 72 калуђера; те потом манастир опустио, а народ грчкога закона у црквенијем или свештеничкијем стварима остао под митрополитом црногорскијем, под којим је био до 1809. године, а од тога је времена под владиком далматинскијем.</s><s>У Паштровићима имају само четири попа, него им попују калуђери из 4 манастира (из Прасквице, Дуљева, Градишта и Режевића), код којијех се и укопавају сви.</s><s>Паштровскијех поскурица нема нигдје у народу нашему: свака имућнија кућа сваке суботе, а особито уочи празника, шаље своме манастиру по поскурицу, која није мања од 2 оке, а гдјекоје бивају и од 5 ока: и тако се калуђери не само хране поскурицама него их и суше, те продају на море као пексимет.</s>
<s>Може бити да никакво мјесто у народу нашему није тако важно и знатно за језик наш као права Бока (око залива).</s><s>Не само што се ондје може чути мноштво правијех славенскијех ријечи, које се амо у нашијем крајевима нигдје не говоре, и што они закона римскога не говоре (као нпр. по Славонији, по Далмацији, по Босни): вира, липо, дите, дид, већ (као и они закона грчкога) вјера, лијепо, дијете, ђед итд., него се у свакоме мјесту друкчије говори: Доброта се почиње од самога Котора, тако да човјек који није оданде, не може знати које су куће добротске, које ли су которске, па Доброћани говоре сасвијем друкчије него Которани; из Пераста у Рисан нема више од једнога сахата, а у говору је већа разлика између Ришњана и Пераштана него између Неготинаца и Требињана; Прчањане и Доброћане раздваја само залив, преко кога се може дозвати, и у Котору се сваки други дан на пазару мијешају, па опет вјешт човјек свакога од њих, док проговори, може познати из кога је мјеста.</s><s>Могло би се рећи да је нпр. између Ришњана и Пераштана узрок ове разлике што су Ришњани закона грчкога, и што су отприје дуго времена били под Турцима и мијешали се више с Херцеговцима него с Бокељима, а Пераштани закона римскога и били јоште од неколике стотине година једнако под Млечићима; али између Пераштана и нпр. Доброћана нема ниједнога од овијех узрока, а опет се у говору разликују!</s><s>Тако бих ја рекао да је највећи узрок овоме што су ова мјеста које водом које камењацима тако затворена да се из њих без невоље никуд маћи не може, па се становници њихови (а особито жене и ђеца, који домаћи језик највише и чувају) слабо мијешају с околнијем сусједима својијем, него проводе вијек свако у своме мјесту: тако нпр. у Перасту има жена од 60 година које се оданде никуд нијесу макле. — А како год што су поменута мјеста поред залива важна за језик, исто је тако сав онај крај за народне обичаје, као што ће се послије видјети.</s>
<s>За време српскијех краљева и царева овај је сав крај био под владом њиховом.</s><s>За Котор се приповиједа да им је плаћао одређени данак, а сам да се управљао и себи судио.</s><s>Ја сам у Тршићу слушао пјесму (која је и наштампана сад у другој књизи по броју 36. на страни 134—136) како је кнез Лазар послао зета свога Милоша Обилића у Латине да купи хараче, па опклади с латинском господом у хиљаду жутијех дуката да ће им буздованом пребацити цркву Димитрију, и пребацивши је, буздован на другој страни удари у банове дворе, те полупа срчали чардаке, и убије два банова сина и четири морска џенерала и дванаест великих властела.</s><s>У Котору се приповиједа да се то ондје догодило, и још се показује мјесто гдје је била она кућа у коју је буздован ударио.</s>
<s>Кад Турци српском земљом обладају, ови крајеви дођу под Млечиће, а што они с мора нијесу могли бранити оно им послије одузму Турци.</s><s>Али и Млечићи никад ове земље нијесу управљали сасвим по своме начину, него су само држали Котор и Будву, а народ се управљао по своме обичају, и Млечићи од њега веће користи нијесу тражили, нити су имати могли, него да им чува крајину од Турака.</s><s>И под Млечићима је, као и данас под ћесаром, била Бока под губернатором од Далмације, који је сједио у Задру и звао се proveditore generale.</s><s>У Боци је био највећи поглавица сопра провидур (proveditore estraordinario), који је сједио у Котору, а у Новоме и Будви били су провидури, и то су били главни чиновници млетачки; а земаљски или домаћи, за које се управо може рећи да су народом управљали, били су сасвијем други.</s><s>Котор је (може бити још од времена српскијех краљева) имао племенито друштво (властела которскијех — corpo nobile), које је у свој ред могло примити кога је год хтјело.</s><s>У Новоме, у Рисну, у Перасту, у Прчању и у Грбљу биле су комунитаде, у којима је било по 6 чланова, тј. капетан, 4 суђе и писар, које су све избирале општине сваке године; они су пресуђивали све цивилне распре по својим обичајима (а за криминалне судили су провидури), и све послове своје писали су српски; ко с њиховијем судом није био задовољан, могао је даље тражити суда у Задру.</s><s>Тако су и у Луштици и у Кртолама били по капетан и по четири суђе, а у Маинама, Поборима и Брајићима уједно.</s><s>Капетани су имали на годину по 10 дуката плате, али су је слабо који хтјели примати, него су поклањали писарима, а остали ниједан није имао ништа.</s><s>Осим овијех чиновника, који су као судије сједили на једноме мјесту, међу народом су били сердари, кнезови, војводе и харамбаше.</s><s>У све четири грбљанске кнежине били су нашљедни кнезови, за које се говорило да би и дужд млетачки пред њима устао на ноге кад би их видио како су лијепо одјевени и наоружани.</s><s>Паштровићи су по особитим привилегијама имали 4 суђе, 2 војводе, 12 властела и 6 старјешина, који су сви сједили у граду Светоме Шћепану (на мору) и судили и управљали земљом и народом; и њих је народ избирао из племена редом сваке године, и сви су имали од Млечића понешто плате на годину.</s><s>Паштровићи приповиједају много и о другијем различнијем привилегијама, којима се и данас диче и поносе; тако се нпр. приповиједа да су још од римскијех царева имали привилегије (које су послије потврђивали сви грчки и српски цареви и краљеви и млетачки дужди) да из њиховијех 12 племена може бити цар, ако га изберу; а још се за истинитије говори да су од Млечића имали привилегије да се Паштровић може оженити првом млетачком властеоком, а Паштровка да може поћи за свакога властелина млетачкога.</s>
<s>Паштровићи кажу да под Млечићима нијесу давали данка никаквога; а око залива плаћало се понешто на земљу, али врло мало; а правитељство је давало на сваку душу по четврт стара*) соли, за коју се плаћало три газете (крајцаре).</s><s>На војску су били дужни сви ићи, кад би их год правитељство позвало, и онда су војници сви имали плату уредно; а крајине су своје чували и бранили од Турака без престанка.</s>
<s>[* Стар, мјера, која узима 40 ока жита.]</s>
<s>У познија времена притисну Турци готово сву Боку, осим Котора, Пераста и Будве.</s><s>Нови и Рисан били су прави турски градови готово до свршетка XVI вијека, а и на јужној страни Грбаљ, Луштица, Кртоле, Маине, Побори, Брајићи, све је Турцима харач плаћало, само се Паштровићи диче и поносе да то нигда нијесу чинили, него да су се и у та времена с оружјем отимали и бранили.</s><s>Маине, Побори и Брајићи често су се под владом турском прибијали уз Црногорце и с њима заједно бранили се од Турака; зато се и сад говори да су те три општине састављале пету црногорску нахију.</s>
<s>Пошто Млетачка Република (1797) пропадне, у Боци се за неколико година измијене и Аустријанци и Руси и Французи и Англези, док најпослије опет 1813. године не припадне сасвијем Аустрији, и не састави се с губернијом далматинском.</s><s>Сад је у Котору окружни капетан (Kreishauptmann) као главни старјешина од све Боке; у Новоме и у Будви су претуре, а за општинске (домаће) послове потесте (капетан и писар); у Рисну, Перасту, Доброти и Прчању имају и сад капетани, које избира општина; кнезови се још чују само у Кривошијама, Ублима и Леденицама, а по осталијем су мјестима мјесто њих и мјесто свију пређашњијех народнијех чиновника шиндици (од syndicus), које правитељство поставља, и који отприлике имају онаку власт као у Србији главни кметови.</s><s>Сердари су ондје сад пандурске старјешине (као буљубаше), који тјерају рђаве људе, а под њима су мањи чиновници харамбаше.</s>
<s>Колико се од камена може, Бокељи раде и земљу, али ни вина ни жита не могу имати колико им свима треба за цијелу годину, него се прво доноси из Далмације, а друго из Италије или Црнога мора; гдјекоји узму по коју крајцару и за смокве; али од свега што љетина доноси, највећи добитак имају од уља (зеитина); и стоке држе доста, особито коза и оваца; Которани и други варошани тргују и раде различне занате; али узевши једно с другијем може се рећи да Бока живи највише од мора: у њој се броји до 250 патентанијех бродова, који иду по свему свијету; зато мало Бокеља има око залива који нијесу били у Измирној, Александрији, Цариграду, Одесу, а многи су били и у Америци итд.</s><s>Гдјекоји се завезу у море, па по десет година кући не дођу.</s><s>Бокељи обично говоре: "Свуд ваља ићи те новце тећи, па их донијети у Боку те трошити" (јер се ондје живи јефтиније него на многоме другом мјесту, нпр. ока је меса слабо кад скупља од 10 крајцара; двије се кокоши могу у пазарни дан купити за 12 до 15 крајцара, по 30 осушенијех смокава продају се зими за крајцару, вино је око 5 крајцара ока; хљеб мало ће што бити скупљи него у Маџарској; а кафа, шећер, пиринач и много друго којешта много је јефтиније).</s><s>Гдјекоји Кривошијани, који су понајвише ускоци из Херцеговине, и четују кашто по Херцеговини као и Црногорци, то јест убијају и харају Турке.</s><s>Истина да правитељство то забрањује, али они опет чине, и у разговору о томе рече се у Боци: "Да није Ришњана и Кривошијана, Бока би харач Турцима плаћала."</s>
<s>У Боци је одијело готово тако различно као и говор.</s><s>Ја ћу овдје назначити само оно што је најзнатније и најразличније од одијела по нашијем крајевима.</s><s>Прави Бокељ носи бијеле и тијесне чарапе до кољена, доље преко њих црне цревље (ципеле), а од кољена горе од црна платна или од свиле пошироке гаће (као кратке и поуске димије), које покривају кољена и крајеве од чарапа; горе по кошуљи има од црне свите (чохе) прслук, који они зову кружат: прслук је овај горе изрезан, а доље се пресамити као премитача (џамадан), и с обје стране (доста по раздалеко) низа њ висе о сребрнијем синџирићима мајсторски начињена сребрна пуца; гдје су гаће свезане преко прслука онуда се опаше црвенијем или од каке друге боје појасом; преко кружата је од црне или каке друге црњкасте свите корет (кратка и тијесна хаљина с рукавима, која је како спријед тако и остраг по шавовима извезена свиленијем или златнијем гајтанима, а на рукавима има колчаке — на лактовима као дугуљасте закрпе — око којијех је такођер извезено гајтанима), који се не спучава.</s><s>Код господе је мјесто корета стајаћа хаљина од црне свите долама, до ниже кољена, на којој остраг према појасу висе двије златне или свилене ките.</s><s>На врату гдјекоји носе бијеле или црне мараме, а гдјекоји иду и гола врата; бокељска је капа као повисок фес, изнутра је од просте свите, а споља је постављена црном свилом, која је горе насред врха (гдје је у феса кита) тако смрскана да је остала јама мало већа од цванцике: у ову јаму гдјекоји подметну црвене или зелене кадифе извезене златом.</s><s>Ово је право бокељско одијело, које се и данас око залива највише носи.</s><s>Ришњани имају своје особито одијело, које би може бити било најприличније за народно господско одијело свију Срба: они носе бијеле гаће и преко њих кошуљу до кољена (многи сад преко овога и бокељске гаће), по кошуљи ђечерму с токама, по њој тијесну зелену доламу до сниже кољена с великијем сребрнијем пуцима низ прси, преко доламе црвен или шарен појас, а по долами опет ђечерму црвену (или од каке друге боје) са сребрнијем, а и позлаћанијем токама и пуцима; на ногама су бијеле чарапе, преко њих доље црвене цревље, а горе црвене докољенице са сребрнијем и позлаћенијем низ листове плочама и ковчама; на глави сад многи носе бокељске капе, а гдјекоји фесове (с плаветном свиленом или са златном китом), а гдјекоји још и шал око феса замотају; али кажу да је за времена млетачке владе како у Рисну, тако и доље свуда око залива (код Срба закона грчкога) стајаћа капа била од самура или од куне калпак.</s><s>К цијеломе рисанском одијелу иду још за појас двије мале пушке и велики нож (или мјесто њега о бедрици сабља), све у сребро оковато и позлаћено, и у руку исто тако окован џефердан у босанскоме или арнаутском кундаку.</s><s>Јанковић је Стојан, кад га је нашао Лички Мустајбег гдје спава под јелом, осим капе био одјевен управо као данашњи Ришњанин, а и други јунаци наши у народнијем пјесмама понајвише се у оваковоме одијелу пјевају. —Кривошијани, Убљани, Леденичани, Грбљани, Побори, Маинци и Брајићи, а готово и Луштичани и Кртољани носе се како год и Црногорци, о којих ћемо одијелу послије говорити.</s><s>Паштровићи имajу нешто и од рисанскога и од црногорскога. — Женско одијело по варошима не разликује се много од одијела по Сријему и по Бачкој.</s>
<s>Бокељи сви, осим грађана, носе оружје без престанка: с пиштољем и с ножем за појасом и послови се домаћи сви раде, а како се најмање куд од куће пође, и дуга се пушка о рамену објеси или на рамо заметне.</s><s>У Рисну млади момци с пиштољима за појасом сједе по дућанима те продају којешта, а у свакога о зиду виси дуга пушка пуна.</s><s>Узроци овога боље ће се познати кад станемо код Црногораца о овоме говорити.</s>
<s>Вук Стефановић Караџић</s>
|
2187 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8 | Црна Гора и Црногорци | <s>Вук Стефановић Караџић</s>
<s>ЦРНА ГОРА И ЦРНОГОРЦИ</s>
<s>превео са немачког Љубомир Стојановић за Српску књижевну задругу 1922. године.</s>
<s>наслов оригинала: Montenegro und die Montenegriner; Штутгарт, 1837. године</s>
<s>Увод</s>
<s>Малена Црна Гора већ од више стољећа заузима важно мјесто у историји Турске Царевине, и с правом заслужује да се Европа њоме позабави ради витешког одупирања њенијех становника против покушаја сто пута надмоћнијих Османлија да је покоре.</s><s>Зато држим да ће добро доћи опис ове земљице, њенијех становника, њене старије и новије историје, облика владавине, односа према пограничнијем сусједима, начина живота, стања цркве и школе, и опис нарави и обичаја, опис истина кратак али израђен по властитом проматрању и црпен из несумњиво поузданијех оригиналнијех извора.</s><s>Штавише, ласкам себи да ћу овијем попунити једну празнину познавања и историје овијех крајева, и у исто вријеме пружити читатељима ове збирке Описа путовања и земља штиво ако и не баш врло привлачно, а оно у сваком случају занимљиво.</s><s>Наша је при овом тежња да описујемо просто, јасно и истинито без сваког романтичког кићења.</s>
<s>I Земља</s>
<s>Малу али у историјама често помињату брдовиту земљу, коју Млечани у пријеводу називају Montenegro, зову тако исто и њени славенски становници; Црна Гора (Schwarzgebirge).</s><s>Она се граничи са сјевера турскијем пашалуком Херцеговином, са истока и југа Зетом и турском Арбанијом, а са запада аустријском Арбанијом, која се уским појасом протеже између Јадранског мора и Црне Горе до Турске Арбаније, и која је само неколико сати хода дијели од мора, а код Котора само на пушкомет[1].</s>
<s>То је југозападни дио некадашње српске краљевине и царевине, чије је границе под царем Стефаном Душаном око половине 14. столећа запљускивало Јадранско и Црно море, Архипелаг и Дунав.</s><s>Величину Црне Горе сами мјештани цијене да се за три дана може пријећи у сваком правцу.</s><s>Због дивљијех културнијех прилика до данас није било могуће поставити одређеније границе у тијем крајевима.</s>
<s>Пограничне турске вароши и градови јесу: Никшићи, Колашин, Спуж, Подгорица, Жабљак и Бар.</s><s>К њима се може прибројити и Скадар, до кога се од пограничнијех нахија Ријеке и Црмнице може преко Скадарског језера (блата) допловити за осам сати.</s>
<s>Да би избјегао доцније понављање, олакшао схватање цјелине и довео све у складност, овдје морам бити мало пространији, те молим читаоце да се не уморе.</s>
<s>Садашњу црногорску област чине права Црна Гора, састављена од четири нахије и Брда. - Нахије се зову:</s>
<s>1. катунска (највећа од свијех),</s>
<s>2. ријечка,</s>
<s>3. љешанска, и</s>
<s>4. Црмница (коју мјештани, истина ређе, зову и Црница, а још ређе придјевом, као остале, црничка и црмничка).</s>
<s>Свака се нахија дијели на племена[2], која имају засебне називе.</s><s>Тако нахија катунска има овијех девет племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце, Озринићи, Комани, Загорач и Пљешевци.</s><s>Нахија ријечка има пет: Грађани, Љуботин, Цеклин, Добарско Село и Косијери.</s><s>Љешанска има само три: Дражовина, Градац и Буроње, а Црмница их има седам: Бољевићи, Лимљани, Глухи До, Брчеле, Дупило, Сотонићи и Подгор,</s>
<s>Брда неки броје седам[3], и то: Бјелопавлићи, Пипери, Ровци (и Ровца), Морача, (горња и доња), Васојевићи, Братоножићи и Кучи.</s><s>Други дијеле Брда на: 1) Бјелопавлиће са племенима Петушиновићи, Павковићи и Вражегрмци; 2) Пипере с племенима Црнци, Стијена и Ђурковићи; 3) Морачу с племенима горња и доња Морача и Ровци; и 4) на Куче с племенима Дрекаловићи, Братоножићи, Васојевићи, Орахово и Затријебач.</s>
<s>Осим Бјелопавлића и некијех незнатнијех крајичака сва је земља врло брдовита и каменита.</s><s>У цијелој катунској нахији, која чини готово половину цијеле Црне Горе, ништа се друго не може видјети до велике гомиле стијена, и по њима је, по свој прилици, и земља тако прозвана.</s><s>Црногорци веле у шали да се богу, кад је ишао по земљи и сијао камење, у Црној Гори продрла врећа, и све се ту сручило. - Прије Турака већи дио од ове четири нахије по свој прилици није ни био насељен; бар за катунску се нахију као поуздано приповиједа да су ту били само љети станови (бачије, катуни) што и само име нахије свједочи.</s>
<s>Правијех равница има у Црној Гори врло мало.</s><s>Највећа је она у Црмници око ријеке истога имена до Скадарског блата.</s><s>Затијем Цетињско поље у катунској нахији око 500 хвати широко и око 3000 хвати дуго, опкољено високијем брдима, и за које се по прилици слути да је некад било језерско дно.</s><s>Али на том тобожњем језерском дну сад има мало воде; само на јужном крају, који је мање каменит, има неколико кладенаца; а на сјеверном, гдје се настанило племе Цетиње, сам је камен, и ништа се не може сијати.</s>
<s>Од ријека могу се поменути: 1) Црнојевића ријека, извире у ријечкој нахији, којој је и име дала, и послије кратког тока у правцу југоисточном утиче у Скадарско језеро.</s><s>Већ на самом извору тако је јака да на њој меље више воденица, а од успора језерског толико је дубока да мање лађице могу готово до извора њоме пловити.</s><s>На мјесту докле се може на лађама уз воду веслати подигнуто је неколико кућа, и ту се сваке суботе држи пазар, на који долазе не само Црногорци из све четири нахије него и сусједи из турскијех и аустријскијех области.
- 2) Црмница, која извире у црмничкој нахији и с југозападне стране такођер се улива у Скадарско језеро.</s><s>И по њој се на приличној дужини уз воду може пловити, и на мјесту докле долазе лађице држи се такођер сваке недјеље пазар.</s>
<s>- 3) Зета, извире из херцеговачкијех планина и протичући кроз неке крајеве црногорскијех Брда улива се у Морачу, која такођер извире у херцеговачкијем планинама и улива се у Скадарско језеро са северне стране недалеко од црногорске границе.</s><s>Пред утоком Морача се цијепа у два рукава између којијех је на једној узвишици турски град Жабљак.</s><s>Готово све ове ријеке су на граници.</s><s>У унутрашњости многи су крајеви веома оскудни водом, и има мјеста гдје човјеку треба читав дан да једном донесе воде кући.</s><s>Ово је особито тешко за стоку; често је какав извор био повод крвавијем свађама и убиствима.</s><s>Зато се стока љети често гони у планине, па се по дубодолинама скупља снијег и крави на ватри, те се стока поји.</s>
<s>Од руда није се досад нашло никаква трага.</s>
<s>Ваздух је врло здрав, али је клима веома разнолика.</s><s>У катунској нахији, на прилику, необично је хладно (на Ловћену, који дијели катунску нахију од приморја, има снијега и у јунију и у јулију, а по дубодолинама цијело љето), док је у Црмници и у некијем крајевима ријечке нахије, особито око Скадарског језера, и у љешанској нахији топло готово као у приморју.</s><s>Тамо расте лоза, смоква, шипак и маслина; али од свијех крајева одваја Црмница и љепотом и прорашћем.</s>
<s>Црногорци крстаре по цијелој земљи у свијем правцима, и ако путева у правом смислу ријечи нема никакијех.</s><s>Кад су Французи заузели Дубровник и Котор, веле, да је маршал Мармон нудио Црногорцима да о француском трошку направи прави друм кроз Црну Гору од Котора до Никшића (у Херцеговини), али да су Црногорци из важнијех разлога ту понуду одбили.</s>
<s>У Црној Гори нема никакве праве вароши нити града, а у некијем нахијама нема штавише ни села.</s><s>Тамо се зна само за племена, па и ако поједина братства или породице, које чине племе, и граде (понајвише од камена) куће на једном мјесту, то се таква гомила кућа не може назвати селом, јер нема ни свога имена ни атара. - Од два некадашња града виде се још развалине.</s><s>Један је био у ријечкој нахији на једном бријегу, поред кога протиче Ријека, и веле звао се Обод, а други опет на једном високом брду у Црмници и зове се Бес (и Бесац), и веле да је из чифутскијех времена.</s><s>Обје развалине су у близини Скадарског језера.</s>
<s>II Људи</s>
<s>Сви су Црногорци Славени српске гране грчког закона.</s><s>Само у Кучима има неколико хиљаде Арнаута католика.</s><s>За чудо је како је у Европи досад мало напредовало знање о овоме народу.</s><s>Већина научника и дипломата боље знају шта се догађа на Нилу и на Еуфрату, како народи тамо живе и како се зову, него нпр. у Херцеговини и у Црној Гори.</s><s>Француски пуковник Вијала, који је 1813. године обишао Црну Гору, вели за црногорски језик (којим је, вели, за невољу и говорио) да је дијалекат грчкога!</s><s>Јамачно су били тога мнијења и они Француски дипломати, који су (као де Pradt) дијелећи турску царевину размакли границе Грчке до на Дунав.</s><s>Они овијех идеја не би могли имати, да су знали да између Грчке и Дунава живи један народ многобројнији од Грка, и који се од њих очито разликује не само језиком, пореклом и карактером него и народносном мржњом и презирањем.</s><s>Овом приликом не могу да не поменем да чланак “Serbien" у много читаном Конверзационом рјечнику заслужује пријекор због многијех историјскијех нетачности.</s><s>Томе се човјек мора утолико више чудити што писац наводи и упућује на у томе погледу одлично дјело Ранкеово.</s><s>Треба жељети да у новом издању овога далеко распрострањеног рјечника овај чланак наново прераде људи знаоци као Ранке, Шафарик и др.</s>
<s>Тога ради мислим да неће бити излишно ако овдје напоменем да се права домовина Срба, у којој и данас на милионе живе, простире преко данашње Србије до Призрена и Пећи с оне стране Шаре[4], и обухвата цијелу Босну, Херцеговину, Црну Гору, крај око Бара, аустријску Арбанију, Дубровник, Далмацију, Турску и аустријску (војничку) Хрватску, Славонију, Сријем, готово цио Бачки комитат и дуж Дунава до Св. Андрије (изнад Будима) и један велики дио Баната.</s><s>У овијем крајевима живи преко пет милиона Славена једне гране и једног језика, који се једино разликује по закону.</s><s>Око три милиона (и то један милион у данашњој Србији, један у Угарској и један у Босни, Херцеговини, Зети, Црној Гори, аустријској Арбанији и у Далмацији), грчког су закона; од остала два милиона може се приближно узети да су двије трећине (у Босни и у Херцеговини) мухамеданског а једна трећина (у Славонији, Хрватској, Далмацији и Дубровнику) римског закона.</s><s>Тако дакле између Срба који живе у Крагујевцу, пријестоници садашње српске кнежевине и онијех из Дубровника нема друге разлике него нпр. између Дрезденаца и Бечлија, и то само по закону, а по језику разлика је још мања. - Па и сами Морлаци у Далмацији, за које се у Grundriss-у der Erdbeschreibung fьr die erste Grammatikalclasse der k. k. цsterreichischen Gymnasien (Wien 1831) вели, да су пастирски народ татарског порекла, нијесу ништа друго до Срби исто као и становници Црне Горе, Херцеговине и Србије.</s><s>Провинцијални Хрвати око Загреба итд. говоре једнијем дијалектом који је мјешавина словеначког са српскијем, али има више заједнице са српскијем, и од њега се једва толико разликује као саксонски дијалекат од аустријског.</s><s>Бугари су са православним Србима једнога закона, и једног црквеног језика (који је у руској цркви); али народни језик је особити славенски дијалекат, који се, особито у унутрашњости Бугарске, доста разликује од српског као и од осталијех славенскијех дијалеката.</s>
<s>III Преглед историје</s>
<s>Прије него што почнем описивати садашње стање Црне Горе, да прегледамо њену старију историју.</s>
<s>У вријеме српскијех краљева Црна Гора је била дио области Зете, којом су владали кнежеви зависни од српског пријестола.</s><s>Зна се из историје да је у другој половини 14. стољећа владао Зетом Ђурађ Балша (по мјесном говору и Баоша) он је био ожењен једном од кћери посљедњег независног српског владаоца Лазара, који је пао у по Србију тако несрећном боју с Турцима на Косову 15. јунија 1389. године.</s><s>С војском покупљеном у својој области Балша је пошао у помоћ своме тасту, али га у путу срете глас о несрећном свршетку, и врати се натраг.</s><s>Јуначки поступак другог зета Лазарева, Милоша Обилића, који је отишао у непријатељски логор и распорио султана Мурата, изазвао је битку, која је Србију стала њене независности, раније него што се мислило да се почне, и прије него што је Балша могао стићи. - Балша је имао једнога сина по имену Страцимира, који је по свом црнпурастом лицу добио надимак Црноје.</s><s>О њему из историје мало знамо, а више о сину му Стевану, прозваном по оцу Црнојевић.</s><s>Он је владао у првој половини 15. вијека, кад и славни арбанашки јунак Ђурађ Скендербег Кастриот, коме је послао у помоћ против Турака храбру војску под заповједништвом свог брата Божидара[5].</s><s>Иза Стевана су остала три сина: Иван, Божидар и Андрија, прозван храбри Арванит (Арбанас), и најстарији послије очеве смрти прими владу.</s><s>Кад Турци, пошто освојише Арбанију послије смрти Скендербегове, а затијем и Херцеговину, нападоше и Црну Гору, Иван се у својијем планинама храбро бранио против Турске јаче силе.</s><s>Али је брзо увидио да ће се његова снага на крају крајева морати исцрпсти против таког непријатеља, па се лично обрати за помоћ и потпору Млечићима.</s><s>Али се Млечићи не одазваше, и он се без утјехе и помоћи мораде вратити у Црну Гору.</s><s>С тога пута донио је дома жалосно увјерење, да нема другог лијека против све чешћијех и са све већом снагом нападаја турскијех, до да борбу издржи сам докле је год могуће уздајући се у бога, у себе и у свој народ.</s><s>Одлучивши се на то, напусти своју и својијех предака столицу Жабљак, који је близу Скадарског језера, да би јачи отпор могао дати већој сили у природнијем градовима, црногорскијем планинама.</s><s>На обали ријеке Обода (која се сад зове Црнојевића ријека) на једној каменитој узвишици сазида градић.</s><s>Дубље у унутрашњости према западу на цетињској равници подиже цркву и манастир за митрополију, коју пренесе из Жабљачког краја.</s><s>Да би и народ одушевио и охрабрио утврди све кланце згодне за одбрану и племенитијем прегнућем и личнијем напорима припреми све за борбу.</s><s>И народ обузе исто осјећање.</s><s>С жаркијем одушевљењем заклињао му се човјек по човјек да ће бранити земљу до посљедње капи крви, и одмах једнодушно би утврђено, ко би одређено му мјесто без заповјести старјешине напустио и узмакао, да се обучен у женске хаљине и с вретеном и преслицом преда женама да га преслицама гоне из мјеста у мјесто. - Или што су били чули за ове припреме Црногораца, или што су били забављени на другој страни, тек Турци одгодише за неко вријеме своје нападе.</s>
<s>У једној од најдужијех и најљепшијех српскијех народнијех пјесама о женидби сина Ивана
Црнојевића, док је још у Жабљаку сједио, вели се, да му се држава простирала „од тог мора до зелена Лима".</s><s>Не може се рећи да је ово претјерано, што од Куча, садашње границе црногорске, до ријеке Лима нема више од дана хода, и што су ти крајеви на југоисточној и јужној страни могли бити од Турака тек доцније заузети.</s><s>На западној страни
остала је непрестано граница морем, јер и ако се Котор послије пропасти српске царевине предао Млечићима остале су непосредно у његовој држави општине Брајићи, Маине, Побори и велика и плодна долина, коју Нијемци и Талијани називају Жупа, а Срби Грбаљ, гдје су била солила црногорска.</s><s>Веле, штавише, како има доказа да је тада била црногорска и лијепа долина Конавље, с оне стране Новога, која сад спада у дубровачку државу, и да ју је Иван заложио Дубровчанима за неколике хиљаде перпера (новац, некад византијски, и тада обичан и у Дубровнику).</s><s>По овоме би се могло нагађати да је у Иваново вријеме припадало црногорској кнежевини све оно у приморју што доцније Млечићи нијесу могли одржати, већ су морали уступити Турцима.</s>
<s>Као доказ великог уважења и угледа који је Иван још у Црној Гори имао нека је овдје поменуто да се једна од двију кћери Арванитовијех, брата Иванова, за вријеме владања свога стрица удала за влашког кнеза Радула (по свој прилици онога што је владао између 1472. и 1477. године).</s><s>Друга, Анђелија, удала се за српског кнеза Стевана Бранковића, сина познатог српског деспота Ћурђа I. О удаји прве, пјева 35-та пјесма II-ге књиге Српскијех народнијех пјесама (Лајпциг 1824), за коју учени бечки рецензент вели да је једна од најљепшијех у цијелој збирци, само жали што се о овој невјести ништа ближе не зна, али на завршетку додаје да ће се може бити наћи доцније каква друга особито с пространијим почетком.</s><s>Са задовољством можемо му сад казати да у Црној Гори има сасвим пространијех народнијех пјесама о овоме догађају.</s><s>[6]</s>
<s>Успомена на Ивана Црноjевића у Црној је Гори још и сад тако свјежа, као да је јуче владао.</s><s>Један извор на планини Ловћену зове се Иванбегова корита.</s><s>У близини се још налазе развалине његова љетњиковца.</s><s>Добра, којима је обдарио свој манастир, зову се Иванбеговина.</s>
<s>О потомству Иванову горе поменута и по свему народу позната народна пјесма разликује се у нечему од предања које се приповиједа у Црној Гори.</s><s>По народној пјесми Иван је имао само једног сина, по имену Максима, за кога је просио кћер у дужда млетачког.</s><s>Кад је дужд пристао, од велике радости Иван на походу “иштети", рекавши дужду да ће му доћи, с најмање хиљаду сватова, и нека и он прикупи толико Латина, па међу свима неће бити љепшега од његова сина Максима.</s><s>Дужду то буде мило, и обећа скупоцјене дарове зету, али уједно озбиљно попријети, ако тако не буде.</s><s>Кад Иван дође дома (у Жабљак), а то Максима измориле красте, и тако му нагрдиле лице да “грднијега у хиљади нема".</s><s>То му буде врло тешко, али се не даде одвратити од своје намјере, и послије дугог размишљања смисли да се лукавством извуче.</s><s>Позове цијелу земљу у сватове, и мјесто свога сина потури као младожењу Милоша Обренбеговића, војводу барског, да дјевојку преведе преко мора.</s><s>Милош пристане, али дода:</s>
<s>“Што год буде дара зетовскога,
да ми дара нитко не дијели".</s>
<s>Иван не само што то прихвати већ му и са своје стране обећа многе дарове.</s><s>И тако се крену.</s><s>Милош у Млецима добије многе и скупоцјене дарове и међу њима од матере невјестине златну кошуљу:</s>
<s>“Која није кроз прсте предена,
ал' у ситно брдо увођена,
ни на разбој она ударана,
но кошуља на прсте предена,
у колијер уплетена гуја,
а под грлом изведена глава,</s>
<s>на глави јој алем камен драги
каде иде ломак са ђевојком
у ложницу, да не носи св'јеће”</s>
<s>Кад је све свршено, и кад су при повратку били близу Жабљака, открије Иван дјевојци пријевару, и покаже јој правога младожењу.</s><s>Зачуђена дјевојка устави одмах коња, прекори Ивана за пријевару, рече да ништа не мари што су Максима красте нагрдиле и одлучно изјави да се неће маћи с мјеста, док се дарови не одузму од Милоша и предаду Максиму.</s><s>Милош се устеже, позивајући се на прву погодбу, али ипак пристане да врати један дио дарова, осим, између осталијех, златне кошуље.</s><s>Дјевојци је међутим највише жао баш кошуље</s>
<s>“Којуно сам - вели - плела три године,
а са моје до три другарице,
док су моје очи искапале,"</s>
<s>и викне Максиму:</s>
<s>“О Максиме, немала те мајка;
мајка нема до тебе једнога,
а по данас ни тебе не било!</s><s>Од копља ти градили носила!</s><s>А од штита гробу поклопнице!</s><s>Црн ти образ на божем дивану!</s><s>Како ти је данас на мегдану
са вашијем војводом Милошем</s>
<s>Брже враћај са јабане благо."</s>
<s>Овим ријечима раздражени Максим полети на Милоша и на мјесто га убије (једни пјевају да га је изазвао на мегдан и убио).</s><s>Тада настане међусобно клање међу рођацима једне и друге стране, у коме изгине највећи дио сватова (цвијет земље).</s><s>Максим са седамнаест рана доведе саму дјевојку у Жабљак и читаву годину дана видали су му ране видари које му је таст послао.</s><s>Међутијем Милошев брат Јован из освете оде турскоме цару у Цариград да се жали и помоћи тражи.</s><s>Максим се нађе у великој опасности, и видећи да је дошао крај његову господству и владању, врати дјевојку оцу “ни љубљену, ни омиловану", па и он оде у Цариград да се одговара и брани.</s><s>Султан им се врло обрадује и обојицу потурчи.</s><s>Јован добије име Мамут-бег Обренбеговић, а Максим Скендер-бег Иванбеговић.</s><s>Пошто су девет година вјерно послужили, цар им да у насљедство пашалуке, Јовану Пећ, а Максиму Скадар.</s><s>По народној причи од Максима се води породица Бушатлија, која је до у наше дане насљедно владала Скадром, и чији је последњи поглавица, Мустафа паша, прије неколике године лишен (и он и породица му) тог насљедног права.</s><s>Тако исто од Јована се води породица пећкијех паша. - Тако вели народна пјесма!</s>
<s>Али по црногорском предању Иван је имао два сина, Ђурђа и Стевана прозваног Станиша.</s><s>Кад је Ђурађ, који је био ожењен Млечанком од породице Моченига, по смрти очевој примио владу, његов брат Станиша скупивши нешто Црногораца оде с њима у Цариград да моли султана да му да Зету у државу, а он да му плаћа годишњи данак као кнежеви молдавски и влашки.</s><s>Султан га лијепо прими, али га принуди да се потурчи заједно са цијелом пратњом, и добије име други Скендер-бег.</s><s>Кад се послије неког времена заједно са својим потурченим пратиоцима врати у Црну Гору стане га корити брат и рођаци, те се покрсти и повуче се у манастир, гдје као монах и умре.</s><s>Остали пак Црногорци који су се с њим из Цариграда вратили остану као потурчењаци.</s>
<s>Држим да је вриједно поменути да има једна црногорска народна пјесма која ово прича сличније горе поменутој пјесми.</s><s>По тој пјесми Станиша је, пошто се са својом пратњом потурчио и седам година (веле против Багдада) служио цара, добио од њега пашалук од Скадра до мора, и осим својијех пратилаца још и једну турску војску, да завојшти на Црну Гору.</s><s>Његов брат сретне га код Љешкопоља, потуче му до ноге војску и зароби много потурченијех Црногораца, Станиша побјегне ка Скадру, али како га Скадрани не пустише унутра, оде у село Бушате, и по томе је, веле, његова породица добила познато презиме Бушатлије.</s><s>Еле било овако или онако, тек остаје као поуздано да се један син Иванов потурчио, и да се неки број с њим потурченијех Црногораца вратио у домовину, а настанио се међу своје на старијем сједиштима и временом се намножио.</s>
<s>Жени Ђурђевој као да се нијесу свиђале сурове стијене црногорске.</s><s>Једно то, а друго и због све чешћијех нападаја турскијех, одлучи се она да напусти Црну Гору.</s><s>Како су и она и Ђурађ већ били у годинама, а нијесу имали порода, стане га она наговарати да се преселе у Млетке и да у миру заједно проведу остатак свога живота.</s><s>И то јој пође за руком.</s><s>Ђурађ пренесе на тадашњег цетињског митрополита и световну власт, препоручи га главарима народнијем као поглавицу мјесто себе, и испраћен од свију до Котора напусти наслијеђену државу.</s>
<s>Ово се, веле, догодило 1516. године или негдје у првој четвртини 16 стољећа. - У потврду свега овога и у већу славу овог посљедњег кнеза црногорског Ђурђа Црнојевића нека је овдје поменуто и то да су се у његово вријеме и под његовијем именом штампале црквене књиге, које се броје међу најстарије штампане списе ћирилскијем словима.</s><s>На њима истина стоји, да су штампане по заповијести зетског војводе Ђурђа Црнојевића године 1494., али се не каже гдје, већ се по предању у Црној Гори зна да је то било у згради коју је за то подигао Иван на ријеци Ободу.</s>
<s>Тако је у ово доба постала у Црној Гори духовничка управа (теократија), и њоме почиње ново доба у црногорској историји.</s>
<s>Новоме духовном поглавару најпрече је било да народу препоручи да живи у слози и да се чува ако би га Турци напали, и у исто вријеме да се мирно влада и пази да им не би дао никаква изговора за непријатељства.</s><s>Санџак-бег пак видећи да се потурчењаци све више намножавају и постају све важнији, и надајући се да ће се Црногорци, оставши одласком Ђурђа Црнојевића без поглавице, сами потчинити, обустави нападе, и само је с потурчењацима сијао интриге по народу.</s><s>Тако прође неко вријеме без непријатељства.</s>
<s>По старом обичају пређашње зетске а сад цетињске митрополите посвећивао је пећки патријарх који је обично у седам година једном долазио ради канонске посјете у ову епархију.</s><s>Кад Никодим, трећи митрополит послије Ђермана, напрасно умре на неколике године прије патријархове посјете, нико се не усуди ићи кроз Турке у Пећ, и тако остаде цијела земља без митрополита.</s><s>Санџак-бег, видећи да се у својим надама преварио, употреби ову прилику да учини један озбиљан корак, и помоћу потурчењака заузе град Обод.</s><s>Тијем потурчењаци добише још већег угледа и важности, а Црногорци изгубише један трг, који им је био врло потребан.</s><s>Тако остаде до Висариона, по реду седмог митрополита, кога Млетачка Република наговори да прекине дотадање мирно држање, и он 1620. и 1623. године нападне на Турке.</s><s>Сулејман, скадарски паша, крене 1623. године с великом силом на Црну Гору, и послије крваво савладаног очајног отпора продре до на Цетиње, и спали цркву, манастир и друге грађевине које је подигао Иван Црнојевић.</s><s>Али како за Турке, који су вољели угодност и уживања, у овој сиромашној и дивљој каменитој земљи, коју је народ напустио, није било никаквијех вароши, и уопште никакве прилике да би своје навике могли задовољити, то се врате натраг.</s><s>Овијем упадом утврђена је у Црној Гори превласт потурчењака, тако да су и хришћани већ морали плаћати харач.</s><s>Послије тога настало је неко вријеме примирје.</s>
<s>Крајем 17. стољећа, и како веле против његове воље, буде изабран за митрополита Данило Петровић Његош или Његуш, из племена Његуша.</s><s>Њега је 1700. године посветио у Сечују, у Угарској српски патријарх Арсеније III, који је тамо избјегао за вријеме аустријског рата с Портом.</s><s>За њега се прича да су га Зећани позвали да им освети нову цркву пошто су му за долазак израдили допуст у паше скадарскога, и он ослањајући се на дату му вјеру, оде да изврши своју владичанску дужност.</s><s>Али тек што је стигао, Турци га вјероломно ухвате, вежу и доведу у Подгорицу, и несумњиво би га набили на колац, да се није искупио за 3000 дуката (1000 су скупили Зећани, а 2000 Црногорци, што су добили од продаје скупоцјенијех црквенијех одежда).</s><s>Једно због овога, а друго што је видио да мухамеданство све јачег корјена хвата у Црној Гори, стане митрополит Данило наговарати своје земљаке да све потурчењаке, који се не хтједну покрстити, побију, или из земље истјерају, пријетећи им да ће их оставити, ако то не учине.</s><s>Црногорци пристану, направе план, и једне ноћи, уочи Божића, и изврше.</s><s>Сви, који се нијесу могли спасти бјекством, буду исјечени, сем малога броја онијех који се покрстише.</s><s>Од овијех има и данас у Црној Гори турскијех презимена као Алић (од Алија) Хусејиновић (од Хусејина) итд., итд.</s>
<s>Тако се Црна Гора ослободи опасног зла које се у њеној средини ширило, и бар катунска нахија поврати своју потпуну независност.</s><s>Остале нахије, ближе Турцима, плаћале су истина овда-онда Турцима неки мали данак, али су се у свему иначе држали са својом браћом.</s>
<s>Ово се могло догодити у првијех пет година 18. столећа, јер већ 1706. године нападну Турци из Херцеговине на Црну Гору.</s><s>Тиме се на овој страни отвори мали рат, који с краткијем прекидима траје до нашијех дана.</s><s>Ми ћемо овдје изређати укратко главније нападе турске и почињемо с овијем из Херцеговине.</s>
<s>Приповиједа се да су тада Турци сузбијени с великијем губицима, и да су Црногорци заробили много угледнијех бегова.</s><s>Веле да су Црногорци ;заробљене бегове, да би им се наругали, измијењали за свиње; за свакога бега по један крмак. - Свакоме је Црногорцу сад јасно било да ништа не помаже држати се мирно, већ се мора бранити отаџбина, вјера и своје рођено огњиште.</s><s>Разумљиво је да су се Црногорци поред тога освртали на све стране по осталој Европи не би ли међу непријатељима турскијем нашли себи пријатеља и савезника, чији би интереси били с њиховијем заједнички, и себе помогли.</s><s>Њихову особиту пажњу морали су привући тадашњи односи између Русије и Порте, који су довели до рата.</s><s>На прве вијести о рату између Русије и Турске нападну и Црногорци на турске границе.</s><s>Они су већ били јако раздражили Турке против себе сјечом потурчењака, а нарочито покрштавањем њиховијех жена и дјеце (што је био највећи злочин за турску вјеру), и може се замислити колико се ово раздражење сад попело због скорашњег претрпљеног пораза, а нарочито због овог неочекиваног напада.</s><s>Зато предузму да им се сад љуто освете.</s>
<s>Како је мир с Русијом брзо закључен, крене се већ 1712. године сераскер Ахмет-паша с великом војском (Црногорци веле са 60000) на Црну Гору.</s><s>Али Црногорци су били потпуно спремни за борбу, и паша се послије више узалуднијех напада мораде повући с великијем губицима.</s><s>Овијем Црна Гора доби још већи значај у очима Порте, и она одмах скупи - како Црногорци веле - двапут већу војску, да је покори и казни.</s><s>Године 1714. крене се Нуман[7]- паша Ћуприлић са 120000 војске на Црну Гору.</s><s>Али су Црногорци задали Турцима толики страх, да се турски главни заповједник није надао лакој побједи и поред све своје велике силе, а знајући како је прошао његов претходник, прибјегне лукавству.</s><s>Он понуди Црногорцима повољан мир, и ови то утолико прије прихвате, што су већ били чули с коликом силом на њих иде, и што су били оскудни у праху и олову.</s><s>По његову тражењу пошљу му на вјеру 37 главара да преговарају.</s><s>Али лукавом паши ни на ум није падало да се мири, већ да их лиши њиховијех главара и тако лакше покори.</s><s>Чим су овијех 37 главара дошли у његов логор, он их похвата, и одмах нареди напад.</s><s>Ова пријевара скупо је стала Црногорце.</s><s>И ако су се храбро бранили, морадоше због нестанка џебане, подлећи.</s><s>Турци продријеше до на Цетиње, спалише цркву и манастир, који је Данило обновио, опљачкаше и опустише села и читава племена.</s><s>Један дио народа побјеже у горе да се с женама и дјецом бори на живот и смрт; други побјегоше у приморје, надајући се да код Млечића нађу заштите и склоништа.</s><s>Али на жалост и ту их стигну Турци, исијеку на хиљаде заједно са женама и дјецом и око 2000 заробе.</s><s>Црногорци мисле да су ова недјела Турци починили на Млетачком земљишту у споразуму с Млечанима, али прије ће бити да ови нијесу спријечили ову грубу повреду свога земљишта што су били врло слаби и јако се бојали рата с Турцима.</s><s>То се види и из даљег причања Црногораца да је иста војска која је завојевала Црну Гору продужила пут обалом према Мореји, која је била Млетачка.</s><s>Пошто овако сву земљу унакрст опустоше, попале и опљачкају, напусте је, и Црногорци, који су остали у животу, сиђу с планина, подигну куће и стану живјети као и прије.</s><s>Погранични су Турци истина продужили да сваком згодном приликом упадају у Црну Гору, ако ништа а оно пљачке ради, али су се најчешће с крвавијем главама враћали.</s>
<s>Око 1767. године начини велику узбуну у овијем крајевима неки скитач, по имену Стјепан Мали.</s><s>Једни веле да је био аустријски војнички бјегунац родом из Лике у Хрватској, а други, да је био Крањац.</s><s>Испрва је ишао по Црној Гори као тобожњи љекар, а послије се најми као слуга код једнога човјека у општини маинској (у приморју код Будве), бавећи се и даље лијечењем.</s><s>Одједном објави своме газди као највећу тајну “да је он руски цар Петар III".</s>
<s>Лаковјерни газда повјерује, и стане сваком приликом указивати особито поштовање своме слузи.</s><s>Тако једном кад су били на једној свадби на Његушима у Црној Гори, кад је слуга узео чашу да пије, газда устане на ноге и скине капу.</s><s>Црногорци узму то у подсмијех, и стану збијати шалу и с једнијем и с другијем.</s><s>Познавајући их добро бојицу један упита газду: "Кад таку пошту одајеш слузи, што га нијеси љепше оденуо?</s><s>Ако немаш хаљина, што нијеси дошао к мени да ти позајмим?" Други га подругљиво питаху: "Што га нијеси наоружао?</s><s>Ако немаш мача, што му нијеси припасао једну качну дугу?" Итд.</s><s>Међутим све се више ширио глас како по млетачком приморју тако и по Црној Гори, па и по пограничнијем турскијем крајевима: "Ту је руски цар", и нашло се много свијета који је то вјеровао.</s>
<s>Стјепан се Мали сад сасвим пресели у Црну Гору. - Да не би опет наступио случај да земља остане без поглавара, у Црној су Гори уобичајили да се још за живота митрополитова посвети насљедник му.</s><s>У ово вријеме на челу земље био је митрополит Сава, а за насљедника му био је посвећен Василије.</s><s>Које због дубоке старости, које из жудње за миром.</s><s>Сава је предао управу земље своме насљеднику Василију, и повукао се у манастир Стањевиће, гдје се занимао економијом.</s><s>Василије пак био је тада на путу ван земље, и то обоје добро дошло је било овом скитачу.</s>
<s>Ништа није помагало што је Сава оглашавао Стјепана Малог за варалицу; он је налазио све више присталица, и признали су га чак и за поглавицу земаљског.</s><s>Српски патријарх из Пећи пошље му на дар скупоцјеног коња, због чега је, кад су Турци за то дознали, и сам морао побјећи у Црну Гору.</s><s>Прича о цару у Црној Гори узбунила је свијет и у приморју тако да су се Млечани морали оружјем умијешати.</s><s>У Рисну[8] дође и до крвопролића.</s><s>Један од најугледнијих Ришњана, неки Петар Џаја пошље такође на дар Стјепану Малом оружје и одијело с једнијем писмом.</s><s>Ово је било од толико већег значаја, што је Петар сам био раније у Русији, и зато млетачке власти укоре Петра и још два рисанска капетана (Ћеловића и Корду).</s><s>Ове то толико наљути да дође до оштријих ријечи, и зато их позову у Котор на одговор.</s><s>Кад ови на три позива не хтједоше доћи, пошљу једног мајора са 40 војника да их пошто-пото доведу.</s><s>Капетан је тајио ради чега је дошао, и кад га при повратку, ништа не слутећи, капетани испратише до лађе, намигну он војницима да ову тројицу ухвате и убаце у лађу.</s><s>Ови завичу за помоћ, и Ришњани, који и дан-дањи живе под оружјем, дотрче, и стигну на вријеме те ослободе своје суграђане, а мајор побјегне с лађом праћен ватром из пушака.</s><s>Ради тога млетачка влада би принуђена да узме озбиљне мере.</s><s>Брзо дођоше млетачке ратне лађе под Рисан, и избаце на суво неколике хиљаде људи, и кад неколико позива осташе безуспјешни, нападну варош.</s><s>Али се Ришњани из кућа тако храбро брањаху, да се трупе морадоше повући изгубивши неколико стотина мртвијех (док су од Ришњана пали само један човјек и једна жена).</s><s>Тада позову на вјеру у Котор Корду, тадашњег општинског капетана.</s><s>Кад су га запитали зашто је потукао дуждеву војску, он одговори да они нису били никакву дуждеву војску, већ да је нека незнана војска дошла на варош да је покори, па су се дјеца с њима посвађала и тако даље.</s><s>На тај се начин он одговори, и кад је на посљедње питање: да ли би се тако и за дужда борили, одговорио да би, буде све свима опроштено.</s>
<s>У ово вријеме пошље - како веле по наговору Млечана и Турака - руски двор у Црну Гору једног пуномоћника (у лицу неког кнеза Долгоруког), да народу каже да је Стјепан Мали варалица.</s><s>Кад овај дође, на митрополитов позив искупе се на Цетињу сви главари земаљски (осим онијех из Црмнице, гдје је у једном манастиру боравио Стјепан Мали, и тада ту се бавио), и ту на скупштини буде им објављено да је Петар Ш умро, и да је Стјепан Мали варалица.</s><s>Изгледало је као да је скупштина ово повјеровала, и обећаше једни другима да о Стјепану Малом као владаоцу неће више ништа да чују.</s><s>Али кад сјутрадан пуцање из пушака са сусједног брда објави његов долазак, потрчаше му сви у сусрет, мећући пушке и вичући: "Благо нама данас и довијека!</s><s>Ето нашег господара!" - Дошавши на Цетиње затвори га Долгоруки и митрополит у једну ћелију на горњем поду.</s><s>Стјепана то ништа не збуни.</s><s>Он стаде својим стражарима говорити: "Видите да ме и сам Долгоруки признаје за цара, јер ме иначе не би затворио изнад себе већ испод себе", и друго којешта, чиме све више утврди у Црногораца заблуду да је он заиста Петар III. - Долгоруки видећи да их не може разувјерити, и да су му сви врло одани, напусти Црну Гору не свршивши ништа.</s>
<s>Ови догађаји даду Турцима новога повода да зарате с Црном Гором.</s><s>Слути се не без разлога да су Порту на то подболи Млечани, јер у исто вријеме и они истуре војску дуж цијеле црногорске границе, да би - како се говорило - спријечили прелазак Црногораца на своје земљиште, ако би их Турци побиједили, и да тако са своје стране припомогну да их коначно истријебе.</s><s>Многобројна турска војска нападне Црну Гору с три стране: са сјевера босански паша (од Никшића), с истока румелијски паша (од Подгорице), и с југа скадарски паша (од Црмнице).</s><s>Развише се крвави бојеви.</s><s>Црногорци су се борили као лавови, јер је било бити или не бити; али је турска сила била и сувише велика.</s><s>Како се с млетачке стране с удвојеном пажњом мотрило да се у Црну Гору не унесе никакав ратни материјал, то се брзо показа осјетна оскудица у праху, и Црногорци су се морали борити с онијем што су од Турака отимали.</s><s>Тако су се тукли два мјесеца.</s><s>Турци опустошише и попљачкаше многа села по граници, и продријеше донекле и у унутрашњост, али до Цетиња не могоше допријети.</s><s>Кад наступи јесен, многи се вратише.</s><s>Црногорци кажу да им је у овом боју и сам бог помагао, јер истога дана упали гром барутне магацине и у турском логору на Црмници и у млетачком код Будве.</s>
<s>О Стјепану Малом, због кога се и водио овај рат, мало се што приповиједа у овијем бојевима.</s><s>Само се вели да је подигао према Херцеговини неколико шанчева, који до данашњег дана носе његово име.</s><s>Свакојако није се показао онакав како се хвалисао.</s>
<s>Како су Турци тражили да им се Стјепан изда, а Црногорци нити су могли то учинити, нити онако просто одбити, то реку да је у боју погинуо, и за већу тврђу пошљу им његова коња кога му је поклонио српски патријарх, а њега самога сакрију.</s>
<s>Стјепан Мали владао је у Црној Гори у свему око четири године, и Црногорци су га у свему и свачему слушали и покоравали му се.</s><s>Приповиједају да је стријељао два човјека због крађе, па је метнуо на један камен крај пута из Црне Горе у Котор, којим је сваки дан пролазило много народа, 10 дуката и један сребрњак, и те су ствари мјесецима лежале на свом мјесту, и нико се није усудио да их се дотакне.</s><s>Ипак је својијем држањем за вријеме рата с Турцима много изгубио од свог пређашњег угледа.</s><s>Жалостан је његов свршетак.</s><s>При паљењу неке мине рани се и изгуби очи.</s><s>Док је тако слијеп живио у манастиру, скадарски паша поткупи његова слугу, по рођењу Грка, који га је у болести служио и његовао, да га смакне.</s>
<s>Овај улучивши згодну прилику закоље Стјепана на спавању.</s><s>Затвори собу и рече укућанима да не праве ларму, јер је господару метнуо нешто на очи, па треба у миру да лежи, и да не улазе у собу док се он не врати.</s><s>Кад овај послије више сахати не дође, обију врата, и нађу Стјепана мртва у крви у кревету.</s>
<s>1785. године подигне се опет Махмуд-паша скадарски с великом војском на Црну Гору.</s><s>Учинило му се да је згодна прилика, јер се поглавица земаљски, 1777. године у Карловцима у Сријему посвећени митрополит Петар Петровић Његош, тада бавио ван Црне Горе.</s><s>Ово је по Турке било заиста врло повољно, и паша с великом силом продре до на Цетиње, и спали и опљачка многа села.</s><s>Али како се у овој и иначе сиромашној земљи војска није могла одржати, то је наскоро морао помишљати на повратак.</s><s>Не усуђујући се да се врати истијем путем, упути се, као прије Ћуприлић, преко приморја.</s><s>У Црној се Гори опет поврати стари живот.</s>
<s>У вријеме посљедњег руско-аустријског рата с Турском (1787-1791) Црногорци с аустријскијем мајором Вукасовићем нападну на Турке, и тако поново навуку на себе гњев Портин.</s><s>Пошто је мир с Аустријом закључен, крене се 1796. године Махмуд-паша поново на Црну Гору.</s><s>Био је и други повод рату: што су пограничне нахије престале од овога рата да плаћају Турцима данак, који су дотле плаћали.</s><s>Али Махмуд-паша нађе Црногорце не онако као прије 10 година.</s><s>Међу њима је био митрополит Петар, који их је с крстом у једној и мачем у другој руци лично предводио.</s><s>Тек што је паша ушао у планине, буде са свију страна нападнут, до ноге потучен, и једва се и сам рањен бјекством спасе.</s><s>Охолог пашу, који је потукао султанову војску и о себи мислио да је непобједан, ово јако заболи.</s><s>Жедан освете скупи на брзу руку двапут већу војску, и већ послије три мјесеца поново навали на Црну Гору.</s><s>Али с истом срећом.</s><s>Не само што му војска буде потучена већ и он сам у боју погине.</s><s>Његова глава заједно са сабљом и фишеклијама и данас се чува на Цетињу и показује као знак побједе.</s>
<s>Од овога времена почиње ново доба за Црну Гору.</s><s>Отад почиње њена независност.</s><s>Никакав данак нити је тражен нити даван, и погранични Турци већ се навикоше да на Црну Гору гледају као на туђу државу.</s><s>Како ова независност није призната никаквијем уговором о миру с Портом, већ је стварно сама од себе постала, то су Турци и даље полагали право на Црну Гору.</s><s>Џелалудин, паша босански, који је грозном сјечом и вјешањем успоставио султанову власт у Босни, науми 1821. године да покори и Црну Гору, и пошље једну војску на Морачу.</s><s>Црногорци намамивши је у кланце онијех крајева, нападну је и одрже побједу.</s><s>Познати велики везир Решид-паша, који је покорио Арбанију и Босну, предузме 1832. године да покори и Црну Гору.</s><s>Ове догађаје ћемо испричати по Ранкеу (в. његов Politische Zeitschrift 834. 2. Bd.</s><s>2. Heft).</s>
<s>“Изгледи на успјех били су за Решида врло повољни.</s><s>Стари владика, кога су у по некијем путописима описивали, чувен у цијелој Европи, био је умро 1830. године у дубокој старости.</s><s>За насљедника своје власти оставио је свога синовца, и било је сумњиво, да ли ће се овај умјети исто тако бранити, као што је стари умио.</s>
<s>Чим је савладао Мустафу, Решид позове насљедника Петрова да се покори.</s><s>Он је као обично и пријетио и обећавао.</s><s>Захтијевао је да поглавар Црне Горе изиђе пред великог везира, и он ће га с добријем препорукама послати у Цариград, гдје ће добити кнежевски берат, као што га је добио и поглавица Србије.</s><s>Не хтједне ли то учинити, напашће га страшном војском и коначно уништити.</s>
<s>Али њега пријетње не уплашише, обећања му не поласкаше.</s><s>Одавно има поглавица црногорски већу независност него српски кнез.</s><s>Берат му не треба, док његов народ може бранити своју слободу; а кад то више не могне, неће му помоћи никакав берат.</s><s>Он није држао ни да је потребно да озбиљно одговара.</s><s>Црногорци пак зачуђени оваквим тражењем, смијали су се.</s><s>Турци сад нападну оружјем.</s><s>По заповијести великог везира нови скадарски паша Намик-Али пошље против Црногорскијех кланаца 7000 људи.</s><s>Син пашин их је предводио.</s>
<s>Црногорци су безбрижно чували овце у планинама, и нијесу се ни послије оне опомене ништа спремили.</s><s>Турци навале изненада, и прво село на које су наишли - Мартиниће - нађу готово сасвијем напуштено.</s>
<s>Само 24 човјека била су код куће.</s><s>И ако их је тако мало било, они се одупријеше.</s><s>Десет их изгину, а сви се остали ранише.</s><s>Изгледало је да је бар ово село изгубљено, и већ неке куће бјеху у пламену и неколико људи без оружја похватано, кад стигоше остали људи с планина.</s><s>С брда на брдо одјекну поклич за помоћ.</s><s>Сусједне општине дотрчаше.</s><s>Радован Пуљев, страшни главар овијех крајева, доведе сто људи од Брнице (Bernitza); готово толико исто дође од Лача (?</s><s>Lacse) и од Брајовића.</s><s>Све је то истина било мало, али ипак у онакијем брдима довољно да се отпочне крвава борба.</s><s>Скадарски паша пропаде, јер га изневјерише његови Арбанаси; Бошњаци бише побијеђени, јер се раздвојише.</s><s>Црногорци, ма колико да су били мали бројем, нарочито у овијем селима, били су сви као један човјек.</s><s>О издаји није било ни помена.</s><s>И овај пут пошло им је за руком да отјерају Турке.</s><s>Турци одведоше собом заробљенике, али Црногорци показаше 50 одсјеченијех глава.</s><s>Али овом храбром народу није било доста што су се одбранили од непријатеља; они су хтјели да се освете.</s><s>Једно од племена - Кучи - нападе турско село Тузе, и врати се тек пошто га је опљачкало и попалило.</s>
<s>Али и Намик-паша није се тако брзо задовољио.</s><s>Рат поче на цијелој граници.</s><s>На по неко село нападали су Турци али су увијек били одбијени.</s>
<s>Можемо рачунати да се ови ратови бар од 1604. године тако понављају.</s><s>Још тада је био један паша у Скадру, који, кад му је одбијен уобичајени дар, продре у Љешкопоље и опустоши неколико села.</s><s>Како су му онда његовог ћају и нешто људи побили и срећно се одбранили, тако су стољећима често морали чинити!</s><s>Колико ли су пута на својим шанчевима подизали олтаре, и кад је пред њима свештеник клечећи вршио службу божју, морао је носити опасан мач, да би могао скочити на одбрану, ако би био нападнут.</s><s>Колико ли ће пута то и убудуће морати чинити.</s>
<s>И тада би велики везир још један општи и силан напад против њих предузео, да није избио мисирски рат.</s><s>Султан се надао да ће му и Азију утврдити онај који му је Европу потчинио; он посла Решида и његову побједоносну војску против Ибрахима.</s>
<s>У почетку овога стољећа добише Црногорци неочекивано новог непријатеља на западној страни - Французе.</s><s>И поред свијех похвала, које Црногорци и данас одају француској управи, и поред свијех обећања и пријетњи, они се с њима не могоше сложити.</s><s>Иако су закључили праве уговоре о миру Црногорци никако не могоше пристати да приме француског конзула у своју земљу, већ штавише помогоше Русе и Енглезе да их побиједе, и отјерају из њихова сусједства.</s>
<s>Завршавајући овијем опис ратне историје црногорске, сад да видимо какав им је.</s>
<s>IV Начин правитељства</s>
<s>Цијени се да у Црној Гори има на 100000 душа са 15000 пушака.</s><s>У Црној Гори има трагова свијех облика управе, па и опет је ово у Европи можда једино друштво људи које нема никаква правитељства у правом смислу те ријечи.</s><s>Ја ћу то покушати да пространије изложим, па нека читатељи пресуде да ли је тако.</s>
<s>Највећа је личност међу Црногорцима митрополит или владика.</s><s>Њему се обраћа ријечима: "Свети владико"; а иначе у међусобном говору зову га и господар.</s><s>Његова је обична титула: владика црногорски и брдски; често се уз ријеч владика додаје: и управитељ, У јавним пак духовним актима поред ове има титула: митрополит скендериски (скадарски пашалук) и приморски.</s><s>Вијала у горе поменутом опису путовања по Црној Гори неправо каже "да је ова титула самовласно узета".</s><s>Она је историјска, јер се повлачи још из оног доба када су претходници црногорскијех владика заиста били духовни пастири тијех крајева.</s><s>Познато је да има више такијех случајева.</s><s>Особито римске владике често носе титуле такијех крајева, гдје се данас о њима ништа не зна.</s><s>Није тако с црногорскијем владикама.</s><s>Они су до нашијех дана управљали духовнијем пословима у приморју од дубровачке области до турске границе.</s><s>Скоро све данас живе тамошње попове рукоположио је, прије пет година умрли, владика црногорски Петар, и до 1808. године он је рукополагао попове и за Далмацију, као што је то речено у Wiener Jahrbьcher (г, 1826). - Изгледа да су Млечани промијенили доцније своју политику према Црној Гори, јер су увидјели (као и друге с турском граничне државе) корист за себе од једног таког народа, и радо су остављали црногорском владици вршење духовне власти, што су много држали до тога што су Црногорци с приморцима били сродни вјером, језиком итд.</s><s>Откако су Французи заузели ове крајеве, црногорски је владика изгубио то право, јер се, као што је речено, није могао с њима сложити у политици, и они му забране да врши дотадашњу духовну власт у тијем крајевима. (Доцније су Французи наименовали нарочитога владику за Далмацију и Боку).</s>
<s>Као што смо видјели почетком 16. стољећа уведена је с митрополитом Ђерманом духовна управа (теократија) у Црној Гори, а од митрополита Данила прешло је ово достојанство у насљеђе на породицу Петровића из племена Његуша у катунској нахији.</s><s>Од овога времена владика је имао права да из своје породице изабере себи насљедника.</s><s>Садашњи црногорски владика сједи на Цетињу, као и његов претходник, оснивач духовне управе.</s><s>Откако су Турци 1623. године спалили манастир који је подигао Иван Црнојевић, сједили су митрополити понајвише на планини Ловћену или на његовој источној страни у љетњиковцу Иванову, или на југозападној страни у манастиру на Стањевићима, и по другијем мјестима с ове стране.</s><s>Народне скупштине с митрополитом окупљале су се увијек на Цетињу.</s>
<s>Посљедњи владика Петар (умро 18. октобра 1830. г.) живио је у Стањевићима док се нијесу појавили Французи у Котору и Будви.</s><s>Како он, као што је речено, није био добро с Французима, а тај манастир је био удаљен од Будве само неколико сахати, то се он, бојећи се да га Французи као папу не ухвате и одведу у Француску, пресели на Цетиње.</s><s>На Стањевићима остане само толико људи, колико је било потребно да обрађују поља и воде економију.</s><s>У најновије вријеме, а особито од смрти владичине, аустријска влада полаже право на Стањевиће, али Црногорци протестују против тога. - Оба манастира о којима је ријеч, далеко изостају иза обичнијех манастира у Србији и у Сријему; и сам владика живи врло просто, да не речем сиротињски.</s><s>Његови главни и готово једини дохоци су од земље коју је завјештао Иван, од манастира Стањевића и неколико другијех у околини Будве, и од удјела у добитi од риболова на Скадарском језеру.</s>
<s>Осим владике свака нахија има једног сердара, а свако племе једног војводу, кнеза и барјактара, и сва ова звања су насљедна у некијем породицама.</s><s>Осим овијех има у сваком племену знатнијих људи који уживају неки углед и зову се главарима.</s>
<s>Поред владике био је до 1832. године и свјетовни поглавар, који се звао гувернадур.</s><s>И ово звање било је насљедно у породици Радоњића из племена Његуша.</s><s>По свој прилици ово је звање у Црној Гори одскора, али кад је и како је постало, не зна се.</s><s>[9]</s>
<s>Посљедњи гувернадур протјеран је заједно са породицом поменуте године (1832) из земље, јер је оптужен да је покушао послије смрти владике Петра да себи присвоји и духовну и свјетовну власт.</s>
<s>Али сва ова звања, која лијепо звуче, у Црној су Гори просте титуле и ништа више.</s><s>Ниједно није скопчано с каквијем дохотком, нити даје икаква права над другијем Црногорцима.</s><s>Овдје влада највећа једнакост којој равне можда нема у цијелом свијету.</s><s>И најсиромашнији може свакоме одговорити: "Ја нијесам ни мањи од тебе ни од горега рода."</s>
<s>Ако Црногорац за дан убије десет људи, нико нема права да га за то ухвати и затвори.</s><s>Ни владика то не може никоме наредити; он може само ово или оно савјетовати на основу вјере, и пријетити вјерским казнама.</s><s>Није риједак случај да даровима мора придобијати за своје мишљење људе од већег утицаја.</s>
<s>Ради договора о јавнијем пословима скупљале су се скупштине како у појединијем племенима и нахијама, тако и из цијеле земље на Цетињу.</s><s>Али и ту је сваки, нарочито ако је био из јаке породице, против стотину гласова могао рећи: "ово или оно ја нећу", из простог разлога, што му се то није свиђало; или могао је и обећати, а послије не водити рачуна да ријеч одржи.</s>
<s>Ништа није лакше него Црногорце наговорити на рат - једно стога што су с оружјем одрасли, и што им је рат пријатно занимање као и друго; и друго због пљачке.</s><s>Они су за њом тако пожудни да и имућан човјек, само да би какву ситницу упљачкао, излаже свој живот очигледној опасности.</s><s>Како је међу њима немогуће завести строгу послушност ни у рату, то се не може очекивати од Црногораца таквијех успјеха у нападу, као што су у одбрани толико пута показивали велику храброст, неустрашивост и потцјењивање живота.</s>
<s>Међусобне свађе обично расправљају судом, који завађене стране по свом нахођењу бирају.</s><s>При избору судија гледа се само на личност, на његову рјечитост и памет, а да ли ће он бити нпр. из племена онога с којим је у свађи, на то се ништа не гледа; Црногорац се не боји, да ће му криво пресудити.</s><s>У осамнаестој српској народној пјесми у 3. књизи пјева се о распри због диобе насљедства међу потурчењацима на Ободу, и како су позвали за судије да им пресуде хришћане из Црне Горе и приморја.</s><s>Иако је то поетски опис, узет је вјерно и истинито из живота народног.</s><s>[10]</s>
<s>Ни одијелом ни начином живота не разликују се главари од осталијех Црногораца.</s><s>Ни сам отац и браћа владичина не одликују се ношњом од другијех.</s><s>Једина права главара била су да сједе у челу софре и први да пију; да се узимају за судије при распрама, зашто су им завађене странке плаћале награду; да руководе вијећањима на скупштинама, али и у рату да су на челу војске и примјером и рјечитошћу да је на борбу подстичу. - У Црној Гори рјечитост има врло велики значај.</s><s>Један главар без ње није ништа.</s><s>И најсиромашнији и најнезнатнији може се помоћу рјечитости умијешати међу главаре, и цијела ће га нахија слушати.</s>
<s>Као год што Црногорци не трпе никога да им заповиједа и држи их у стези, исто тако неће да плаћају никакав данак.</s><s>Садашњи владика покушао је да уведе да свака кућа плаћа 2 фор. ср. ради покрића најпотребнијих јавнијех издатака, и да о томе данку сам народ води рачун, али није могао.</s><s>"Ако ћемо плаћати данак - говорили су људи - дајимо га Турцима, па се не морамо с њима бити." Два су узрока што су Црногорци добили овако чудно појимање о данку.</s><s>Прво што је раније у Турској само раја плаћала данак, а не и Турци, па су хришћани мислили да и они не би плаћали да имају своје царство и управу; и друго, док су раније плаћали Турцима данак, владике и други главари да би их подстакли на ослобођење говорили су им да је плаћање данка једна срамота.</s>
<s>Кад овако, као што смо показали, у Црној Гори нема никакве власти, која би заштићавала од насиља и неправди, то је сваки остављен самом себи, и зато је овдје крвна освета постала света дужност.</s><s>Не само најближи сродници већ читава села, племена и нахије осјећају дужност које се не могу одрећи, да освете убиство или увреду свога човјека.</s><s>Ако неко из једне нахије убије кога из друге, нахија убијеног каже: "Та нам је нахија дужна једну главу, и тај ће дуг несумњиво платити." Исто је то ако се у једној нахији деси убиство између два племена, и исто тако између два села истог племена, и између породице истог села све до најближијех крвнијех рођака.</s><s>Тако нпр. ако би од два брата један убио свога оца, то би други био дужан да смрт свога оца освети на свом рођеном брату.</s><s>Такав дуг мора се платити (главом или новцем) макар послије сто година.</s><s>Рођаци имају обичај да крваве хаљине убијенога чувају, и износе их пред своје да би их подстицали на освету.</s><s>Ово нарочито чине матере малољетне дјеце, да им их, кад одрасту, покажу.</s><s>Приповиједају многе случајеве да старјешина породице и на смртној постељи оставља као аманет извршење освете.</s><s>Ако неко из једне општине убије неког из друге у некој трећој општини, то општина убијенога ступа у крв не само са другом него и с овом трећом општином што је допустила да се убиство изврши.</s><s>При освети кривац се много не тражи, већ први који падне шака из те нахије, племена, села или породице мора то платити.</s><s>Само освета не смије бити мања од увреде, штавише, уколико је ова већа, утолико је већа част за осветника.</s><s>Ако је кривац какав незнатан човјек, то се на њему освета нарочито не врши; већ се за то бира каква угледнија личност.</s><s>Има истина стари закон да се освета не врши, ако се неко ухвати у крађи и буде убијен; али се то не држи, већ се обично свети и највећи зликовац, и најнезнатнија личност исто као какав сердар или најчеститији поп.</s><s>Често се на жалост дешава да кад један човјек овако падне као жртва освете, његови теже да га опет освете, и тако даље.</s><s>Зато су неке нахије, племена, села и породице годинама у завади.</s><s>Некад се та завада састоји у томе што се чувају од свога противника; а некада се изводи прави грађански рат, тако да се на стотине људи данима између себе бију, једни другима пале и руше куће и друге зграде, отимају стоку, сијеку воћке, уништавају плодове, усјеве, изворе и бунаре; само се штеде цркве.</s><s>Тако једно убиство често повуче за собом педесет до сто другијех. - Ако се види да је једно јаче племе надвладало слабије и хоће да га уништи, тада се умијешају друга племена да заштите слабије.</s><s>Уосталом због тога се још одавно мања племена и села међу собом удружују, да би се у даном случају изједначили с већима.</s><s>Ако се деси да неко из мање породице убије неког из велике, то се некад догађа да се рођаци из страха одреку убице, и да би били на миру морају при том нешто платити.</s><s>Тада је само убица изложен освети и принуђен је да бјежи.</s><s>Он обично оде у другу општину.</s><s>Дешава се некад и то да онај који има право и дужност да се освети, ако је из слабе породице, а кривац из јаке и у сусједству, побјегне у другу општину и отуда гледа да се освети. - Често се за неки одређени рок утврди мир, нарочито ако нпр. завађене општине имају заједничке њиве, или у сусједству, да би их могле обрадити.</s><s>Ако је једној страни више стало до мира него другој, то та страна мора другој нешто за то платити.</s><s>Кад нападне спољни непријатељ, мир сам по себи настаје за све унутрашње заваде.</s><s>У свима овијем крвавијем завадама жене не узимају никаква учешћа; оне могу без икакве опасности и у свима приликама ићи куд год хоће.</s>
<s>Ако се непријатељске општине или породице уморе да живе у свађи, или ако се по тражењу једне или друге стране умијеша неко трећи (а на првом мјесту владика држи да му је то дужност), онда се приступа мирењу.</s><s>Обје стране изаберу судије, који пажљиво изброје мртве и рањене, као и другу почињену штету, упореде све и оној страни, која је горе прошла, друга страна мора дати новчану накнаду.</s><s>Глава се обично цијени 132 дуката, 4 цванцика и 1 пару, која се располови и једна половина привеже на уговор о миру.</s><s>Одсјечена рука или нога и друга рана од које се остаје немоћан за тежи рад, цијени се половину главе, друге ране су сразмерно јефтиније.</s><s>Необична је хладнокрвност којом говоре парничне стране заступајући своју ствар.</s><s>Може ту бити на стотине људи, никад говорника не прекидају; не прекидају га ни онда кад он, као шо се често дешава, то прекидање изазива питајући: "Зар није тако, браћо?" Или; "Зар није овако било?" Тек кад сврши свој говор, и пошто на изрично питање противне стране изјави да је све казао, почне један од друге стране да говори.</s><s>При оваком мирењу износе се често ствари од прије сто година, и које се само по предању знају.</s><s>И не може им се тачно одредити вријеме кад су учињене, ја ћу овде споменути примјера ради само један случај.</s>
<s>Приповиједају да је недавно у приморју (код Котора) у оваком случају једна општина тражила од друге 50 дуката, што је једна њихова дјевојка, која је ишла кроз њихово село, била псована од млетачкијех војника, а они се нијесу за њу заступили.</s><s>Да би дознали кад се то догодило, запитају најстаријег човјека у селу, старца од близу 70 година, шта он о томе зна.</s><s>Он им одговори да се опомиње како је у раној младости слушао да се о томе говори.</s>
<s>Оно што се не може доказати мора се утврдити заклетвом.</s><s>Особитијем начином врши се ово заклињање.</s><s>Сви који треба да се закуну, сједну по реду у цркви, а противна страна остане стојећи.</s><s>Један од њих који је добар говорник ступи с крстом у руци и пољубивши га пружи га према онима што сједе, и стане их овако проклињати, ако су криво говорили, нпр.: дабогда вашу дјецу не подигли; дабогда вам се скаменило сјеме у њиви, плод у стоци, дјеца у женама; дабогда вас губа разгубала, а сваки човјек бјежао од вас; дабогда никаке среће не имали итд. а они што сједе непрестано вичу "амин".</s><s>Противна страна има право тражити не само колико се људи мора заклети него и који то треба да буду.</s><s>Често се одређује и колико дјеце родитељи треба да доведу и поред себе метну.</s><s>Да би читатељи добили јасну слику овога колико особитог толико и занимљивог обичаја заклињања, нека ми допусте да прикажем неке случајеве које сам сам својим очима гледао и ушима слушао.</s><s>Отприлике прије три године служило је једно момче из племена Грађана (у ријечкој нахији) у једнога сељака у Паштровићима у приморју.</s><s>Кад је једне ноћи спавао с оба газдина сина у некој згради у пољу, појави се ватра и он погине, а оба сина газдина се спасу.</s><s>Аустријске власти из Будве прегледају мртваца и не нашавши никаква узрока да посумњају друго што, него да је случајно у пламену погинуо, одмах га сахране.</s><s>Пошто је сахрањен, дођу његови саплеменици, откопају га, узму му главу и однесу са собом у Црну Гору, и објаве да је намјерно лишен живота, и да су им Паштровићи дужни једну главу.</s><s>Паштровићи нијесу могли мирно обрађивати своја поља, јер је сваки био у опасности да изгуби главу.</s><s>Кад им се досади тако у страху живјети, затраже да се мире.</s><s>Изасланици оба племена састану се на Цетињу и послије обостраног испитивања и разгледања полуспаљене лобање, која је била разбијена по свој прилици од камена којим је зграда била покривена, буде одлучено да одређеног дана дођу на Цетиње 24 Паштровића са дванаесторо дјеце, да се куну, да је човјек изгубио живот без њихове кривице.</s><s>У случају да на то не пристану, дужни су за убиство платити једну главу, и још половину више, што су га тако спалили.</s><s>Паштровићи се закуну, и свађа престане. - Други случај десио се у исто доба.</s><s>Један човјек из једног племена нађен је мртав близу једне куће другог племена.</s><s>Његови саплеменици одмах објаве да је убијен, утолико прије, што су, веле, на лешу нашли и друге знаке повреде.</s><s>Али људи из ове куће и њихови саплеменици кажу да је он хтио да убије псето, и случајно себе погодио.</s><s>Племе убијенога с овијем се не задовољи.</s><s>Оно је још раније било дужно једну главу другом племену, и хтјело је новијем тражењем да одужи стари дуг.</s><s>Да би се утврдило која је страна у праву, морало се по тражењу противне стране племе убијенога клети да је њихов човјек заиста убијен од другог племена. - Из овога се примјера види да се људи некад куну и ако нијесу сигурни (што је често и немогуће) да су у праву, већ просто то чине на вјеру и повјерење другијех људи.</s><s>Због тога главари, а особито попови прво позову у цркву оне људе по чијим се исказима заклетва полаже, и објасне им важност заклетве и опомену их да лажју не губе спас душе и кажу праву истину.</s><s>Тек послије тога приступа се заклетви. - Ти су људи у првом случају били вазда са синовима, а у другом они који су погинулог гола видјели и разгледали.</s>
<s>Може овај начин заклетве и доказивања кривице или невиности и изгледати необичан, али се не може порећи да је овај обичај и потребан и користан због особитијех прилика у Црној Гори, јер су њиме многа зла прекраћена.</s>
<s>На свршетку измирења стану обје стране једна према другој, и један судија, који није у ствар умијешан, приводи једног по једног с једне стране к једном по једном с друге стране да се пољубе.</s><s>При томе се нарочито пази да се пољубе једнак с једнакијем, тј. најбујнији с најбујнијим, мирнији с мирнијим.</s><s>Вршећи то он извади сваком иза појаса пушку или велики нож, метне све оружје на гомилу, и врати сваком своје кад обје стране исплате судијама награду, која се обично с главном ствари утврди и објави.</s><s>Послије тога добију стране писану пресуду (акт измирења) на коју се, као што је речено, о конац објеси пола паре, и коју обично владика потврди.</s>
<s>Теже је и с много је више формалности скопчано мирење породица и појединијех људи.</s><s>При мирењу читавијех општина не гледа се много ни на убицу ни на осветника; општа ствар потискује личну.</s><s>Страсти које при мирењу људи ствар отежавају, не узимају се у обзир при мирењу општина.</s><s>Цијена је глави истина утврђена и позната, али због частољубља није увијек лако увријеђену страну привољети да се примањем новца измири за изгубљену главу.</s><s>Штавише често се дешава да положени новац годинама лежи код каквог посредника, и сваки пут, кад се увријеђеном понуди, он одговара да за новац не продаје главу свога брата, сина итд.</s><s>Понекад увријеђени тражи преко тога као погодбу за измирење и даре, које знају да им противна страна и поред најбоље воље не може дати, нпр. какву хаљину од овога, или комад оружја од онога (као што је у 23. и 24. народној пјесми 4. књиге Бан Задранин тражио је од Вука Анђелића између осталога три коња турскијех јунака[11].</s>
<s>Значајан је обичај да убилац уз измирење моли противника да му буде крштени кум.</s><s>То је свакојако једно због тога да би га лакше на мирење приволио, а друго да би од дотадашњег непријатеља начинио искреног пријатеља.</s><s>Понекад по више дана узастопце иду жене, дванаест на броју, с малом дјецом у колијевкама, и куме га богом и светијем Јованом да се измири.</s><s>На завршетку кад се измирење сврши обично мора убилац појавити се на кољенима пред увријеђеним, с убилачкијем оружјем о врату и закумити га богом и светијем Јованом да му опрости.</s><s>Увријеђени га подигне, скине му с врата оружје (које остави на страну, и послије обично задржи себи), пољуби га и каже да му прашта.</s><s>Од тога тренутка престаје свако непријатељство, и дотадашњи противници често постану таки пријатељи какви можда никад не би били да није било међу њима овог непријатељства.</s>
<s>Свако овако измирење завршава се заједничком гозбом о трошку убилчеву заједно с посредницима обију страна.</s><s>Често се дешава да они који су прије с крајњим упорством противили се измирењу, и сваки приједлог охоло одбијали, или немогуће услове постављали, кад су на измирење пристали, одмах послије тога све су куму поклоњали.</s><s>Уосталом при oвакијем случајевима није се плаћање увијек у готовом новцу чинило, већ су примали и друге ствари, а нарочито оружје, које су прилагали и пријатељи и рођаци кривчеви, а противна страна примала је често у двоструку и троструку вриједност.</s>
<s>Иако из другијех обзира, али у Црној се Гори исто тако чувају да не изврше убиство, као и у осталој просвијећеној Европи.</s><s>А то је зато што се крвна освета врло строго примјењује, па не само што је убичев живот у сталној опасности него је он и јако стијешњен у раду и кретању, и ако му пође за руком да се тога ослободи, мора у сваком случају добро платити.</s><s>Зато кад се у друштву посвађају, и кад се у свађи прихвате оружја, сви, особито старији и паметнији, повичу: "Не у крв, бог ти и свети Јован!"</s>
<s>Без сумње и ради крвне освете Црногорци много држе (више него Срби у Србији) до тога да се зову по имену породице.</s><s>Они се зову не само по очеву имену и по имену породице већ и по имену племена, нпр. Саво Марков Петровић Његуш.</s><s>Ако би сад неко овога убио, убилац би био дужан крв не само рођацима сина Сава и његова оца Марка већ и цијелој породици Петровића и племену Његуша.</s><s>Ако племе има гране са нарочитијем именима, као нпр. што се Цетиње дијели на Бајице и Доњи крај, то се и оно додаје; нпр. Ђико Милов Мартиновић Бајица Цетињанин.</s>
<s>Није никако чудо што у оваком безвлашћу које влада у Црној Гори нико неће ни корака учинити без оружја.</s><s>И све домаће послове (као ношење воде и дрва) Црногорац врши с пушком и ножем за појасом и никад без дуге пушке о рамену.</s><s>Дјеца од десете године почињу носити оружје, и пушка је увијек пуна са зрном (друкчије се у Црној Гори и у Турској и не носи).</s><s>Становништво се једне општине само броји бројем пушака (људи који могу носити оружје).</s><s>Женске оружја не носе, али ипак су ми причали да је једна дјевојка у Пиперима осветила свога брата, и од тада није оставила оружја.</s>
<s>Свако ће без даљег разлагања признати да овако стање никако није угодно, нити му се може завидјети, већ штавише да је врло жалосно.</s><s>То су увидјеле и црногорске владике, нарочито они из новијега времена, и жељели су да то стање поправе.</s><s>Од свију највише је на томе радио скоро преминули владика Петар.</s><s>Одмах послије побједе над Махмуд-пашом, кад је тиме обезбијеђена црногорска независност, мислио је он на уређење најпотребнијих основа за грађански поредак у земљи.</s><s>Он је сам саставио нешто закона, трудећи се да га што је могуће више доведе у склад с навикама Црногораца.</s><s>Он се трудио да у свакој нахији уведе неку врсту жандармерије под турским називом кулук, и од најугледнијих главара да састави врховни суд земаљски.</s>
<s>Али као што су од вајкада и свуда сви покушаји преображаја наилазили на тешкоће, тако је и овај човјекољубиви и патриотички владика наишао на највеће препреке, и ништа није могао учинити.</s><s>Али и сами покушаји ријетко су кад без икакве користи, а владика није био човјек кога су тешкоће могле брзо одвратити од његовијех намјера.</s><s>Он је непрестано чинио све нове покушаје да оствари своје просвјетитељске планове, и врло је могуће да би напосљетку и успио, да бог није друкчије одредио.</s><s>Дође смрт и учини крај овом неуморном владичину раду, који би за Црну Гору био од неоцијењене користи.</s><s>Заиста је вриједно коју више рећи о посљедњим данима овог знаменитог човјека.</s>
<s>У октобру 1830. године он је осјетио да јако слаби, и позове угледније земаљске главаре к себи на Цетиње.</s><s>Он им објави да је његов последњи час дошао, и препоручи им слогу и добру вољу за увођење законског поретка.</s><s>Затијем им препоручи свога насљедника, сина једнога од своје браће, коме је тада било једва 18 година, и који је још носио свјетовне хаљине.</s><s>Закле све Црногорце како усмено тако и писмено у своме тестаменту да на његову ковчегу ухвате вјеру да ће држати мир међу нахијама, племенима, селима, породицама и између појединијех људи за шест мјесеци, да би за то вријеме могли провести унутрашње уређење, и навикли се на промјену управитеља.</s><s>Пошто је све уредио и по закону се припремио за смрт, 18. октобра послије подне огрије се у кујни (јер на другом мјесту у кући није било ватре), и уђе с главарима у своју ћелију, гдје је као прави пустињак живио, легне на постељу и разговарајући се издахне мирно, без болова и боловања.</s><s>Било му је преко 80 година.</s>
<s>Одмах сјутрадан главари обуку његова насљедника у свештеничко одијело и са покојниковим штапом у руци прикажу га народу као новог управитеља на гувну Ивана Црнојевића.</s>
<s>Тек што се вијест о смрти владичиној разнијела, навале на Цетиње Црногорци са свију страна да се исплачу и искукају на ковчегу владичину, кога су као свеца[12] поштовали, и који је њима пола стољећа тако мудро и тако сретно управљао.</s><s>По завјету владичину остављеном у тестаменту утврде мир у цијелој земљи и за већу тврђу братски се изљубе у цркви на ковчегу његову представници нахија, племена, села, породица као и поједини људи.</s>
<s>По допуштењу Мустафа-паше скадарског дође владика призренски на црногорску границу и рукоположи младог насљедника у чин јерођакона, јеромонаха и произведе га за архимандрита.</s><s>Свјетовно име било му је Радоје, а у калуђерству доби име свога претходника - Петар.</s><s>Тек 1833. године посвећен је за владику у Петрограду (6. августа).</s><s>То је човјек талентован, велики патриота и врло образован; свакојако то је најученији владика кога су Црногорци икад имали.</s><s>Он је већ дао неколико пјесама које ни у чему не уступају другима што их има у новијој српској поезији.</s><s>По спољашњости то је можда највиши и најљепши човјек у Црној Гори, а Црногорци висином раста не уступају можда ниједном народу у Европи.</s>
<s>С чврстом вољом прихвати нови управитељ цивилизаторске планове свога претходника, и у прољеће 1831. године коракнуло се знатно напријед.</s><s>По наређењу умрлог владике мјесто пређашњег врховног суда састављен је сенат од најугледнијих главара, а мјесто кулука - гвардија од 135 људи.</s><s>Још се прикупљало 15 перјаника из разнијех нахија на службу владици и сенату.</s><s>Сенат је имао да врши највећу власт у земљи, гвардија да расправља ситније спорове (о већима да извјештава сенат) и да води бригу о извршењу сенатскијех заповијести и одлука.</s><s>Сенаторима је одређено 80 фор. ср. годишње плате, и брашна за хљеб; члановима гвардије само по 60 фор. ср. а перјаницама нешто више, јер су службом одвојени од својијех кућа.</s><s>Али је сад хтио сваки да добије по једно тако мјесто, а зато је одлучено, да се сва ова мјеста сваке године замјењују новијем људима.</s>
<s>Тако је бар нека врста владе основана, и њен је први посао био да измири дотадашње заваде, а будуће кривце сенат да кажњава.</s><s>И заиста један је лопов објешен, а један убилац стријељан.</s><s>Иако су се послије овога убиства и други злочини умањили, ипак се појаве нове тешкоће за право вршење власти.</s><s>Прво зато што су се општине противиле да своје кривце издају.</s><s>Њима се штавише чинило срамота да туђијем људима допусте да кривце међу њима траже и силом хватају.</s><s>Они су више били склони да га штите, него да га издају.</s><s>И друго, није било могуће све старе заваде измирити.</s><s>Ово је било утолико теже што се од увријеђеног тражило да се одрече крвне освете без дотадашњег начина мирења новцем итд.</s><s>Против овога су се нарочито бунили Црмничани.</s><s>Они мало по мало одбаце све нове уредбе и сасвијем се врате пређашњем начину живота, што толико наљути владику да силом своје духовне власти одлучи неколико племена од цркве.</s><s>Ја сам о овоме прошлога љета разговарао с неколико најугледнијих главара ове нахије, и готово једногласно су ми рекли: "Кад би владика к њима лично дошао, они као поуздано држе да би тиме све заваде, осим можда двије-три породице, биле умирене, и да би се и код њих као и по осталој Црној Гори могле увести поправке.</s><s>Онај мали број породица које се још устежу да приме измирење које се од њих тражи, нека слободно одмах одлучи од цркве, па ће они онда несумњиво сами одмах тражити измирење." Према оваквом расположењу вјероватно је да ово упорно одупирање неће дуже времена трајати, и можда је већ за ово годину дана и Црмница приступила новом поретку.</s>
<s>С убицом се овако поступа.</s><s>Како општина неће да га ухвати и преда, још мање допушта да га сенат тражи и хвата, то га је немогуће добити у руке.</s><s>Напосљетку се толико успјело да општина допусти да се његова кућа може разорити и спалити, а стока (у понајвише случајева једино имање Црногорчево) узети у глобу.</s><s>Тиме се његови рођаци ослобођавају од крвне освете противне стране; сам пак кривац искључује се из друштва, и свак га може без одговорности убити.</s><s>Његову стоку дијеле међу собом извршиоци сенатске одлуке.</s><s>На Цетињу то врше сами сенатори са својијем перјаницама, а у удаљенијим племенима гвардија.</s><s>Иако се за извршење пресуде многи намећу, и главари као и остали, ипак подуже траје док се први корак учини, и кућа заиста почне рушити.</s><s>Сваки се боји да он буде први.</s><s>На Цетињу се десио случај да је извршење једне такве пресуде одгађано од дана до дана читаву недјељу, што нико није хтио почети без владике и његова личног позива.</s>
<s>Кад се убица овако лиши куће и имања, он само с оружјем, као какав разбојник, тражи какво склониште, гдје мисли да ће бити безбиједан.</s><s>Понеки побјегне у Турску, а за њим каткад оде и породица му.</s><s>Иначе жена и дјеца, ако их по несрећи има, мора тражити склоништа код најближих рођака.</s>
<s>Лишити овако невину жену и дјецу крова, имања и свачега најпотребнијег за живота свакојако мора изгледати као највеће варварство.</s><s>Али кад се узме наум да се само на овај начин може спријечити много највећијех зала у будућности, и да се само овако могу поставити основи културног поретка потребног за свако друштво према садашњем времену, то се мора зажмурити и преко срца одобрити и оваке мјере.</s><s>Кад би било могуће добити у руке кривца, то би он својом главом платио учињено убиство, његова би породица остала мирна у кући и на свом имању. - На Цетињу су прошле године погубили два кривца, али начин на који је то извршено, прави је црногорски.</s><s>Ради тога се искупило више стотина људи из разнијех нахија и племена, и сви су одједанпут опалили из пушака на кривце, и то само због тога да не би рођаци и саплеменици могли доцније казати овај је или онај је нашега Н. убио.</s><s>Вриједно је рећи и како је испало ово стријељање.</s><s>Иако је овако велики број људи пуцао, иако је било кратко растојање, гдје тако вјешти стријелци никад не би промашили, само је један пао мртав, а други је само рањен.</s><s>Како се сматрало да је пресуда извршена, он се извидао и остао у животу.</s><s>Како у овако заједничком извршивању пресуде нема никакве опасности од крвне освете, то овај случај може послужити као доказ да Црногорац, иако је тако жудан освете за увреду не убија радо, ако не мисли да је то дужан учинити.</s>
<s>Друге кривице и грађанске спорове пресуђује како сенат и гвардија, тако и изабрани суд по старинском обичају.</s>
<s>Главне су кривице послије убиства крађе.</s><s>По старом црногорском обичају лопов мора седмоструко платити украдену ствар (у Србији само двоструко, једну цијену ономе чија је ствар, и једну држави).</s><s>Необичан је (као и све у Црној Гори) начин како се лопов тражи.</s><s>Кад је неко покраден, он објави на све стране шта му је украдено и колико ће дати ономе ко му лопова пронађе.</s><s>Ако неко трећи зна лопова, он се не јавља одмах, већ пошље лопову четвртог, који му каже да неко зна да је он то и то украо, већ нека похита да се са покраденим изравна.</s><s>Ако лопов види да је заиста ухваћен, он одмах похита те се с газдом покрадене ствари измири.</s><s>У томе случају може украдена ствар доћи газди у руке, а да ни лопов ни он не знају ко је проказао, јер проказивач обећану награду добије преко свога посредника.</s><s>Ако је осумњичени лопов невин, или ако мисли да се његово дјело не може открити, или ако се узда у своју јаку породицу итд., он одриче и неће о томе ништа да зна.</s><s>У таком случају покрадени повећа обећану награду проказивачу.</s><s>Ако је проказивач сигуран за лопова, он му преко свога посредника понови поруку.</s><s>Ако овај и опет стане одрицати, обећана се награда опет повиси, и то се често три и четири пута чини, тако да обећана награда некад пријеђе вриједност украдене ствари.</s><s>Напосљетку, ако лопов и даље одриче, мора се проказивач јавити и пред лоповом своје тврђење доказати.</s><s>Ако докаже, лопов мора платити поред уобичајене накнаде за ствар, још и све остале трошкове; а ако не докаже, и осумњичени лопов се оправда, то мора он место њега сносити трошкове.</s><s>Проказивач се српски сове сок, његов посредник сокодржица, а обећана награда соџбина.</s>
<s>Крађа с обијањем и напада на куће (као што се нпр. у Србији под турском владом често догађало) у Црној Гори нема никако.</s><s>То би било веома тешко и извести, једно, што је свако готово стално под оружјем, и друго, што су честе куће, па и на најмањи знак дотрче сви људи.</s><s>И природа земљишта јако томе смета, што су насеља понајвише постављена на такијем мјестима да чине природно утврђење и може им се прићи кроз поједине тјеснице између стрменитијих стијена.</s><s>Зато је при такој узбуни нпр. кад опазе лопова уобичајени поклич: "Ко је витез на ждријело!" И заиста обично, чим се таки поклич чује, више људи полети на ждријело, него онамо одакле поклич долази, јер се зна да се непријатељ тамо неће одупирати, већ ће одмах побјећи. - Отимање на друму догађа се овде-онде, али и то ријетко, једно због тога што је то могуће извести само изненаднијем препадом, јер би се сваки прије бранио на живот и смрт, него што би дошао кући без одијела и оружја, што се то сматра као велика срамота; и друго, што такав поступак више него ишта друго изазива крвну освету међу племенима.</s>
<s>Сваки Црногорац може чинити што хоће и што је кадар извести, а не мора се, као нпр. разбојници у Италији, клонити друштва, па се ипак ове врсте злочини због горњијех узрока ријетко досад дешавају; али бојати се да нови поступци владини према убицама не принуде га да стане живјети правијем разбојничкијем животом.</s>
<s>Ријеч сенат у европскијем државама много значи, па је овдје на свом мјесту рећи коју више о његову значају и уређењу у Црној Гори.</s><s>Читатељ је по културном стању ове земље већ унапријед могао себи представити да то овдје није ништа велико, већ врло просто.</s><s>На 50 корачаји отприлике од манастира налази се једна дугуљаста камена зграда на један под покривена сламом, то је сенатска кућа, и обично се зове кратко “Сенат".</s><s>У њу се улази на двоја врата.</s><s>Једна врата воде у одјељење у коме се затвара рогата стока и магарци.</s><s>Кад се уђе на друга врата наилази се на двоја друга.</s><s>Кад се отворе десна улази се у простор у коме је више постеља напуњенијех сламом; ту спавају сенатори; о зидовима им висе дуге пушке.</s><s>Лијева врата воде у одјељење у коме је поред зида једна камена клупа; на средини на поду види се једно мјесто које представља огњиште, и на коме се ложи ватра; око њега се држе сједнице.</s><s>Ту један слуга готови јело за сенаторе, и ту се грију кад је хладно вријеме.</s><s>Кад владика долази у сенат, обично сједне на камену клупу, по којој се из поштовања простре један покровац.</s><s>Колико још има мјеста, поред њега сједну сенатори; остали као и парничари посједају око огњишта на ниске, једва стопу високе дрвене столичице и на камење, и тако с дугијем чибуцима у устима или у руци почињу савјетовање.</s><s>Ако треба што написати, позове се секретар владичин, који што треба или напише у манастиру и донесе готово у сенат, или мора ту по турском обичају на кољену писати.</s>
<s>Већ смо рекли колика је сенаторска плата; њима припада и оно што парничне стране на име трошкова морају платити.</s><s>Јело - осим брашна - доносе од куће (као сир, вариво, итд., а помажу се и стоком која се од криваца одузима).</s><s>Одијелом се сенатори не разликују од осталијех Црногораца.</s><s>Како сенатори не доводе своје породице на Цетиње, већ оне остају код куће по племенима и нахијама, то су ријетко сви на окупу; само у изванреднијем сједницама скупљају се сви.</s>
<s>Важно је питање да ли ће се ови први почеци преображаја одржати и усавршити, или ће се можда све мало-помало вратити у старо стање.</s><s>Ја мислим да ће прије бити ово друго.</s><s>Друкчије би било кад би владика поред своје патриотске ревности имао и новчанијех средстава.</s><s>Тада би се могло надати бољем успјеху.</s><s>Али уштеђевина његова претходника готово је сасвијем потрошена на издатке новог уређења, а Црногорац не само што ништа неће да ради док му се не плати него на сваки преображај криво гледа, и о данку ништа неће да зна, те према томе не може се ништа друго очекивати већ да и ова сјенка преображаја опет ишчезне.</s><s>И тада неће бити другога средства да се Црногорци, дајбуди и послије неколико покољења, уздигну из њихова садашњег ниског стања, до подизања згоднијех школа.</s><s>Иако се на овај начин споро напредује, али утолико је он поузданији, и жељени плодови ће се несумњиво јавити.</s>
<s>Кад у земљи буде више људи, који имају појма о правој религији, о части и о љубави према отаџбини, о географији и историји, тада ће им се лако моћи отворити очи да виде како је биједан њихов варварски начин живота, и неће се, као сад, противити поправкама, а законитост и ред сами ће од себе тада доћи.</s><s>Тад ће се сигурно наћи људи који ће хтјети да држави и без плате послуже, и неће се нико противити да према своме стању плаћа да се најпотребнији издаци покрију.</s><s>Али се зато мора то образовање вршити у самој земљи, а и даље задржати просто одијевање, чисте нарави и што је добро од досадашњијех обичаја.</s><s>Ако се пак образовање почне уносити са стране, и млади људи се ради тога буду слали у туђе школе, поновиће се ван сваке сумње старо искуство да ти људи са знањем донесу у земљу навике угоднијег живота и луксуза, и немогући их у Црној Гори задовољити, они ће се у својој земљи неугодно осјећати, и мјесто да се труде да оно што су научили и у своме народу рашире, вољеће бити у Котору посљедњи пиљар, него у Црној Гори први сенатор.</s>
<s>V Живот са сусједима</s>
<s>Како, као што је речено, црногорска слобода и независност од Порте није призната нити каквијем уговором обезбијеђена, већ се онако сама од себе држи, то су Црногорци с пограничнијем Турцима стално у рату.</s><s>Овај се сусједски рат истина не води ради каква освајања с једне или с друге стране, већ готово једино ради убијања и пљачкања.</s><s>Овај се рат зове чета и четовање, и у великој је части као јуначко дјело.</s><s>Обично у чету иду 10 до 20 људи, и гледају да кога од непријатеља убију или да што отму и украду.</s><s>Али понекад пођу и на стотине, и нападају читава села, али чешће само чобане са стоком на паши.</s><s>Нападнути се увијек одупре, па макар био само један противу стотине, да одбрани своју имовину.</s><s>На прву пушку и поклич долете сусједи, и отпочне права битка, чији је завршетак увијек сумњив.</s><s>Често се нападачи с губицима повуку, а понекад им пође за руком да што упљачкају.</s><s>То је обично стока.</s><s>Један дио чете одмах зајми стоку и тјера ка граници, док други већи дио остаје иза њих да их брани од пристигле потјере.</s><s>Ако чета види да није у стању претјерати пљачку преко границе, и да је потјера може отети, онда гледају да је упропасте, убијају је из пушака или кољу ножевима, да ни противнику не остане од ње користи.</s><s>Главе убијенијех непријатеља најславнији су триумфи, и зато гледају увијек да је одсијеку и однесу, па макар то било скопчано с највећом опасношћу, па чак и по цијену живота.</s><s>Турци обично набијају главе на коље по градскијем зидовима; Црногорци чине то исто на кућама својијех главара или на дрветима у близини куће.</s><s>Ријетко кад има заробљеника; ако се и то деси, искупе се доцније новцем.</s>
<s>Они који тако остану без свога стада просе од својијех људи, и у такијем случајевима свако им радо поклони од своје- стоке, тако да понеки опљачкани више напроси него што је прије имао.</s><s>Многи Црногорци на турској граници живе готово једино од четовања.</s><s>Али у велике чете иду и имућни људи, који не траже користи, јер је срамота остати код куће, особито кад се тиче какве освете, дакле кад је народна част у питању.</s><s>Понајвише српско-црногорскијех народнијех пјесама пјевају о оваквом четовању, као нпр. 19. пјесма III књиге.</s><s>[13]</s>
<s>Гдје су велике планине граница (као нпр. Суторман између Црмнице и Бара) те дијеле Црногорце од Турака, ту није тако несигурно и опасно; али зато је утолико горе по другијем крајевима, као нпр. код Спужа, гдје Црногорци живе тако близу с Турцима да једни друге могу чути кад пјевају, па опет ту остају, и нико не мисли да на другом мјесту тражи веће безбиједности за свој живот и имовину.</s><s>Турци ту држе толико ораће земље колико могу са града бранити.</s><s>У пољу ору удаљени један од другог на пушкомет, и сваки с пушком о рамену.</s><s>Ако се узме наум да би и за једног и за другог била највећа част кад би један убио другога и волове му упљачкао, онда се може замислити, какво је ту стање.</s><s>Зато се овдје често дешава да један сије, а други бере, или један жање, а други кући однесе или запали.</s><s>Али ипак ово се посљедње ријетко дешава, јер се то држи управо као противно ратном праву.</s><s>Међутим јесени 1834. године Турци су запалили Црногорцима кукуруз, и тиме их необично раздражили.</s>
<s>Понекад се закључи међу сусједима и мир на неко вријеме, и они се истина састају и мијешају, али и то с највећом опрезношћу, јер је било доста случајева повреде мира и с једне и с друге стране.</s><s>У ове пограничне сукобе мијешају се и жене, те немају оне слободе кретања као у племенскијем завадама.</s><s>Туркиње истина могу много слободније ићи у Црну Гору, него Црногорке у Турску, јер је Црногорцу одвратно оженити се ма и покрштеном Туркињом, док је Турцима највеће јунаштво и заслуга за вјеру да хришћанку[14] приволе да се потурчи и да с њоме ожени.</s><s>Хришћани око турскијех градова држе се с Турцима; они удаљенији гледају да буду неутрални, али воле Црногорцима него Турцима.</s><s>Западни крај Херцеговине, Грахово, које је на тромеђи (аустријској, турској и црногорској) има таку неутралност; тамо се могу састајати Црногорци и Турци, а да се једни другијех не боје.</s>
<s>Ако Турци гоне каквог хришћанина у својој земљи, или ако хришћанин случајно или хотимице убије каквог Турчина или хришћанина, или уопште ако учини какву кривицу да није више у свом мјесту сигуран са животом, он бјежи у Црну Гору.</s><s>Многи то чине зато да би као слободни људи могли живјети, или да би из задовољства могли ратовати с Турцима.</s><s>Такав бјегунац зове се ускок.</s><s>Може се рећи да су ускоци већи дио садашњијех Црногораца, који су се мало-помало тамо настанили.</s><s>Најугледније црногорско племе Његуши носи своје име од Херцеговачке планине Његош (како се владике и сад потписују).</s><s>Ускоци се обично настањују на граници, да одатле дижу чете на своју пређашњу постојбину.</s><s>Због немира и насиља над хришћанима у Босни и у Херцеговини у новије вријеме се толико нагомилало ускока у Морачи, да међу стијенама нијесу имали више мјеста да се настане, и преко стотине породица прешло је преко планине Јаворја на Херцеговачку област и ту се настанило.</s><s>Кад Турци у овај крај долазе да покупе годишњи харач, они досад обично напуштају своје куће и повлаче се у Морачу, па се опет враћају кад Турци оду.</s><s>Али 1835. године смисле друкчије: покупе између себе од сваког који пушку носи по два цванцика и преко два изасланика пошљу турском старјешини, који их радо дочека, и обећа им заштиту да могу мирно живјети.</s><s>Ови ускоци учинили су велике услуге 1831. и 1832.</s><s>Али-аги Сточевићу (садашњем паши Херцеговачком) противу босанскијех одметника; али им је зло враћено, као уопште свима херцеговачкијем хришћанима, који су много помогли и свакојако одлучили босански пораз.</s><s>Многе је доцније исти Али-ага, за кога су се борили, мучки поубијао итд.</s>
<s>Али ускоке имају не само Црногорци већ и Турци.</s><s>Кад се коме Црногорцу учини каква неправда, а он се не може осветити, или кад он коме што учини, а не може се бранити, он ускаче у Турке, који га обично веома радо примају и сваку му помоћ указују, као ослобођавају га од харача, помогну му да подигне кућу итд., али под условом да се настани мало даље од границе, и да диже чету на Црну Гору (иначе би га држали за шпијуна, или се боје да се са својима не измири и не врати натраг, па би им, познавајући земљиште, могао много више нашкодити, као што се и дешавало).</s><s>Ипак Црногорци имају много више ускока него Турци, јер им је боље у Црној Гори него овима у Турској, што Црногорци не траже да ускок мора дизати чету на Турке.</s><s>Причају за неког ускока Каримана, који је увријеђен побјегао Турцима, потурчио се, и једну по једну 27 црногорскијех глава одсјекао и однио.</s>
<s>Хришћани овијех крајева имају знатне повластице једно зато што заједно с Турцима имају да се бране од Црногораца, и друго зато да не би имали узрока да ускачу у Црну Гору.</s><s>Тако између осталога њима је допуштено да свуда могу ићи с оружјем, да могу носити најљепше дуге пушке и сребрњаке с ножем за појасом, што иначе у цијелој Турској хришћанима није допуштено.</s><s>Кад је 1820. године дошао у Никшић туфекџибаша Џелалудин-паше да предводи војску против Црне Горе, и нашао хришћане да обашка логорују у пољу, запита никшићког капетана, каква је ово војска.</s><s>Кад му је капетан одговорио: "То су Хришћани", он у чуду гњевно повиче: "Како се може трпљети да је раја тако наоружана?" Капетан му одговори:</s>
<s>"Мора се трпљети, што без њих не би се ни ми ту могли одржати; они ми помажу да чувам границу."</s>
<s>И Црногорци из истог разлога, тј. да не би бјежали у Турке, морају својим људима много што-шта кроз прсте гледати.</s><s>Кад се неко од њих нађе притијешњен, он јавно говори: “Док ми је Спужа и Никшића не бојим се ни сената ни икога другога."</s>
<s>Садашњи владика чим је преузео владу почео се старати да једним миром учини крај овом клању по граници.</s><s>Тога ради обрати се почетком 1834. године херцеговачкијем ; капетанима и скадарском паши.</s><s>Херцеговци приме приједлог и неколико најугледнијих Турака састану се с владиком на граници да се о осталом усмено споразумију.</s><s>Турци су прије свега тражили да се један дио тога краја, Жупа, која се недавно придружила Црној Гори, врати њима.</s><s>Владика пристане, али је тражио обећање да људи тога краја плаћају само одређени годишњи харач, и да им се не намећу никакве друге дације, нити да им се Турци мијешају у њихову унутрашњу управу, на што се и Турци сагласе.</s><s>Тако се утврди као нека врста мира, којим се осигура обострано спокојство и међусобни саобраћај.</s><s>Али је требало и Жупљане на то склонити, и рјечити владика, забранивши осталијем Црногорцима да их од тога одвраћају, склони их те и они пристану.</s><s>Од тада се почну с Турцима мијешати и своје производе носити у варош на пијацу, а Турке међу се примати.</s><s>Али је ово стање врло кратко трајало.</s><s>Кад су Жупљани, ништа не слутећи, били код својијех стада и по радовима у пољу, наједанпут нападне на њих неколико хиљада Турака.</s><s>Тако изненађени неки изгину, и Турци упљачкају више хиљада оваца, коза и говеда, и опет успоставе потпуно турску власт у Жупи.</s><s>Разумије се да је тиме престао и уговорени мир. - Скадарски паша није хтио ништа чути о миру с Црногорцима.</s><s>Он одговори владици да је Црна Гора турска област и њени становници турски поданици, и затражи да му се одмах покоре.</s><s>Тако су се сваки даљи покушаји показали као бесплодни, и владичина старања за мир осујећена, и стање на овој страни остаде као и до тада.</s>
<s>Да би се добио појам како су вратоломни ови походи вриједно је између многијех изнијети неколико примјера.</s><s>Један такав примјер саопштио је “Ausland"[15] у децембру 1834. године, како су Црногорци у прољеће исте године украли са турског града Спужа један петофунтовни топ дугачак четири лакта. - У почетку 1835. године утврде Кучи с пограничнијем подгоричкијем Турцима мир.</s><s>Ослањајући се на то приђу пастири са својим стадима безбрижно ка подгоричкој граници.</s><s>Једног дана вјероломно их нападну изненада Турци, петнаесторицу убију и упљачкају више хиљада оваца.</s><s>Ово, разумије се, није могло остати без освете, и сви се Црногорци позову да у освети узму учешћа.</s><s>Како Подгоричанима није било лако ништа учинити, то они нападну ноћу (у марту 1835) град Жабљак, освоје га, побију више грађана, попале га и опљачкају, и стану се правити као да ће то мјесто да задрже под собом.</s><s>Како Црногорци иду у чету без знања и допуштања владичина (исто као што ни Турци не мисле да ли за то треба тражити допуштење од њиховијех старјешина), то владика дозна за тај напад пошто је већ био извршен.</s><s>Владика пак, цијенећи сву озбиљност овога догађаја, који је могао изазвати Порту на рат против Црне Горе, морао је употребити сав свој углед и власт да Црногорце наговори да бар напусте град; и они то и учине.</s>
<s>Како се садашњи владика труди да мир заснује, и како се (а не као Турци) сваком приликом мудро користи да то постигне, нека послужи овај примјер.</s>
<s>Два Црногорца одбјегну у Турску и ступе у службу код једног угледног Турчина у Никшићу.</s><s>Једног дана (крајем 1834. године) наговоре петнаестогодишњег газдина сина да оде с њима у село код некога познаника да се почасте.</s><s>Тек што су се мало удаљили од вароши, нападну младића, вежу му руке и дотјерају владици на Цетиње.</s><s>Владика их по обичају обдари, и то више што младићу нијесу ништа учинили, него што су му га довели, одријеши му руке, добро га угости и пошље га његову оцу без откупа.</s><s>Овај радостан, и да би владици показао своје поштовање и захвалност, пошље му по истом свом сину на дар једног лијепог коња.</s>
<s>Са западнијем сусједима Црногорци живе мирно, осим ако се - као и сами међу собом - појединци што посваде; и како обично нема никаква контумаца, који спречава саобраћај, то се готово сваки дан мијешају.</s><s>Црногорци силазе у Котор и у Будву да продају и купују, и Приморци исто тако без икаквијех сметњи иду у Црну Гору.</s><s>Црногорске дјевојке удају се у Приморје, и обратно приморске у Црну Гору.</s><s>Али ово посљедње ређе бива, јер начин живота у Црној Гори није тако привлачан.</s><s>Многи Црногорци имају у Приморју и имања.</s><s>Сам владика има код Будве један манастир са знатним имањем.</s>
<s>Приморци живе, као и Црногорци, стално под оружјем.</s><s>У 16. и 17. вијеку, када је већи дио овога краја (од Котора па на југ) био под Турцима, Приморци су се заједнички с Црногорцима били с Турцима.</s><s>И сад се не разликују од Црногораца готово ни у чему.</s><s>Још и данас међусобне распре уређују изборним судом као и у Црној Гори што је обичај, и пресуде аустријске власти само потврде.</s><s>На тај начин у мало дана свршавају се спорови који редовним путем можда никад не би били свршени.</s><s>Крвна се освета врши и овде као и у свој околини црногорској[16].</s><s>За злочинца, је овдје међутим горе, јер не само што је он дужан крв рођацима убијеног него га и власти гоне за злочин, и он се мора, ако му је живот мио, двоструко чувати.</s><s>Такијех криваца има на стотине под именом бандижани (од млет. bandire).</s><s>Они се чувају да не дођу у домашај власти, и да их суд не ухвати.</s><s>Неки од њих можда се повлаче још од млетачке владе.</s><s>То међутијем нису разбојници како би се по називу могло судити.</s><s>Међу њима има много добријех људи који имају кућу и породицу, и живе као поштени људи обрађујући земљу.</s><s>Разумије се да никад не долазе у варош да не би пали шака суду, већ живе у сталном страху с пушком у руци.</s><s>Кад се не осјећају сигурни у свом мјесту, као што је случај код некијех, они највећи дио живота, као заплашена дивља животиња, проводе напољу без крова.</s><s>Ја сам прошле године био свједок како је један чиновник изишао четврт сата од Будве и преговарао с једном групом бандижаних.</s><s>У Рисну сам штавише видио неке од њих и у вароши.</s><s>Прошле године на заповијест сердареву (жандарског капетана) хтјели су једног да ухвате, али се овај одупре, убије једног нападача, и срећно умакне.</s><s>Људи једног краја изнад Рисна међу планинама који се зове Кривошије, иду у чету на Турке као и Црногорци.</s><s>У овим крајевима обична је ријеч: "Да нема Кривошијана и Ришњана, цијела би Бока морала харач Турцима плаћати." Ако ово и није баш тако, али је сигурно да би се аустријска влада, да њих није, и на овој страни жалила на турске упаде, као што се зна да се жали на хрватској граници.</s>
<s>VI Начин живота</s>
<s>И политичке прилике и само земљиште упућују Црногорце више сточарству него земљорадњи и запатима.</s><s>Како је Црногорцу главно и најпотребније занимање рат, то му је лакше, крећући се за стоком, употребити оружје; док би рало и други пољски алати у овом каменитом земљишту гутали сву његову и моралну и физичку снагу.</s><s>Зато је Црногорцима имање поглавито у овцама и у козама.</s><s>Свиња и говеда има мање, па и коњи су ријетки; умјесто њих служе се у Црној Гори мазгама.</s><s>Иако најволе да се баве сточарством, раде и земљу.</s><s>Главно је жито кукуруз; осим тога сију гдје се може нешто пшенице, али више раж, јечам, зоб и остала брдска жита.</s><s>Највеће благостање за људе је кромпир, и умрли - владика стекао је бесмртну заслугу што га је унио у Црну Гору.</s><s>Од поврћа најобичније је: пасуљ, сочиво, грашак, црни и бијели лук, а у неким крајевима и купус.</s><s>У овом или оном крају има и разнога воћа нпр.: јабука, крушака, дуња, смокава, шипака, шљива, ораха итд.</s><s>Неки крајеви имају и добра вина, особито Црмница, али га нема довољно ни за домаћу потрошњу.</s><s>Овдје-онде баве се и пчеларством.</s><s>Племена која живе поред Скадарског језера, а особито она у ријечкој нахији, имају знатан приход од риболова.</s><s>Једна врста риба селица, величине између сарделе и харинге, коју мјештани зову укљева, талијански skorance, долази у јесен из Бојане у необично великијем количинама у ове крајеве.</s><s>Дуж језерске обале виде се нека мјеста, чија се површина јасна разликује од остале воде, јамачно због извора који се ту у дубини налазе.</s><s>Такво мјесто зове се око (у множини ока).</s><s>Чим наступи хладноћа накупе се на тим мјестима (јамачно што је ту топлија изворска вода него у осталом језеру) тако необична множина укљева, да понекијих година међу њих забодено весло стоји управо.</s><s>Око овијех ока, која неки људи сматрају као своју својину, намјесте се мреже и друге справе и хвата се колико се хоће.</s><s>Овај риболов, који је готово једино имање племена Цеклића у ријечкој нахији, врши се последња три мјесеца у години.</s><s>Само неколико људи, међу њима и владика, имају своја ока, али сваки Црногорац, који ту дође за вријеме хватања, добије богат дар.</s><s>Осим онога што се у земљи поједе и у приморју прода, велики дио ухваћене рибе суши се и продаје у Италију; нарочито је купују пуљски морнари.</s><s>У језеру има и друге рибе нарочито шарана и младица (трута).</s><s>Младице се нарочито хватају међу укљевама којима се хране, и "буде понека од преко тридесет фунти".</s>
<s>Црногорци се истина баве и трговином, али је то увијек као споредно занимање, и зато тамо нема ни великијех трговаца, нити уопште може бити какве знатне трговине.</s><s>Она је ограничена само на извоз и поглавито је риба, суво овчије и козје месо (талијански кастрадина), стока и сир.</s><s>Црнојевића Ријека извози своју рибу највећим дијелом у Котор; кастрадину спремају највише Његуши.</s><s>Кад се као што треба спреми (а Црногорци су томе вјешти) може се дуго одржати, а није ни рђава укуса.</s><s>Понеки купују стоку у Херцеговини, и овако спремљену извозе великијем количинама у Тријест и у Млетке.</s><s>Сем овога доносе Црногорци три пута недјељно (уторником, четвртком и суботом) у Котор на пијацу и: вуну, различне коже, дрва, суво месо, сланину, маст, лој, мед, восак, корњаче, поврће, разну пернату живину, дивљач, јаја, млијеко, жито, брашно (нарочито кукурузно) кромпир итд.</s>
<s>Тржиште је пред сјевернијем градскијем вратима на једном нискијем зидом ограђеном простору.</s><s>Прије него што ће у њега ступити, Црногорци морају оставити оружје у једну нарочито за то спремљену зградицу.</s><s>Ни аустријским поданицима није слободан приступ под оружјем у Котор и у друге градове по овом крају, осим ако ко хоће само да прође, и тада га пропраћа један војник.</s><s>Ко од Црногораца има посла у граду, узима улазницу с којом може ући.</s><s>Слично се поступа и у Будви и Кастел Ластви.</s><s>Увоз у Црну Гору много је мањи него извоз, и поглавито је у вину, соли, ракији, зејтину и некијем тканинама.</s><s>Само мали дио ове робе преноси се мазгама, и скоро сва трговина преноси се на људскијем, а највише на женскијем леђима.</s><s>Обична плата је за терет отприлике 45 фунти од Црнојевића Ријеке до Котора 40 крајцара сребра, од Цетиња 20, а од Његуша 10 крајцара.</s>
<s>Од онога што се увози обично свако купује у Котору или у Будви што му треба.</s><s>Само на Црнојевића Ријеци неки трговци, исељеници из Подгорице, отворили су дућане, гдје продају: барут, свилу и памук за вез, чивит за бојење, шиваће игле и др. Али уопште може се рећи да у цијелој земљи нема ни дућана ни торбара.</s>
<s>Ријетке су и механе, али се без њих најлакше може проћи, јер је гостољубље у Црној Гори одомаћено више него игдје.</s>
<s>Недјељне пијаце држе се у земљи, као што је већ речено, на Црнојевића Ријеци и у Црмници на Виру.</s><s>Ту долазе не само Црногорци и приморци, већ и људи из турскијех области, који највише доносе на продају жито.</s><s>Тако понекад и поједини Црногорци, кад су с Турцима у миру одлазе у турске пограничне вароши да што купе, али више да што продаду.</s><s>Новац је понајвише аустријски и то сваке врсте, али се рачуна по турски: два цванцика у грош, као што је и у цијелој Турској још дуго времена послије аустријскијех ратова било.</s>
<s>Са занатима је још горе него са трговином.</s><s>Не само да их сада у правом смислу никако нема него их неће бити ни у блиској будућности, јер се они презиру и исмијавају.</s><s>За кројача нпр. кажу да ради женски посао; сваког ковача зову Циганином, па ни пушкари, који су им тако потребни, нијесу у великом уважењу, јер и они морају ковати.</s>
<s>За учење заната Црногорци имају и дара и окретности, а могли би у томе и неке народе без сумње надмашити, али они хоће да буду само ратници и јунаци, и свако им је друго занимање испод њихова достојанства.</s><s>Најпотребније судове тешу сами, и често без потребног алата.</s><s>Неки праве врло лијепе дрвене луле и споља их облажу жицом и дивно украсе, али само као споредни посао, или из забаве.</s><s>У Ровцима се справља барут, па и та њима тако потребна ствар ради се аљкаво и у сасвијем малијем количинама.</s>
<s>VII Закон (вјера) и наука</s>
<s>Вјера црногорска (грчка) јамачно је распрострта у овијем крајевима у 9. стољећу кад и међу осталијем Србима и Бугарима.</s><s>Иако Срби нијесу уопште никад имали правијех школа и наука, ипак су њихови свештеници имали некијех знања да су бар у вјерскијем стварима могли поучавати.</s><s>Између осталога то доказују многе црквене књиге писане и од калуђера и од попова, које се на све стране налазе.</s><s>Али откако су Турци загосподарили овијем крајевима, незнање је опет све више узимало маха и свако знање се тако изгубило, да се онај држи за најученијег који зна добро читати и писати; па и ти, особито они који знају добро писати, ријетки су.</s><s>Тамо се не зна ни за коју другу књигу осим Часловца и Псалтира на старословенском језику, које Црногорац или никако не разумије, или највише разумије толико као нпр. латински језик садашњи прост Талијан.</s><s>О каквој граматици, географији, историји, богословљу и другијем наукама, не зна се ни по имену.</s><s>Ни за саму просту наставу у читању и писању нема досад никакве школе у цијелој земљи, и они који хоће да постану попови, морају ићи да се уче у манастир, или сваки поп обучава за то свога сина.</s><s>Нема ни никаквијех књига ни згодног метода за наставу, и ко има среће и прилике да што учи, мора се годинама мучити да само читати и нешто писати научи, и пресрећан је ако у томе успије, да се узалуд толико вријеме није мучио.</s><s>Требник је једина књига коју сваки поп има, и мора имати.</s><s>Ако уз то има још и Часловац и Псалтир, онда има цијелу библиотеку, која му је потребна.</s><s>При таком образовању свештеника није чудо да се хришћанска вјера и код попова и код народа више састоји у вршењу црквенијех обреда (као крштење, вјенчање, пост итд.) него у вршењу хришћанскијех врлина.</s><s>У цијелој Црној Гори има на 200 попова, а нема никаква ограничења колико их може бити, јер никаквом Црногорцу нико не може забранити да не постане поп, ако само владика хоће да га рукоположи.</s><s>Тако рукоположени свештеник не може вршити никакву службу до нове године.</s><s>Тада се распоређују куће према броју попова, тако да ако их се увелича, сваки добије мање кућа, а ако се смање, добије више.</s><s>И у Црној Гори, као и свуда, попови наплаћују истина неку одређену таксу за службе које врше, али је од тога због великог броја њихова тако незнатан приход, да они од њега не могу живјети, зато морају као и остали Црногорци радити и занимати се обичнијем пољскијем радовима.</s><s>Неки су попови и свјетовне старјешине, као сердари, војводе, кнежеви, али се сви, који немају нарочитог чина, рачунају у главаре.</s><s>Могло би се уопште рећи да је поповство у Црној Гори насљедно, јер обично сваки поп спрема свога сина за то; а у самој ствари чин протојерејски је насљедан у некијем породицама, као нпр. сердарски или други који.</s><s>Попови се ни иначе ни по чему не разликују од осталијех људи.</s><s>Они не само што не носе браду, него као и други брију велики дио косе.</s><s>Они носе оружје као и сваки, и иду у бој како на Турке тако и између себе; али како вјера забрањује вршење црквене службе ономе ко убије човјека, то се, колико је могуће, од тога чувају, већ као главари предводе војску, соколе је итд.</s><s>Кад служе у цркви морају отпасати оружје и фишеклије.</s><s>Ова спољашња једнакост попова с осталијем људима има ту добру страну што се људи из најугледнијих породица надмећу да се запопе, док у другијем крајевима, нпр. у Србији и у Угарској, у попове често иду само таки људи, који у другијем гранама јавнога живота немају изгледа да могу напредовати, и није риједак случај да и најсиромашнији младић воли како-тако да живи него да се запопи и да мора носити браду и одијевати се друкчије од осталијех људи.</s><s>У Србији је штавише било примјера да су се за вријеме устанка на Турке млади попови распопљавали само зато да би могли носити оружје и лијепо и богато одијело, што хришћанима у Турској није допуштено.</s><s>У Црној Гори поп не губи ништа ни у ком погледу, а добија почаст и приход, који ма како да је мали ипак није на одмет.</s>
<s>Грчког закона попови сви се жене, и морају се вјенчати прије рукополагања.</s><s>Они то обично тако и чине, а запопе се доцније, кад им се укаже згодна прилика.</s><s>Тако је и у Црној Гори, али с неком разликом.</s><s>Тамо родитељи вјенчају сина, који ће бити поп, с дјевојком коју изберу још као дијете.</s><s>Млада остане као дјевојка код својијех родитеља, а младожењу владика запопи, и он онда почне учити што му као попу треба.</s><s>И кад тако учећи се одрасте, на уобичајени начин доведе кући младу (управо жену, која је дотле живила и одијевала се као дјевојка, само су је задиркујући је у шали понекад звали попадијом).</s><s>Ако у међувремену млада умре, млади поп мора остати удовац, јер се, као што је познато, по грчком закону попови само једном могу оженити.</s><s>А ако умре младожења, не смета млади ништа да се као дјевојка опет уда.</s><s>Изгледа да је овај обичај постао због тога што се боје да не наступи случај да доцније не буде прилике да их владика запопи.</s><s>Зато су 1832-33. године кад је стари владика био умро, а нови још непосвећен, довели много такве дјеце једноме владици из Србије, који је случајно дошао у Црну Гору, да их запопи, па су послије, као што сам их и сам гледао, у цетињском манастиру учили читати и писати. - Кад нови свештеник одслужи прву службу зађе с бардаком у једној а чашом у другој руци по собама манастирскијем и части све ракијом.</s>
<s>У Црној Гори има доста цркава; свако племе има их по неколико, а свако село бар по једну.</s><s>И манастира има у свакој нахији, али нема у сваком калуђера, већ су или владичини или нахијски.</s><s>Управу над њима и имањем воде или попови (што је понајвише случај по нахијским манастирима), или свјетовни људи, а попови долазе овда онда да служе службу.</s><s>У самом цетињском манастиру има само један калуђер, и то странац, кога је владика недавно закалуђерио.</s><s>Најважнији манастири у којима има калуђера јесу манастир под Острогом и Морача.</s><s>У оба има око десетак калуђера и игумани су им архимандрити.</s><s>Осим овијех има још на три разна мјеста манастира са по једнијем или два калуђера, од којијех је само један с једнијем калуђером у правој Црној Гори (у ријечкој нахији).</s><s>У свему биће дакле у Црној Гори око 25 калуђера.</s><s>Они обично не просе, већ живе од пољопривреде и од онога што им људи као милостињу сами драговољно донесу.</s><s>О црквенијем славама нпр. прилажу већијем манастирима волове, овце, козе па и новац. - Калуђери се носе друкчије од осталијех Црногораца.</s><s>Осим капе одијело им је врло слично грчкијем калуђерима, али по црвеном фесу, око кога је као мала чалма оплетена усукана свилена марама, сасвим личе на Турке.</s><s>Садашњи владика одијева се као калуђери у чији ред и он спада, само су му хаљине од бијеле свиле.</s><s>Калуђери носе браду као што је по правилима, али сам ја видио једнога калуђера испод Острога обријаног, и по спољашњости изгледао је као какав хришћански трговац из какве турске вароши.</s><s>Неки млађи калуђери, који то воле, носе и оружје, што они објашњавају и правдају тиме што су сви манастири, осим онога у ријечкој нахији, на граници, сасвим у близини Турака, и нијесу сигурни животом. - Позната је ствар да Црногорци нијесу тако побожни као остали Срби, нпр. они у Србији, и то се објашњава разним узроцима, од којијех неће бити најневажнији и тај, што овдје калуђери не иду по земљи, као у Србији, и народу предикују иако само о паклу и ђаволима. - Под Турцима у Србији није било ни у десетом селу цркве, па ипак тамо је било мало људи који се нијесу бар једном у години причешћивали (уз велики пост у манастирима), ово су нарочито чинили они који се због великог гријеха нијесу усуђивали ићи своме попу, или којима је поп за неколике године забранио причешћивање.</s><s>А у Црној Гори ређи су они људи који се бар једном у години причешћују, него они који то никако не чине.</s><s>У онакијем приликама не може се другачије ни очекивати, пошто закон забрањује причешћивање убицама за 20 година за које вријеме има да издржи разне покоре, а сваки Црногорац мора бити сваког тренутка готов и на убиство, ако не намјерно а оно из одбране.</s><s>А при његову начину живота немогуће му је и обичну покору издржавати.</s><s>У Србији се обично моле богу трипут на дан: ујутру кад устану, увече кад хоће да вечерају и послије вечере кад хоће да спавају.</s><s>Ујутру се моле богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру сви се моле заједно.</s><s>Старјешина породице стане напријед, за њим мушкарци, а жене и дјеца за њима.</s><s>Старјешина почиње молитву и нико не смије престати ни сјести док старјешина не сврши.</s><s>Они се не моле богу једнако (од хиљаде можда ниједан не зна оченаша), него што које зна оно говори (шапућући; само старјешина може говорити мало побоље да се чује), и што жели оно и иште, и молитва је овдје или ондје, дужа или краћа.</s><s>Црногорци имају обичај да недјељом и празником иду у цркву, али оваке молитве у кући нијесу у обичају.</s><s>Може бити да је турски јарам у Србији учинио да се боље држи закон, али јамачно и калуђери за то имају заслуга, чему је између осталога доказ и то да је потурчивање најчешће било онамо гдје није било манастира, као нпр. у Босни.</s>
<s>Садашњи владика отворио је на Цетињу једну малу школу, у којој се око 30 младића (међу њима и горе поменути млади попови) уче осим читања и писања још и рачуну и црквеној историји.</s><s>Нека би бог дао да ова школа и даље напредује и да се и другијем наукама умножи!</s><s>Исти владика подигао је и једну малу штампарију.</s>
<s>VIII Нарави и обичаји</s>
<s>Ни у једној књизи не налазе се описани обичаји неког народа потпуно и до најмањијех ситница, па то читатељ не може ни овдје очекивати.</s><s>Много што-шта, што је већ казано спада овамо, и зато ћемо се ограничити још само на оно што је најинтересантније, и што је од њемачкијех обичаја најразличније.</s>
<s>Црногорци су обично велики, стасити, јаки и здрави људи; начин живота и природа земљишта чине можда да су више мршави него гојазни, да су врло окретни и лаки.</s><s>По врлетима уз које би се странац с тешком муком пузао, они трче и скачу као дивокозе.</s><s>Према пријатељскијем туђинцима показују се предусретљиви, учитиви, па чак и ласкави, иако су иначе обично озбиљни.</s><s>Обично се узима да су Срби на југозападу вјештији у лијепијем и глаткијем ријечима и ласкавом понашању него они на сјевероистоку.</s><s>У Србији се држе као учитиви и ласкави становници Херцеговине, у Сријему и у Бачкој Хрваћани и Далматинци.</s><s>Али Бокељи у томе погледу превазилазе све, а Црногорци, и поред све своје сурове природности, превазилазе чак и ове.</s><s>Они не само што умију урођеном рјечитошћу штогод лијепо казати већ се умију препоручити и допасти се и тиме што неће да противрјече, иако су у ствари друкчијег мишљења.</s><s>Ја сам се разговарао с многијем Црногорцима из разнијех крајева, особито о преображајима владичиним, хвалио их по своме похођењу, и трудио се доказати им да је несумњиво много боље да правитељство врши освету, него да то сваки појединац чини; да је много већа срамота штитити кривца него га предати правитељству да га оно казни; да у цијелом свијету нема нигдје људске заједнице гдје се не плаћа данак, и да се то чини на општу корист и за заједничке потребе итд. и увијек су ме пажљиво и пријатељски слушали.</s><s>Никад ми нијесу грубље одговорили него отприлике овако: "Све је то тако, имате разлог, али ми смо зли и несрећни људи, ми волимо зло него добро."</s>
<s>Гостопримство се држи у Црној Гори још у потпуном значењу те ријечи.</s><s>Сваки се веома радује и држи за част да дочека и угости госта.</s><s>Ако гости, полазећи од куће гдје су ноћили или ручали, избаце коју пушку, да покажу како су дочеком задовољни, домаћин је пресрећан и пун радости.</s><s>Није риједак случај кад путник заиште воде да угаси жеђ, да му изнесу вина.</s>
<s>Уопште странце у Црној Гори веома поштују.</s><s>Ако неко узме мјештанина за вођу, може безбрижно проћи читаву земљу.</s><s>Приповиједају да је једном такав вођа убио неког странца кога је пратио, па га је његов рођени брат убио, што је осрамотио породицу и земљу.</s>
<s>И Црногорци истина воле пиће, вино и ракију, али се врло ријетко може видјети пијан човјек.</s><s>Сваки се чува да се не опије, да му пијаном не би могао наудити какав непријатељ, или да не би сам у пијанству што учинио што би њему и његовијема могло навући крвну освету.</s>
<s>Гријеси у љубави готово су још ређи.</s><s>Ако се ипак кадгод деси да каква неудата женска остане бређа, а кривац би се опирао да је узме, то је био потпуно довољан узрок за крвну освету.</s>
<s>Највећи су црногорски пороци завист, жудња за новцем и поткупљивост.</s><s>Они се сами сваком приликом отворено на то жале, и држе да је то највећа сметња њиховој заједничкој срећи.</s>
<s>У Црној Гори нема никако рђаве навике да ружно псују и грде, као што је то код Срба у Маџарској врло обично (коме не пада на памет рђаво изговорено хусарско Baszamalelka?).</s><s>И то може послужити као доказ да су Срби ову навику примили од Маџара.</s><s>У Србији до устанка 1804. држали су за највећег грјешника који би у псовци поменуо душу или закон; у Маџарској псују нарочито прости људи, што вуку лађе и слични, и не помињући никога поименце, већ онако, и није им свето ни душа, ни закон, ни свети крст, ни свеци па ни сам бог.</s>
<s>Готово сви Црногорци пуше дуван, који сами саде, на дугачке дебеле камише са дрвеним великим лулама.</s><s>Некад се деси да један другога њиме и удари, али се то држи за велики пријеступ, и може бити врло опасно за онога који то учини.</s><s>У закону који је саставио покојни владика каже се: "Ако који удари брата Црногорца ногом или камишем, такови да плати за онај ударац цекинах педесет, и толико као глобу Црногорцима (судијама); ако ли га они убије, пошто буде ударен, за њега да поговора није, колико ли за лупежа, који у крађу погине."[17]</s>
<s>Многи Црногорци и шмрчу бурмут (навика коју су прије у Србији имали само калуђери и по варошима Турци и Грци; код народа пак у Србији и сад је велика ријеткост).</s><s>Бурмут справља сваки сам себи и држе га умјесто у кутијицама у кожним кесицама.</s>
<s>Велика је ријеткост у Црној Гори прави просјак.</s><s>Неки слијепци који се могу срести да пјевајући просе, понајвише су из суседнијех земаља.</s><s>Али није риједак случај да и сиромашни и богати траже под видом зајма од овога или онога, од кога знају да могу што добити.</s><s>Неки доцније и враћају што су овако добили, али многи на то више и не мисле.</s><s>Нарочито досађују владици с овакијем потраживањима, и како он нити може свакоме дати, нити увијек одбити га, то он има обичај (као што се и о Сави приповиједа) дати један дио од тражене суме с ријечима: "Више немам, а ово ти поклањам." Како се дугови уопште врло тешко наплаћују, то Црногорци врло ријетко један другоме дају зајам без залоге, а залога је обично оружје.</s><s>Ову залогу повјерилац јавно употребљава као да је његова ствар, док је дужник не искупи.</s><s>Ја сам код некијех трговаца у приморју видио много скупоцјенијех дугијех пушака и другог оружја, које је највећим дијелом на овај начин прешло у њихову својину.</s><s>И самом владици и сенату дају залоге како појединци тако и племена, нпр. прије неколико година дала су нека племена оваке залоге умјесто данка.</s>
<s>Црногорци живе патријархално као Срби уопште.</s><s>Има кућа у којима живе по 20 по 30 душа заједно.</s><s>Оваке куће имају старјешину кога сви слушају у свима пословима.</s><s>Старјешина не мора бити најстарији по годинама, већ ова част допада редовно најразумнијем и најпаметнијем.</s><s>А жену оваког старјешине, или коју другу која је одређена, слушају све остале жене у кућевним пословима.</s><s>Кад у таку кућу дође гост, кућни старјешина обично једе с њим сам, а остали људи засебно, затијем жене и дјеца.</s><s>Главна храна Црногораца је осим проје (кукурузнице) уз пост вариво, црни и бијели лук, кромпир и риба, која се држи у ово вријеме као најбоље јело; уз мрсак, сир, млијеко и месо (овчије и козје).</s><s>За госте и о великијем годетима пече се на дрвеном ражњу на ватри ван куће цијела овца или коза.</s><s>У угледнијим кућама мијеси се за госте и пшенични хљеб, погача.</s><s>Ни пшенични ни кукурузни хљеб не пече се у пећи, већ се тијесто метне у угријану црепуљу и озго се покрије пепелом и жаром, и ако треба, неколико се пута преврне, док се хљеб добро не испече.</s><s>Ако нема црепуље, онда се разгрне ватра и тијесто се метне на врело огњиште и покрије се пепелом и жаром.</s><s>Пепео се не помијеша с тијестом, већ хљеб добије лијепу кору; и ако гдје мало пепела прионе, или овдје ондје мало нагори, опере се или ножем оструже.</s><s>И у Србији се тако пече хљеб, али се обично покрије усијаним сачем, и озго се поспе пепелом и жаром.</s>
<s>Куће су црногорске обично озидане од камена, истина просто, али врло тврдо.</s><s>У некијем крајевима као у Црмници, покривене су ђерамидом, а у другијем шиндром или сламом; овдје-ондје има кућа покривенијех и плочама.</s><s>У сасвим врлетнијем мјестима куће нијесу у једном реду, већ су с три стране једна уз другу призидане да изгледају као права гомила.</s><s>Многе куће имају пушкарнице.</s><s>На стрменијем мјестима неке су куће на два пода, и у доњем држе краве и другу стоку.</s><s>У свима кућама, било да су на један или на два пода, само је једна просторија у којој сви живе.</s><s>У средини или у углу гори ватра гдје се готови јело и гдје се, кад је хладно, грију.</s><s>Код угледнијих имају у томе простору неколика одјељења, тако да бар свака ожењена глава са женом и дјецом, одијељено може спавати.</s><s>Прозори, гдје их има, а тако и врата стоје преко цијеле године цио дан, а често и ноћу, отворени; правијех соба с пећима нема никако.</s>
<s>Свакојако има појединијех људи који нијесу нимало сујевјерни, али се то за читав народ не може рећи, утолико мање, што је тешко одредити границу шта је сујевјерица, а шта није, која би се на све народе могла примјенити.</s><s>Ја ово истичем колико ради оправдања што међу Црногорцима и Србима уопште има сујевјерица, толико и да одбраним Црногорце од онијех који их описују као много сујевјерније него што су.</s><s>За Црногорце се може уопште рећи да су мање сујевјерни, али и мање побожни него Срби у Србији.</s>
<s>Свадбени обичаји су у српском народу тако многобројни и по различнијем крајевима тако разнолики да би се о њима читава књига могла написати (особито ако би се навеле и све пјесме које се у овијем приликама пјевају и на ове обичаје односе, и што би тек дало потпуну представу о њима).</s><s>Ја ћу овдје поменути само оно што је најважније и што је најособитије.</s><s>Али држим да морам познати читатеље с црногорскијем сусједима Паштровићима зато што ћу при описивању свадбенијех и другијех обичаја морати помињати нека знатнија одступања код њих.</s>
<s>Паштровићи (или Паштројевићи) зову се они приморци што живе јужно од Будве између мора и Црне Горе до турске Арбаније; они су дакле најјужнији поданици Аустријске Монархије.</s><s>Овај комад обале дуж мора дугачак је око шест, а широк између мора и црногорске области три сахата.</s><s>Земља је врло каменита, али је романтично лијепа, и људскијем трудом начињена плодном.</s><s>Сви су становници Срби грчкога закона и има их отприлике 3000 душа и 700 пушака.</s><s>Они живе у 37 села и дијеле се на 12 племена.</s><s>Умјесто попова црквене обреде им врше калуђери из четири манастира.</s><s>Необичне су проскуре на којима се служи код њих литургија, и које људи сваке недјеље и празника доносе манастирској цркви; најмања је од 5, а многе од 10 и 15 фунти.</s><s>Иначе ови хљебови који се за то спремају нису већи од обичне земичке, али овдје они чине саставни дио прихода калуђерима, који од њих за литургију исијецају мали четвртасти дјелић на коме је дрвеним печатом утиснуто IS HS.</s><s>NIKA, а остало употребљују за своју храну.</s><s>Али се ови хљебови доносе у толиком броју да је не само довољно калуђерима за њихову потребу већ се велики дио од тога суши и као пексимет продаје морнарима. - Они сами приповиједају да су Паштровићи од најстаријих времена били независни; у почетку под заштитом римскијех и грчкијех царева, доцније под српскијем царевима и краљевима, и најпослије под Млетачком Републиком, док 1797. нијесу дошли пред Аустрију.</s><s>Они веле да су од римскијех царева између осталијех привилегија, које су и доцније владе потврђивале, имале и таку "да из њиховијех 12 племена и цар може бити изабран".</s><s>Од Млечића веле да су имали привилегије да се Паштровић може оженити првом млетачком властеоком, а сваки млетачки властелин може узети за жену Паштровку.</s><s>Зато до данашњег дана никакав Паштровић неће да носе опанке већ праве ципеле, и ако их нема, радије иде бос.</s>
<s>Под Млечићима у Паштровићима је било овако уређена управа: Сваке године бирају се редом између племена четири суђе, двије војводе, дванаест властела и шест старјешина.</s><s>Сви су они сједјели у граду Св. Стјепану (на једном малом острву, гдје су сад готово све саме магазе) и управљале одатле земљом и народом.</s><s>Добијали су од Млечића и неку малу плату.</s><s>Становници нијесу плаћали никоме никаква данка, већ су само имали да чувају границу од непријатељскијех упада, и на позив Млечића да иду у рат, и тада су добијали плату.</s><s>Поред својијех старијех привилегија они се поносе да никад нијесу Турцима плаћали харача, док су чак и њихови сјеверни сусједи (у Маинама, Поборима и Грбљу) то морали чинити.</s><s>Они су на гласу са своје храбрости као и Црногорци, али као приморци богатији су од њих, и нијесу тако примитивни као они, иако у погледу школа и наука не стоје ниуколико испред Црногораца. - И они су понајвише лијепи и пријатни, и тешко је одлучити да ли су у томе бољи људи или жене.</s><s>Нигдје ниједно српско племе нема обичаје тако различите као Паштровићи.</s>
<s>Послије овог најпотребнијег описа овог народића да наставимо о свадбеним обичајима Црногораца.</s>
<s>У Црној Гори као и свуда код Срба женидба и удадба не зависи ни од младића ни од дјевојке већ једино од родитеља, а они гледају много више на глас породице, него на личност невјесте или младожење.</s><s>Родитељи вјере своју дјецу, а она се нијесу ни видјела, и не само да није обичај тражити уз дјевојку мираз, него се мора за њу платити и њену родбину даривати.</s><s>У почетку овога вијека у Србији су тако много искали за дјевојке, да се сиромах човјек није могао оженити, те је Црни Ђорђије издао заповијест да се за дјевојку не смије искати ни узети више од једнога дуката.</s><s>Дјевојку проси отац или брат младожењин, а може се послати и ко други, и за то се бирају обично рјечити људи.</s><s>Обично увече (кад су људи сигурно код куће и нијесу у послу) упуте се просци дјевојчиној кући с накићеном чутуром ракије или вина, и понесу собом за обиљежје дјевојци, ако је испросе, сребрн или златан новац или прстен.</s><s>Пошто просци кажу зашто су дошли, пруже оцу дјевојчином чутуру да пије.</s><s>Ако је он прими и напије се, значи да пристаје; а ако дјевојку није вољан дати, он је не прими.</s><s>Пристанак, који се пропрати метањем неколико малијех пушака, може се добити, а да се дјевојка и не види; тек доцније, код уговарања свадбе, обично се она покаже.</s><s>Ако родитељи дјевојку неће да даду, они то лијепијем начином и учтиво одбију, или да сад имају пречијех послова и да не могу на удају мислити, или да ће се размислити, и тако што слично.</s><s>Понекад се доцније прошење обнови, и ако родитељи дјевојку никако не пристају да даду, онда се просцима каже: за сваки други посао увијек су добродошли у њихову кућу, али у овој ствари нека их поштеде, итд.</s><s>Понекад се родитељи споразумију о заручивању своје дјеце још док су сасвим мала; у Србији то бива без икаквијех нарочитијех припремања, већ као у шали, и онда се за дјевојку рекне да је поклоњена.</s><s>Приповиједа се да су родитељи уговарали док су им жене биле трудне да ће се опријатељити, ако једна роди мушко, а друга женско.</s><s>Ако у кући има више дјевојака, држало би се за велику увреду просити млађу, док се старија није удала. - Ако је дјевојка једном обећана, то се ниједна страна не смије више одрећи: то би се држало за највећу срамоту, и био би то довољан повод за непријатељства.</s><s>Кад један проси дјевојку није добро да то чини и други, прије него што први буде коначно одбијен. - По грчком закону не смије се дјевојка удати испод 12 ни младић оженити испод 14 година.</s><s>О ово се правило у Србији ријетко гријеши: штавише придају се још три године, али у Црној Гори вјенчавају се права дјеца.</s><s>У Србији просе дјевојку кад је у очевој кући одрасла и зрела за удају; и ако је испросе, журе се да је послије неколико недјеља или највише послије неколико мјесеца у кућу доведу.</s><s>У Црној Гори често просе дјевојку док је још дијете, и ако се родитељи сагласе, могу је одмах одвести од куће.</s><s>Неки тако и чине, а други је оставе да у родитељској кући одрасте и тек кад буде зрела за удају доведу је кући.</s><s>Некад се дешава да за мушкарца од три године испросе дјевојку од десет година, и кад их послије неколико година сведу, невјеста је одавно зрела за удају а младожења још није.</s><s>Али се чешће догађа обратно, тј. да је момак за толико година старији од дјевојке.</s><s>У сваком случају млада спава са свекрвом, или с каквом дјевојком док не дође у зреле године.</s><s>Јамачно су због прво поменутијех случајева и постале оне смијешне приче у Србији како жена диже крај ватре заспалог мужа и на рукама га носи у постељу, а он кењка и плаче. - Ако су обоје истијех година, то их пусте да заједно играјући се одрасту.</s>
<s>Напријед се мора уговорити не само кад ће се доћи по дјевојку него и колико ће свата од младожењине стране доћи, да би се све спремило да се како ваља угосте и дарују.</s><s>Сваки сват се нарочито мора позвати.</s><s>Међу сватовима мора бити стари сват, кум, првијенац, барјактар, војвода и дјевер.</s><s>У Србији има још и чауш, прикумак (као слуга кумов) и гадљар.</s><s>Чауш збија шалу, капа му је накићена дрвенијем кашикама и лисичјим или курјачјим реповима, а понекад је сав обучен у курјачју или јазавичју кожу; у руци му је наџак или буздовен, којим лупа.</s><s>Прикумак је умјесто барјактара.</s><s>Али у Србији нема првијенца, и само се то име у народнијем пјесмама спомиње.</s><s>У Паштровићима имају још двије заставе, који сједе на доњем крају трпезе према старом свату, и његове заповијести (као ађутанти) саопштавају у кући дјевојчиној.</s><s>У Црној Гори као и по сусједнијем крајевима дјевојка има два дјевера, који иду један с десне, други с лијеве стране.</s><s>То су обично браћа младожењина, а ако нема њих, онда најближи рођаци и пријатељи.</s><s>У Србији и у Босни по варошима, а у Маџарској и по селима иду у сватове неколике жене (да дјевојка није сама међу људима), које се зову јенђибуле, и по том турском називу може се нагађати да је овај обичај позајмљен од Турака.</s><s>Зет је обично војвода своме шураку, а ујак првијенац нећаку. - Сви остали сватови зову се пустосватице или (као у шали) набигузице.</s><s>У Црној Гори и у приморју и међу свадбарима код младине куће има стари сват и дјевери, а зову се стари сват и дјевери од дома, за разлику од младожењинијех који се зову од пута.</s><s>При трпези сједи стари сват од пута с десне, а од дома с лијеве стране.</s><s>Све наредбе управља стари сват од пута старом свату од дома.</s><s>Дјевери од дома (обично браћа или рођаци дјевојчини) изведу кад треба младу и предају је дјеверима од пута.</s><s>У некијем приморскијем крајевима сватови имају и домаћина, да би тако било подједнако главнијех личности и с младожењине и с младине стране.</s>
<s>Сватови су обично одјевени и наоружани што љепше може бити, зато се у народнијем пјесмама и каже "кићени сватови".</s><s>Ко нема лијепијех хаљина, тај и не иде у сватове, или позајми хаљине и оружје од другога.</s><s>У Србији иду сватови по дјевојку обично на коњма, а у Црној Гори гдје нема ни коња ни путева пјешке.</s><s>Сватови иду обично с барјаком, као у рат, а на то опомињу и називи као: војвода, чауш, итд.</s><s>У великијем сватовима угледнијих људи може бити и више барјака.</s><s>Понекад у Црној Гори неколико сватова од дома изађу са барјаком у сретање сватовима да их поздраве добродошлицом.</s><s>У Рисну барјак се вије само код младине куће.</s><s>У овој се вароши приповиједа да су некад сватови умјесто барјака носили маслинову грану, о чему има трага и у народнијем пјесмама, Данас то бива само ако је младожења у жалости, и на грану се само привеже једна марама.</s><s>Обично и младожења иде са сватовима по младу, али у Србији није то свуда у обичају, већ зависи од воље; он може младу и код куће дочекати (као што се такођер у народнијем пјесмама то казује).</s><s>То није од великог значаја, пошто се и у Србији и у Црној Гори и готово по свима сусједнијем крајевима вјенчање врши у мјесту гдје живи младожења.</s><s>У Србији се младожења познаје у сватовима по марами која му је иглом придјевена на капи и виси му низ леђа; у повратку с младом има више такијех марама, које му је родбина младина придјенула.</s><s>Од почетка свадбе па до свршетка и код младожењине и код младине куће, тако и путем од једне куће до друге, пуцају из малијех и дугијех пушака.</s><s>Сватови кога год сретну на путу часте га хљебом, печенијем месом и вином; а гдје кроз село пролазе, часте њих: из оближњијех кућа износе им јело и пиће, празне чутуре напуне им за даљи пут.</s><s>Кад буду близу младине куће, пошљу им муштулугџије да им јаве долазак.</s><s>Њих обдаре марамама, и они се опет врате к сватовима.</s><s>То у Србији чине војводе, а у Црној Гори дјевери.</s><s>Као што је казано, у Србији и у Црној Гори главна је свадба код младожењине куће; код младине куће часте их само добријем ручком, или ако су из далека угосте их добро и на преноћишту.</s><s>У Паштровићима, напротив, бива свадба код младине куће.</s><s>Између осталога тачно се утврђује и како ће се сватови угостити; за свакога свата мора бити спремљен четврт печеног брава, и како у Паштровићима, као готово свуда код Срба, браве пеку цијеле на дрвеном ражњу, то се тако печени цијели и изнесу и пред сватовима се сијеку на четворо.</s><s>Интересантно је да се у Паштровићима на свадби брав не пече с главом, као што се то обично чини.</s><s>Приповиједа се да је овај обичај постао отуда, што су једном тако печену главу метнули пред старог свата и као у шали рекли: глава пред главу, а остали се сватови нашли тијем увријеђени и покрвили се.</s><s>Од тога времена, веле, за сватове се пеку брави без главе.</s><s>Још тачније је у Паштровићима одређено пиће за свакога свата.</s><s>Има седам здравица, и чим се седма изговори, морају устати.</s><s>Здравице су ове: 1) у славу божију; 2) у славу свијех светијех; 3) у здравље домаћиново; 4) у здравље свештеника; 5) у здравље кумово; 6) у здравље царево; 7) у здравље цијелог друштва.</s><s>Свака се здравица (као нека молитва) прије пијења изговори, и испјевају се кратке пјесмице уз то.</s><s>Ове су здравице у обичају код свију Срба, али изгледа да нигдје нису тако усавршене као код овијех примораца, а нарочито код Паштровића и Ришњана.</s><s>Одвело би ме сувише далеко ако би се на њима дуже задржао.</s>
<s>У Србији се обично обећани новац за дјевојку даје прије свадбе, а у Црној Гори кад су сватови за трпезом изнесе се лијепо нашарана погача и стари сват од дома тражи од старог свата од пута да погачу позлати.</s><s>Он одмах умјесто младожење извади новце и наређа по погачи колико је за дјевојку погођено, и из пристојности метне нешто више, али ријетко је мање од 12 талира, или 24 фор. ср., и потом пружи погачу заједно с новцима домаћину.</s><s>Овај опет да одговори пристојности младожењиној не узме онолико колико је уговорено, већ нешто мање, а остатак заједно с погачом преда младожењи, а сватови му сви углас захвале.</s>
<s>Док сватови једу и пију дјевојка се облачи у затвореној камари, обично плачући, а око ње њена својта и пријатељице те је тјеше.</s><s>Кад се приближи вријеме поласка, изведе је покривену велом њен брат или који рођак (дјевери од дома) и предаду дјеверу.</s><s>У Паштровићима изнесу хљеб (пшеничан), и на њему на мјесту у мијешању за то начињеном чашу напуњену вином.</s><s>У њу баци младожења прстен, а млада га извади са оба средња прста и метне пред младожењу.</s><s>То се понавља три пута, затијем младожења узме прстен и наметне га млади на прст између малога и средњега десне руке.</s><s>Кад су свати већ готови да устану и поведу дјевојку, даје јој се добра молитва.</s><s>Простре се насред куће струка и дјевојка клекне, па пружи од себе руке, на које јој натрпају малијех пушака и ножева, колико год држати може, а два заставе узму јој вео с главе и држећи га раширена изнад ње један од њих говори:</s>
<s>"Помози, боже, и намјери се велики добри час!</s><s>Моја ћерчице, бог ти дао мјесто порода девет синова и десету кћерцу за милост; два као два стара свата; два као два заставе; два као два првијенца; два као два дјевера; један добар и поштен као твој отац; а ћерка била добра и поштена као твоја мајка."[18] Уза сваки овај благослов сватови вичу: "Амин".</s><s>Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој, или ако га нема, који сродник који га заступа, држећи у рукама бокару вина овако даје добру молитву: "Помози, боже, и намјери се велики добри час!</s><s>Ајде збогом моја кћерце!</s><s>Из овога дома ижљегла у добри час, а у други уљегла у бољи час!</s><s>Да бог да, моја кћерце, да ти креши и реуши (тј. расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу[19], а лист и трава о Ђурђеву дне.</s><s>И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди на добро!</s><s>И да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако гостом кад дођеш!" А тако је отприлике благослови и свекар само другијем ријечима, кад дође у његову кућу. - И по другијем српскијем племенима има трагова "добре молитве", али с друкчијим обичајима.</s>
<s>У Црној Гори и у Рисну, кад сватови од младине куће хоће да пођу, изнесу један пшенични хљеб ("сомун" или "колач") и на њему у средини на мјесту у мијешењу за то начињеном чашу с вином, и сви сватови почињу од старог свата од дома из ње помало пијну не додирујући чаше већ држећи хљеб у рукама и благосиљајући младу.</s><s>Напосљетку дође хљеб у руке дјеверу, који искапи чашу и даје је млади, која је чува до вјенчања, па се онда сватови њоме обреде сркнувши помало вина.</s><s>Чаша остане послије млади за спомен и зове се молитвена чаша.</s><s>У Дубровачком крају код католичкијех Срба, гдје је обичај да чашу с вином с једнијем вијенцем од цвијећа носи дјевер зове се невјестина чаша, или молитва.</s>
<s>Кад сватови при повратку с младом буду близу младожењине куће, опет шаљу муштулугџије, и прије него што дјевојка ступи у кућу, врше се разни обреди.</s><s>У некијем српскијем крајевима изиђе јој из куће у сусрет једна жена с мушкијем дјететом на десној руци, а у другој с крпом платна.</s><s>Дијете се дода дјевојци на коња, која га опаше црвенијем концем или сличном пантљиком, а платно се простре испред ње у кућу.</s><s>Затијем јој се дода сито с разнијем житом из кога она руком баца преко себе на све стране.</s><s>Напосљетку се скине с коња и по простртом платну уђе у кућу; у некијем крајевима носи собом и оно мушко дијете.</s><s>У Бачкој у Маџарској прикумак дигне младу с кола и унесе је у кујну; то јој даду преслицу с кудјељом и вретено, и она њима додирне сва четири зида; затијем јој додаду под оба пазуха по један хљеб, у уста комадић шећера а у руке једну боцу с вином а другу с водом, које она унесе у собу и метне на сто.</s>
<s>Као што је речено, права свадба почиње у Србији (као и по већини другијех крајева) тек кад се млада доведе у кућу;[20] али у Паштровићима даду тада сватовима само погаче или хљеба намазана медом, што се зове масаоница, и сви пустосвати иду кући, и само се за часнике и најближе рођаке изнесе ручак.</s>
<s>Млада мора даривати све сватове, и зато дјевојке годинама проведу спремајући дарове.</s><s>У Србији се ови дарови заједно с младинијем хаљинама понесу из родитељске куће и на дан свадбе се јавно раздају нарочитијем начином.</s><s>Два свата метну дарове на мотку од заставе, и с пуцањем из пушака носе се ка трпези, и чине се као да под теретом морају посртати, па их раздаје јавно чауш како је шта коме раније намијењено и свакоме предаје.</s><s>И то бива у шали и у весељу, јер о свакој ствари рече чауш што згодно и шаљиво.</s><s>За то вријеме стоји млада поред дјевера и клања се послије сваког чаушева говора.</s><s>У Србији дарују се обично кошуљама кум, стари сват и дјевер, а и свекар ако га има; остали гости добију најчешће по пешкир.</s><s>У Црној Гори и у цијелом сусједном приморју сватове дарују код младине куће (као што се и у народнијем пјесмама пјева), а кошуље су врло ријетке као дарови, па и сам младожења може бити задовољан ако добије пар кошуља, јер у овим крајевима нема ни конопље ни лана, и платно је уопште врло ријетко; чак је нестало и пешкира у некијем крајевима.</s><s>У Црној Гори добије га само кум и за вријеме вјенчања објеси га преко рамена; остали се дарују новцем према стању (сваки најмање једном цванциком); али се приповиједа да је раније сваки добијао мараму, која се звала лакат свите, из чега се може закључити да је дар првобитно заиста био аршин чохе.</s><s>У Паштровићима су и ови поклони утврђени и то: сваком пустосвату мора се дати 10, а часницима 20 крајцара; осим тога мора млада донијети своме будућем свекру и свекрви свакоме по два талира (четири форинте).</s><s>У овом крају сватови не узимају собом хаљине младине, већ их доцније понесу сродници; у некијем мјестима људи још исте ноћи а у некијем жене послије неколико дана.</s><s>Све што млада донесе у кућу, изброји се пред свекром и пред свекрвом, на случај да млада остане удовица без порода.</s><s>У томе случају дођу њени рођаци, обуку је у црнину и са свијем што је донијела врате је опет кући.</s>
<s>Сјутрадан рано ујутру млада узме судове за воду и с дјеверима уз пуцање из пушака иде на извор одакле њени нови укућани носе воду.</s><s>Тамо почасте који се десе хљебом, месом, вином и ракијом, па се исто тако с пуцањем пушака и млада с пунијем судовима воде врате кући.</s><s>Сад млада узме леген и убрус и полива сватовима да се умију, и сваки јој баци по један новац у леген.</s><s>Осим тога сваки који је на свадбу дошао колико год пута се сретне с младом и дјевером, и она га пољуби у руку, мора је даривати паром (отприлике једна крајцара).</s><s>Уопште сватови се труде на разне начине да скупе млади новаца.</s><s>Један нпр. узме псето и вели да је јагње и хоће да га закоље, ако га не откупе; други узме прасе под пазухо као гајде, и ко неће његову цику да трпи, мора га откупити; неки оседлају вола и доведу га у кућу, да би га даривали; неки се опет обуку као калуђери просјаци, или као дјевојке па љубе свакоме руку да им што дарује итд.</s><s>Све што се овако скупи добија млада.</s>
<s>У некијем крајевима у Србији јашу сватови (осим часника) на коњма од куће до куће и позивају на свадбу, говорећи као у шали да сваки понесе шта ће јести, што уосталом и иначе бива.</s><s>Код сваке куће мора се привезати кудјеље на узду коњу, што они донесу млади.</s>
<s>Код имућних људи свадба траје у Србији по недјељу дана.</s><s>Два дана прије него што се пође по младу почиње гозба и траје дан и ноћ док кум не оде.</s><s>[21] Непрестано се и игра и пјева.</s><s>Сватови играју коло и пред младином кућом и пред младожењином кад је доведу.</s><s>У Црној Гори и у сусједнијем приморскијем крајевима гдје су куће у врлетнијем мјестима да се не може играти, игра се на гумну које је обично поплочано каменом и оперважено онискијем каменијем зидом, да се на њему може удобно сједјети као на клупи.</s>
<s>Чим се дјевојка изведе из њене собе, она се готово непрестано клања, а нарочито кад кога пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови наздрављају и пију; на путу док иду кроз село; и овако се понизно мора држати цијеле прве године, или бар док се примјетно не види да је у другом стању, тада је свекрва од тога ослободи.</s><s>За вријеме свадбе млада је права мученица: она за цијело то вријеме мора бити на ногама, посљедња легне спавати, а прва устане.</s><s>Ако јој се деси каква потреба, она долази у велику неприлику, јер без дјевера не може се ни корака маћи, а стиди се да му тако што каже, а нарочито што и чауш и други весели људи и без тога пјевају дјеверу пјесме, у којима се јасно наговјештава гдје треба да је води.</s><s>На путу, па макар он цио дан трајао, била би највећа срамота како за њу тако и за све сватове, ако би морала свршити природну потребу, и да би се од тога сачувала једе врло мало и то само чврсту храну, нпр. тврда јаја.</s><s>За трпезу не смије сјести, и уопште јести да се види.</s><s>Дјевер се зато труди да јој кријући што дода, и она исто тако кријући поједе.</s><s>Ради тога у Србији дјевер је води у засебну собу, а у Црној Гори, гдје у кући нема такијех соба, у један угао, који је завјешен простирачима, да је сакрије од очију сватовскијех док она нешто поједе.</s>
<s>Већ је речено да се млада доведе у кућу младожењину прије вјенчања, и поп је тек сјутрадан тамо вјенча.</s><s>Прву ноћ, или ако пут дуже траје и више ноћи прије вјенчања, а најчешће и прву ноћ послије вјенчања, млада спава са дјевером.</s><s>Иако се за дјевера бирају млади и нежењени (истина понекад и ожењени) људи и, у ријеткијем случајевима, и који и нијесу род младожењи, опет се не зна ни за један случај злоупотребе овога колико значајног толико и необичног повјерења, што би уосталом био највећи гријех као и родоскврњење, јер се дјевер и млада сматрају као брат и сестра.</s><s>Кад се напосљетку младенци сведу отвори се велика пуцњава из пушака, и чауш обично повиче: "Свршено је с дјевојком, сватовима ваља ићи кућама." Сјутрадан уз пјесме и друге обреде очешљају младу као жену.</s><s>У Биограду а и по другијем варошима источне Србије, показују послије прве ноћи јавно младину кошуљу, и ако нађу каквијех трагова, сви су радосни и часте све госте и родитеље младине меденом ракијом, а ако не нађу, све је мирно и ожалошћено.</s><s>По свој прилици овај обичај је дошао из Бугарске, гдје се, како причају, у томе још даље иде.</s><s>Ако не буде никаквијех трагова, онда при служењу ракијом родитељима младинијем наслуже у шупљу чашу, и онај који служи затисне је оздо прстом, и чим је преда и одмакне прст, све се проспе, и родитељи младини имају да издрже велико ругање, и морају се старати да зета умире, што обично бива поклонима, ако нијесу ради да им њихову ћерку врати.</s>
<s>По старим предањима и пословицама младенци у Црној Гори и у Херцеговини нијесу спавали заједно преко цијеле прве године, већ млада спава са свекрвом, а младожења код стоке.</s><s>У Црној Гори и сад се још дешава да се млада од стида недјељама не може склонити да спава с мужем.</s><s>Тај претјерани стид објашњава се тиме што у кућама у Црној Гори, гдје нема засебнијех одаја, и што су поред тога увијек отворене, младенци морају у ком углу усред остале породице простријети своју постељу.</s><s>Некад мора доћи мати младина да је наговара да се покори дужности новога живота.</s><s>Она обично легне између зета и кћерке, па кад опази да је она заспала, полако се извуче и остави младенце саме.</s>
<s>Код свијех Срба је обичај да сродници младини послије извјесног времена иду млади у походе, а њима се опет по позиву иде у првиче или првичје.</s><s>Ми смо већ поменули да у Паштровићима и у Црној Гори дођу пријатељи одмах у походе с хаљинама младинијем.</s><s>У Црној Гори млада иде у походе својима с два дјевера, али не смије више од двије ноћи ноћити код својијех сродника.</s><s>У Паштровићима позивају обично уз месојеђе на побожићну част за седам година узастопце, и позвани остају у гостима по шест-седам дана; а послије седам година иде се и без позива.</s><s>Осим тога у Паштровићима је услов да прве године млада месојеђну недјељу проведе у родитељској кући, или, ако их нема, у кући својијех сродника.</s>
<s>У Србији за вријеме Турака није ријетка била отмица дјевојке.</s><s>Кад је младић неку дјевојку узалуд просио, или ако напријед зна да му је родитељи неће дати, он скупи неколико својијех другова и иде у отмицу.</s><s>Кашто отмичари довребају дјевојку код стоке, или кад пође на воду, па је ухвате и одведу; а кашто ударе на кућу ноћу (као хајдуци), па обију кућу и свежу дјевојачкога оца и браћу, док нађу дјевојку и одведу.</s><s>Кашто се побију дјевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста.</s><s>Зато отмичари не смију ласно да ударе на кућу гдје знају да има много рода у дјевојке, а особито гдје је село сложно; јер и сељаци, како стану пушке пуцати и учини се буна, спопадне сваки своју пушку па трчи у помоћ.</s><s>Свему је селу срамота кад се из села отме дјевојка, а отмичарима још већа кад се врате јалови.</s><s>Кад отмичари докопају дјевојку у руке, онда је већ неће оставити, макар сви изгинули.</s><s>Понекад је дјевојка вољна и иде радо с отмичарима; ако ли се стане отимати и неће да иде, онда је вуку за косе и деру штапом као вола у купусу.</s><s>Отмичари не смију ићи с дјевојком момачкој кући, јер пођу кашто сељаци с родом дјевојачкијем за њима у потјеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској).</s><s>Поп мора вјенчати, ако му се и неће, јер хоће да га бију.</s><s>Кад дође потјера у село, отмичари и његови рођаци се сакрију, ови откуд су отмичари, изиђу преда њих лијепијем начином и граде мир.</s><s>Ако се тако помире, добро; ако ли род дјевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с дјевојком.</s><s>Кад угледа мати дјевојку на мешћеми, а она се стане бусати рукама у прси, и јаукати: "Куку мене!</s><s>Ево роба мога." Кад се почну судити, кадија најприје пита дјевојку: "Или је сила, или драга воља?" Ако рече дјевојка да је сила, и да она неће с онијем момком живљети ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда је зло за отмичаре; морају лежати у апсу и плаћати глобу, а родитељи узму своју кћер натраг.</s><s>Ако ли дјевојка рече (као што понајвише бива): “Није сила, веће драга воља; ја ћу за њим и у гору и у воду", онда отмичари даду штогод кадији, па се помире с дјевојачкијем родом, и одведу дјевојку кући те чине свадбу.</s><s>Дјевојке отимају понајвише момчад која немају родитеља, или ако их имају, а они их не слушају, него се скићу којекуда; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отети дјевојку, нити ће такови момак отићи с друштвом у отмицу, а за то их има доста који су вољни то учинити, и питају: “Хоћеш ли да ти се отме ова или она дјевојка?"</s>
<s>Црни је Ђорђије био забранио отимати дјевојке: издао је заповијест да ће свакога момка за кога отму дјевојку погубити; попа који вјенча отету дјевојку обријати (распопити); кума дјевера и старога свата ударити на шибу, а осталијем отмичарима сваком по 50 батина ударити.</s><s>Пошто Турци 1813. године обладају Србијом, отмица се опет поврати, али је после кнез Милош Обреновић, судивши неколицини по закону Карађорђијеву, истријеби сасвијем у подручју својему.</s>
<s>У Црној Гори и данас бива отмица, и ако се при том не пролије крв, или дјевојка није за другог испрошена, обично се временом измире; а ако ли је једно од та два случаја, онда наступа крвна освета.</s><s>Чуо сам од људи којима се може вјеровати да је било примјера да се и жене отимају од мужева.</s><s>То бива нпр. ако се неко вјенча са женом која је побјегла од мужа из друге нахије.</s><s>Остављеном мужу или његовијем рођацима и саплеменицима дужност је да се за ову нанесену им срамоту освете тиме што из оне нахије, у коју се одбјегла жена удала, отму ма коју жену, и вјенчају је и преко њене воље за ма кога међу њима.</s>
<s>У грчкој цркви може се муж од жене раздвојити ако има разлога за то у грађанском законику на основу канонског права.</s><s>У онијем крајевима гдје црквене власти воде надзор над световнијем, раздвајење је отежано; а у онијем, гдје се свештеник мало за то пита, раздвајање је врло често.</s><s>Под пређашњом турском владом раздвајање је била ствар више турскијих судија, него хришћанскијих свештеника, и може се замислити како се при томе мало водило рачуна о законскијем прописима, и то у толико мање што ове судије, који су то звање често скупо купили, морају живљети од наплаћивања за суђење, и ради су да ма шта суде, да би што зарадили.</s><s>Они би се само смијали кад би могли све људе раздвојити од њиховијех жена, као што се уопште радују сваком злочинству од кога могу што зарадити.</s><s>У Црној Гори владика, као духовни и свјетовни поглавар, треба сваки распуст да врши, и обично он даје пресуде.</s><s>Али и у овоме раде Црногорци без икакијех обзира, како им је воља.</s><s>У овијем случајевима освета заступа правитељство, и она је једина брана неограниченој самовољи на женидбу и раздвајање, јер је довољан повод за крвну освету, ако ко отјера жену, или ако неће да је врати, ако је од мужа побјегла и отишла у род.</s><s>Оно истина лакше је и мање опасно онима који су од јакијех породица да се раздвоје од жене и жену отјерају или напусте, а с другом да се ожене, него онијема од слабијих породица.</s><s>Мора се признати добра страна крвне освете и с ове стране, кад нема правога правитељства. - Свуда је обичај да кад се муж раздвоји од жене судом, да јој за распуст нешто, према своме стању, плати.</s><s>Особити је обичај, који већ изумире, да човјек раздвојеној жени одсијече комад од какве њене хаљине, нпр. од појаса, или од кецеље, или од мараме којом покрива главу, или од горње хаљине.</s><s>Може бити да ово треба да значи да је веза раскинута, и да раздвојени ништа више међу собом немају (као нпр. кад се два дјетета, пошто су се дуго као пријатељи играли, посвађају и раскину између себе сламку или длаку с главе и разиђу се у противнијем правцима); или се можда ово чинило да се жена осрамоти.</s><s>Ово се обично чини пред судијом, пошто се расправе између њих још нека спорна питања; али разјарени Црногорац кашто ово учини и код себе у кући, и одмах је отјера.</s>
<s>Код свију Срба жене су јако потчињене мужевима, а у Црној Гори држе их готово као робиње.</s><s>Осим својијех женскијех послова, као да преду, тку, кувају, музу итд. оне раде и највећи дио пољскијех и другијех послова, које иначе људи раде.</s><s>Често се може видјети како се жене с тешкијем теретима вуку преко стијена и планина, а муж иде празан с пушком о рамену и чибуком у руци.</s><s>И при свем томе жена је срећна ако добије мужа који је поред тога не туче без икаква повода, само што му се тако прохтије.</s>
<s>Млади човјек и жена не смију ништа једно с другијем говорити пред другијем људма, јер би то било непристојно.</s><s>Исто тако жена не смије свога мужа назвати именом, већ каже само "он".</s><s>Мужеви истина називају жене именом, али и они обично реку само "она".</s><s>Кад Србин пред каким угледним човјеком мора поменути своју жену, то најчешће рече "с опроштењем моја жена".</s><s>Многи мисле да је ово дошло због презривог положаја жене; али прије ће бити да се "с опроштењем" при случајном помену жене односи на оно што је намијењено жени, што је њен задатак.</s><s>С овијем изгледа да је сродно што се и за рођеног сина рече "по гријеху син", у 21. пјесми 2. књиге[22] уз ријеч отац (родитељ) стављена је ријеч по гријеху.</s><s>Ово ће по свој прилици бити дошло од познатог калуђерског мишљења да је однос између мужа и жене гријех. - Иако се Црногорац тако презриво понаша према својој жени и тиранише је, ипак не трпи да је ко други вријеђа; најмања увреда најчешће се животом плаћа.</s>
<s>Црногорке, као и Српкиње уопште, а особито по Херцеговини, Босни и Србији не мијењају ни у чему свој начин живота за вријеме трудноће до самога порођаја, који је често изненади на послу.</s><s>Причају да се жене породе у шуми кад су отишле по дрва, или уопште ван куће, узму дијете у кецељу, и врате се мирно кући као да ништа није ни било.</s><s>Оне уопште рађају без ичије помоћи и без јаукања.</s><s>Најстарија жена у кући обабичи је, тј. одсијече пупак дјетету.</s><s>Често породиља послије неколико дана узме дијете с колијевком на леђа и иде за својим обичнијем послом.</s><s>У некијем крајевима више или мање обичај је да рођаке и сусјетке шаљу породиљи јела и пића, нпр. погачу, колача, боцу ракије и тако што.</s><s>И новорођено дијете дарује се кошуљом, ситнијем сребрнијем новцем или другом каквом ситницом.</s><s>Дарови се шаљу или лично донесу, и тада гости сједе код породиље, часте се, пјевају и веселе се.</s><s>Ово је у некијем крајевима, а особито у варошима, врло често.</s><s>Сусједи за седам дана долазе свако вече у кућу породиљину, једу, пију и пјевају цијелу ноћ; кад им се задријема, смјењују се, тако да је један дио увијек будан, јер се вјерује да се породиља за седам ноћи од, порођаја мора чувати, иначе би дјетету вјештице или зли дуси могли наудити.</s>
<s>У Србији мајке доје дјецу обично двије године; трећијех ускршњијех поста не смију га више дојити без допуштења попова.</s><s>У Црној Гори доје их три године, и тек четврте морају имати допуст од цркве; неке, кад то добију, доје дјецу и пет до шест година.</s>
<s>У Црној Гори нема љекара, или боље рећи нема их ученијех, али нема ни болести којијех има код образованијех народа.</s><s>Најобичније су болести у Црној Гори зими нервна грозница, од које је једна врста, особито у Црмници, врло опасна, и зове се пошалина; љети, особито око Скадарског језера и у Зети, наступа грозница.</s><s>Противу овијех као уопште против свију унутрашњијех болести употребљавају само неколико домаћијех лијекова, или ништа, већ остављају самој природи да болест савлада.</s><s>Често зову попа болеснику да му чита молитву.</s><s>Од особите помоћи држе владичину молитву, али како свуда не може владика бити, то носе обично капу болесникову и моле да на њој очита молитву, и то им се увијек чини.</s><s>Болеснике који дуго болују носе у манастире, особито згрануте, који бјесне, које калуђери вежу и ланцима и немилосрдно туку, да би нпр. казали име ђавола који је у њих ушао.</s><s>Онда напишу то име на једној цедуљици и баце у ватру.</s><s>Како при овом необичном начину лијечења има по који случај да је неко оздравио, то су се неки манастири нпр. Студеница прославили као чудотворни тако да и сами Турци понекад таке болеснике тамо доводе.</s><s>У лијечењу спољњијех повреда Црногорци су много вјештији.</s><s>Многи се разумију да излијече какву рану, или да намјесте угануту или сломљену руку или ногу.</s><s>Разумије се да немајући никаке науке и потребнијех справа понекога отправе на онај свијет кога би учени европски љекари макар и сакатог одржали у животу; али и ја смијем тврдити да су они многе потпуно излијечили, којима би и европски љекари спасли живот, али би остали богаљи.</s><s>Они сами праве мелем за ране од маслинова зејтина, козјег лоја и воска, а лијече и травама.</s><s>Међутијем никакав Црногорац то не ради као занат од кога би живио.</s><s>Иако сваки према стању у земљи мора имати некога знања о ранама, ипак има појединаца који важе као мајстори у томе, и обично то знање прелази с оца на сина.</s><s>За вријеме српског устанка за ослобођење такви су природни љекари, лијечили рањенике.</s><s>Значајно је и необично да оваки љекари никад не допуштају рањеницима да пију воде, а дају им ракије[23] колико год хоће. - Црногорци умију и каламити богиње, чему их је, како тврде, научио умрли владика; али како немају вјештачки справљене маје, то узимају од природнијех краста, и, разумије се, резултат није увијек онакав, како би се желело.</s>
<s>Мртваца обично умију, или цијелог окупају, и то људи људе, а жене жене; затијем му обуку чисту кошуљу, оките цвијећем и положе на углед; људма обуку најљепше хаљине, и око њега метну оружје.</s><s>У гробу га покрију покровом.</s><s>Ако је умрли тако сиромашан да нема чисте кошуље или покрова, то даду драговољно имућнији, и држе да су учинили једно добро дјело.</s><s>Прави мртвачки ковчег ријетко употребљавају, већ леш обично метну на једну просту даску, и двије над њим саставе са стране. - Многи старији људи, који су близу смрти и очекују је, спреме још за живота такве даске, као што и жене спреме покров и одреде кошуљу коју ће јој обући.</s><s>Иначе становници села спреме и даске и ископају гроб, и то све бесплатно.</s><s>Чим се чује да је неко у селу умро кућне старјешине оставе посао, и иду да мртваца закопају, а дођу и пријатељи из сусједнијех села.</s><s>Ако је ту поп, и он прати мртваца до гроба, а ако није код куће, изведу га послије на гроб да га опоји. - Рођаке умрлога наричу иза гласа колико имају снаге, тако да слушајући издалека изгледа да пјевају.</s><s>Оне величају и хвале умрлога, његову храброст, правичност и мудрост, и оплакују јад и жалост онијех који су послије њега остали.</s><s>Чује се нпр, гдје узвикују: "Ко ће твога коња јахати?!</s><s>Ко ће твоје хаљине носити?!</s><s>Ко твоју мајку хранити?!</s><s>Ко ће твоју дјецу загрлити?!</s><s>У кога ће се твоја сестра клети[24]?!" итд.</s><s>Ово нарицање настаје од часа смрти, прати мртваца до гроба, и траје још дуже времена.</s><s>Најгласније је кад га понесу од куће и кад га спуштају у гроб, и својту и мушку и женску морају често силом задржавати да и они не скоче за мртвацем у гроб.</s><s>Најтужније је нарицање мајке за сином и сестре за братом, и кад су саме код куће или у пољу, може се чути и послије двије и три године.</s><s>На високом дрвеном надгробном крсту од неколико хвати изрезано је онолико кукавица колико родбине, а особито сестара за њим жали.</s><s>Овај обичај јамачно је постао од народне приче, да је кукавица била некад дјевојка која је за изгубљенијем братом тако дуго тужила да се и господу богу досадило, и претворио је у кукавицу.</s><s>Отуда бива да дјевојка која је изгубила брата не може чути кукавицу, а да јој не ударе грозне сузе на очи, а отуда је и постала ријеч "куку мене".</s><s>У садашње вријеме била би срамота ако би жена нарицала за мужем, а још већа ако би вјереница нарицала за својим вјереником, по свој прилици из истога разлога из кога се рече "с опроштењем" кад човек помене своју жену; али у народнијем пјесмама има да и жена нариче за мужем и вјереница за вјереником, па чак и дјевојка за својим драганом.</s>
<s>У Србији се приповеда да у Црној Гори има нарикача које за плату наричу за свакијем мртвацем; а у Црној Гори се опет приповиједа да је то обичај у Херцеговини.</s><s>Међутим ни то није истина, и могло би се рећи да је прича о томе постала отуда што се каква сирота жена, којој је имућни умрли, док је био жив, покашто по штогод даривао, придруживала онима што наричу да би што од својте умрлога добила, и ријетко јој је ова нада била напразно[25].</s><s>Кад у Црној Гори пријатељи и познаници долазе к мртвацу; обично иду један за другијем с наопако затуренијем пушкама на рамену, и један за то одређени гласно нариче.</s><s>А кад се приближе кући или гробљу, потрче сви без реда, и сви гласно закукају.</s><s>Често се умијешају у ову заједничку кукњаву и туђи људи, који се послије тога зато смију.</s><s>Многи изгребу у знак жалости и лице, да крв потече, и да би се то видјело, не умивају се, већ се крв на лицу осуши, и тако недјељама иду с нагрђенијем лицем.</s><s>Жалост траје најмање годину дана.</s><s>За то вријеме не пјевају и не играју, људи се мјесецима не брију, а жене у почетку одсијеку косу или иду гологлаве, а доцније мећу на главу црну или плаву мараму.</s>
<s>Како у Црној Гори нијесу ријетка убиства, то обично чим се чује нарицање, пита се "од кога?" (тј. ко га је убио), и обично се одговара, ако је умро природном смрћу: "од бога, од старог крвника".</s><s>Прави Црногорци ругају се сад Брђанима за тако питање и одговор.</s><s>У Паштровићима сваки се смртни случај, ако је умрли од седам и више година, објави по цијелој области и каже да ли је умро од природне смрти или је убијен, и позове се на погреб. - Кад дођу у кућу почасте све вином и ракијом, шта ко хоће, и при том се често нарочито нуди да пије: "да не би ко сјутрадан рекао, да није довољно имао пити".</s><s>На гробљу пошто је мртвац закопан раздијели један из куће пратиоцима који посједају по воштану свијећу, а за њим иде други те их купи.</s><s>Прије него што се свијећа врати, сваки је пољуби и рече: "За душу покојникову; нека му је мир и покој у царству божијем." - Затијем се послуже мало осољеном куваном пшеницом, и сваки добије по три чаше вина.</s>
<s>У другијем крајевима обичај је да се цијела пратња врати с гробља кући покојниковој, и ту се пије за душу му.</s><s>На понекијем мјестима трећи и седми дан иду опет на гробље, и пошто се добро исплачу и искукају, почасте се хљебом и ракијом, и сиромашни људи дарују новцем.</s><s>У некијем варошима држи се у цркви служба за душу умрлога, и сваки се при изласку из цркве понуди хљебом и ракијом.</s><s>У Србији се за душу дају обично три даће (и то у суботу увече, и у недјељу ујутру), четрдесница (послије четрдесет дана), полугодишњица и годишњица.</s><s>На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично почињу овако: "Дођите довече да споменемо мртве." На даћу дође и више чељади из једне куће, што за друге свечаности не би било пристојно, тако да се скупи по стотину душа.</s><s>Ту треба да дође поп да очита кољиво, и друге молитве.</s><s>Од кољива узме свако само по неколико зрна.</s><s>На даћи напијају: "За испокој душе брата (како му буде име, ако ли је женско, а оно сестре)!</s><s>Бог да му душу прости!</s><s>Вјечни спомен и блажени му покој!" А остали сви у глас завичу: "Бог да га прости!" У неким крајевима иду другога понедјељника по ускрсу на гробље те побушавају гробове, особито од оне године, дијеле сиротињи за душу и попови читају молитве и спомињу мртве.</s><s>Друга субота испред великог поста зове се задушнице.</s><s>На овај дан обичај је да сваки домаћин свима мртвима својијем, које он памти или има записане у читуљи, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковет и запали те изгоре мртвима за душу, али најприје ваља свакоме да намијени, нпр.: ова оцу, ова матери, ова баби итд.</s><s>Ако ли је близу манастир или црква, онда се те свијеће однесу онамо, и сваки своју читуљу да свештенику те све мртве спомену на служби, и ту онда кад свештеник стане спомињати сваки своје свијеће запали.</s><s>Пошто свештеник спомене све мртве, зађу ђаци (или служитељи црквени) с леђеном воде и с котарицама, те свијеће погасе и покупе, па послије калуђери или попови праве од њих друге свијеће и пале у цркви.</s><s>На гдјекојијем мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, те и ондје спомињу мртве, читају им молитве, пале свијеће и дијеле за душу, дајући просјацима и сиромасима који се онде скупе јела и пића, а помало и новаца.</s>
<s>И Црногорци имају као и остали Срби обичаје о разнијем празницима, само су код њих мање значајни и оскуднији.</s><s>Ја ћу овдје покушати да опишем само обичаје о Божићу, који разноврсношћу и пуноћом превазилазе све остале.</s><s>Дан рођења Христова зове се српски Божић (што значи млади, мали бог), а дан уочи Божића Бадњи дан (тј. дан кад се бди, од старославенског бдјети = бити будан).</s><s>Пред овим даном пости се шест недјеља, и то тако, по правилима грчке цркве, да се не једе не само месо већ ни масло, ни јаја; и сама риба се смије јести само у неке дане.</s><s>Код највећег дијела. српскога народа за Божић се пече једно цијело свињче, које у Србији зову печеница а у Црној Гори и у приморју пециво (а тако се зове и свако уцијело печено бравче); у Херцеговини пак, гдје нема свиња, пече се овца, и зове се заоблица.</s><s>Печеница обично мора толика бити да сви укућани читаву недјељу дана могу јести, а и госте да могу дочекати.</s><s>Зато се најмање на мјесец дана прије изабере једно свињче и боље се храни него остала.</s><s>Имућнији људи поклоне сиромашнима по једну печеницу, који немају свиња нити имају новаца да купе.</s><s>У Србији се у великијем кућама поред свиња закоље и овца.</s><s>Печеница се коље уочи Бадњег дана и зато се зове Тучиндан или Туциндан, а пече се на Бадњи дан; кашто се на Бадњи дан и коље и пече.</s><s>Гдје је мала кућа да се у њој не може наложити толика ватра колика је потребна да се цијело свињче испече, пеку га у шуми поред каквог посјеченог дрвета.</s><s>Ришњани и други варошани који не воле хладно печење, и зато не припремају тако велике, пеку их на Божић рано (послије пола ноћи); неки имућнији и раскошнији сељаци пеку поред велике печенице и једно прасе. - На Бадњи дан за сваку се кућу посијеку два или три млада храста у шуми, окрешу се и подсијеку и донесу кући.</s><s>Ове се облице зову бадњаци.</s><s>Кад се сврше сви спољњи послови и кад падне вече, домаћин уноси бадњаке у кућу и наложи на ватру.</s><s>Кад с првим бадњаком ступи преко прага рече: "Добар вече и честит вам Бадњи дан!", а неко га од укућана поспе житом и одговори: "Дао бог добро, сретни и честити!" У Рисну и по другијем приморскијем мјестима, дјевојке и жене из куће обавију бадњаке црвеном свилом, концима и шиком и оките ловоровим лишћем и различитијем цвијећем.</s><s>Док се уносе у кућу, запале се с обје стране врата свијеће. - У Црној Гори умјесто посипања житом други је обичај.</s><s>Домаћина с бадњацима сусретну с једнијем хљебом и крчагом с вином, и кад их метну на ватру, наздрави им и пошто се напије, напоји и њих (полије их).</s><s>Затијем се пије у славу божију и сва чељад сркну из крчага.</s><s>Пошто су бадњаци већ наложени, узме домаћица сламе и квочући (а за њом дјеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако нема собе.</s><s>Потом узму неколико ораха и баце по слами. - У Рисну је обичај да се простирући сламу виче: куда слама, туда слава.</s><s>Послије вечере пјева се и весели, причају се шаљиве приче да се ноћ прекрати (и по пословици се за ову ноћ каже да је најдужа, јер се с нестрпљењем очекује да сване).</s><s>У Рисну је увијек један будан код ватре да полије бадњак вином кад прегори.</s><s>Сад нико не зна првобитни узрок и значење овом обичају.</s><s>Послије поноћи на све се стране зачује пуцање из пушака, и поздравља се наступајући дан, и што се више зора приближује, пуцање је све јаче.</s>
<s>Ко први из куће изиђе (већином још за ноћи) и оде на воду, узме собом жита и поспе извор, бунар или ријеку.</s><s>Овом водом се умијеси пријесан хљебац, који се зове чесница и у њу се умијеси новац (колики, то зависи од имућности) и испече се.</s><s>При ручку се овај хљеб разломи на онолико комада колико је лица за трпезом за свакога по комад.</s><s>У чијем се комаду нађе новац, његов је, и то се држи као предзнак да ће у наступајућој години бити срећан.</s><s>У некијем кућама чесницу мијеси сам домаћин, у другима домаћица.</s><s>У Црној Гори чесница се мијеси на Бадњи дан и увече се једе.</s>
<s>Велика се важност придаје томе ко ће први на Божић доћи у кућу, и тај се зове полазник или положајник, и обично се за то неко раније одреди и позове; и да не би неко као непознат дошао, то тога дана обично нико не иде у другу кућу сем положајника.</s><s>У Србији положајник долази рано, чим сване.</s><s>Он носи собом у рукавици жита, па кад назове с врата: “Христос се роди", онда поспе из руке житом по кући (а из куће ко поспе њега, и одговори му: “Ваистину роди); па онда скреше бадњаке, тј. узме ватраљ па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу варнице) говорећи: "Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмака, оволико кошница, оволико среће и напретка" итд.; потом разгрне пепео покрај огњишта и метне онде неколике паре или укрупно какав новац (како који може).</s><s>У Рисну метне се новац на бадњак. - Гдјекоји донесе и повјесмо те превјеси преко врата.</s><s>Пошто на одређено мјесто сједне, жене га огрну губером или поњавом, да им се хвата дебео скоруп.</s><s>Пошто му даду те заложи што и напије се ракије, онда отиде својој кући, па дође опет послије ручка, те га часте до мрака.</s><s>Кад већ пође кући, онда га дарују марамом или чарапама, а некад и кошуљом, али свакојако осим тога и колачем.</s><s>Ако се случајно деси да неко други дође први мјесто одређенога положајника, па макар то било и други дан, и с њим се ради као с положајником.</s><s>Често имућнији људи иду као положајници сиромашнима и донесу јела и пића, чиме се цијела кућа части.</s><s>У Рисну положајник долази обично послије подне с крчагом вина у руци, окићеним цвијећем или воћем.</s><s>Дошавши пред кућу, јави се избацивши пушку, а при одласку поред осталијех поклона опет му крчаг напуне вином.</s><s>Кад се подјутри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак.</s><s>Али прије него сједу за ручак избаце по неколике пушке (тако и ујутру рано кад устану).</s><s>На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава или по чаршаву).</s><s>Прије него што почну јести, скупе се сви око софре те се моле богу, (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожају се, тј. изљубе се сви редом говорећи: "Мир божји, Ристос се роди, ваистину роди, поклањамо се Ристу и Ристову рожанству"!</s><s>Овом приликом може се видјети да се пољубе муж и жена, што би се иначе држало да је срамота и непристојно.</s><s>У Рисну љубљење почиње у цркви, послије јутрења; поп изљуби прво иконе, па се послије изљуби са свима у цркви; људи такође изљубе иконе, па послије међу собом.</s><s>Који се не изљубе у цркви, љубе се послије пред црквом; том приликом се неки који су били у завади измире, и обично млађи приђе старијем. - Пошто су се у кући са запаљенијем свијећама изљубили, домаћин покупи све оне свијеће у једну руковет и усади у жито, које стоји на софри у каквој карлици или у чанку (свакојако жито помијешано заједно; у том житу стоје и колачи којекакви).</s><s>Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој), прије свега срчу вареник (вруће замеђено и забиберено вино).</s><s>У Рисну прво окусе печене бијеле џигерице "да све јело у стомаку буде лако као бијела џигерица".</s><s>Око пола ручка устану у славу.</s><s>Тада домаћин изломи чесницу, ако то прије није већ учињено; затијем погасе свијећу онијем житом, а на дим од фитиља поспу вином; жито послије даду жене кокошима "да много јаја носе".</s><s>Софра се не диже три дана, већ се само покупе кости и мрве, и поново се донесе печење и друга јела; ни кућа се не чисти за три дана.</s><s>До малог божића говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помозбог и добарвече), и одговара се: ваистину роди.</s><s>У Србији не изгори се цио бадњак, већ се крај дигне с ватре, угаси се и метне међу гране младе воћке, да боље напредује.</s>
<s>Овдје-ондје има разнијех другијех обичаја који већ прелазе у врачање.</s><s>Тако нпр. у Црној је Гори обичај кад чобанин на бадњи дан дође кући да га његова жена удари вратилом преко леђа "да стока напредује".</s><s>У Херцеговини и у Босни обичај је да се на Божић сјаче, тј. домаћин рано ујутру виче:</s>
<s>“Сјај, Боже и Божићу, нашему или нашој" (по имену свијем кућанима редом).</s><s>Овај обичај добио је своје име сјакати и сјакнути (од викнути сјај).</s><s>У Рисну пошто се пециво скине с ражња, тјера домаћин ражњем дјевојке (ако их има) по кући вичући: "Бјежи зло из куће!" - и држи се да ће се брзо разудати.</s>
<s>Игре су у Црној Гори највише тјелесно вјежбање, нпр. гађање каменом у какав нишан, или бацање с рамена ко ће даље бацити, скакање, и слично томе; исто тако гађање у нишан из пушака.</s><s>Али зими, особито ноћу крај ватре, имају и другијех веселијих игара, које су налик на њемачке игре "фоте".</s><s>Тада се и загонеће, и имају велику множину загонетака.</s>
<s>Црногорци играју или коло, као и остали Срби, или удвоје, једно према другом, и кад мијењају мјеста и пролазе једно поред другог, држе руке према глави, као да се бране од напада.</s><s>Свирка им је некад гадље, или проста свирала: али играју и без свирке.</s><s>Али за пјевање најобичније су гусле.</s>
<s>Готово у свакој црногорској кући имају гусле, и мало има Црногораца који бар мало не умију гудјети.</s><s>Како су оне по себи просте, тако је прост једноставан и њихов глас, али како се уз њих највише пјевају јуначке пјесме, то на јунаштво поносити Србин и не слуша глас гусала, већ оно што се пјева и што га одушевљава.</s><s>То је за Црногорца најмилија забава.</s><s>Они истина имају и старијех пјесама, које су у цијелом српском народу познате, али их много више има новијех, о њихову ратовању и четовању против Турака.</s><s>Занимљиво је да ове новије пјесме далеко изостају пјесничком љепотом иза старијех народнијех пјесама; многе су просто ређање догађаја у стиховима, без пјесничкијех украса.</s><s>Ово би се могло протумачити што су Црногорци својим стањем као у свему тако и у овоме били принуђени да се ограниче на оно што је најпотребније.</s><s>Они истина имају и љубавнијех или женскијех пјесама, које пјевају женске обично у два гласа, и које пјесничком љепотом не уступају осталијем српскијем народнијем пјесмама, што показује да им је порекло старије.</s>
<s>Одијело Црногораца је уска до кољена дугачка хаљина с ускијем рукавима, од грубог бијелог сукна, које сами праве.</s><s>На први поглед рекло би се да се закопчава, али се не закопчава, а не би било ни могуће јер је сувише уска.</s><s>Даље, пошироке чакшире до кољена, које на аустријској граници праве од простог плавог сукна, званог раша, и које се гради у Дубровнику; даље у унутрашњости праве се од још грубље материје, као сукна неуваљаног.</s><s>Од кољена до чланака су докољенице од исте материје као и горња хаљина.</s><s>Оне се под кољеном вежу, и дуж листова се стегну ковчама.</s><s>На ногама носе кратке вунене чарапе, које једва покривају докољенице, и опанке, испреплетене опутом и привезане за ногу.</s><s>На глави носе капе од црвене чохе посувраћене до врха, и споља посувраћена страна постављена је црнијем платном; кад се платно поцијепа, остаје сва капа црвена.</s><s>За капом држе новац и друге ситнице, а у рату фишеке, да их лако дохватају.</s><s>Око капе многи носе мараме разне боје, које су код младијех и имућнијех људи често свилене, и тако омотане изгледају као мала чалма.</s><s>У Црној Гори кошуље се ријетко носе; многи немају их никако, а оно мало што их носи, понајвише имају само једну, и кад је у неколико недјеља ваља прати, иду за то вријеме без кошуље.</s><s>Многи носе под горњом хаљином, чохани џемадан понајвише црвен, који се пресамићује, а преко горње хаљине носе богатији чохани, обично црвен јелек без рукава.</s><s>И џемадан и јелек обично су од фине чохе и често извезени златом и гајтанима, и јелеци су украшени сребрнијем и позлаћенијем пуцетима и копчама.</s><s>Преко хаљине по слабинама се опасује вуненијем обично црвенијем појасом, а преко овога припасују силај за који задјену малу пушку и велики нож.</s><s>О кајишу на силају (или о засебном) висе двије мале фишеклије оковане цинком и једна кеса за новац или друге ситнице, даље, мазалица да оружје подмазују и чувају да од кише не зарђа, и кресиво, које је тако направљено да може послужити и као извојац, и као шило да прочачка фаљу на пушци.</s><s>Поред тога сваки Црногорац носи струку сиве боје од грубог домаћег ткива, без које се никад никуд не миче.</s><s>Кад је лијепо вријеме носи је преко рамена, кад је киша заклоња се њоме и чува, колико може, оружје да му не закисне, а ноћу му је простирка.</s><s>То је црногорско одијело и љети и зими.</s><s>Они увијек иду головрати, и они који немају џемадана и голијех груди.</s><s>Код многијех, који немају силаја већ пушку и нож задијевају за појас или за каиш од фишеклија, види се и го трбух од појаса докле везују чакшире.</s><s>Ово право одијело црногорско разликује се доста (као и све остало) од одијела сусједнијех крајева особито од онијех на источној страни.</s><s>Ови нпр. на глави носе праву чалму; мјесто једне пушке за појасом, носе двије, итд. - Сваки Црногорац носи бркове, а браду и косу око главе до половине брију.</s><s>Али се не брију редовно, већ или о великијем празницима, или кад им брада прилично нарасте, или уопште кад се деси прилика за то.</s><s>Брију један другог, или један учини тиме другом услугу.</s><s>Уопште Црногорцима није стало до тога да буду лијепи, и кад би ко на то гледао, презирали би га и ругали би му се.</s>
<s>Женске носе од платна или вуне шарено извезену по рукавима и грудима кошуљу; преко ње дугу хаљину од истог бијелог сукна као и људи с ускијем рукавима.</s><s>Преко ње се опасују три прста широкијем кајишем, окованијем месингом с црвенијем камењем, од кога сприједа на жутом ланцу виси бритва, а са стране с цинком окована кеса као код људи.</s><s>Преко те горње хаљине другу без рукава од истог сукна.</s><s>Љети скидају хаљину с рукавима и носе само ону без рукава.</s><s>Спријед покрива кошуљу шарена вунена кецеља с ресама.</s><s>На ногама носе дуге чарапе до кољена и опанке.</s><s>Свака женска има као и човјек струку, и млађе обично од црвеног или шареног ткива.</s><s>Жене покривају главу марамом, а дјевојке носе капу као и људи, и готово само се тиме разликује што се на њу пришивају разни новци, више или мање, према имућности.</s><s>Жене плету косу у двије плетенице које су у дну састављене, и висе спријед низ рамена; дјевојке је обавијају око главе.</s><s>Неке се ките и обоцима.</s><s>Младе жене, особито кад се празнички обуку, носе на глави разне ланчиће, игле и друге стварчице које изгледају као европски накит, али је од месинга и бакра са лажном позлатом и лажнијем камењем од истог метала често носе и прстење.</s><s>И женској дјеци за неко вријеме брију главу.</s><s>Најпотребније одијело, и мушко и женско, сваки прави себи, и само капу човјек купује.</s>
<s>Обично оружје Црногорчево је осим мале пушке и ножа и дуга пушка.</s><s>Кундак у мале пушке је од једноставног туча и врло шиљаст, а у друге пушке је врло танак и само окован тучаном или гвозденом тенећком.</s><s>Такви кундаци у Србији се зову арнаутски.</s><s>Лијепо и добро оружје једина је ствар до чега Црногорац много држи, и у чему он гледа свој накит.</s><s>И код њих се заиста и налази тако оружје које се може назвати правим "накитом".</s><s>Често се може видјети код просто одјевеног Црногорца најчистијим сребром оковане мале пушке и вјештачки израђене, које се због свога сјаја зову леденице.</s><s>Исто тако се могу видјети у Црној Гори најљепше дамаске дуге пушке са сребрнијем карикама и у сребро окованим кундаком.</s><s>Највећи дио овог дивног оружја Црногорци су упљачкали у разнијем бојевима с Турцима.</s>
<s>Већ је поменуто да је Црногорцу најмилије занимање рат, и за свакога би била највећа срамота да у њему не учествује.</s><s>И сами старци и дјеца од дванаест година трче кад затреба весело и радосно, и није риједак случај да се дјеца, кад их родитељи неће да пусте, необично растуже.</s><s>Има примјера да су и сакати тражили да се однесу пред непријатеља и иза какве стијене намјесте, одакле су пуцали на непријатеља.</s><s>Као што је срамота у рату остати код куће, тако је и част у боју погинути.</s><s>Како готово сви најугледнији људи не умиру природном смрћу, већ или у боју с непријатељем или у унутрашњој свађи, то је можда и постао обичај да се држи за најосјетљивији укор ако ко коме каже: Познајемо ми тебе и твоју породицу; сви су твоји преци умрли на постељи код жена.</s>
<s>Исто је тако поменуто да се у четовању одсијецају главе непријатељске.</s><s>Исто то бива и у правом рату.</s><s>Обично таке главе доносе се главарима, који морају доносиоца обдарити.</s><s>По томе обичају они су и Французима, без обзира на чин, сјекли главе, кад су били с њима у сусједству.</s><s>У рату се храни сваки Црногорац сам.</s><s>Кад пође, он понесе у торби јела (хљеба, сира итд.) колико може понијети а да му не смета; а послије доносе им жене од куће.</s><s>И муницију купује свак себи; али како је се не може увијек имати колико треба, то владике морају имати неку количину у приправности, да је кад се укаже потреба раздаду људма.</s>
<s>Напомене</s>
<s>[1] Доцније је под владиком Радом извршено разграничавање, и граница је помакнута даље у брдо. - Прев.</s>
<s>[2] Црногорско племе без обзира на етимологију ријечи, не значи сад ништа друго до дио нахије, као кнежевина. [сада срез] у Србији, само су ове и по простору и по становништву много веће него црногорска племена. - Прев.</s>
<s>[3] "Црна Гора и седморо Брда". - Прев.</s>
<s>[4] У оригиналу Балкана (Hoemus). - Прев.</s>
<s>[5] Да не буде нека пометња: сина мјесто брата?</s><s>Види више. - Прев.</s>
<s>[6] То је песма Женидба Влашића Радула, коју је Вук прештампао у бечком издању (С.</s><s>Н.</s><s>П.</s><s>II-у бр. 87. стр. 512) с напоменом да се у Црној Гори "ова женидба и пјева и приповиједа много пространије", и да му је врло жао што није могао добити читаве пјесме по реду. - Прев.</s>
<s>[7] У оригиналу погрешно Думан. – Прев.</s>
<s>[8] Ришњани су сви, као и Црногорци, грчког закона.</s><s>У цијелој вароши има само једна једина католичка кућа, па ипак је за то у православној цркви постављен један олтар, гдје католички свештеник из околине недјељом и празником служи мису.</s><s>Овај у осталој Европи необични случај да под једнијем истијем кровом врше службу божију двије вјере, није био риједак под Млечанима у овијем крајевима.</s><s>Нпр. у Котору, гдје католика има мање него православнијех, ипак католици имају 10 цркава, а православни су имали само једну врло малу.</s><s>Па и у тој малој цркви све до доласка Француза на једном олтару служили су католици.</s><s>Французи су овај олтар уклонили, и уступили су православнима још једну цркву.</s>
<s>[9] Приповиједају да је ово звање било прије насљедно у породици Вукотића из Кчева, и да га је један гувернадур продао или по уговору уступио породици Радоњића за неку маленкост.</s>
<s>[10] То је пјесма Диоба Селимовића, у IV књ. београдског издања на стр. 489. - Прев.</s>
<s>[11] У III књизи београдског издања стр. 390. и 395. - Прев.</s>
<s>[12] Он је сахрањен у манастирској цркви, и како је његов гроб у и онако тијесној цркви заузимао много мјеста, то га приликом оправке цркве отворе 18. октобра 1834. године у намјери да кости владичине пренесу на друго мјесто.</s><s>Али мјесто костију нађу га цјелокупна и народ га прогласи за свеца.</s><s>Њега је народ као свеца још за живота поштовао због његова чиста и беспријекорна живота који је проводио строго по манастирском правилу.</s><s>Од тада његово тијело лежи у отвореном ковчегу пред олтаром у цркви, и долазе му на поклоњење не само Црногорци већ и приморци и људи из турскијех. области.</s>
<s>[13] Перовић Батрић, прва песма у IV књизи београдског издања. - Прев.</s>
<s>[14] Иако у Српскијем народнијем пјесмама има доста примјера да је и за српске јунаке била заслуга и част да Туркињу покрсте и за се вјенчају; сада пак о томе влада сасвијем друго мишљење код свију Срба хришћана.</s><s>Они Туркињу, зато што није крштена, држе за тако нечисту, да је неће ни покрштену узети за жену.</s><s>То се најбоље показало при освојењу Биограда 1807. годите, да се мало ко од правијех Срба оженио турскијем женама и поред све њихове љепоте и њежности.</s><s>Они су то оставили Грцима и Цинцарима који су се родили и одрасли међу Турцима по варошима.</s>
<s>[15] Написао га Вук. - Прев.</s>
<s>[16] У цијелој Арбанији врши се крвна освета на исти начин и у истим приликама као и у Црној Гори, тако да се помишљало да су је Црногорци од Арнаута, или ови од Црногораца примили.</s><s>Али је могуће да је код оба народа у истим приликама сама од себе постала.</s>
<s>[17] Ово друго 50 дуката нема у издању тога закона од Д. Медаковића. - Прев.</s>
<s>[18] Овако се обично каже, а ако се за мајку не може баш што добро рећи, то даде повода за шалу и смијех.</s>
<s>[19] Зима је тамо обично кишовита, и вода, које због зиме у ово доба у другијем крајевима нема, овдје тече потоцима.</s>
<s>[20] Сваки сват, као и сваки други који је позват донесе од своје куће разнога јела и пића.</s><s>Неки часници нпр. донесу живога или печенога овна, други прасе, кувана меса, колача итд. а сваки донесе и погачу и вина или ракије.</s><s>Све оно приказује јавно чауш при трпези у шали.</s><s>Кад нпр. хоће да прикаже живога овна, коме су обично на рогове набијене јабуке, а чело му навараклеисано, он се као уплаши, и страшљиво пита каква је ово животиња? - прасе прикаже каквијем другијем смијешнијем именом нпр. водени пацов итд.</s>
<s>[21] Код турске властеле у овијем крајевима, која је готово сва од истурченијех Срба, траје свадба три до четири недјеље; али се не игра и не пјева, осим ако то не чине хришћани које од својих поданика често у великом броју позивају.</s><s>Њихове најмилије забаве у овакијем приликама јесу трке на коњма, о чему се и у народнијем пјесмама пјева, и трке пјешке.</s><s>Некад се приређује и пузање уз дрво.</s><s>За то се избере највиша јела или буква, огули се кора и намаже се сапуном и лојем.</s><s>На врху се притврди неколико аршина црвене чохе, и ко буде сретан да се успуже и скине чоху, добија је као награду.</s><s>Ради тога се искупе из читаве околине понајвише Турци и Цигани.</s><s>Сваки објеси о врат обично торбу с пепелом којим од времена на вријеме посипа руке.</s><s>Сватови посматрају до које се висине најбољи пузач могао успети.</s><s>Често бива да тако дрво остане још дуго послије свадбе, док се не нађе какав који се могне успузати до врха.</s>
<s>[22] У 50. стр. 306 II књ. београдског издања. - Прев.</s>
<s>[23] Ово пиће, које се у Србији највише пече од шљива, истина је слабо, али ипак опија, и рањеници су од њега првијех дана тако опијени, да ништа за себе не знају, и по њиховијем ранама брљају, траже зрно, и врше свакојаке операције, и да они не дају од себе никаква знака бола.</s>
<s>[24] Најсветија заклетва Српкињама је: "Тако ми жив био брат!"</s>
<s>[25] Доцније је Вук нашао праве оваке нарикаче у Кастелима (код Спљета); в. Рјечник з. в. нарикача. - Прев.</s>
<s>Вук Стефановић Караџић</s>
|
2189 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%B0 | Мала дјевојка | <s>"О ђевојко мала,
Би ли мене дала?" -
"О ђетићу мали,
Ја бих тебе дала,
Али ми је мала;
Но причекај до љета,
Докле будем повећа,
Докле пичка опретља,
Докле курац одебља!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2190 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B0 | Секица и браца | <s>"Ој секице, дајдер мало пице!" -
"Не дам, брацо, дебеле си ките!" -
"Дај ми, рано, рендисаћу мало!"</s>
<s>"Ој секице, дајдер мало пице!" -
"Не дам, брацо, дугачка си курца!" -
"Дај ми, рано, одрезаћу парче!" -
"Не реж' курца, не видио сунца,
Те не квари пици залогаја!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2191 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%20%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE | Како љуби Ранко | <s>Мајка ћерку због Ранка карала,
Ћерка мајци тијо беседила:
"Да знаш, мајко, како љуби Ранко,
И ти би му сваку ноћцу дала -
Кесом звецка, на колена клецка,
Устима љуби, а заврће с муди,
Оће к-цем да истави врата!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2192 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8 | Мара и говедари | <s>Јеб'ла Мара девет говедара,
А кад Мару јеб'ли говедари,
Иште Мара иглу и конаца
Да сашије пичку од кураца.</s>
<s>Види још
Еротске народне песме
Црвен Бан</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2193 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%20%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0%20%D0%BD%D0%B8%20%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0 | Ни раја ни краја | <s>Девојка се уз курац пењала
не би ли се раја нагледала,
Или раја или курцу краја,
Десна јој се нога омакнула.</s><s>Девојка је десну ногу клела:
Десна ноно, јебено ти дебло –
Куд с' омаче, док се не натаче!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2194 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%83 | На Дрину | <s>Марш на Дрину</s>
<s>У бој крените јунаци сви
Кренте и не жалте живот свој
Цер нек види строј, Цер нек чује бој
А река Дрина,
Славу, храброст и јуначку руку српског сина.</s>
<s>Пој, пој, Дрино водо хладна ти
Памти, причај кад су падали
Памти храбри строј који је пун огња, силе, снаге,
протерао туђина са реке наше драге.</s>
<s>Пој, пој, Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војев’о се бој
Крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.</s>
<s>Патриотске песме
Први светски рат</s>
|
2195 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%BA%D1%9B%D0%B8 | Мајка и кћи | <s>"Моја мајко, јебе мене Рајко!</s><s>Ја на воду, а Рајко за ногу;
Ја за тикву, а Рајко за пичку;
Ја са воде, а Рајко забоде!" -
"Кучко, кћери, а што си му дала?"
"Мила мајко, и ти би му дала
Како Рајко жалостиво проси -
Свеђер курац у рукама носи,
Како јечи, на кољена клечи!"</s>
<s>Види још
Еротске народне песме
Црвен Бан</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2196 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%88%D0%B5%20%D0%B3%D0%B0%20%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0 | Више га није воља | <s>У ђевојке црне очи,
А у мене не;
Много сам их целивао,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке б'јело лице,
А у мене не;
Много сам га обљубио,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке б'јело грло,
А у мене не;
Много сам га миловао,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке б'јеле дојке,
А у мене не;
Много сам их угризао,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке б'јели пупак,
А у мене не;
Много сам га потрљао,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке б'јеле ноге,
А у мене не;
Много сам их надизао,
Већ ме воља не.</s><s>У ђевојке црна пичка,
А у мене не;
Много сам је набадао,
Већ ме воља не.</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2197 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B0%20%D0%B8%20%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B0 | Мара и Пера | <s>Чувала Мара јагњенице,
Чувао Пера јаловице;
Легла Мара да поспава,
Скочи Пера те сатера.</s><s>Кад се Мара пробудила,
Али пика омокрена:
"Ао, Перо, пасја веро,
Што је пика омокрена?" -
"Младо јаре облизало,
Облизало, омокрило!" -
"Што су длаке сатеране?" -
"Младо јаре ногом стало,
Ногом стало, сатерало!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2198 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%B0%20%D0%B7%D0%B0%20%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83 | Приспјела за удају | <s>Приспјела сам за удају,
Нек' то знаде свак:
Звиждај ми се узорио,
Могу цурит' чак!</s><s>Ко је момак за женидбу,
Само да је јак,
Ширни плећи, обла врата,
То је зору знак -
Нек' ливаду моју коси,
На њој лежећ' лак,
А бунару извор тражи
Док изнађе траг!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2199 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B0%20%D0%B3%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%BC | За гајем | <s>Посла мене мати
За гај дрва брати;
Ал', ето ти, мати,
Момче нежењено,
Стаде мене, мати,
По трбу'у клати
Ја млидија', мати,
Учкур ће ми дати;
Кад ме сједе, мати,
По пупчићу клати,
Ја млидија', мати,
Појас ће ми дати;
Кад ми сједе, мати,
Ноге подизати,
Ја млидија', мати,
Местве ће ми дати;
А кад стаде, мати,
У пицу тискати,
Ја млидија', мати,
'Оћу умријети;
А кад сједе, мати,
Бисер просипати,
Ја млидија', мати,
Да ћу полетјети!</s>
<s>Види још
Еротске народне песме</s>
<s>Еротске народне песме</s>
|
2227 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%BE%20%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE | Дражино писмо | <s>Аутор: Драгољуб Михаиловић</s>
<s>Писмо је објављено јула 1946. године у Њујорку, од стране Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу.</s><s>Само неколико дана после тога, Михаиловић је ликвидиран у Београду</s>
<s>„Ни под којим условима нећу напустити своју Отаџбину и свој народ.</s><s>Своју земљу не можете понети на ђоновима ципела, како је рекао Дантон када су му предлагали да напусти Француску.</s><s>Једино што данас могу да учиним је - да поновим ове речи.</s><s>Јер ја нисам Јосип Броз Тито који нема ничег заједничког ни са овом земљом нити са овим народом, па да могу да побегнем...</s>
<s>Тамо код вас у Швајцарској имате довољно мојих официра и војника који су напустили земљу и, са мојом дозволом.</s><s>Ви такође имате и велики број некадашњих ратних заробљеника и депортираца, који данас представљају живе сведоке неправде која се спроводи над нашом нацијом.</s><s>Међутим, сједињени духом, не пропустите ниједну прилику, а да пашу патњу не покажете онима око вас, тако да читав цивилизован свет сазна праведност наше борбе.</s><s>Понављам, моје место је овде, у мојој земљи, са мојим народом, да бих тако умањио њихову патњу, и да бих их охрабрио у њиховом веровању у спасење, које ће ипак доћи.</s>
<s>Увек сам говорио да ће савезници једнога дана схватити какву су грешку направили, дајући Југославију у руке Тита и његових терористичких комуниста.</s>
<s>...</s><s>Комунисти су сконцентрисали све своје напоре да мене ухвате.</s><s>Мобилисали су све своје сервилне послушнике: Бугаре, Албанце, Италијане и друге комунисте - који су сви сједињени у својој решености да мене ликвидирају.</s><s>У овом подухвату совјетски специјалисти су такође бројни.</s>
<s>Ви знате моју стратегијску намеру, да се одржим по сваку цену за велики задатак који је пред нама.</s><s>Можда ћу пасти за наш свети циљ.</s><s>Ви знате да ће тиме пасти и праведна борба наше нације.</s><s>Јер ја једино чиним што је воља народа - због тога сам и почео борбу против окупаторских снага, а доцније и против комуниста...</s><s>Не сумњам ни за тренутак, Зора слободе са Равне Горе заблистаће над нашом паћеничком Отаџбином.“</s>
<s>Четнички документи из Другог светског рата
Драгољуб Михаиловић
Писма</s>
|
2233 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%9B%D0%B5%20%281887%29 | Прољеће (1887) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>ПРОЉЕЋЕ</s>
<s>Гле красоте, гле љепоте
Што се сада створи!</s><s>Гле како се љупка, мила
Тица пјесма хори.</s>
<s>Пупољци нам са свих страна
Своје главе дижу,
А мириси разног цв'јећа
У груди нам стижу.</s>
<s>Љубичица красна, мила,
Шири листе своје,
А славујак код ње стао,
Умиљато поје.</s>
<s>Челица нам лака, хитра,
Око цв'јећа л'јеће,
Прољеће је мило дошло,
Мировати неће.</s>
<s>Забруј'о је већ и поток
Студени и 'ладни,
Весел'те се сада и ви,
Сиромаси јадни.</s>
<s>Радостан је сада пастир,
Па уз фрулу свира,
Око њега мило стадо,
Па травицу бира.</s>
<s>Ратари се са свих страна
Журе својим ралом,
- Сада има и лептира,
Благо Ники малом! -</s>
<s>Долетјела хитра ласта,
Кроз зрак се вијуга,
Поносито стао славуј,
Гледа је из луга.</s>
<s>Хвала теби, мили Боже,
На оваком дару!</s><s>Још Србину уз прољеће
Пошљи славу стару!...</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2236 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%201887. | Шантићеве песме 1887. | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У току 1887. године настале су следеће Шантићеве песме:</s>
<s>Бог се смиловао
Звијезда јато
Љубим ли те?</s><s>Молитва мале Зорице
На гробу миле ми сестре
На мјесечини
Прољетна зора
Прољеће
Рањеник
Србину
У слађаном гласу...</s>
|
2237 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3%20%D1%81%D0%B5%20%D1%81%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE | Бог се смиловао | <s>Алекса Шантић</s>
<s>БОГ СЕ СМИЛОВАО</s>
<s>Тиха ноћ је, звијезде трепте,
Међу њима мјесец сјајни;
На све стране прољетнога
Шири с' цв'јећа мирис бајни.</s>
<s>Сва природа стишала се,
Свака душа мирно спава,
Само тамо једну собу
жижак слаби освјетљава.</s>
<s>У собици тужна мајка
Покрај своје шћерке клечи,
Бога моли да с' смилује,
Да јој шћерку излијечи.</s>
<s>Бог милостив смилова се,
Па подиже шћерку бону.</s><s>Од радости веље мајка
На земљицу доли клону.</s>
<s>А више ње шћерка стаде,
Пољупцима мајку осу; -
И зорици било драго,
Па на прозор зрачак просу.</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2238 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%99%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%20%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0 | Прољетна зора | <s>Алекса Шантић</s>
<s>ПРОЉЕТНА ЗОРА</s>
<s>Тихи вјетрић гране креће,
По ливади роса пала,
Са истока мила зора
Зраком нас је обасјала.</s>
<s>Сва природа поздравља је,
Радује се њеном бају,
А хвалу јој мале тице
Са умилном пјесмом дају.</s>
<s>Шарни лептир попаја се
Са љубице сјајне росе,
А челице хитре, лаке
У кошницу меда носе.</s>
<s>Царић мали на гранчици
Од весеља све скакуће,
Јер крилца му она мала
Обасјат' ће сунца луче.</s>
<s>Подигле се миле ласте,
Па у чистом зраку л'јећу,
Каткад опет спуштају се,
У поточић крил'ма крећу.</s>
<s>Б'јели јањци по пољани
Играју се, траву пасу,
А уз фрулу пастир свира,
Весели се зоре красу.</s>
<s>Ох, зорице дивна љетна,
Ко те такву нама ствара?!</s><s>Нико други, него онај
Што нам шаље сваког дара!</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2239 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%20%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5%20%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Молитва мале Зорице | <s>Алекса Шантић
Алекса Шантић српској Википедији</s>
<s>Молитва мале Зорице</s>
<s>Куд год оком гледнем
Тебе видим, Боже!</s><s>Па у срцу с' моме
Теби хвале множе.</s>
<s>Земљу, море, звијезде
Ти нама подари,
И потребне св'јету
Свакојаке ствари.</s>
<s>Ти нам даде зору,
Тици милног гласа,
Па и мене створи
Да тог гледам краса.</s>
<s>Прими моју хвалу,
Као мале тице,
Прими хвалу, Боже,
Твоје Српкињице!</s>
<s>(1887).</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2240 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%83 | Србину | <s>Алекса Шантић</s>
<s>СРБИНУ</s>
<s>Нека зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ'.</s>
<s>Нека небо магла прати,
Сунашце ће засијати,
Ружичаста моћ.</s>
<s>Природа ће опет тајна
Распучити њедра сјајна,
Дариват' нам мед.</s>
<s>Забрујаће поточићи,
Замирисат' бај-цвјетићи
Свуда упоред.</s>
<s>Па нек зима чини чуда,
Нек расипље снијег свуда,
Прољеће ће доћ'.</s>
<s>И патника, сиротана,
Кога гоне са свих страна,
Неће сатрт' ноћ.</s>
<s>Не малакши болом, јадом,
Већ се уздај чврстом надом
У божју помоћ!</s>
<s>У Мостару, 29. децембра 1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2241 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0%20%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%BE | Звијезда јато | <s>Алекса Шантић</s>
<s>ЗВИЈЕЗДА ЈАТО</s>
<s>Тиха ноћца наступила,
Поче благо ширити се,
Небо плаво, без облачка,
Стаде зв'јездам' китити се.</s>
<s>Гледао сам како мило
Свака своје зраке даје,
Ал' сам глед'о најрадије
Јато од њих, што ту сјаје.</s>
<s>Упоредо све су стале,
Вођа им је прва била,
Па су небом путовале
Ширећ' своја златна крила.</s>
<s>Тад помислих: мили Боже,
Србадија кад ће тако,
Поћи скупа?</s><s>А одговор:
- Кад неслогу спржи пак'о...</s>
<s>У Мостару, 1. новембра 1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2242 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%83%20%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%20%D0%BC%D0%B8%20%D1%81%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5 | На гробу миле ми сестре | <s>Алекса Шантић</s>
<s>НА ГРОБУ МИЛЕ МИ СЕСТРЕ</s>
<s>Милина се бјеше разавила,
Са цвијећем се гора окитила,
Природа се заодјела бајом,
Прољеће је обасјало сјајом: -
Кад се ђенух ја са тобом тамо
Да мирисом груди напајамо,
Да слушамо поточића зуја
И глас љупки умилног славуја.</s><s>Ми иђасмо.</s><s>Бјеше данак сванô,
Зрак сунашца на цвјетиће панô,
А по њима росица се блиста -
Љубљаше им руменога листа.</s><s>Ти с' их брала, ао љута рано! -
А весело ја те гледах станô;
Ти китице савијати узе,
Па низ лице падоше ти сузе.</s><s>"Шта је сестро?</s><s>Што ти срце пара
И на оку сузе ти отвара?</s><s>Шта је сестро?" - ја ти рекох тако...</s><s>Ао црна, ао хладна рако!</s>
<s>"Видиш киту овог шарног цвијећа,
Што је добих на дар од прољећа?</s><s>'Ваку киту више никад нећу
Ја убрати...</s><s>Ацо, умријећу,
Јер ми боља моје груди мучи -
Грка боља, грка попут жучи.</s><s>Сваки дан ми моје тијело слаби,
Скоро ће ме смрт црна да зграби".</s><s>То ми рече, а то се испуни.</s><s>Шеснаес' година живила си пуни',
И ето те сада земља крије,
Црни "кордун" на крсту ти с' вије.</s><s>Са вијенца, што те мртву краси,
Сићани ми сад долазе гласи
Од листића веће пожућели'.</s><s>Кô да један сад ми од њих вели
"Та не тужи, заман туговање,
Гробница је сваком вјечно стање.</s><s>Ко се рађа тај мријети мора:
Био сирак ил' из царског двора,
Загрлиће сваког ледна смрти,
У пепео жиће му сатрти.</s><s>Ништа стално на свијету није:
И сунце ће једном да се скрије,
Кроз вијекове све ће бити тама;
Звјездице ће остати без плама.</s><s>Бог је вјечан, а остало што је -
То вијекови у нестанак броје.</s><s>Сека т' спава, пробудит се неће;
С анђелима душица јој лијеће".</s>
<s>Још на гробу зборит бих ти стио,
Ал' сунашца зрачак се већ скрио;
Помрчина, ено, шири крила,
По обзорју свуд их је развила.</s><s>Збогом, селе, ја одлазим сада.</s><s>Спавај мирно, сестро моја млада!</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2243 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BC%20%D0%BB%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%3F | Љубим ли те? | <s>Алекса Шантић</s>
<s>ЉУБИМ ЛИ ТЕ?</s>
<s>Љубим ли те, ил' су гласи
Пјесме моје пуста варка?</s><s>Ја те љубим, српско чедо,
Из љубави огња жарка.</s>
<s>Зори, када јутром свиће
И пурпурни плашт свој шири;
Лахорићу, кад несташно
Кроз ружице мале пири;</s>
<s>Звјездицама, тихом ноћи
Кад појезде у висини;
Славујићу, када сјетан
Прижељкује у тишини;</s>
<s>Поточићу, бистром врелу,
Нека гором, дољом гласи;
Чистој роси, што круницу
Миришљавог цвијећа краси;</s>
<s>И тичици, кад пјевуши
Вијући се лаким летом; -
Свему велим да те љубим
Вјерне душе ватром светом.</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2244 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA | Рањеник | <s>Алекса Шантић</s>
<s>РАЊЕНИК</s>
<s>"Ханџар и копље груди су моје
Проболи ево, - крвце је тек,
Рука ми клону, снага ми пану,
Још само што ми постоји јек...</s>
<s>Спушта се сунце за горе чарне,
Већ скрива топли са неба сјај...</s><s>Још само мало, па ноћца црна.</s><s>Ту ће ми доћи мог жића крај...</s>
<s>Склопићу очи, укочен стати,
За све се растат' од рода мог...</s><s>Не плачи, мати, не плачи, сестро,
Ко с' за дом бори, тог воли Бог!</s>
<s>Ја падох, ево, ал' слава стоји:
За род сам дао живот и св'јет...</s><s>Од моје миш'це, од мача љутог,
Многи је пао душманин клет!</s>
<s>Славно је, славно гинут' за народ,
Ширит' му стазе куда ће поћ',
И палит' зубљу, нек вида даје -
Кроз густу таму, голему ноћ!</s>
<s>Ој, српска земљо, кољевко мила,
Већ нећу млађан гледат' те ја...</s><s>Гаси се луча сунашца мога,
Што некад тако предивно сја...</s>
<s>Али ћу мирно испустит' душу,
Био сам борац, трудбеник твој!</s><s>Гусле ће мене вјечито славит'
К'о сваког - ко је Милошев сој!"</s>
<s>То рече свети рањеник млади
А срце стану - умукну глас. -
И ноћ се спусти, мртвом јунаку
На пољу вјетар лелуја влас.</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2245 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%20%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC%20%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%83... | У слађаном гласу... | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У СЛАЂАНОМ ГЛАСУ...</s>
<s>У слађаном гласу твоме
Сами анђ'о миља збори;
А у оку премиломе
Пламен светог раја гори.</s>
<s>Топлим жаром тога плама
Ја слабачке згр'јевам груди; -
Загрљено милинама
У срећи се срце буди...</s>
<s>Порушени двори нада
У души се опет дижу;
Мјесто туге, бола, јада
Ружичасти санци стижу...</s>
<s>Како су ми топла крила,
Ох, како се кр'јепи жиће!</s><s>К'о челица када мила
Спусти крило на цвјетиће.</s>
<s>Ох, па ходи, рајски створе,
Да пламеном ока твога
Снажим душу, дижем дворе
Порушеног нада мога...</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2246 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%20%281887%29 | На мјесечини (1887) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>НА МЈЕСЕЧИНИ</s>
<s>Звјездице се небом злате,
Међу њима мјесец плови,
А по кућа цијела села
Свијетле се свуда крови.</s>
<s>По шумици гласак бруји,
Тичице га миле дају,
А бубица ситна зуји
По мјесечном лети сјају.</s>
<s>Пирка вјетрић са свих страна
Па цвјетиће залелија,
А душа се моја млада
Рајевањем ту напија.</s>
<s>Ту сам сио на травицу,
Крај потока, мека, бајна,
Уз'о ситну тамбурицу,
Па уживах свијета сјајна.</s>
<s>Уздахн'о сам два, три пута
Пјевајући прошлу славу...</s><s>Тамбурицу милу спустих,
И подигох небу главу:</s>
<s>Кумовску сам сламу глед'о,
Зв'језде глед'о како сјају,
И бац'о сам, српско чедо,
Поглед сваком неба крају.</s>
<s>Замислих се: ко то тајно
Красно, плаво небо створи?</s><s>И са милим да се бајно
Звјездицама блиста гори?</s>
<s>Ко сунашце жарко даде,
И оне му златне зраке?</s><s>Ту природу ко саздаде
И милине просу сваке?</s>
<s>Тада ми се издалека
Нешто милим гласом јави:
Бог све створи - и човјека -
Њега љуби, њега слави!</s>
<s>Ја се тргох - гласак чујем -
Па са страхом прошапута':
Тебе љубим, тебе штујем
Неизбројно, Боже, пута!</s>
<s>1887.</s>
<s>Шантићеве песме 1887.</s>
|
2248 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%201923. | Шантићеве песме 1923. | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У току 1923. године настале су следеће Шантићеве песме:</s>
<s>Руке
Сенке
Љубав
Сељанка
Са Бранковога брега</s>
|
2249 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%B5 | Руке | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Сам седим овде, на врху стене што небу
Ускочити би хтела,
И гледам доле уске путељке и реку,
И наша убога села.</s>
<s>И видим хрпу великих, јаких људи
На јутру ведром и јасном,
Где замахују у тврду, зараслу груду
Мотикама и красном.</s>
<s>Још је у земљи остало корова доста,
И своје грубе вреже
Он је расплео свуда, и многа лепа клица
Под њима клону и леже.</s>
<s>Но оне јаке, оне жуљаве руке
Све ће им разрити жиле,
Јер оне тврде, набрекле руке носе
У себи Христа силе.</s>
<s>Оне су само страдалницима жедним
Пружиле крепости чаше,
И разбијале црна тамничка врата
И тешке вериге наше.</s>
<s>Оне су с неба скидале лучеве светле
Недокученом моћи,
И сејале их с пурпуром крви своје
По мраку велике ноћи.</s>
<s>Оне на нашим гуслама посвећеним
Вишње су запеле струне,
И саковале од чиста, жежена злата
Сва наша жезла и круне.</s>
<s>Оне су јуче на победноме стегу
Донеле орлове беле -
Да нам радости и да нам славе наше
Слатку нафору деле.</s>
<s>Оне нас руке крилате дижу и носе
И својом снагом бране,
И оне црне, благословене руке
Нас белим хлебом хране.</s>
<s>Ви златне руке краљевског покољења,
Ви руке часнога дела,
Са ове стене ја ево засипам цветом
Све вас и ваша села.</s>
<s>И скидам капу и на колена падам,
И склапам два своја длана,
И гласно појем: ви, руке животодавне,
Осана вама, осана!</s>
<s>Шантићеве песме 1923.</s>
|
2250 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5%20%28%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%20%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%29 | Сенке (Алекса Шантић) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ви, сенке, што сада по путима мојим
Урличете кобно, кô с разбоја хрти,
Ма ви биле канџе свих беда и смрти,
Свеједно, ја вама на белези стојим!</s>
<s>Не тресу ме више оштрохрте ости,
Ни јед зелен с ваших губица што прска;
С вама ћу у коштац, па ме попут трска
У притегу вашем прснуле ми кости.</s>
<s>Не, ваш помам нема снаге да ме сатре,
Ја сам горе где се царске руде крију,
И на сваки удар распу се и бију
Из мојијех стена искре златне ватре.</s>
<s>О грмење моје зубе крши време,
И у њему свака хајка лава нађе.</s><s>Још су моје снаге горда једра лађе,
Где просипа зора своје дијадеме.</s>
<s>Мичите се с пута!</s><s>Из каљуже ове,
Где се ореола човечности цепа,
Ја на тимор идем, куда срце лепа
Купе се и хрле на полете нове.</s>
<s>Онамо, на врху, кô дан један бео,
Ја ћу с копљем стати, ти, маглена хордо,
И кô пожар златан, радосно и гордо,
На брегу лепоте изгорети цео.</s>
<s>Шантићеве песме 1923.</s>
|
2251 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%20%281923%29 | Љубав (1923) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>О, да ми је нешто па да будем река,
Па да течем испред твоје куће мале;
Певајући теби да разбијем вале
О прагове где ти стаје нога мека.</s>
<s>Па кад низ прагове сиђеш са ибриком
Да захватиш воде, да ти зграбим руке,
Пригрлим те себи у своје клобуке,
И да тебе, драга, више не дам ником.</s>
<s>На душеку трава и мојих смарагда,
Као нимфа моја, да почиваш свагда,
И да нико не зна твоје место где је.</s>
<s>Само моје очи да гледају у те,
Само моје све дубине и све куте
Да лепота твоја осипље и греје.</s>
<s>Шантићеве песме 1923.</s>
|
2252 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0 | Сељанка | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Павлу Поповићу</s>
<s>Снег пада и веје.</s><s>У сеоској луци
Све је пусто.</s><s>Само, као сенка тупа,
Низ пртину уску, са штапом у руци,
Погрбљена, бледа, једна жена ступа.</s>
<s>Ступа и једнако испод борна чела
Погледује тамо у костуре ива,
Где се на домаку реке, у дну села,
Сеоскога уче стан самотни скрива.</s>
<s>Нек ветрови бесне, нек мећаве хуче
И засипљу сметом путеве ратара,
Она сваке дневи одлази код уче,
Па учи и сриче слова из буквара.</s>
<s>Сви се чудом чуде у селу и зборе:
"Сирота, полуђе!" Но светла кô свила,
И чврста кô рало што црницу оре,
Све је ближе циљу њена жеља била.</s>
<s>И скоро кад жита зашумеше јара,
Кад под стрехом ласта кликну песму њену,
Једно јутро с учом опрости се стара,
Низ прагове сиђе и путањом крену.</s>
<s>Постигла је сврху.</s><s>У свакоме куту
Њезинога срца нова снага дршће,
Нити она гдегод одахне на путу,
Но с дреновим штапом корача све чвршће.</s>
<s>Већ је на крај стазе.</s><s>Сада брвно води
Преко уске реке што кривуда луком;
Старица не стрепи, она напред ходи,
И слободно хвата за доруке руком.</s>
<s>Испред воденице, што наслања на њу
Своје рачве сиве један орах свео,
Божи је и зове млинар, и на пању
Са дечаком седи, сав од млива бео.</s>
<s>Но она све даље корача, и само
Каткад суху руку стави изнад чела,
Па погледа брегу, где, из храшћа тамо,
Са планулим крстом вири торањ села.</s>
<s>Корача и носи и радост и јаде
У туробној тами својих позних днева;
И још два-три крока, па под брегом стаде,
Где споменик с орлом двоглавијем сева.</s>
<s>Прекрсти се, мермер целива и очи
Подиже.</s><s>Ту горе златна слова стоје.</s><s>И у првом реду, на мраморној плочи,
Угледа имена лепе деце своје.</s>
<s>Полагано сриче уклесана слова:
"Ратко, Ђорђе, Дејан" , па грца и стане,
Срце стиска, затим сриче, сриче снова,
А при сваком слову нова суза кане.</s>
<s>Под кров њене душе, кô селица летом,
Враћају се светле успомене дана
Кад је децу дивну, као стабла с цветом,
Гледала крај орних плугова и брана.</s>
<s>Пред њом свићу јутра жетвена, и она
Све стубове кутње, младе кô кап росе,
И дичне и светле кô краљеви с трона,
Гледа међу класјем са одсевом косе.</s>
<s>Она снова види све вечери касне,
Кад је у колеби сваки кут грохотô;
Види сва три сина, све ликове красне,
Огњиште и ватру, вериге и котô.</s>
<s>Све види и чује.</s><s>И понори туге
Пуцају све дубље, јер, пуста и сама,
Сад колеба ћути, и сад, место дуге,
Као паучина сврх ње виси тама.</s>
<s>Скупила се чељад.</s><s>Сви гледају у њу,
Са дубоким болом скрушени и свели;
И сви ову бледу сељанку у гуњу
Сузама би својим утешити хтели.</s>
<s>Но старица само тресе се и грца
И упире поглед у споменик бео,
Сврх ког устремљени орô светломрца,
Као да би мајку огрејати хтео.</s>
<s>И дани све теку, а мраморној плочи
Свако јутро, рано, у појање петла,
Тихо мати дође, па подиже очи,
Моли се и дуго сриче слова светла.</s>
<s>И док она тако, скрушена и сама,
Пред мрамором стоји, ту, у врху села,
И док рана звона звоне с торња храма,
Обруч златан дршће око њеног чела.</s>
<s>Шантићеве песме 1923.</s>
|
2253 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%20%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%B0%20%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0 | Са Бранковога брега | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ја први бејах што с кликом подигох стег
С маглама да се бори;
И мојим кликом још се разлеже брег,
И пламен мој јоште гори.</s>
<s>На живом врелу напуних крчаг свој,
И на крилима вере
Све вас понесох у окршај и бој,
Где сунца ловор се бере.</s>
<s>Ја сруших тврди вековне таме зид
И дугом у сјај зарони';
Извором звезда слепима опрах вид
И бога видеше они.</s>
<s>С победним копљем и с круном на највећем
Ја брегу сада стојим,
И своју жетву богату јоште жњем
Са златним српом својим.</s>
<s>Ја први бејах што с кликом подигох стег
С маглама да се бори,
И мојим кликом још се разлеже брег,
И пламен мој јоште гори.</s>
<s>Мостар, 1923.</s>
<s>Шантићеве песме 1923.</s>
|
2255 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%201922. | Шантићеве песме 1922. | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У току 1922. године настале су следеће Шантићеве песме:</s>
<s>Велимиру Рајићу
Мати
Песма душе
У јутарња звона
Кобна вече
Море</s>
|
2256 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83%20%D0%A0%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%D1%83 | Велимиру Рајићу | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Када зажелим луга
Једног чаробног света,
Где лепа гори дуга
У сузи сваког цвета,
И када хоћу да гледам
У дно где шкољке стоје,
Ја тада за сто седам
И читам песме твоје.</s>
<s>Када сазнати желим
Како дубоко и чедно
Истинским болом врелим
Стресе се срце једно -
Како у својој боли
С дна свога чувства поје
И безнадежно воли,
Ја читам песме твоје.</s>
<s>Тражим ли харфу штоно
Ранама мојим звони,
Из чијих струна боно
Моја се суза рони, -
Тражим ли друга кога,
Што увек задрхтô је
Дрхтајем срца мога,
Ја читам песме твоје.</s>
<s>Желим ли видети где је
Прах једне жарке милоште,
Што благо и топло греје
И после смрти јоште,
Твом гробу, песниче мио,
Душа ми полети летом,
И целива га, и ти'о
Покрије трновим сплетом.</s>
<s>Таки су венци за оне
Који небесно љубе -
За срца што их гоне
Патње и беде грубе,
За срца што из топлине
Свог чувства пружају нама,
Кô море из дубине,
Прегршти драгога кама...</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2257 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B5 | Море | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Госпођи Иванки А. Деспић</s>
<s>Овде, испод греда, што вековно чело
Подижу и мотре море и бродаре,
С маслиновим дрвљем прибило се село.</s><s>Ћути.</s><s>Ветар љуља по жалу шеваре.</s>
<s>Изронио месец иза крша горе.</s><s>Ужба.</s><s>С два-три жута једра затон спава.</s><s>У позлату меку обукло се море,
Па се до дна види сва ширина плава.</s>
<s>Море, ја ћу сада пренети на платно
Једну слику с твога дна, с колевке твоје -
Причали су мени да у теби златно
Неко место има а где нимфе стоје.</s>
<s>Старче, вози!</s><s>Нека низ то море сјајно
Твоја весла грабе кô два твоја крила.</s><s>Тако!</s><s>Ја ћу доле гледати да тајно
Место нађем где би која нимфа била.</s>
<s>Стани!</s><s>Ево једне!</s><s>На гривама траве,
Где с крељушти риба рудо злато сева,
Сама, забачених руку више главе,
С лотосом у коси, гледај како снева!</s>
<s>Не мичите се.</s><s>Вео до бедара смакла.</s><s>Као потонула статуа, сва бела.</s><s>У њене ђердане, кроз водена стакла,
Пробила се лако месечева стрела.</s>
<s>Не видиш ли, старче, бурме и опале
По одру где она наузначке спава,
И како је сврх ње пала у корале
Па дршће и гори једна звезда плава?</s>
<s>О, блеска!</s><s>О, дуга!</s><s>Рекао бих: саме
Оно трепте круне, жезла, адиђари,
На тимору њезиноме празници се светли јаве,
Змај огњени
Шпиља њени'
У висине сева плаве.</s>
<s>Она тада стабла тресне и просипље хрпе цвета,
Са свих страна
Својих грана.</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2258 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%20%281922%29 | Мати (1922) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У грању школских липа весели жагоре врапци;
Врх се звоника жари.</s><s>Вечерње звоно зове, и већ се у цркву купе
Бедни, болни и стари.</s>
<s>У црном оделу једна старица, уморних црта,
Ступа у тамни кут храма
И усрдно се моли.</s><s>Спрам ње ликови сјајни
Из златног гледају рама.</s>
<s>После вечерње мене, малог певача, свог знанца,
За руку хвата кô мати;
"Пођидер са мном дете, па ћу ти ораха крупних
И слатких колача дати".</s>
<s>Ивица месеца вири.</s><s>Још само мало па вече
Скинуће наките целе.</s><s>Ми се уз степенице пењемо и улазимо
У врата куће беле.</s>
<s>У соби сумрак.</s><s>На окну дрхтава румен гасне -
За гору сунце је село.</s><s>На застртом зиду удара сахат стари,
И смиље мирише свело.</s>
<s>Ја сам, доле, у углу.</s><s>Седим и задовољно
Орахе тучем и бројим;
Спрам мене мацан чучи, преде и у ме гледа
Планулим очима својим.</s>
<s>Старица отвара ормар, и докле крила ормара
Шкрипућу и кô да цвиле,
Испод старога рубља вади и на сто слаже
Комад по комад свиле.</s>
<s>И снова богу се моли, и смежуране усне
Шапућу кротко и ти'о:
"О, бог ти, Никола, дао здравља и дуга века!</s><s>Где био, свуд сретан био!"</s>
<s>Он, иза далеког мора, послô је свилу ткану
Старици за одела;
И како госпа руком дотакне дарове сина,
У сету утоне цела.</s>
<s>Ја видим: она плаче.</s><s>И док сјај кандила титра
По њеном сухом профилу,
На сто падају сузе и светлим капима квасе
Тешку и скупу свилу.</s>
<s>И сумрак све више бива.</s><s>Мирише смиље свело;
Иконостас се зари.</s><s>Између прозора, горе, на застртом зиду,
Удара сахат стари.</s>
<s>И тако протичу дневи, и тако лагано труну
Још нескројена одела,
Мада их старица често дрхтавом руком глади
Између рубља бела.</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2259 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%20%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5 | Песма душе | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Планина је душа моја што облаке себи вуче,
А град бије
Из њих свије',
Сева и гром врхе туче.</s>
<s>Каткада је сва у снегу, нити има кога цвета,
Само стреми,
Само неми
Сврх понора овог света.</s>
<s>Ако који жедни путник њој се сврати у те дане,
Сва ће врела
Наћи свела
И кô костур сврх њих гране.</s>
<s>Али негда врси њени пробију се испод тама,
Па сви горе
Кô луч зоре
Сврх крстова и сврх храмâ.</s>
<s>На тимору њезиноме празници се светли јаве,
Змај огњени
Шпиља њени'
У висине сева плаве.</s>
<s>Она тада стабла тресне и просипље хрпе цвета,
Са свих страна
Својих грана,
У поноре овог света;</s>
<s>Пева, врхом дотиче се божјег скута и рукава,
И сва чиста
Тако блиста
Под шатором неба плава.</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2260 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%20%D1%98%D1%83%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%9A%D0%B0%20%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | У јутарња звона | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ти опет куцаш у прозор мој,
Па шта ми носиш, дане?</s><s>Прегршти сунца, харфе, и пој.</s><s>И с белим цветом гране?</s>
<s>Но ја радосни не чујем звук
Што топи покрове снега -
Скрхану харфу и гробни мук
С твога ми доносиш брега.</s>
<s>По стубовима доксата мог
Ти драче пењеш ми грубе -
Зар ове венце удели бог
Онима што га љубе?</s>
<s>Као и јуче, кô сваки пут,
Кад звоно јутарње бије,
Ти пружаш мени крчаг, а љут
У њему сичан врије.</s>
<s>Јутрос је тако зелен и кап
Свака ми душу згрчи,
Као да носи просјачки штап
И лебац једе све грчи.</s>
<s>Са твога даха сече ме лед
И падам, кô с лишћем жутим
На брегу свелих стабала ред
Под секирама крутим.</s>
<s>И нигде згрева...</s><s>Сврх одра мог
Само кандило руди -
Не гаси!</s><s>Нек се у блеску бог
Још смеје сврх рана људи.</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2261 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0%20%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5 | Кобна вече | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ја хтедох да будеш ти чуварка тајне
Лепоте и блага у дну душе моје -
И пружих ти кључе градина где стоје
Моје нимфе беле и аркаде сјајне.</s>
<s>Ја сам хтео тако да утоне у те
Моје биће цело, и да твоје име,
Кô злато рушпија, урежем у риме,
И сва стабла своја, и све своје путе.</s>
<s>Но вечери једне ја видех где лепе
Све градине моје, кô пећине слепе,
Пусте зјају...</s><s>Где су златне алке с врата?...</s>
<s>Где су нимфе беле?</s><s>Где су харфе?</s><s>Где је
Плод румени?...</s><s>Ништа.</s><s>Само што снег веје
На крваве бразде твојијех ноката...</s>
<s>Шантићеве песме 1922.</s>
|
2263 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%201921. | Шантићеве песме 1921. | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У току 1921. године настале су следеће Шантићеве песме:</s>
<s>Пролетња ноћ
Тема
Стари сејач
Тежаку
Путничка песма
Живот
Јесење строфе
Данилу Илићу и његовим друговима
Месечина
Наша Песма</s>
|
2264 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0%20%D0%BD%D0%BE%D1%9B | Пролетња ноћ | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Све неко куцка ти'о
На окно срца мог,
Кô цитира дрхти глас мио
Пун злата зориног.</s>
<s>Славуј!</s><s>Шта тражиш друже?</s><s>Месеца седефни сјај?</s><s>Пролећа звезде и руже?</s><s>Сребрни поток и гај?</s>
<s>О, бежи, бежи, мој знанче,
Јер овде зиме је кут -
Све моје цветне наранче
Вихор је покидô љут.</s>
<s>Све је ту пусто, и све је
Вртове покрио лед -
Сврх шедрвана снег веје,
И дршће јоргован блед.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2265 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B0 | Тема | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Уредник ми пише: он би песму хтео,
Па по соби ходам с рукама у џепу,
Смишљам.</s><s>Шта бих почô?</s><s>Ноћ, месец и степу
Где с копљем на белцу јури коњик смео?</s>
<s>Ил' да тражим тему у дну срца, где је
Негда било пуно башта и фонтана,
А сад гробља ћуте испод сухих грана
И с прашином снега само ветар веје?</s>
<s>Или да опишем Срба и Хрвата
Јединство и слогу?...</s><s>Како будна ока
Стојимо на стражи и кô слепа стока
Сви гонимо срећу са нашијех врата?...</s>
<s>Како се Србија, да би била с братом,
У темеље братства узидала сама?</s><s>Како с њеног блеска са нас оде тама,
Па сад браћа на њу бацају се блатом?</s>
<s>Нећу.</s><s>То је тужно...</s><s>Ја ћу друге грађе
Потражити.</s><s>Идем на прозор.</s><s>По путу
Има хрпа тема и у сваком куту
И крају Мостара по која се нађе.</s>
<s>Ено, мој комшија, што већ у свануће
Галами, пред својим дућаном на пању
Испечену овцу расеца и на њу
Све зове и виче: "Вруће месо, вруће!"</s>
<s>Једноме сељаку, ту одмах, на среди
Моста, под бременом дрва сивац пао;
Расуло се биље, стари сељак стао,
Гледа неће ли му ко помоћ' у беди.</s>
<s>Мимо њ неко дете, што му рита груба
С леђа виси, ђугум носи, пева нешто,
И у дно ђугума шаком тако вешто,
Хитајући чесми, кô уз добош буба.</s>
<s>Онамо на углу, пред крчмом "Три Леје",
Нека жена лежи пјана, а све јаче
Мрљаво и бледо њено дете плаче,
Мајку зове, а свет гледа па се смеје...</s>
<s>На раскршћу, ено, крај згрбљене бабе,
Са дрвеном ногом стоји један слепи,
Свира - боље: проси.</s><s>Негда "херој лепи"
Што је ослобађô нас ружне и слабе...</s>
<s>Над реком, где кумре гучу зоре целе,
Видим чардак бегов.</s><s>Видим испод свију
Прозора му уских пењу се и вију
Слатковине бронзе црвене и беле;</s>
<s>Из прозора средњег, у оделу што је
Кô гримиз, кô шипак сазрео на грани
Једна цура маше, а њени ђердани
Севају и сипљу запаљене боје.</s>
<s>Ено и Потхумља старог, у бехару,
И путељак видим вијугав и бео,
Куда сам се на брег са Дучићем пео
И са њиме чекô на шокицу Мару...</s>
<s>Ето хрпа слика, ето хрпа тема,
Па сад треба сести и писати само...</s><s>Но чекаћу вече и отићи тамо
У луку крај реке, где никога нема.</s>
<s>Када звезде плану и по тихој луци
Разлије се бела месечева срма,
Она ће ми доћи из густога грма -
Моја ореада са харфом у руци.</s>
<s>Као блесак лепе и краљевске круне
Сва ће она сјати, и са мном уз реку
Сести ће да мени, уморном човеку,
Срце крепи песмом и звуцима струне.</s>
<s>Слушаћу је страсно, нека слатку чесму
Својих трила слије у дно душе моје -
То ће бити тема...</s><s>Са чаробне боје
Њених речи жељну уграбићу песму.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2266 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%20%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B0%D1%87 | Стари сејач | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Овамо, децо!</s><s>За рала и бране!</s><s>Пред нама њиве неоране стоје,
Пусте, без плода, без лепоте своје,
А коров, ено, пао на све стране.</s>
<s>Гледајте: свуда, као више гроба,
Сврх њих се кобни гавранови криле;
А ми сви неми, кô трупине гњиле,
Слушамо како гракће та грдоба.</s>
<s>О децо, где су ваше руке?</s><s>Где је
Ваш полет?</s><s>Где је она ватра стара,
Што светла дела и чудеса ствара,
И једро зрње по браздама сеје?</s>
<s>Зар више нема узорнога света,
Што с бола дршће када земља плаче
Плеснива, спарна, пуна грубе драче,
И без иједног ловора и цвета?</s>
<s>Грех је то, децо.</s><s>Зар у сенци хлада
Лежите мирно опрућених рука?</s><s>Устајте, нека са поља и лука
Одјекне снова светла песма рада!</s>
<s>Овамо, децо!</s><s>За рала и бране!</s><s>Пред нама њиве неоране стоје,
Пусте, без плода, без лепоте своје,
А коров, ено, пао на све стране.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2267 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA%D1%83 | Тежаку | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Како ли је света капља што се слива
С твог чела и топи бразде твојих лука!</s><s>Гледај како од ње златно море бива
И шуми под светлим дланом божји' рука.</s>
<s>Шуми тихо, благо, море твога класја,
Сабрате и друже, бољи од свих других...</s><s>У нимбусу сунца оно теби засја
Из облака мука и напора дугих.</s>
<s>Пој и хвали оца благодети свете,
Са дна душе твоје нек молитве лете -
Кô да си у часу причеснога хлеба.</s>
<s>Гле класове како глади божја рука!</s><s>Гле кô царска круна како трепти лука
И пева под плавим шаторима неба!</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2268 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0 | Путничка песма | <s>Алекса Шантић</s>
<s>С преломљеним копљем све лутам по свету,
И очи ми јоште не видеше мету:
Оазе су моје трошни шедрвани,
Слатке урме грки сухарци на грани.</s>
<s>Пролеће је моје вејавица снега
И суморна песма кукавице с брега;
Вечери и зоре: облаци без дуге,
Ноћи: црне јаме и колевке туге.</s>
<s>Све су моје цркве катакомбе бледе,
Саркофази гњили и крстаче седе;
Све молитве груби смех сатанских труба,
Грч и стисак пести и шкргути зуба.</s>
<s>Само једном срећу на путу сам срео,
Кад ме њене душе осу бехар бео...</s><s>После тога стену, где се трње вије,
Никад више сунце, огрејало није...</s>
<s>С преломљеним копљем све лутам по свету,
Но још очи моје не видеше мету:
Оазе су моје трошни шедрвани,
Слатке урме грки сухарци на грани.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2269 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5 | Јесење строфе | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ја те нађох као једну башту, коју
Обасипље драго камење фонтана,
Па све птице своје пустих да ти поју
Међу бокорима и венцима грана.</s>
<s>Моје су се чежње нихале на свили
У гранама твојим, где плод руди мио;
Моје чаше твоји љиљани су били,
Из којих сам вино вреле страсти пио.</s>
<s>Али јесен стиже уз вихоре слепе,
Па јабуке твоје и све дуње лепе
Откиде и сјајне цветове ти стресе...</s>
<s>Побегоше птице...</s><s>Башта оста сама...</s><s>Вај, кô гробни венци сада свеле ресе
Висе сврх кубета мртвијех чесама.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2270 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D1%83%20%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D1%83%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0 | Данилу Илићу и његовим друговима | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Соколи сиви, ви бесте олује
Што носе вести сунчанијех дана,
Где ћемо једном слушати славује
У гордом цвету завичајних грана.</s>
<s>С висина ваших слетели су бели
Анђели, свуда трубама да јаве:
Недеље светле и видике плаве,
И у храм братства скупе народ цели.</s>
<s>Из ваших срца - из вулкана живих
Избише ватре велике и лепе,
Кô зора рана сврх тимора сивих.</s>
<s>И сва се срца огрејаше бона,
И у тамнице студене и клете
Слепрша песма спасовданских звона.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2271 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%20%281921%29 | Живот (1921) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Непрестано слушам вапај кô са гроба:
Сви су наши дани беде тешке плоче;
Како ли би радо пошли тамо, оче,
Где престаје свака патња и тегоба!</s>
<s>Вечни, када би се смиловати хтео,
И када би жеље мога срца знао,
Ти ме никад не би на небеса звао,
Ја на веки века свој бих шатор пео</s>
<s>Овде покрај реке живота и дана,
Све грлећи лепе нимфе испод грана...</s><s>И када ми срце злим стрелама ране,</s>
<s>Бол би прошô само кад се широм лука
Распе бехар сјајни из твојијех рука
И кап златна сунца на ме топло кане.</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2272 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Месечина | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Ноћ.</s><s>Мој коњиц пасе.</s><s>Тихо рибњак снива
И трстике шапћу.</s><s>Ћук ћуче далеко.</s><s>Сребро месечине седефно и меко
Топи се, и лије са врбиних грива.</s>
<s>И у свакој капљи што на цвеће кане
Ја ударе чујем срца која чезну,
Тајну сету, љубав силну, неопрезну,
Шум крви и пожар слатке страсти ране.</s>
<s>И младости своје одбегнуло лето
Ја видим где снова враћа ми се...</s><s>Ето
Мојих нимфа, лете, мени стижу саме</s>
<s>Са харфом у руци...</s><s>И док поноћ броди
И седефне капи куцају по води,
Из недара лепих бехар сипљу на ме...</s>
<s>Шантићеве песме 1921.</s>
|
2273 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5%201920. | Шантићеве песме 1920. | <s>Алекса Шантић</s>
<s>У току 1920. године настале су следеће Шантићеве песме:</s>
<s>На дан преноса костију Гаврила Принципа и његових другова
Кајмакчалан
После окова
Песма библијска
Гаврило Принцип
Акшам
Сарајевски теферич
Миливоју Драгутиновићу
Видов дан
Песма Србији</s>
|
2275 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0%20%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83%20%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%B0%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85%20%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | На дан преноса костију Гаврила Принципа и његових другова | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Босно, немој данас облачити на се
Жалосно одело, но, крепка и ведра,
Прими кости своје лепе деце царске
И сахрани топло у мајчина недра.</s>
<s>Њима хумка то је твоја дијадема
Величанства, славе, поноса и части!</s><s>Из те драге хумке свакога ће дана
Једно ново стабло наше снаге расти.</s>
<s>Ако би нам када веру очај скрхô
На овоме гробу вери биће лека,
И светла и чиста, с небом у дубини,
Потећи ће снőва кô планинска река.</s>
<s>И дође ли који странац да те пита
шта најлепше имаш, ти, горда и ведра,
Покажи му свету хумку мученика,
Кô бесцено благо материнског недра.</s>
<s>Босно, немој данас облачити на се
Жалосно одело.</s><s>Твоја деца нису
Умрла, но небу одлетела летом,
И на зорином се населила вису...</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2276 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%20%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%281920%29 | После окова (1920) | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Пренимо се снова, и снова на дело -
Овде јоште има пелена и драче,
Јоште многих беда тече мутно врело,
И безбројно робље на згаришту плаче.</s>
<s>Лешинари груби с Дунава и Рајне
Раздрли су недра отаџбине целе -
Са грла јој тргли све ђердане сјајне,
С јатацима да их кô хајдуци деле.</s>
<s>Нага земља чека труде наших руку -
Мати децу зове на рала и бране,
У прудове злата да поља обуку,
И окрешу гњиле и кржљаве гране.</s>
<s>Зове их да руке сви око ње свију,
И онима штоно под казаном неба
Студенога дршћу, и копне, и гњију,
Приступе са лучем и донесу хљеба.</s>
<s>Зове их да буду неимари храма
Где лепоте служе и нафору деле;
Где се душе дижу из рђе и тама,
И облаче на се рухо зоре беле...</s>
<s>Пренимо се снова, и снова на дело -
Овде јоште има пелена и драче,
Јоште многих беда тече мутно врело,
И безбројно робље на згаришту плаче.</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2277 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%20%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Песма библијска | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Оче, што ниси и мени дао
С песмама ведре дане,
Слатке и пуне плодова као
Лепе паома гране?</s>
<s>Где је и за ме башта и једно врело
Под стаблом пуним цвета?</s><s>Зар и ја нисам твој лик и твоје дело,
Царе и краљу света?</s>
<s>Овде, на путу, сама оставио си мене,
Где само гробова плоче
И смрти сене
Ја сада гледам, оче.</s>
<s>Но ево златни зраци кандила падају на ме -
Ја чујем глас харфе твоје:
Све лепе душе, под крстом када стоје,
Постају богом и саме...</s>
<s>Вапијеш!</s><s>Ти би помоћи моје хтео?</s><s>А зар ти снага више није
Од беда свије' -
Не осећаш ли да мога срца си део?</s>
<s>Путниче, ступај и вољно на леђи терет ови
Понеси на врх Голготе,
И као вечерње сунце зарони у живот нови
И у сјај вечне лепоте...</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2278 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%20%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BF | Гаврило Принцип | <s>С бедема наших се вија тирана погани стег,
И смрти трубе се хоре;
Сврх нас је небо мрачно и хладно као снег -
Ми беле немамо зоре.</s><s>Наши су
Дани
Коноп и стуб,
Магле
И врани,
И звери зуб.</s>
<s>Па докле ћемо срамно сносити јарам црни
Неми и пусти кô пањ,
Гледати где нам родно огњиште хуља скврни
И ругло баца на њ?</s><s>Јесмо ли
Стока?</s><s>Јесмо ли црв?</s><s>Где је сев
Око?</s><s>Где плам и крв?</s>
<s>С бурама освете свете нек свети букне бој
И жути липсају хрти!</s><s>Са песмом царски и гордо упримо поглед свој
У очи студене смрти!</s><s>Нек пун
Лепоте
Сине кô мај
С наше
Голготе
Васкрсни сјај!</s><s>Алекса Шантић
Шантићеве песме 1920.</s>
|
2279 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%88%D0%B0%D0%BC | Акшам | <s>Алекса Шантић</s>
<s>"Алах ил алах!" хори се с мунара
С врха Царине па до на крај Луке.</s><s>Акшам.</s><s>И хрпа знојних измећара
Испушта красну из жуљаве руке.</s>
<s>Хитно из ниских одлазе дућана
И правоверни на чесми мошеја
Узимљу авдес.</s><s>Над њима, са грана
Севлија, гучу кумре.</s><s>И док с леја</s>
<s>И софа мирис алкатмера веје
И обасипа пенџере и стреје,
И свуд се "Алах" разлеже, и чиста</s>
<s>Неретва шуми као бајка стара:
Млад месец, ено, сврх Орлачких Пара
Кô преломљени златни обруч блиста.</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2280 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87 | Сарајевски теферич | <s>Алекса Шантић</s>
<s>С балкона на дурбин гледам.</s><s>У дну брега
Требевића, где се оне стазе деле,
Из валова грана, кô стогови снега,
С доксатима ниским вире куће беле.</s>
<s>Ниже њих, у башти пуној плода, гди је
Оборила рачве јабука и слива,
Високи се пламен лепрша и вије,
Кô Јабучилова позлаћена грива.</s>
<s>Уз ватру је ражањ. неки дедо, ко ли,
Махрамицу лоја свезô на врх прута,
Па предано њоме маже гори-доли
Печеницу што је као дукат жута...</s>
<s>На домаку ватре, где травни веленац
Проткала је цвећа свакојака шара,
Окреће се коло, као живи венац
Од зумбула плавих, ружа и бехара.</s>
<s>Оно муслиманке играју, и вео
Гримизан и лахак вихори им с главе;
Све су лепе као плод румен и зрео
Што савија гране све доле до траве.</s>
<s>Једна цура, сама седећи на пању,
Хармонику држи поносно и холо,
И све ведре очи осврну се на њу,
И по такту свирца таласа се коло.</s>
<s>Ићиндија.</s><s>Сунце алиђунско грије.</s><s>Један коњик језди путањом у страни;
А коло се њише, и са грла свије'
Севају и трепте кићени ђердани.</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2281 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83%20%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83 | Миливоју Драгутиновићу | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Мајору</s>
<s>Пролећа нашег ти си весник био -
Гримизом сунца и снегом бехара,
Са свога белца, поносан и чио,
Осуо старе махале Мостара.</s>
<s>С висока стега, што се гордо вио
С копљаче твога лаког барјактара,
Небесних шева поздрав благ и мио
Расу се с блеском васкрсног олтара.</s>
<s>Ми смо те часе урезали нама
У гране душе, к'о најлепше риме
С ватрама звезда и драгога кама...</s>
<s>Тако, са башта наше душе целе,
Вечно ће сјати твоје светло име,
К'о једна песма наше зоре беле...</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2282 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD | Видов дан | <s>Алекса Шантић</s>
<s>1389. - 1919.</s>
<s>Осана теби, ти наше Голготе дане,
Где гротло сиње прогута царства брод!</s><s>И где у крви, к'о сунце за горске гране,
Утону витешки род!</s>
<s>С крушевца града више се вијао није
Свилени крсташ - Србија беше гроб,
Тамница пуста, где мемла дави и бије,
И бледи издише роб.</s>
<s>Али ти поста наше свештено Врело,
Где крепке вере зашумље свети пој,
И воду твоју, к'о снагу за ново Дело,
У крчаг левасмо свој.</s>
<s>Осана теби!</s><s>Све муке и смрти чаше,
Клешта, тестере, нису сатрле нас,
Јер вечно, свуда где беху стазе наше,
Твој вишњи звоњаше глас.</s>
<s>Он беше тврдо кормило наших лађа,
Водиља звезда нашега раја кључ,
И света песма: с Голготе само се рађа
Васкрсне зоре луч.</s>
<s>И он се роди!</s><s>Роди се свима нама,
И у ноћ сужњих засече пламени рез!</s><s>И ено, с круном, у блеску драгог кама,
Устаје светли Кнез...</s>
<s>Све трепти, сева...</s><s>И свуда, Косово где је,
Гле, давни борци, к'о густих брестова луг,
У одеждама ничу а сврх њих греје
Све лепше нимбуса круг.</s>
<s>Сви они хрле, и поглед очију своји',
К'о дете оцу, упире млад и стар
Тамо, где с крстом у руци на вису стоји
Под ореолом Цар.</s>
<s>Осана, царе и мучениче, осана!</s><s>Песама наше радости враћа се век!</s><s>Више нам очи не мути дубока рана,
Ни грубих окова звек.</s>
<s>Ми с твога Виса, уз херувимске звуке,
Примамо браства причест и славе плод!</s><s>На коленима, спрам тебе дижући руке,
Сав дивни кличе род.</s>
<s>Пламеном вере, смелошћу, патњама трајним,
Искупили смо старога цара свог!</s><s>Цара хероја у одеждама сјајним
Из раја шаље нам Бог.</s>
<s>Осана, оче!</s><s>О твоје храмове беле
Скрх'о је крила с Босфора крвави змај.</s><s>Гле, оуни звезда, сада са Шаре целе
Храстови просипљу сјај.</s>
<s>С харфом на стени, у блеску њихових круна,
Косовка лепа чудесни слаже пој -
Пева и слави, уз топле звуке струна,
Тебе и васкрс твој.</s>
<s>Осана, вечни!</s><s>Царствуј и господари,
Нек' вечно наших победа хори се глас!</s><s>И нека свуда јединства свети олтари
С брегова греју нас!</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2283 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 | Песма Србији | <s>Алекса Шантић</s>
<s>Војводи Живојину Мишићу</s>
<s>Хвала ти Србијо лепа!</s><s>О муњу твојих мегдана
Разбили су се црни облаци тиранских орда.</s><s>Из крви деце Ти дивне стабла су израсла горда,
И гле, с јабуком животодајном,
Пред наше иконе старе, са њиних џиновских грана
Спусти се анђео бели под ореолом сјајном,</s>
<s>Појући дела твоја!</s><s>Србијо, вере је Твоје
Огреј'о пожар ево срушена срца и бона -
И где су рујине биле, олтари трокуби стоје,
И блесци канделабра
По стубовима пљуште и звуци високих звона
У своду радосно грме, Србијо лепа и храбра,</s>
<s>Појући дела Твоја!</s><s>Лучем, к'о зора бела,
Озарила си пусте пећине нашега робља;
И с хриди понора мрачних, с плеснивих плоча гробља,
Ти си нас вратила свије'
На Врхе пуне сунца, плодова, песме и врела,
Где шарац ногом копа и Марко крај копља пије,</s>
<s>Појући дела Твоја!</s><s>Осана!</s><s>С капом у руци,
Ми приступамо и Твоје, Србијо, љубимо скуте!</s><s>Сада смо деца Твоја, па душе деце обуци
У твоју лепоту зоре!</s><s>И дај им крила нек' лете, тамо, на светле путе,
Тамо, за белим орлом где славе врхови горе!</s>
<s>Шантићеве песме 1920.</s>
|
2284 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%95%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0%202006. | Европесма-Еуропјесма 2006. | <s></s>
<s>Пре Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>Правилник Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>Удружење јавних радио-телевизија Србије и Црне Горе
Управни одбор
Београд, Београдска 70</s>
<s>На основу члана 9. Уговора о оснивању Пословног удружења јавних радио-телевизија Србије и Црне Горе, Управни одбор доноси</s>
<s>ПРАВИЛНИК
о организацији и начину избора композиција на такмичењу
ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006</s>
<s>I УВОДНЕ НАПОМЕНЕ</s>
<s>Члан 1.</s>
<s>Овим Правилником уређује се поступак избора композиције која ће представљати Државну заједницу Србија и Црна Гора на Такмичењу за Песму Евровизије 2006. године.</s>
<s>Радиотелевизија Србије (у даљем тексту РТС) и Радиотелевизија Црне Горе (у даљем тексту РТЦГ) односно њихово пословно удружење Удружење јавних радио-телевизија Србије и Црне Горе (у даљем тексту УЈРТ) организују и спроводе поступак избора композиције у складу са одредбама овог Правилника, као и одредбама Правилника Такмичења за Песму Евровизије 2006. који доноси Европска унија за радиотелевизију (у даљем тексту ЕУР), чији су групни члан РТС и РТЦГ.</s>
<s>Овим Правилником нарочито се регулише конкурс за нове композиције, избор композиција за такмичење ЕВРОПЕСМА - ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006., организовање такмичења за избор представника СЦГ на такмичењу за Песму Евровизије 2006. и избор композиције на такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006</s>
<s>Право избора композиције СЦГ за учешће на такмичењу за Песму Евровизије искључиво је право РТС и РТЦГ као групног члана ЕУР и ниједна организација на територији Државне заједнице Србија и Црна Гора не може без њихове сагласности организационо, маркетиншки или на други начин везивати своје име уз такмичење за Песму Евровизије.</s>
<s>Члан 2.</s>
<s>Избор композиције која ће представљати Србију и Црну Гору на такмичењу за Песму Евровизије организоваће се на заједничкој изборној приредби под називом ЕВРОПЕСМА - ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006 која ће се одржати у Београду 11. марта 2006. године</s>
<s>II КОНКУРС ЗА НОВЕ КОМПОЗИЦИЈЕ</s>
<s>Члан 3.</s>
<s>У циљу избора композиције која ће представљати Државну заједницу Србија и Црна Гора на Такмичењу за Песму Евровизије 2006., РТС и РТЦГ ће организовати одвојена такмичења на којима ће изабрати композиције-кандидате за финално такмичење и то:
РТС ће на Беовизији—10. марта 2006.—од 20 одабраних композиција изабрати 10, које ће је представљати на такмичењу Европесма-Европјесма 2006.:
РТЦГ ће на Монтевизији—24. фебруара 2006.—од 20 одабраних композиција изабрати 10, које ће је представљати на такмичењу Европесма-Европјесма 2006.</s><s>УЈРТ ће расписати јавни конкурс чији услови важе за оба такмичења на којима се бирају композиције за Европесму-Европјесму 2006.</s>
<s>Услови конкурса су следећи:</s>
<s><li>Право учешћа на конкурсу имају сви држављани Србије и Црне Горе;
<li>Конкурс се објављује за нове композиције забавне и популарне музике које нису раније објављене и извођене;
<li>Текстови песама морају бити писани искључиво на језицима који су у званичној употреби у Државној заједници Србија и Црна Гора;
<li>Аутори треба да приложе готов снимак композиције – play back – и матрицу (мастер) у трајању до три минута, са нотним записом и интерпретацијом извођача који ће на такмичењу изводити композицију, и текстом у три примерка.</s><s>Селекционе комисије могу сугерисати ауторима одређене измене и допуне композиције и евентуалну промену извођача
<li>Радови морају бити потписани пуним именом и презименом са адресом, телефоном (е-поштанском адресом) аутора музике и текста;
<li>Учесници конкурса, чија дела буду одабрана, преносе на РТС и РТЦГ право да се њихово дело штампа у графичком облику (world copyright), аранжира, први пут јавно изведе, емитује преко радија и ТВ, сними за радио и ТВ, сними на носач звука и слике (ЦД, касете, видеокасете и ДВД, Интернет, мелодије за мобилне телефоне), односно да сва ова или поједина од ових права пренесе на трећа лица, а сва остала права остају аутору дела; Композиције које буду одабране биће први пут јавно изведене у специјализованим емисијама које ће заједнички реализовати РТС и РТЦГ.</s><s>У свакој емисији представиће се по једна композиција са Беовизије и једна са Монтевизије.</s><s>Свако јавно извођење на другим медијима није дозвољено и може довести до дисквалификације.
<li>Ауторима одабраних дела гарантује се јавно извођење на ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006., као и директно емитовање јавног извођења преко радија и телевизије;
<li>Аутору дела које добије највећи број гласова жирија на ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. припада право учешћа на Такмичењу за Песму Евровизије 2006. које ће се одржати 20. маја 2006. у Атини, Грчка.
<li>Пријаве на конкурс са радовима достављају се у року од 30 дана од дана објављивања конкурса на адресе:
Радиотелевизија Србије, Таковска 10, 11000 Београд, са назнаком за Европесму 2006. и
Радиотелевизија Црне Горе, Цетињски пут б.б. 81000 Подгорица, са назнаком за Европјесму 2006.</s><s>Аутори могу да пријаве своје радове равноправно на оба такмичења с тим што исти рад не може конкурисати за учешће на оба такмичења;
<li>Радови који не испуњавају услове под тачкама од а) до ф) биће дисквалификовани;
<li>Аутори немају право накнадног повлачења пријављених дела, а пријављени радови се не враћају.</s>
<s>Учешћем на конкурсу из става 2 овог члана, сваки учесник прихвата прописане услове конкурса, као и услове утврђене овим правилником и Правилником Европске уније за радио-телевизију о такмичењу за Песму Евровизије 2006.<p></s>
<s>Члан 4.<p></s>
<s>Датум објављивања конкурса из претходног члана одређује Комисија из чл. 14. овог Правилника.<p></s>
<s>Текст конкурса објављује УЈРТ истовремено у дневној штампи у Београду и Подгорици.<p></s>
<s>III ИЗБОР КОМПОЗИЦИЈА ЗА ЕВРОПЕСМУ-ЕВРОПЈЕСМУ СЦГ 2006<p></s>
<s>Члан 5.<p></s>
<s>На такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. учествује 20 композиција, одабраних на фестивалу Беовизија у Београду – 10 композиција, као и на фестивалу Монтевизија у Подгорици – 10 композиција.</s><s>Избор по 20 композиција за Беовизију и Монтевизију обављају респективно селекционе комисије РТС и РТЦГ.</s><s>Фестивале Беовизију и Монтевизију ће директно преносити РТС и РТЦГ.<p></s>
<s>IV ИЗБОР КОМПОЗИЦИЈЕ НА ТАКМИЧЕЊУ ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006.<p></s>
<s>Члан 6.<p></s>
<s>Од 20 изведених композиција на такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006, стручни жири и ТВ аудиторијум ће изабрати победничку композицију.<p></s>
<s>Стручни жири такмичења броји осам чланова од којих по четири именују РТС и РТЦГ.<p></s>
<s>Гледаоци ТВ преноса Такмичења ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006 гласају путем телефона за једну од изведених композиција.<p></s>
<s>Глас ТВ гледалаца сматра се као глас деветог члана жирија и саопштава се на крају гласања.<p></s>
<s>Чланови жирија Беовизије и Монтевизије не могу бити чланови стручног жирија за такмичење ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006.<p></s>
<s>Члан 7.<p></s>
<s>РТС и РТЦГ именују у жири по четири члана из реда компетентних личности од којих се три професионално баве забавном и поп музиком, док један члан жирија треба да буде музички критичар.</s><s>Један члан жирија треба да буде млађи од 30 година.</s><s>Сви чланови Стручног жирија морају бити под уговорном обавезом.</s><s>Њихова имена држаће се у тајности до гласања.<p></s>
<s>Члан 8.<p></s>
<s>Чланови Стручног жирија на Такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. гласаће јавно за 20 изведених композиција.</s><s>Том приликом ће додељивати поене од 1 до 12 редоследом од најнижег ка највишем изостављајући 9 и 11.</s><s>Гласови ТВ гледалаца сабираће се и саопштавати по истом принципу.</s><s>Песма са најмањим бројем гласова од првих 10 песама изабраних гласовима ТВ гледалаца добија 1 поен, а песми са највећим бројем гласова додељује се 12 поена.</s><s>Принцип појединачног гласања ТВ гледалаца је — једна песма – један глас.<p></s>
<s>Уколико две или више композиција имају исти број поена, победник је она композиција која је добила већи број максималних поена (12).</s><s>Уколико је и даље ситуација иста, тј. подједнак број гласова са максималним бројем поена (12) наставља се ка већем броју нижих поена (10, 8, 7...).<p></s>
<s>Композиција која освоји највећи број поена сматра се победником такмичења и представљаће Државну заједницу Србија и Црна Гора на Такмичењу за Песму Евровизије 2006.</s><s>У случају непредвиђених околности, Комисија из члана 14 овог Правилника, решиће евентуалне спорове у духу овог Правилника и природе самог такмичења.<p></s>
<s>Члан 9.<p></s>
<s>Проверу исправности гласања, саопштавања и сабирања поена обавља контролор процедуре гласања.<p></s>
<s>Контролора процедуре гласања именује Управни одбор на предлог Комисије из чл. 14. овог Правилника.<p></s>
<s>Контролору гласања жирија се пре саопштавања резултата предају појединачне одлуке чланова жирија.<p></s>
<s>Одлуке о гласању стручног жирија достављене контролору гласања су коначне.<p></s>
<s>Контролор гласања жирија дужан је да све писмене појединачне одлуке чланова жирија достави на увид Управном одбору УЈРТ ради евиденције 24h по завршетку процедуре гласања.<p></s>
<s>Члан 10.<p></s>
<s>Организатори такмичења дужни су да стручном жирију обезбеде простор:
за праћење генералне пробе и такмичења
за одлучивање у паузи такмичења
са којег ће жири саопштавати резултате у директном преносу.<p></s>
<s>Гласање ТВ гледалаца се одвија у складу са техничким могућностима, при чему сви гледаоци у СЦГ морају имати исте услове приступа.<p></s>
<s>Члан 11.<p></s>
<s>Трајање композиције не сме бити дуже од три минута.<p></s>
<s>Композиције се изводе уживо уз унапред снимљене тонске матрице.</s><s>Вокални солисти на такмичењу певају уживо.<p></s>
<s>У инструменталној матрици се не смеју појављивати инструменти који на било који начин синтетишу људски глас (семплери и вокодери).<p></s>
<s>Број извођача на сцени не може бити већи од шест.<p></s>
<s>Ниједан извођач не може имати мање од 16 година на дан одржавања такмичења за Песму Евровизије.<p></s>
<s>V ПОБЕДНИК ЕВРОПЕСМЕ - ЕВРОПЈЕСМЕ СЦГ 2006.<p></s>
<s>Члан 12.<p></s>
<s>Аутори композиције која је победила на такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006 – композитори, писци текстова, извођачи и било који други могући власници права, као услов за учешће на Финалном такмичењу, дужни су да УСТУПЕ следећа права:<p></s>
<s>Право емитовања — светска ексклузивна права, временски неограничена за пренос извођења песме на Финалном такмичењу 2006. у најширем смислу те речи (при томе није битан начин на који се сигнал дистрибуира, нити начин на који се сигнал приказује (на пример велики екран или видео зид), а које се односе на директан и на одложени пренос, у целости или делимично, за приватно и јавно приказивање и неограничени број пута.</s><s>Подразумева се да се у коришћењу ових права дозвољава и директан или одложен пренос Финалног такмичења путем Интернета (бежично, у целости или делимично) или на други начин остварен (на захтев) директан пренос извођења песме на Финалном такмичењу преко Интернета и/или бежичне технологије.<p></s>
<s>Права претходног приказивања — светска ексклузивна права да се видео снимак извођења песме представи у целини или делимично на телевизији или путем Интернета или бежичне технологије пре Финалног такмичења и током два месеца после њега.<p></s>
<s>Права на ЦД и ДВД компилацију — неексклузивна светска права да се тонски и/или видео снимак одабране песме и њеног извођења, заједно са снимцима свих осталих песама на Финалном такмичењу 2006., сними на ЦД или ДВД (или на сличан носач звука) који ће издати Сталне службе ЕУР или овлашћена трећа страна у име свих учесница и извођача.<p></s>
<s>Подразумева се да је таква компилација (снимљена у студију и/или уживо) ограничена на извођење песама које ће учествовати на Финалном такмичењу 2006. и неће бити од штетног утицаја на било који постојећи или будући уговор извођача или других власника права за продукцију снимака.<p></s>
<s>Текст песме — аутор текста дозволиће превод текста песме на енглески и француски језик, који ће се користити на финалном такмичењу за потребе ЕУР, домаћина преноса и других учесница, као и за пропратни информативни лист уз било коју ЦД или ДВД компилацију.</s><s>Право на одломке — ексклузивна светска права, без временског ограничења, за убацивање тонског или видео снимка извођења одабране песме, као дела Финалног такмичења за Песму Евровизије, у целини или делимично, у било који други медијски облик од стране чланице-учесника.<p></s>
<s>Промотивни материјал: Сви уметници ће одобрити употребу, репродукцију, штампање и објављивање њиховог имена, лика, гласа, фотографија и биографија у вези са промоцијом, емитовањем и/или комерцијалном експлоатацијом Финалног такмичења, свим средствима и у свим медијима, било тренутно познатим или касније развијеним, за неограничено време.<p></s>
<s>VI ОРГАНИЗОВАЊЕ ТАКМИЧЕЊА ЗА ИЗБОР ПРЕДСТАВНИКА СЦГ НА ТАКМИЧЕЊУ ЗА ПЕСМУ ЕВРОВИЗИЈЕ 2006.<p></s>
<s>Члан 13.<p></s>
<s>Такмичење ЕВРОПЕСМА - ЕВРОПЈЕСМА СЦГ одржаваће се наизменично у организацији РТС и РТЦГ.<p></s>
<s>Такмичење ЕВРОПЕСМА - ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. одржаће се у Београду.</s><s>Такмичење ће директно преносити РТС и РТЦГ.<p></s>
<s>Члан 14.<p></s>
<s>Припремом и организацијом такмичења ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. руководи Комисија Управног Одбора УЈРТ за песму Евровизије.<p></s>
<s>Комисија је овлашћена да у свој рад по потреби укључи и друга лица за стални рад или обављање конкретних послова.</s><s>Одлуке Комисије верификује Управни одбор УЈРТ.<p></s>
<s>Члан 15.<p></s>
<s>РТС ће обезбедити, на основу међусобног договора, све потребне продукционо-техничке капацитете за организацију такмичења 2006. године.<p></s>
<s>Трошкове пројекта ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006 сноси РТС.</s><s>Трошкове превоза, боравка и смештаја одабраних представника РТЦГ на такмичењу сноси РТЦГ.<p></s>
<s>Члан 16.<p></s>
<s>Све трошкове према УЕР у вези са партиципацијом за ТВ права за Песму Евровизије 2006. сносе РТС и РТЦГ у односу 50% : 50%.</s><s>Исти принцип важи и за остварене приходе.<p></s>
<s>Члан 17.<p></s>
<s>Редослед извођења композиција за ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. одредиће се јавним извлачењем.<p></s>
<s>VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ<p></s>
<s>Члан 18.<p></s>
<s>Овај Правилник усваја Управни одбор УЈРТ једногласном одлуком свих чланова.<p></s>
<s>Члан 19.<p></s>
<s>Тумачење овог Правилника даје Управни одбор УЈРТ на предлог Комисије из члана 14. ст. 1. овог правилника.<p></s>
<s>Члан 20.<p></s>
<s>Правилник ступа на снагу осмог дана од дана усвајања.<p></s>
<s>Члан 21.<p></s>
<s>Овај Правилник објавити на Интернет сајтовима РТС и РТЦГ да би се осигурала јавност избора.<p></s>
<s>Председник Управног одбора УЈРТ<p></s>
<s>Александар Тијанић<p></s>
<s>Конкурс за Европесму-Еуропјесму 2006</s>
<s>На основу члана 3 Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА 2006. и одлуке Управног одбора,</s>
<s>Удружење јавних радио-телевизија Србије и Црне Горе п.у.,
расписује</s>
<s>КОНКУРС
за избор композиција за такмичење
ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006.</s>
<s>У циљу избора композиције која ће представљати државну заједницу Србија и Црна Гора на такмичењу за Песму Евровизије 2006., РТС и РТЦГ ће организовати одвојена такмичења на којима ће изабрати композиције-кандидате за финално такмичење и то:
РТС ће на Беовизији (10. март 2006.) од 20 одабраних композиција изабрати 10, које ће је представљати на такмичењу Европесма -Европјесма 2006.;
РТЦГ ће на Монтевизији (24. фебруар 2006.) од 20 одабраних композиција изабрати 10, које ће је представљати на такмичењу Европесма-Европјесма 2006.</s><s>Европесма-Европјесма СЦГ 2006. ће се одржати у Београду 11.марта 2006.</s><s>Услови јавног конкурса важе за оба такмичења на којима се бирају композиције за Европесму-Европјесму 2006.</s>
<s>Услови конкурса су следећи:
Право учешћа на конкурсу имају сви држављани Србије и Црне Горе;
Конкурс се објављује за нове композиције забавне и популарне музике које нису раније објављене и извођене;
Текстови песама морају бити писани искључиво на језицима који су у званичној употреби у државној заједници Србија и Црна Гора;
Аутори треба да приложе готов снимак композиције – play back – и матрицу (мастер) у трајању до три минута, са нотним записом и интерпретацијом извођача који ће на такмичењу изводити композицију, и текстом у три примерка.</s><s>Селекционе комисије могу сугерисати ауторима одређене измене и допуне композиције и евентуалну промену извођача.</s><s>Радови морају бити потписани пуним именом и презименом са адресом, телефоном (е-маил адресом) аутора музике и текста;
Учесници конкурса, чија дела буду одабрана, преносе на РТС и РТЦГ право да се њихово дело штампа у графичком облику (world copyright), аранжира, први пут јавно изведе, емитује преко радија и ТВ, сними за радио и ТВ, сними на носач звука и слике (ЦД, касете, видеокасете и ДВД, Интернет, мелодије за мобилне телефоне), односно да сва ова или поједина од ових права пренесе на трећа лица, а сва остала права остају аутору дела;
Композиције које буду одабране биће први пут јавно изведене у специјализованим емисијама које ће заједнички реализовати РТС и РТЦГ.</s><s>У свакој емисији представиће се по једна композиција са Беовизије и једна са Монтевизије.</s><s>Свако јавно извођење на радио и ТВ програмима других телевизија није дозвољено и може довести до дисквалификације.</s><s>Ауторима одабраних дела гарантује се јавно извођење на ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006., као и директно емитовање јавног извођења преко радија и телевизије;
Аутору дела које добије највећи број гласова жирија на ЕВРОПЕСМА-ЕВРОПЈЕСМА СЦГ 2006. припада право учешћа на такмичењу за Песму Евровизије 2006. које ће се одржати 20. маја 2006. у Атини, Грчка.</s><s>Пријаве на конкурс са радовима достављају се у року од 30 дана од дана објављивања конкурса на следеће адресе:
Радио-телевизија Србије, Таковска 10, 11000 Београд, са назнаком "за Европесму 2006." и
Радио-телевизија Црне Горе, Цетињски пут б.б., 81000 Подгорица, са назнаком "за Европјесму 2006.".</s><s>Аутори могу да пријаве своје радове равноправно на оба такмичења с тим што исти рад не може конкурисати на оба такмичења;
Радови који не испуњавају услове под тачкама од 1 до 6 биће дисквалификовани;
Аутори немају право накнадног повлачења пријављених дела, а пријављени радови се не враћају.</s>
<s>Учешћем на конкурсу из става 2 овог члана, сваки учесник прихвата прописане услове конкурса, као и услове утврђене Правилником УЈРТ и Правилником Европске уније за радио-телевизију о такмичењу за Песму Евровизије 2006., који ће бити доступни на вебсајтовима РТС и РТЦГ.</s>
<s>Текст конкурса објављује УЈРТ истовремено у дневној штампи у Београду и Подгорици.</s>
<s>Саопштење за штампу Селекционе комисије РТЦГ</s>
<s>Саопштење за штампу Селекционе комисије РТЦГ</s>
<s>На конкурс за “Монтевизију 2006”, приспјело је 76 радова.</s><s>Као и прошле године, аутори И интерпретатори, показали су велико интересовање за наступ на Монтевизији.</s><s>Селекциона комисија са задовољством констатује да су сви приспјели радови и ангажовани интерпретатори завидног квалитета, што говори о неисцрпном потенцијалу црногорске забавно-музичке сцене.</s>
<s>Двадесет композиција, које је Селекциона комисија одабрала, биће премијерно изведене 24. фебруара у Великом студију ТВЦГ.</s><s>Дванаест композиција са највећим бројем гласова жирија и публике представљаће РТЦГ на “Еуропјесми СЦГ” која ће се одржати 12. марта у Београду.</s><s>Аутори и интерпретатори двадесет одабраних композиција, потписаће Уговоре са РТЦГ.</s>
<s>Чланови Селекционе комисије су:
професор и диригент, Радован Паповић
професор клавира, Вјера Николић
музички уредник, Нада Вучинић.</s>
<s>10.01.2006.</s>
<s>Саопштење Организационог одбора поводом написа о унапред решеном победнику Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>Поводом учесталих написа о наводним нерегуларностима у припреми за избор наше Песме Евровизије Организациони одбор објављује</s>
<s>САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ</s>
<s>Све приче о већ решеном победнику за представника СЦГ на Еуросонгу 2006 у Атини су неистините.</s>
<s>Податак да чланови жирија за Беовизију и Европесму још ниси именовани, надамо се, представља довољан доказ.</s>
<s>Састав жирија биће објављен на самом такмичењу, у директном ТВ преносу.</s>
<s>Све јавне прозивке о намештању су производ намере неког од учесника у подземној борби за избор победника Фестивала и имају за циљ увођење нерегуларности и јачање утицаја подземних снага на исход Фестивала.</s>
<s>Председник Управног одбора ЈРТ Александар Тијанић наложио је формирање групе за супервизију регуларности такмичења са упутством да се дисквалификује свака песма и извођач у чије име непозвани мешетари воде противправну подземну кампању.</s>
<s>РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ
Београд, 07.03.2006.године
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ЕВРО-ПЕСМЕ 2006.</s>
<s>Након Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>Извјештај делегације РТЦГ са такмичења "Европесма-Еуропјесма СЦГ 2006"</s>
<s>ИЗВЈЕШТАЈ ДЕЛЕГАЦИЈЕ РТЦГ СА ТАКМИЧЕЊА "ЕВРОПЕСМА-ЕУРОПЈЕСМА СЦГ 2006"</s>
<s>Гласање чланова жирија обављено је по процедури коју предвиђа Правилник о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма-Еуропјесма СЦГ 2006 (у даљем тексту: Правилник).</s><s>Током гласања ни један члан жирија није имао приговор на регуларност гласања.</s><s>Током гласања чланова жирија, званични контролор, није имао ни једну примједбуна поштовање процедуре гласања.</s><s>Службени представници РТЦГ, РТС-а, као и представници УЈРТ-а, нијесу имали ни један приговор на процедуру гласања.</s><s>Приликом саопштавања резултата гласања, сваки члан жирија је јавно потврдио своје одлуке, које су претходно потписали и предали контролору гласања, чиме су испуњени сви предуслови за примјену члана 9, Правилника који гласи: "Одлуке о гласању стручног жирија достављене контролору гласања су коначне".</s><s>Члановима Стручног жирија РТЦГ, у складу са Правилником обезбијеђена је тајност до гласања, што је у складу са чланом 7 Правилника.</s><s>Чланови жирија РТЦГ имају све професионалне и стручне компетенције у складу са чланом 7 Правилника и потпуно су самостално доносили одлуке према својим умјетничким увјерењима и схватањима фестивалског музичког жанра.</s><s>Приликом саопштавања резултата гласања, чланови жирија РТЦГ доведени су у изузетно неповољну ситуацију у којој је било непријатно изрећи одлуке о умјетничкој вриједности свих изведених композиција.</s><s>Звиждуци, негодовања и псовке публике, нарочито су интензивирани када су чланови жирија РТС-а почели да коментаришу одлуке својих колега из РТЦГ, што је допријенело да се до краја такмичења створи неподношљива атмосфера.</s><s>Делегеација РТЦГ са индигнацијом одбацује оптужбе о наводном инструирању и притисцима на црногорски жири, прије гласања.</s><s>Делегација РТЦГ, није и неће комнетарисати судове о различитим умјетничким укусима чланова жирија и њиховом аутономном доживљају како појединих нумера, тако и укупне музичке продукције на Фестивалу.</s><s>Делегација РТЦГ констатује да је, уочи и приликом одржавања такмичења у Београду, имала коректну сарадњу са колегама из РТС-а, док поједине испаде, након саопштавања резултата гласања, доживљава као емотивну реакцију.</s>
<s>За делегацију РТЦГ</s>
<s>Велибор Човић</s>
<s>Нада Вучинић</s>
<s>Извештај контролора процедуре гласања</s>
<s>УЈРТ
УДРУЖЕЊЕ ЈАВНИХ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ, п.у.</s><s>Београдска 70, Београд 11000
тел: 011 323 0194; факс: 011 323 4355
е-пошта: [email protected]</s>
<s>број:30
датум: 12.03.2006.</s>
<s>ЧЛАНОВИМА УПРАВНОГ ОДБОРА УЈРТ СЦГ</s>
<s>На основу члана 9. Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма 2006., одржаном у Београду 11. марта 2006., у прилогу достављам Управном одбору УЈРТ на увид појединачне одлуке чланова жирија о гласању на финалном такмичењу за избор композиције која ће представљати Државну заједницу Србија и Црна Гора на такмичењу Еуросонг у Атини, маја 2006. године.</s>
<s>Уз то, дужан сам да поднесем и извештај о току и поступку гласања чланова жирија.</s><s>Одлуком Управног одбора бр. 27 од 08.03.2006. именован сам за контролора процедуре гласања на поменутом музичком такмичењу.</s><s>Обавеза контролора гласања према члану 9. Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма СЦГ 2006. је да врши проверу исправности гласања, саопштавања и сабирања поена које обавља именовани жири такмичења.</s><s>Сходно томе дана 11. марта 2006. у Сава Центру, где је одржано такмичење Европесма - Европјесма 2006., контролор гласања је приступио извршавању својих обавеза у 17 часова на генералној проби У то време представници РТС-а доставили су ми Одлуку бр. 1060 од 10.03.2006. о именовању чланова стручног жирија у следећем саставу:
Јован Маљоковић, инструментални извођач
Зоран Дашић - Даша, музички уредник РТС
Тања Бањанин, вокални солиста
Милан Ђурђевић, композитор</s>
<s>На генералној проби нису били чланови стручног жирија које именује Радио-телевизија Црне Горе.</s><s>Они су се појавили у просторијама Сава Центра око 20 часова истог дана.</s><s>Том приликом контролору процедуре гласања досатвљена је Одлука ЈП РТЦГ бр. 01-1195 од 08.03.2006. о избору чланова жирија РТЦГ за финално такмичење Европесма-Европјесма СЦГ 2006. године у следећем саставу:
Предраг Јанковић, бр.лк.</s><s>91649 издате од МУП ЦГ-Подгорица, магистар - професор музике
Бојан Бајрамовић, бр.лк.</s><s>140941 издате од МУП ЦГ - Подгорица, естрадни уметник и председник Удружења естрадних уметника Црне Горе
Милица Белевић, бр.лк.</s><s>163639 издате од МУП ЦГ-Подгорица, новинар, музички уредник Радија Црне Горе (музички критичар)
Предраг Калезич, бр.лк.</s><s>166303 издате од МУП ЦГ-Подгорица, музички продуцент</s>
<s>Истовремено овом Одлуком именована је госпођа Нада Вучинић, да у име РТЦГ располаже са збирном информацијом о начину гласања жирија, а према процедури назначеној у записнику Комисије за Песму Евровизије одржане 27.02.2006.</s>
<s>Поступајући сходно члану 8. и 9. Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма СЦГ 2006. контролор процедуре гласања сазвао је састанак чланова жирија (укупно 8) у 20.30 часова у посебној просторији у објекту Сава Центра- Уз чланове жирија том приликом присуствовали су и Велибор Човић и Предраг Кајганић, чланови Комисије за Песму Евровизије из члана 14.</s><s>Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма СЦГ 2006., Зоран Миликић, директор УЈРТ СЦГ; Миодраг Шоћ, помоћник директора УЈРТ; Нада Вучинић из РТВЦГ и неколико чланова Организационог одбора такмичења из РТС, чија имена контролор гласања не зна.</s>
<s>На састанку је контролор процедуре гласања све чланове жирија упознао са одредбама члана 8. и 9. Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма СЦГ 2006.</s>
<s>По завршетку састанка око 21 час организатор је чланове жирија и контролора гласања одвео у салу на унапред предвиђено место, које се налазило у публици у VIII реду.</s><s>Чланови жирија су ту провели све време официјелног такмичења.</s><s>По завршетку програма организатор је одвео чланове жирија у посебну просторију у Центру Сава ради приступања гласању.</s><s>Члановима жирија подељени су обрасци на којима су извршили гласање.</s><s>У поменутој просторији у тренутку гласања били су присутни, поред чланова жирија, контролор процедуре гласања; Предраг Кајганић и Велибор Човић, чланови Комисије за Песму Евровизије 2006.; Зоран Миликић, директор УЈРТ; Миодраг Шоћ, помоћник директора УЈРТ; Нада Вучинић из РТВЦГ и неколико чланова Организационог одбора из РТС.</s>
<s>Гласање је обављено у времену када се на главној сцени одвијао ревијални програм, а време за гласање је било ограничено до завршетка тог ревијалног програма.</s>
<s>По завршетку појединачног гласања чланова жирија обрасци о гласању предати су контролору процедуре гласања.</s><s>Напомињем, да је сваки члан жирија своју одлуку о додељеним гласовима урадио у два примерка од којих је један достављен контролору гласања, а други примерак чланови жирија су задржали код себе да би своје гласове јавно саопштили на сцени.</s><s>Контролор гласања је поредио за сваког члана жирија примерке њиховог гласачког листа и утврдио да су идентична оба примерка.</s>
<s>Након тога контролор гласања жирија приступио је изради збирне информације о гласању чланова жирија на посебном обрасцу.</s>
<s>Напомињем да контролор гласања није добио до јавног објављивања извештај о резултату гласања тзв. деветог члана жирија - жирија публике, која је гласала путем СМС порука и телефоном и да је до овог извештаја који је потписао контролор Ненад Чукаловић из РТС дошао тек након већ завршеног јавног саопштавања гласова на главној сцени.</s><s>До овога је дошло јер се Оперативни центар за збир ових гласова налазио у згради РТС па је исти требало телефаксом проследити до Сава Центра.</s><s>С обзиром да је у међувремену завршен ревијални програм у оквиру манифестације Европесма - Европјесма СЦГ 2006., а имајући у виду да је ишао директан телевизијски програм, инсистирало се од стране осрганизатора да чланови жирија приступе јавном саопштавању гласова које су додељивали одређеним композицијама.</s><s>Чланови жирија су одведени до главне бине и своје гласове су саопштавали јавно према следећем редоследу:
Калезић Предраг, РТЦГ
Милан Ђурђевић, РТС
Милица Белевић, РТЦГ
Зоран Дашић, РТС
Бојан Бајрамовић, РТЦГ
Јован Маљоковић, РТС
Предраг Јанковић, РТЦГ
Тања Бањанин, РТС</s>
<s>Резултате гласања гледалаца саопштила је Душка Вучинић.</s><s>Контролор процедуре гласања је иза сцене упоређивао јавно саопштене резултате гласања појединчаних чланова жирија са документима које су њему предали пре јавног саопштавања и утврдио да су резултати гласања идентични тим документима.</s><s>Контролор процедуре гласања посебно истиче да је обавезама које је имао према Правилнику о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма - Европјесма СЦГ 2006. приступио одговорно и савесно, да није познавао ни једног члана жирија, било из РТС или РТЦГ, те да је процедура гласања утврђена наведеним Правилником поштована, уз изузетке који су наведени у овом извештају, а на које контролор процедуре гласања није могао да утиче.</s>
<s>На крају, имајући у виду тензије које су створене око гласања чланова жирија у вези са избором победничке композиције, истичем да сам именован за функцију контролора процедуре гласања, а не контролора савести појединих чланова жирија.</s>
<s>Контролот процедуре гласања</s>
<s>Милорад Дајић (печат УЈРТ)</s>
<s>Прилози:
копија гласачких листића чланова жирија</s>
<s>Саопштење са седнице Управног одбора УЈРТ 14.3.2006.</s>
<s>УПРАВНИ ОДБОР УЈРТ
Београд, 14.03.2006.године</s>
<s>САОПШТЕЊЕ</s>
<s>На данашњој седници Управног одбора Удружења јавних радиотелевизија СЦГ, која је одржана у Београду, чланови тог органа, који чине по три представника обе чланице, у мирној и толерантној атмосфери, разматрани су проблеми настали током избора представника СЦГ на такмичењу ЕУРОСОНГ 2006. у Атини.</s>
<s>Позивајући се на званични извештај контролора гласања, који је констатовао да у техничкој процедури гласања није направљена ниједна нерегуларност, представници РТВЦГ су захтевали да се потврди избор песме, која је на такмичењу одржаном дана 11.марта у Београду добила највећи број гласова.</s><s>Тај предлог није прихваћен.</s>
<s>Представници Радио Телевизије Србије су одбијање да прихвате овај предлог образложили оценом да је гласањем појединих чланова жирија повређен дух и етика надметања за најбољу песму и тако, у суштини, повређен Правилник о такмичењу.</s>
<s>Представници Радио Телевизије Србије су предложили да се, у форми заједничке емисије две телевизије, одржи ново изборно такмичење на коме би учествовало по пет представника фестивала Монтевизија и Беовизија.</s><s>Победничку песму би, у том случају, одредили ТВ гледаоци путем телефонског и СМС гласања.</s>
<s>Представници РТВЦГ су одбили тај предлог, сматрајући да је такмичење завршено победом групе Но нејм.</s>
<s>Чланови Управног одбора, представници Радио Телевизије Црне Горе нису прихватили предлог да се хитно приступи промени Правилника о избору представника СЦГ за Песму Евровизије.</s><s>Иако сагласни да су промене такмичарских правила неопходне, представници РТВЦГ су нагласили да је претходни услов за то – претходно потврђивање представника СЦГ за овогодишње такмичење у Атини.</s>
<s>Представници РТВЦГ у Управном одбору су данас због новонасталих околности, отворили питање смисла будућег постојања УЈРТ-а и најавили могућност оставки на чланство у овом органу, у одговарајућој законској процедури.</s>
<s>На основу изнетих чињеница, председник УО УЈРТ Александар Тијанић констатовао је да није одређен представник СЦГ на такмичењу ЕУРОСОНГ 2006. у Атини.</s>
<s>ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА УО УЈРТРадован Миљанић</s>
<s>ПРЕДСЕДНИК УО УЈРТАлександар Тијанић</s>
<s>Примједба на записник са сједнице УО УЈРТ одржане 14.3.2006.</s>
<s>РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ЦРНЕ ГОРЕ
Тел. 081/244 911; 244497
Факс: 081/225 930</s>
<s>УЈРТ–БЕОГРАД
Г-дин Зоран Миликића</s>
<s>Примједба на Записник са сједнице УО УЈРТ одржане 14.03.2006.</s>
<s>Записник је у основи коректан.</s><s>Члан комисије г-дин Велибор Човић, пуне прецизности ради, захтијева:
Да се у тачки 3. (пасусу 2.), прије реченице која почиње: "Након што су прочитани извјештаји чланова Комисије..." убаци следећа реченица: "Човић је презентирао документа о стручним референцама црногорског жирија, посебно г-дина Предрага Калезића и напоменуо да је исту документацију понудио Контролору гласања прије такмичења".</s><s>Да се у тачки 3., на страници 3, послије става г-дина Слободана Дивљака, а прије реченице која почиње: "Након завршетка дискусије..." убаци реченица: "Велибор Човић је рекао да након додатних објашњења датих на сједници, извјештаји нијесу супротни те да је раније, телефоном од колеге Кајганића информисан да сачине посебне извјештаје које ће у Београду усагласити".</s>
<s>Срдачно,</s>
<s>Генерални директор РТЦГ</s>
<s>Радован Миљанић</s>
<s>Подгорица, 17.03.2006.</s>
<s>Позив РТЦГ Александру Тијанићу да верификује резултате Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>Овај позив (саопштење РТЦГ) није у изворном облику пренео ниједан од већих медија.</s><s>Вест РТЦГ о њему можете наћи овде.</s>
<s>Саопштење Савјета и Управног одбора РТЦГ</s>
<s>Савјет РТЦГ
Управни одбор РТЦГ</s>
<s>Реаговање на одлуку предсједника УО УЈРТ-а г-дина Александра Тијанића у вези са учешћем представника СЦГ на Еуросонгу у Атини</s>
<s>Савјет и Управни одбор РТЦГ не прихватају несхватљиву и правно неутемељену одлуку г-дина Александра Тијанића, директора Радио-Телевизије Србије и садашњег предсједника Управног одбора УЈРТ-а, да не потпише документ којим се верификује резултат гласања на Фестивалу Европесма-Европјесма, одржаног у Београду 11. марта ове године.</s>
<s>Иако је стручни жири фестивала на законит начин прогласио за побједничку пјесму "Моја љубави" вокалне групе "Но нејм", представника Радио-Телевизије Црне Горе, а контролор гласања утврдио да није било никаквих огрјешења о Правилник фестивала и укупну процедуру гласања, г-дин Александар Тијанић, није својим потписом верификовао избор што му је била службена дужност.</s>
<s>На тај начин је г-дин Александар Тијанић злоупотријебио положај предсједника Управног одбора УЈРТ-а, него и игнорисао функцију заједничког органа Радио-Телевизије Црне Горе и Радио-Телевизије Србије (УЈРТ), чиме је обесмишљено његово даље постојање.</s>
<s>Због свега тога Савјет и Управни одбор РТЦГ траже од одговарајућих тијела Евровизије да заштите законитост избора и право учешћа представника Радио-Телевизије Црне Горе на Еуросонгу у Атини 2006. године.</s>
<s>Предсједник Савјета РТЦГ</s>
<s>Бранислав Ћалић</s>
<s>Предсједник Управног одбора РТЦГ</s>
<s>Рајко Церовић</s>
<s>Писмо Генералног директора РТЦГ Европској унији за радиодифузију</s>
<s>Поштовани,</s>
<s>Високо цијенећи организацију ЕБУ, посебно Вас лично, најљубазније молим да уочи Састанка Шефова Делегација учесника Еуросонга 2006 у Атини, размотрите и уважите сљедећу аргументацију Радио-Телевизије Црне Горе (РТЦГ):</s>
<s>На такмичењу у Београду (11.03.2006. године) група “Но нејм” са композицијом Моја љубави, освојила је највише гласова, чиме је по Правилнику такмичења (члан 8.) проглашена за побједника и стекла право да представља Србију и Црну Гору на Еуросонгу 2006. у Атини.</s><s>Званични контролор процедуре гласања г-дин Милорад Дајић, запослен као правник у УЈРТ-у, у свом службеном извјештају констатује: “Да је процедура гласања утврђена Правилником поштована”.</s><s>Извјештај г-дина Дајића усвојен је на Сједници Управног одбора УЈРТ-а, која је одржана у Београду 14.03.2006. године.</s><s>Сви чланови Управног одбора (по три члана из РТС-а и РТЦГ-а) били су сагласни у томе да у процедури такмичења није било ни једне нерегуларности.</s><s>Пошто су задовољени сви законски и процедурални услови такмичења, предсједник Управног одбора УЈРТ-а г-дин Александар Тијанић био је дужан да сходно својој функцији ВЕРИФИКУЈЕ побједничку пјесму, и о томе обавијести ЕБУ.</s><s>Истичемо да је РТЦГ током цијелог такмичења и током процедуре гласања у цјелини поштовала Правилник о такмичењу.</s><s>Представници РТЦГ на Сједници Управног одбора УЈРТ-а, аргументима су доказали да неки приговори на рачун некомпетентности црногорског жирија, нијесу тачни.</s><s>Иако у одредбама Правилника о такмичењу није утврђена ниједна чињеница за оспоравање регуларности процедуре, предсједник Управног одбора УЈРТ-а г-дин Александар Тијанић (генерални директор РТС-а), одбио је да ВЕРИФИКУЈЕ побједичку композицију, правдајући то ставом: “Да је гласањем појединих чланова жирија повријеђен дух и смисао такмичења, а тиме повријеђен Правилник”</s>
<s>Поштовани,
РТЦГ сматра да се “дух и смисао” такмичења, једино могу очувати поштовањем законитости и предвиђених процедура.</s><s>РТЦГ се залаже за очување принципа умјетничког интегритета и слободног изјашњавања, у конкретном случају свих чланова жирија, без обзира да ли се њихове одлуке подударају са укусом једног дијела јавности.</s><s>РТЦГ јамчи да на црногорски жири, нико није утицао, нити вршио притисак, прије њиховог изјашњавања.</s><s>РТЦГ се противи покушајима унификације естетских критерија и залаже се за поштовање различитих културолошких схватања, па у том контексту ваља тумачити умјетничко опредјељење приликом гласања неких чланова жирија.</s><s>РТЦГ констатује да је организатор такмичења у Београду, прије и током одржавања Фестивала, битно утицао на расположење јавности, унапријед фаворизујући и проглашавајући побједником неке учеснике такмичења, што је код публике изазвало незадовољство када је саопштено да је побједник група “Но нејм”.</s><s>РТЦГ одлучно одбацује сваки покушај политизације такмичења, сматрајући да је то дубоко у супротности са “духом и смислом” манифестације “Еуросонг”.</s><s>РТЦГ позива ЕБУ да заштити законитост и регуларност такмичења, те да се очува кредибилитет институције УЈРТ, која представља РТС и РТЦГ код организације ЕБУ.</s>
<s>Искрено и с поштовањем,</s>
<s>Генерални директор РТЦГ, и
потпредсједник Управног одбора УЈРТ
Радован Миљанић</s>
<s>У прилогу достављам:
Правилник о организацији и начину избора композиција на такмичењу "Европесма-Европјесма СЦГ 2006";
Службени извјештај Контролора процедуре гласања г-дина Милорада Дајића из УЈРТ-а.</s>
<s>Писмо Савјета и Управног одбора РТЦГ канцеларији ОЕБС у Подгорици</s>
<s>Организацији за Европску безбједност и сарадњу (ОЕБС)
Канцеларија у Подгорици</s>
<s>Цијенећи углед, циљеве и функцију Ваше институције, посебно у области људских права, сматрамо за потребно да Вас обавијестимо о насталој ситуацији у вези са учешћем представника Србија и Црне Горе на познатој евровизијској манифестацији ЕУРОСОНГ 2006. која се одржава 20. маја у Атини.</s>
<s>Сматрамо да настали проблем у вези са одређивањем пјесме која ће заступати Србију и Црну Гору на ЕУРОСОНГ-у добрим дијелом превазилази уже релације међусобних односа између телевизија Србије и Црне Горе, па и овом приликом оцјењујемо да је потребно да Вас упознамо са дописом који смо у име Савјета и Управног одбора РТЦГ упутили одговарајућим тијелима у ЕБУ.</s>
<s>С особитим поштовањем,</s>
<s>Предсједник Савјета РТЦГ</s>
<s>Бранислав Ћалић</s>
<s>Предсједник Управног одбора РТЦГ</s>
<s>Рајко Церовић</s>
<s>Подгорица, 17.03.2006.</s>
<s>Достављамо Вам: Писмо предсједника Савкета и Управног одбора РТЦГ одговарајућим тијелима ЕБУ;
Писмо Генералног директора РТЦГ Г-дина Радована Миљанића из кога се види хронологија догађаја.</s>
<s>Одговор Александра Тијанића на позив Радована Миљанића да верификује резултате Европесме-Еуропјесме 2006</s>
<s>РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ
Београд, 16.03.2006.године</s>
<s>САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НЕУСПЕЛОГ ИЗБОРА ПРЕДСТАВНИКА СЦГ НА ЕУРОСОНГУ 2006 У АТИНИ</s>
<s>Радио Телевизија Србије обавештава јавност да је генерални директор РТС Александар Тијанић вечерас од свог колеге генералног директора РТВ Црне Горе Радована Миљанића примио писмо следеће садржине:</s>
<s>"Позивамо Вас да као предсједник Управног одбора УЈРТ-а ВЕРИФИКУЈЕТЕ побједничку композицију са такмичења "Европесма-Еуропјесма" СЦГ за 2006.годину.</s>
<s>Такође Вас као подпредсједник УО УЈРТ-а молим да примијените Правилник такмичења и прихватите закључак Контролора процедуре гласања.</s>
<s>У крајњем, донесите одлуку о регуларности такмичења.</s><s>С поштовањем..."</s>
<s>Генерални директор Радио Телевизије Србије Александар Тијанић је одговорио писмом следеће садржине:</s>
<s>"Управо сам добио Ваше писмо којим ме „позивате да у својству председника Управног одбора УЈРТ верификујем победничку композицију са такмичења "Европесма-Европјесма" СЦГ за 2006.годину".</s>
<s>Дозволите да Вас подсетим да је седница Управног одбора УЈРТ одржана дана 14.03.2006.године у Београду и да смо заједничким саопштењем обавестили јавност да се нису стекли услови за одређивање представника СЦГ на такмичењу "Еуросонг 2006" у Атини.</s><s>Подсећам Вас да смо тада једногласно констатовали да је неопходна хитна промена Правилника о такмичењу јер је његова неодговорна примена већ другу годину омогућила да песме фаворити из Србије остану без иједног поена.</s><s>Додуше, чланови УО УЈРТ из РТВЦГ су приступање овом послу условили претходним потврђивањем наводне победе песме која је по том Правилнику добила највећи број бодова.</s>
<s>Из текста писма које сте ми, као генералном директору Радио Телевизије Србије, упутили, разумео сам да предлажете нову седницу Управног одбора УЈРТ, на којој би требало донети нову одлуку.</s>
<s>Молим Вас да потврдите овај предлог, како бих стручној служби УЈРТ наложио сазивање седнице у складу са нормативним актима наше заједничке организације.</s>
<s>Истовремено Вас обавештавам да сам затражио подршку од Управе "Песме Евровизије" да се у нашој земљи организује ново изборно такмичење са по пет првопласираних извођача на квалификационим фестивалима, представника РТВЦГ и РТС.</s><s>Том приликом би се, у заједничкој емисији две телевизије, гласовима гледалаца одредио победник и самим тим представник СЦГ за "ЕУРОСОНГ 2006" у Атини.</s>
<s>С поштовањем..."</s>
<s>Писмо Александра Тијанића, преседника УО УЈРТ, извршном надзорнику Песме Евровизије</s>
<s>РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ
КАБИНЕТ ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА
Београд, 16.03.2006.године</s>
<s>САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ</s>
<s>Генерални директор Радио Телевизије Србије Александар Тијанић у функцији председника Управног одбора Удружења јавних радиотелевизија Србије и Црне Горе упутио је извршном супервизору за Песму Евровизије господину Стокселиусу писмо следеће садржине:</s>
<s>Поштовани господине,</s>
<s>Због утврђеног непоштовања Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма / Европјесма СЦГ 2006, односно Члан.</s><s>10, параграф 2 и Члан 8, параграф 6, поништавам извештај жирија и констатујем да у раду овогодишњег жирија, није испоштован правилник о избору нашег представника за Еуросонг 2006.</s>
<s>На седници Управног одбора УЈРТ, одржаној 14.03.2006. у Београду, закључено је да је дошло до великих проблема на финалној вечери избора за композицију која ће представљати СЦГ на ЕУРОСОНГ 2006.</s>
<s>Гласови чланова Управног одбора су били подељени [три према три], те се коначна одлука није могла донети пошто се одлуке у овом телу доносе консензусом.</s><s>Самим тим није било могуће потврдити представника СЦГ на песми Евровизије у Атини 2006.</s>
<s>Део жирија РТС [Србија] дао је другопласираној композицији из Црне Горе укупно 8 гласова, а жири РТЦГ [Црна Гора] дао је првопласираној композицији из Србије укупно 0 бодова.</s><s>Пошто се ово догађа другу годину за редом, сматрам да је део црногорског жирија политички инструментализован.</s>
<s>Будући да су се сви чланови Управног одбора сложили да је неопходна промена Правилника о организацији и избору представника, предлажем да ЕБУ подржи предлог да ове године, до предстојећег усаглашавања пропозиција са механизмом гласања који се примењује на Еуросонгу (телегласање), избор представника СЦГ на такмичењу за ЕУРОСОНГ 2006. у Атини изврши прелазним решењем, тако да се по пет првопласираних композиција са полуфиналних такмичења БЕОВИЗИЈА (Србија, Београд) и МОНТЕВИЗИЈА (Црна Гора, Подгорица) изведе путем поновног емитовања снимка са финалне вечери на целој територији коју покрива УЈРТ, а да се гласање обави без стручног жирија, већ искључиво телефонским гласањем ТВ гледалаца.</s><s>Тиме ће гласовима публике бити одређен представник СЦГ у Атини на такмичењу за ЕУРОСОНГ 2006.</s>
<s>Реаговање РТЦГ поводом писма Александра Тијанића извршном надзорнику Песме Евровизије</s>
<s>Реаговање РТЦГ поводом писма Александра Тијанића упућеног Извршном супервизору за пјесму Евровизије г-дину Сванте Стокселијусу</s>
<s>На такмичењу "Европесма-Европјесма СЦГ 2006", одржаном у Београду 11.03.2006 године, композиција "Моја љубави" у извођењу групе Но нејм, гласовима Стручног жирија и ТВ аудиторија, освојила је највиши број поена (64).</s>
<s>У члану 8. (став 5.), Правилника о организацији и начину избора композиција на такмичењу Европесма-Европјесма СЦГ 2006 (у даљем тексту Правилника) недвосмислено и јасно пише:</s>
<s>"Композиција која освоји највећи број поена сматра се побједником такмичења и представљаће Државну заједницу Србија и Црна Гора на такмичењу за пјесму Евровизије 2006".</s>
<s>Пошто је Контролор гласања г-дин Милорад Дајић на Сједници Управног одбора УЈРТ-а (14.03.2006.) званично саопштио: "Да је процедура гласања утврђена наведеним Правилником поштована", те како чланови Комисије УЈРТ-а за припрему и организацију такмичења у својим извјештајима нијесу констатовали "непредвидиве околности", то је Управном одбору УЈРТ-а једина обавеза и ингеренција била да по члану 14. (став 3.) Правилника, само "верификује одлуку Комисије".</s>
<s>Гласање се не може накнадно поништити јер члан 9. (став 4.) Правилника гласи:</s>
<s>"Одлуке о гласању Стручног жирија достављене контролору гласања су коначне".</s>
<s>Посебно је важно напоменути да по члану 14. (став 1.) Правилника:</s>
<s>"Припремом и организацијом такмичења Европесма-Европјесма 2006 руководи Комисија Управног одбора УЈРТ за припрему Евровизије", те да Управни одбор УЈРТ само "верификује одлуке Комисије".</s>
<s>Пошто чланови Комисије Управног одбора УЈРТ-а у својим извјештајима презентираним на Сједници Управног одбора, нијесу констатовали да је током такмичења дошло до повреде члана 8. (став 6.) Правилника, то се нису ни стекли услови да Комисија расправља о "непредвидивим околностима".</s>
<s>Чак и у "случају непредвидивих околности" само Комисија има право на рјешавање евентуалних спорова (члан 14.</s><s>Правилника), док Управни одбор УЈРТ-а, као што је већ раније констатовано, само верификује одлуке Комисије (члан 14. став 3.), и само на предлог Комисије, даје "тумачење" Правилника члан 19. став 1.</s>
<s>При свему ваља имати у виду и чињеницу да је члан Комисије г-дин Кајганић на Сједници Управног одбора УЈРТ саопштио службени податак да је 33,5% гледалаца из Црне Горе гласало за "српску пјесму" што је доказ да су постојале исте техничке могућности за гласање ТВ публике, при чему је испоштован члан 10.</s><s>Правилника.</s>
<s>На основу принципијалног и недвосмисленог сагледавања свих чланова Правилника с једне, и стварног понашања свих учесника такмичарског процеса и процедуре, с друге стране, намеће се једино могући закључак да је такмичење завршено, а побједник познат и легитиман.</s>
<s>Идеја о понављању новог такмичења по новим Правилима, није прихватљива за РТЦГ, јер законски је немогуће један процес почети са једним, а завршити са другим правилима и процедуром.</s>
<s>За РТЦГ је прихватљиво да се идуће године такмичење организује по новим Правилима и само та идеја је прихваћена на Сједници Управног одбора.</s>
<s>РТЦГ самтра да у домену права и законитости нема ни једне препреке да побједничка пјесма представља СЦГ на Еуросонгу у Атини.</s>
<s>РТЦГ сматра да су самовоља предсједника Управног одбора УЈРТ г-дина Александра Тијанића и његова класична злоупотреба службеног положаја, једини разлози за оспоравање наступа групе "Но нејм" на Еуросонгу у Атини.</s>
<s>Предсједник Управног одбора РТЦГ</s>
<s>Рајко Церовић</s>
<s>Подгорица, 17.03.2006.</s>
<s>Саопштење Александра Тијанића, председника УО УЈРТ, поводом изостанка избора представника СЦГ за Песму Евровизије 2006</s>
<s>Удружење јавних радиотелевизија Србије и Црне Горе
Београд, 19.03.2006.</s>
<s>Саопштење председника Управног одбора УЈРТ Александра Тијанића поводом избора представника за ЕУРОСОНГ 2006.</s>
<s>После бројних узалудних покушаја да се пронађе компромисно решење и избегне сваки вид политизације избора нашег представника за Европесму - Еуропјесму 2006, представници РТВ ЦГ остали су упорни у захтеву да ја, као председник УО УЈРТ, својим потписом озваничим очигледно кршење Правилника и тешко огрешење о етику и дух такмичења за Песму Евровизије.</s>
<s>Овакав скандал приређује се већ другу годину заредом и порука која се упућује чином да представници РТВ ЦГ два пута дају нула поена првопласираним песмама, које представљају РТС, видљива је и јасна свима.</s>
<s>Констатујем да је за све нас боље да ове године немамо заједничког представника на такмичењу у Атини, него да, по други пут, пристанемо на манипулацију, притиске, уцене, племенска гласања и да се добровољно подвргнемо вољи музичких кланова и политичких ментора, који стоје иза овакве недостојне ситуације.</s><s>Нико од наших неће певати у Атини.</s>
<s>Одговорност за овакву одлуку сносе све институције задужене за овогодишњи избор нашег представника на Песми Евровизије, а посебно жири, Управни одбор и дирекција УЈРТ.</s><s>Потписујем овакво решење желећи да збивања и последице задржим у оквирима песме и — само песме.</s>
<s>Александар Тијанић, председник УО УЈРТ</s>
<s>Саопштење РТС поводом неодржавања поновљеног избора</s>
<s>РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ
Београд, 19.03.2006.године</s>
<s>САОПШТЕЊЕ поводом неодржавања поновљеног избора за представника СЦГ на "Песми Евровизије 2006."</s>
<s>После немилих догађаја поводом неуспелог избора песме која би требало да представља нашу земљу на завршном евровизијском такмичењу у Атини, јуче је у грчкој престоници о повредама Правилника и кршењу духа такмичења за „Песму Евровизије“ од стране чланова жирија представника Радио Телевизије Црне Горе обавештена Референтна група ЕУРОСОНГА 2006.</s><s>Од стране тог тела упућена је препорука чланицама Удружења јавних радиотелевизија Србије и Црне Горе да настали проблем реше понављањем такмичења и о изабраном представнику обавесте Евровизију у понедељак пре подне.</s>
<s>С обзиром на то да је ова препорука у духу такмичења за избор најлепше песме Европе и у складу са правилима која се примењују и у другим европским земљама, као и да су на недавној седници Управног одбора сви његови чланови, представници Радио Телевизије Црне Горе и Радио Телевизије Србије, једногласно закључили да су поједини чланови жирија, у овом случају представници РТВЦГ, злоупотребили Правилник, председник Управног одбора УЈРТ Александар Тијанић наложио је да се за недељу, 19.март у 21.00 час, обезбеде сви услови за понављање избора за представника Србије и Црне Горе на "Песми Евровизије".</s>
<s>Председник Тијанић је то учинио и на основу писмених предлога које је добио од овогодишњег контролора гласања Милорада Дајића, директора УЈРТ-а Зорана Миликића и представника РТС у заједничкој Комисији за такмичење Предрага Кајганића.</s><s>Предлагачи су били једногласни да у поновљеном гласању гледаоци Радио Телевизије Србије и Радио Телевизије Црне Горе треба да се изјасне о победнику у конкуренцији по пет представника две телевизије, најбоље пласираних на изборним Фестивалима: "Беовизија" и "Монтевизија".</s>
<s>Гласање би се обавило на стандардизован начин и у духу традиције евровизијске песме.</s>
<s>Писмени предлог о томе упућен је генералном директору Радио Телевизије Црне Горе Радовану Миљанићу у суботу, 18. марта око 20.00 часова.</s><s>Господин Миљанић је од овлашћеног представника Телевизије Београд о томе обавештен и у телефонском разговору.</s>
<s>Данас, у недељу, 19.марта текуће године, око 14.00 часова, у РТС је стигло писмо господина Миљанића у коме је саопштено да Радио Телевизија Црне Горе одбија предлог за понављање изборног такмичења у заједничкој телевизијској емисији, нити на било који други начин.</s><s>У истом писму је од Александра Тијанића затражено да својим потписом потврди број гласова које је група „Но наме“ добила на основу повреде Правилника о такмичењу и тако нелегални и нелегитимни нумерички исход, који је довео до скандала у Сава центру, прогласи исправним.</s><s>Истовремено, директор Радио Телевизије Црне Горе је поновио властиту, као и сагласност чланова УО УЈРТ, представника РТВЦГ, о неопходности промене Правилника о такмичењу, али под условом да се призна овогодишњи нерегуларни резултат.</s><s>С обзиром на то да се манипулација гласањем поновила већ други пут заредом, са истим исходом, нису се стекли услови за одређивање представника СЦГ на овогодишњој "Песми Евровизије".</s>
<s>Председник Управног одбора је о томе обавестио јавност посебним саопштењем.</s>
<s>Радио Телевизија Србије изражава велико жаљење што није остварен договор јер је на тај начин нанета велика штета пре свега ауторима, извођачима и милионима телевизијских гледалаца.</s><s>РТС посебно истиче одговорност дирекције УЈРТ, заједничких радних тела задужених за такмичење и самог Управног одбора УЈРТ што после прошлогодишњег скандала у Подгорици нису промењена правила по којима се може манипулисати, што се, понављамо, догодило и ове године.</s>
<s>РТС истиче да је неопходно да у што скоријем року, у оквиру УЈРТ, отпочну разговори о промени нормативних аката који се односе на ово такмичење као и на укупну делатност асоцијације.</s><s>Овлашћени представници РТС иницираће службене састанке са надлежним представницима ЕБУ-а ради разјашњавања околности које су довеле до актуелне ситуације и изналажења најпримеренијих начина за отклањање могућих последица.</s>
<s>Радио Телевизија Србије</s>
|
7750 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A8%D0%BE%D1%82%D0%B0 | Шота | <s>Шоте мори, Шоте, Шоте машала,
давно желим Шоте мори да те играм ја.</s><s>Шоте мори, Шоте свирајте ми ви,
да свадбену игру Шоту заиграмо сви.</s>
<s>Насред села чесма, вода као лед,
шарене се димије, девојака ред.</s><s>Шарене се димије, звече дукати,
а ја чекам душо да ми дођеш ти.</s>
<s>Ја сокаком идем, сија месец жут,
као фењер с неба обасјава пут.</s><s>Испунићеш моје ил' његове сне,
борба за девојку одлучиће све.</s>
<s>Припала си мени, нек објави гоч,
нек свадбена игра траје целу ноћ.</s><s>Даире у руке, ајмо длан о длан,
Шоте мори, Шоте док не сване дан.</s>
<s>Види још
Албанске песме</s>
<s>Aлбанске песме</s>
|
7756 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E%D1%98%20%D0%B4%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE | Ој дјевојко | <s>Ој дјевојко, драга душо моја!</s>
<s>Грло моје к'о тамбура јеца
Једва чекам неђељу и свеца.</s>
<s>Кад запјевам овако малена
Потекла би суза из камена.</s>
<s>Кад запјевам овако с висине
Равнају се брда и долине.</s>
<s>Ми смо сеје испод Козарице
Ђе не рађа мајка издајице.</s>
<s>Пјевај сејо тамо ја ћу ‘вамо
Пјеваћемо и кад се удамо.</s>
<s>(Ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко
ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко.</s>
<s>Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца,
Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца.</s><s>Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца
Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца.)</s>
<s>[Крајишка контра, пјевање у колу, Поткозарје, Крајина]</s>
<s>Поезија</s>
|
7757 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%20%D0%B1%D1%80.%2021%3A%20%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%E2%80%9E%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B0%E2%80%9C | Директива бр. 21: Операција „Барбароса“ | <s>Фирер и Врховни командант оружаних снага</s>
<s>Фиреров Главни штаб</s>
<s>18. децембар 1940</s>
<s>9 примерака</s>
<s>Немачке оружане снаге морају бити спремне да једним брзим походом смрве Совјетску Русију још пре окончања рата против Енглеске.</s><s>У ту сврху ће копнена војска употрбити све расположиве јединице, уз основ да окупиране територије морају бити обезбеђене против неочекиваних напада.</s><s>Задатак Ваздухопловства ће бити да као подршку копненој војсци у источном походу стави на располагање онако јаке снаге колико је потребно да се може очекивати брзо окончање копнених операција и да штета нанесена источнонемачкој територији непријатељским ваздушним нападима буде што мања.</s><s>То концентрисање главног напора у правцу Истока ограничено је потребом да читаво подручје борбе и наоружања којим владамо мора и даље бити ефикасно зашти ћено од непријатељских ваздушних напада, и да се не сме дозволити да оману офанзивне операције против Енглеске, нарочито против њених линија за снабдевање.</s><s>Главни напор ратне морнарице ће и даље непоколебљиво бити усмерен против Енглеске, чак и за време Источног похода.</s><s>Наредићу концентрацију против Совјетске Русије по могућству осам недеља пре намераваног почетка операција.</s><s>Припреме за које је потребно више времена треба сад да отпочну – ако то већ није учињено – и морају бити завршене до 15. маја 1941.</s><s>Међутим, мора се сматрати од пресудног значаја да намера за напад не буде откривена.</s><s>Припреме врховних команди треба да буду извршене на следећој бази:</s>
<s>Општи циљ</s>
<s>Маса руске копнене војске у западној Русији мора бити уништена смелим операцијама, забијањем дубоких оклопних клинова, а повлачење за борбу способних једница у пространства руске територије мора се спречити.</s><s>Брзим надирањем се затим мора стићи до једне линије са које Руско ратно ваздухопловство више неће бити у стању да напада немачку територију.</s><s>Крајњи циљ операције јесте да се успостави одбранбена линија према азијској Русији од линије која приближно иде од реке Волге до Архангелска.</s><s>После тога, у случају потребе, Немачко ратно ваздухопловство може елиминисати последњу индустријску област која преостаје Русији на Уралу.</s><s>У току тих операција руска балтичк флота ће убрзо изгубити своје базе и тако више неће бити способна да се бори.</s><s>Ефикасна интервенција Руског ратног ваздухопловства мора бити спречена силовитим ударцима на самом почетку операције.</s>
<s>Вероватни савезници и њихови задаци
На боковима своје операције можемо рачунати на активно учешће Румуније и Финске у рату против Совјетске Русије.</s><s>Врховна команда ће благовремено уговорити и одредити у којој форми ће оружане снаге тих двеју земаља бити стављене под немачку команду у време њихове интервенције.</s><s>Задатак Румуније ће бити да подржава напад немачког јужног крила на полазним тачкама, са својим најбољим трупама; да задржи непријатеља где немачке трупе нису ангажоване; и да обавља помоћне службе у позадини.</s><s>Финска ће штити концентрацију наново распоређене немачке Северне групе (делови -{XXI}- групе) која ће доћи из Норвешке и оперисаће заједно са нама.</s><s>Поред тога, Финској ће бити стављено у задатак да елиминише Ханге.</s><s>Може се очекивати да ће шведске железнице и друмови стајати на располагању за концентрисање немачке Северне групе, најкасније до почетка операција.</s>
<s>Правац операција</s>
<s>A. Копнена војска (овим се одобравају планови који су ми поднесени):
У зони операција подељеној Припјетским мочварама на северни и јужни сектор главни удар ће бити усмерен северно од те области.</s><s>Ту ће се налазити две групе армија.</s><s>Јужна група тих двеју армија – центар читавог фронта – имаће задатак да уништи непријатељске снаге у Белорусији, наступајући нарочито јаким оклопним и моторизованим јединицама из области око и северно од Варшаве.</s><s>Ово ће омогућити јаким покретним снагама да напредују ка северу и, у садејству са Групом армија Север да из Источне Прусије напредују главним правцем ка Лењинграду како би уништиле непријатељске снаге које се налазе у региону Балтика.</s><s>Само након потпуног извршења ових горе наведених задатака, који морају укључивати окупацију Лењинграда и Кронштата, напад ће бити настављен с циљем заузимања Москве, важном центру саобраћаја и индустрије наоружања.</s><s>Само неочекивано брз слом руског отпора могао би правдати настојање да се оба циља постигну истовремено.</s><s>Најважнији задатак XXI групе, чак и за време ове источне операције остаће заштита Норвешке.</s><s>Све расположиве јединице након извршења овог задатка биће пребачене на Север (Брдски корпус), прво да заштите региона Петсамо и његове руднике гвожђа и Арктички ауто-пут, затим да напредују са Финским снагама против мурманске железнице и тако спрече дотурање снабдевања у Мурманск копном.</s><s>Питање је да ли је би операција овакве врсте могла бити изведена са јачим немачким снагама (две или три дивизије) које би деловале из подручја Рованиемиа и да ли би јужно до њих Шведска била вољна да нам омогући коришћење својих железница за транспорт трупа.</s><s>Дужност главнине Финске армије биће, у вези са напредовањем немачког северног крила, да најјаче могуће задржава руске снаге од напада ка западу, или на обе стране језера Ладога и заузимањем Хангоа.</s><s>Група армија упоребљена јужно од Припјетских мочвара ће настојати, да операцијама окруживања јаким снагама на оба крила, уништи све руске снаге западно до Дњепра у Украјини.</s><s>Главни напад ће бити усмерен изван Лубинске области, у општем правцу ка Кијеву док ће снаге у Румунији извсти широк покрет окруживања преко доњег Прута.</s><s>Задатак румунске армије ће бити да задржи руске снаге у подручју ових операција.</s><s>Када буду окончане битке северно и и јужно од Припјетских мочвара гоњење непријатеља имаће следеће циљеве:
~ на југу брзо заузимање Доњецтког басена, важног за ратну индустрију;
~ на северу брзо напредовање ка Москви.</s><s>Заузимање овог града значи ће пресудан политички и економски успех и поред тога заузимање најзначајнијег железничког чвора</s>
<s>B. Ратно ваздухопловство (нем. -{Luftwaffe}-)
Задатак ратног ваздухопловства ће бити да што пре могуће паралише и елиминише способност руског ратног ваздухопловства.</s><s>Такође ће пружати подршку на главним тачакам дејства тј. Групи армија “Центар” и виталном, крилу Групе армија “Југ”.</s><s>Руске пруге ће бити уништаване, или сагласно са оперативним захтевима, заузимане на њиховим најважнијим тачкама (прелазима преко река) смелом употребом падобранских и ваздушно-десантним трупа.</s><s>Како би се све наше снаге концентрисале против непријатељског ратног ваздухопловства и како би се војсци пружила непосредна подршка, у току главних операција неће бити вршени напади на руску индустрију наоружања.</s><s>Такви напади могу доћи у обзир тек пошто буду завршене покретне операције, и тада ће углавном бити усмерене против области Урала.</s>
<s>C. Морнарица
Задaтак морнарице током напада на Совјетску Русију биће да заштити наше обале и спречи продор непријатељских ратних бродова са Балтика.</s><s>Заузимањем Лењинграда Руска Балтичка флота ће изгубити последњу базу и биће у безнадежном положају а велика поморска ће бити избегнута до се ово буде дешавало.</s><s>Након елиминације Руске флоте задатак морнарице ће бити да заштити комплетан поморски саобраћај на Балтику и транспорт залиха преко мора северном крилу (очистити минска поља!).</s><s>IVСва наређења која издају главнокомандујући на основу ове директиве морају јасно да наговештавају да представљају мере предострожности за случај да Русија измени свој садашњи став према нама.</s><s>Број официра који ће на почетку бити додељен за припремни рад мора бити што мањи; остало особље треба обавестити што касније, и то само онолико колико је потребно за активности сваког појединца.</s><s>У противном, услед откривања наших припрема – чак ни време њиховог извршења није одређено – постоји опасност да настану најозбиљније политичке и воје штете.</s><s>VОчекујем извештај главнокомандујућих у погледу њихових даљих планова заснованих на овој директиви.</s><s>Извештаји о намераваним припремама свих родова војске, укључујући ту и њихов развој, имају ми се доставити преко Врховне команде.</s><s>Потписао: Адолф Хитлер</s>
<s>Други светски рат
Трећи рајх
Совјетски Савез</s>
<s>de:Fall Barbarossa
en:Führer Directive 21
lt:Barbarosos planas
ru:План Барбаросса</s>
|
7762 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%20%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%20%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85%20%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%201244 | Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 | <s>Резолуција СБ УН 1244 (1999)</s>
<s>Савет безбедности,</s>
<s>Имајући у виду принципе и циљеве Повеље Уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности,</s>
<s>подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999,</s>
<s>изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција,</s>
<s>одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици Југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима,</s>
<s>осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране,</s>
<s>подсећајући на саопштење генералног секретара УН од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову,</s>
<s>поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности,</s>
<s>подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију,</s>
<s>поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР Југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у Београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР Југославије на тај папир,</s>
<s>поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2,</s>
<s>поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово,</s>
<s>утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности,</s>
<s>одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обавеза које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација,</s>
<s>1. Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2;</s>
<s>2. Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене;</s>
<s>3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову;</s>
<s>4. Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2;</s>
<s>5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство;</s>
<s>6. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са међународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу;</s>
<s>7. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9;</s>
<s>8. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом његовог распоређивања;</s>
<s>9. Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати:</s>
<s>-{a)}- одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2;</s>
<s>-{b)}- демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15;</s>
<s>-{c)}- успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана;</s>
<s>-{d)}- осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка;</s>
<s>-{e)}- надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак;</s>
<s>-{f)}- одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства;</s>
<s>-{g)}- обављање дужности надгледања границе како је тражено;</s>
<s>-{h)}- обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације;</s>
<s>10.</s><s>Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при ћему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова;</s>
<s>11.</s><s>Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати:</s>
<s>-{a)}- унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);</s>
<s>-{b)}- обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно;</s>
<s>-{c)}- организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора;</s>
<s>-{d)}- преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира;</s>
<s>-{e)}- олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);</s>
<s>-{f)}- у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем;</s>
<s>-{g)}- подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији;</s>
<s>-{h)}- подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима;</s>
<s>-{i)}- одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;</s>
<s>-{j)}- заштиту и унапређење људских права;</s>
<s>-{k)}- осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову;</s>
<s>12.</s><s>Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи;</s>
<s>13.</s><s>Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11г);</s>
<s>14.</s><s>Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију;</s>
<s>15.</s><s>Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара;</s>
<s>16.</s><s>Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство;</s>
<s>17.</s><s>Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње;</s>
<s>18.</s><s>Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције;</s>
<s>19.</s><s>Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другације;</s>
<s>20.</s><s>Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције;</s>
<s>21.</s><s>Одлучује да се и даље активно бави овим питањем.</s>
<s>Анекс 1</s>
<s>Изјава председавајућег о закључцима са састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године</s>
<s>Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову:</s>
<s>тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову;
повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова;
распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједничких циљева;
успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова;
безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову;
политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК;
свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.</s>
<s>Анекс 2</s>
<s>Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову:</s>
<s>1. Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову.</s>
<s>2. Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом.</s>
<s>3. Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједничких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље.</s>
<s>4. Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима.</s>
<s>5. Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН.</s><s>Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова.</s>
<s>6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:</s>
<s>везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;
обележавање/чишћење минских поља;
одржавање присуства на местима српске културне баштине;
одржавање присуства на главним граничним прелазима.</s>
<s>7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица уз надзор УНХЦР (Високог комесара УН за избеглице) и неометан приступ хуманитарних организација Косову.</s>
<s>8. Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК.</s><s>Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција.</s>
<s>9. Свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.</s><s>Ово ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће како би се даље подстицало унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.</s>
<s>10.</s><s>Суспензија војних активности ће захтевати прихватање горе наведених принципа, уз сагласност за друге већ идентификоване тражене елементе, који су садржани у доле наведеним напоменама.</s>
<s>Затим ће бити хитно закључен војно-технички споразум који ће, између осталог, прецизирати додатне модалитете укључујући улоге и функције југословенског-српског особља на Косову:</s>
<s>Повлачење</s>
<s>Процедуре повлачења, укључујући и повлачење у фазама, детаљни план и разграничење тампон зоне у Србији иза које ће снаге бити повучене;</s>
<s>Особље које се враћа</s>
<s>Опрема особља које се враћа;
Оквир за функције које ће обављати;
Распоред њиховог враћања;
Географско разграничење области у којима ће они деловати;
Правила која ће регулисати њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.</s>
<s>Резолуцију 1244 (1999) Савет безбедности усвојио је на свом 4011-ом састанку одржаном 10. јуна 1999.</s>
<s>Други тражени елементи:
Брз и прецизан распоред повлачења што значи, нпр. 7 дана за окончање повлачења; повлачење оружја за ваздушну одбрану 25 км изван зоне безбедности у оквиру 48 сати;
Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде);
Обустава војне активности по отпочињању проверљивог повлачења;
Разговори и постизање Војно-техничког споразума неће прекорачити раније договорени рок за окончање повлачења.</s>
<s>Међународно право
Уједињене нације
Резолуције</s>
|
7763 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%20%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%20%281990%29 | Устав Републике Србије (1990) | <s>Полазећи од вековне борбе српског народа за слободу, његове слободарске, демократске и државотворне традиције, историјског развоја и заједничког живота свих народа и народности у Србији,</s>
<s>решени да остваре демократску државу српског народа у којој се припадницима других народа и народности обезбеђује остваривање националних права, засновану на поштовању слобода и права човека и грађанина, на суверености која припада свим грађанима, на владавини права, на социјалној правди и на равноправним условима за напредак појединца и друштва,</s>
<s>грађани Србије доносе</s>
<s>-{I}- ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ</s>
<s>Република Србија је демократска држава свих грађана који у њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина, на владавини права и на социјалној правди.</s>
<s>Сувереност припада свим грађанима Републике Србије.</s>
<s>Грађани остварују сувереност референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.</s>
<s>У Републици Србији је слободно све што Уставом и законом није забрањено.</s>
<s>Уставом се јамче и признају лична, политичка, национална, економска, социјална, културна и друга права човека и грађанина.</s>
<s>Територија Републике Србије је јединствена и неотуђива.</s>
<s>О промени границе Републике Србије одлучују грађани референдумом.</s>
<s>Република Србија има грб, заставу и химну.</s>
<s>Грб, застава и химна Републике Србије утврђују се по поступку предвиђеном за промену Устава.</s>
<s>Главни град Републике Србије је Београд.</s>
<s>У Републици Србији постоје Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија, као облици територијалне аутономије.</s>
<s>Општина је територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа.</s>
<s>Град Београд је посебна територијална јединица.</s>
<s>Територијална организација Републике Србије уређује се законом.</s>
<s>У Републици Србији у службеној је употреби српскохрватски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом.</s>
<s>На подручјима Републике Србије где живе народности у службеној употреби су истовремено и њихови језици и писма, на начин утврђен законом.</s>
<s>Уставотворна и законодавна власт припада Народној скупштини.</s>
<s>Републику Србију представља и њено државно јединство изражава председник Републике.</s>
<s>Извршна власт припада Влади.</s>
<s>Судска власт припада судовима.</s>
<s>Заштита уставности, као и заштита законитости у складу с Уставом, припада Уставном суду.</s>
<s>Рад државних органа је доступан јавности.</s>
<s>Јавност у раду државних органа може се ограничити или искључити само у случајевима који се законом одређују.</s>
<s>-{II}- СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА</s>
<s>Слободе и права човека и грађанина ограничени су само једнаким слободама и правима других, и кад је то Уставом утврђено.</s>
<s>Слободе и права остварују се, а дужности се испуњавају на основу Устава, осим кад је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих слобода и права утврђују законом.</s>
<s>Законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права кад је то неопходно за њихово остваривање.</s>
<s>Злоупотреба слобода и права човека и грађанина противуставна је и кажњива, онако како је то законом предвиђено.</s>
<s>Обезбеђује се судска заштита слобода и права зајемчених и признатих Уставом.</s>
<s>Грађани су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вероисповест, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које лично својство.</s>
<s>Живот човека је неприкосновен.</s>
<s>Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дела.</s>
<s>Слобода човека је неприкосновена.</s>
<s>Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом.</s>
<s>Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено и задржано у притвору, само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или безбедности људи.</s>
<s>Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно време.</s>
<s>Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три месеца од дана притварања.</s><s>Овај рок се може одлуком Врховног суда продужити још за три месеца.</s><s>Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.</s>
<s>Грађанима је зајемчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Србију и у њу се врате.</s>
<s>Слобода кретања и настањивања може се ограничити законом ако је неопходно за вођење кривичног поступка, спречавање заразних болести или за одбрану Републике Србије.</s>
<s>Људско достојанство и право на приватни живот човека су неповредиви.</s>
<s>Тајна писма и других средстава општења је неповредива.</s>
<s>Законом се може прописати да се, на основу одлуке суда, може одступити од начела неповредивости тајне писма и других средстава општења, ако је неопходно за вођење кривичног поступка или за одбрану Републике Србије.</s>
<s>Зајемчена је заштита тајности података о личности.</s>
<s>Прикупљање, обрада и коришћење података о личности уређују се законом.</s>
<s>Стан је неповредив.</s>
<s>Законом се може прописати да службено лице, на основу одлуке суда, сме ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и у њима вршити претрес.</s><s>Претрес се врши у присуству два сведока.</s>
<s>Под условима предвиђеним законом, службено лице сме ући у туђ стан или друге просторије и без одлуке суда и вршити претрес, ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дела или ради спасавања људи и добара.</s>
<s>Свако има право на за све једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, другим државним или било којим органом или организацијом.</s>
<s>Свакоме је зајемчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се решава о његовом праву или на закону заснованом интересу.</s>
<s>Нико не може бити кажњен за дело које, пре него што је учињено, није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена.</s>
<s>Кривична дела и санкције за учиниоце могу се одредити само законом.</s>
<s>Нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правоснажном одлуком суда.</s>
<s>Лице које је неоправдано осуђено за кривично дело или је без основа било лишено слободе има право на рехабилитацију, на накнаду штете из јавних прихода, као и друга права утврђена законом.</s>
<s>Свакоме се зајемчује право на одбрану и право да себи узме браниоца пред судом или другим органом надлежним за вођење поступка.</s>
<s>Нико ко је достижан суду или другом органу надлежном за вођење поступка не може бити кажњен ако му, у складу са законом, није било омогућено да буде саслушан и да се брани.</s>
<s>Свако има право да његовом саслушању присуствује бранилац кога изабере.</s>
<s>Законом се одређује у којим случајевима окривљени мора имати браниоца.</s>
<s>Свако има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом нанесе службено лице или државни орган, или организација која врши јавна овлашћења, у складу са законом.</s>
<s>Штету је дужна надокнадити Република Србија или организација која врши јавна овлашћења.</s>
<s>Јамчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе, као и за време извршења казне.</s>
<s>Нико не сме бити подвргнут мучењу, понижавајућем кажњавању или поступању.</s>
<s>Забрањено је вршити на човеку, без његове дозволе, медицинске и друге научне огледе.</s>
<s>Право је човека да слободно одлучује о рађању деце.</s>
<s>Мајка и дете имају посебну заштиту.</s>
<s>Посебну заштиту имају малолетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да сама брину о себи и заштити својих права и интереса.</s>
<s>Породица има посебну заштиту.</s>
<s>Брак и односи у браку и породици уређују се законом.</s>
<s>Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје деце.</s><s>Деца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.</s>
<s>Деца рођена ван брака имају иста права и дужности као и деца рођена у браку.</s>
<s>Свако има паво на заштиту здравља.</s>
<s>Деца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.</s>
<s>Човек има право на здраву животну средину.</s>
<s>Свако је, у складу са законом, дужан да штити и унапређује животну средину.</s>
<s>Школовање је сваком доступно, под једнаким условима.</s>
<s>Основно школовање је обавезно.</s>
<s>За редовно школовање које се финансира из јавних прихода, грађани не плаћају школарину.</s>
<s>Припадници других народа и народности имају право на образовање на свом језику, у складу са законом.</s>
<s>Јамчи се слобода стварања и објављивања научних и уметничких дела, научних открића и техничких изума, а њиховим ствараоцима морална и имовинска права.</s>
<s>Начин остваривања и заштита права стваралаца на њихова дела уређују се законом.</s>
<s>Јамчи се право својине, у складу с Уставом, и слобода предузетништва.</s>
<s>Јамчи се право на наслеђивање, у складу са законом.</s>
<s>Свако може основати задужбину.</s>
<s>Свако има право на рад.</s>
<s>Јамчи се слобода рада, слободан избор занимања и запослења и учешће у управљању.</s><s>Свакоме је, под једнаким условима, доступно радно место и функција.</s>
<s>Запосленима може престати радни однос против њихове воље, под условима и на начин утврђен законом и колективним уговором.</s>
<s>Забрањен је принудни рад.</s>
<s>Запослени имају право на одговарајућу зараду.</s>
<s>Јамчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбеђење за време привремене незапослености.</s>
<s>Запослени имају право на штрајк, у складу са законом.</s>
<s>Запослени имају право на ограничено радно време, на дневни и недељни одмор и на плаћени годишњи одмор и одсуство, у складу са законом, односно колективним уговором.</s>
<s>Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.</s>
<s>Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту на раду, у складу са законом.</s>
<s>Грађанима који су делимично способни за рад зајемчује се оспособљавање за одговарајући посао и обезбеђују се услови за њихово запошљавање, у складу са законом.</s>
<s>Држава обезбеђује социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад, а немају средства за издржавање.</s>
<s>Обавезним осигурањем, запослени, у складу са законом, обезбеђују себи право на здравствену заштиту и друга права за случај болести, права за случај трудноће, порођаја, смањења или губитка радне способности, незапослености и старости и права на друге облике социјалног осигурања, а за чланове своје породице - право на здравствену заштиту, право на породичну пензију, као и друга права по основу социјалног осигурања.</s>
<s>Права из социјалног осигурања за грађане који нису обухваћени обавезним социјалним осигурањем уређују се законом.</s>
<s>Јамчи се слобода вероисповести, која обухвата слободу веровања, исповедања вере и вршења верских обреда.</s>
<s>Верске заједнице су одвојене од државе и слободне су у вршењу верских послова и верских обреда.</s>
<s>Верска заједница може оснивати верске школе и добротворне организације.</s>
<s>Држава може материјално помагати верске заједнице.</s>
<s>Грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран у Народну скупштину и у друге органе и изборна тела.</s>
<s>Избори су непосредни, бирачко право је опште и једнако, а гласање је тајно.</s>
<s>Кандидата за народног посланика и за друге органе и изборна тела може предложити политичка странка, друга политичка организација или група грађана.</s>
<s>Грађанима се јамчи слобода збора и другог окупљања и без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.</s>
<s>Слобода збора и другог окупљања грађана може се ограничити одлуком надлежног органа, ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине.</s>
<s>Јамчи се слобода политичког, синдикалног и другог организовања и деловања и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа.</s>
<s>Забрањено је деловање које има за циљ насилно мењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне целокупности и независности Републике Србије, кршење Уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина, изазивање и подстицање националне, расне и верске нетрпељивости и мржње.</s>
<s>Јамчи се слобода савести, мисли и јавног изражавања мишљења.</s>
<s>Јамчи се слобода штампе и других видова јавног обавештавања.</s>
<s>Грађани имају право да у средствима јавног обавештавања изражавају и објављују своја мишљења.</s>
<s>Издавање новина и јавно обавештавање другим средствима доступно је свима и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа.</s>
<s>Организације радија и телевизије оснивају се у складу са законом.</s>
<s>Јамчи се право на исправку објављеног нетачног обавештења којим се повређује нечије право или интерес, као и право на накнаду моралне и материјалне штете настале по овом основу.</s>
<s>Забрањена је цензура штампе и других видова јавног обавештавања.</s><s>Нико не може спречавати растурање штампе и ширење других обавештења, осим ако се одлуком надлежног суда утврди да се њима позива на насилно рушење Уставом утврђеног уређења, нарушавање територијалне целокупности и независности Републике Србије, кршење зајемчених слобода и права човека и грађанина или се изазива и подстиче национална, расна или верска нетрпељивост и мржња.</s>
<s>Средства јавног обавештавања која се финансирају из јавних прихода дужна су да благовремено и непристрасно обавештавају јавност.</s>
<s>Грађанин Републике Србије има држављанство Републике Србије.</s>
<s>Грађанин Републике Србије не може бити лишен држављанства, прогнан или екстрадиран.</s>
<s>Држављанство се стиче и престаје на начин утврђен законом.</s>
<s>Грађанину Републике Србије који има и друго држављанство може се одузети држављанство Републике Србије само ако одбије да испуни Уставом одређену дужност грађанина.</s>
<s>Грађанин има право да јавно критикује рад државних и других органа и организација и функционера, да им подноси представке, петиције и предлоге и да на њих добије одговор ако га тражи.</s>
<s>Грађанин не може бити позван на одговорност нити трпети друге штетне последице за ставове изнете у јавној критици или у поднетој представци, петицији и предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дело.</s>
<s>Грађанину се јамчи слобода изражавања националне припадности и културе и слобода употребе свог језика и писма.</s>
<s>Грађанин није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.</s>
<s>Странац у Републици Србији има слободе и права човека утврђене Уставом и друга права и дужности утврђене законом.</s>
<s>Јамчи се право азила страном држављанину и лицу без држављанства које се прогони због залагања за демократске погледе и због учешћа у покретима за социјално и национално ослобођење, за слободу и права људске личности, или за слободу научног или уметничког стварања.</s>
<s>Одбрана Републике Србије је право и дужност сваког грађанина.</s>
<s>Нико нема право да призна или потпише капитулацију, нити да прихвати или призна окупацију Републике Србије или било којег њеног дела.</s>
<s>Издаја Републике Србије је злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дело.</s>
<s>Свако је дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом.</s>
<s>Свако је дужан да се придржава Устава и закона.</s>
<s>Свако је дужан да савесно и одговорно врши јавну функцију.</s>
<s>Дужност је свакога да другоме пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.</s>
<s>-{III}- ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ</s>
<s>Економско и социјално уређење заснива се на слободном привређивању свим облицима својине на јединственом тржишту робе, рада и капитала; на самосталности предузећа и свих других облика организовања; на управљању и присвајању по основу својине и рада; као и на праву запослених и праву других грађана на социјалну сигурност.</s>
<s>Држава, мерама развојне, економске и социјалне политике, под једнаким условима, подстиче повећање економског и социјалног благостања грађана.</s>
<s>Јамчи се друштвена, државна, приватна и задружна својина и други облици својине.</s>
<s>Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.</s>
<s>Страно лице може стицати право својине под условима утврђеним законом.</s>
<s>Привредне и друге делатности обављају се слободно и под једнаким условима, у складу с Уставом и законом.</s>
<s>Јамчи се право страном лицу да обавља привредну или другу делатност и права по основу улагања и пословања, под условима који су законом утврђени за домаћа лица.</s>
<s>Својина и рад су основе управљања и учешћа у одлучивању.</s>
<s>Запослени управљају у друштвеном предузећу и учествују у управљању у другим врстама предузећа и другим организацијама у којима раде, односно у које улажу средства, у складу са законом и колективним уговором.</s>
<s>Својинска права и обавезе на средствима у друштвеној и државној својини и услови под којима се та средства могу претварати у друге облике својине уређују се законом.</s>
<s>Средства из друштвене и државне својине отуђују се по тржишним условима, у складу са законом.</s>
<s>Природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса, и градско грађевинско земљиште у државној су или друштвеној својини.</s>
<s>Поједина добра у општој употреби могу бити и у приватној својини, под условима утврђеним законом.</s>
<s>На добрима од општег интереса и на градском грађевинском земљишту може се, под условима утврђеним законом, стећи право коришћења.</s>
<s>Својина на ствари од посебног културног, научног, уметничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе може се ограничити, на основу закона, уз накнаду, ако то захтева општи интерес.</s>
<s>Заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интереса остварују се под условима и на начин утврђен законом.</s>
<s>Законом се уређује плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта.</s>
<s>Грађанину се јамчи својина на пољопривредно земљиште и на друге непокретне и покретне ствари, а на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним границама.</s>
<s>Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њеној природи и намени, у складу са законом.</s>
<s>Непокретности се могу, уз правичну накнаду која не може бити нижа од тржишне цене, експроприсати или се својина на њима може ограничити, ако то захтева општи интерес утврђен на основу закона.</s>
<s>Слободни су размена робе и услуга и кретање капитала и радника.</s>
<s>Предузеће и друга организација слободно се организују, самостални су у обављању делатности, повезивању и удруживању, имају исти положај у погледу општих услова привређивања и правне заштите и за своје обавезе у правном промету одговарају средствима којима располажу.</s>
<s>Противуставан је сваки акт и свака радња којима се ствара или подстиче монополски положај, односно на други начин ограничава тржиште.</s>
<s>Законом се утврђују услови и начин обављања делатности, односно послова за које се образују јавне службе.</s>
<s>Предузеће и друга организација могу обављати делатност и улагати средства у иностранству под условима утврђеним законом.</s>
<s>За време непосредне ратне опасности, ратног стања или елементарних непогода већих размера, законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин коришћења дела средстава правних и физичких лица, док такво стање траје.</s>
<s>Средства за остваривање Уставом зајемчених права грађана и законом утврђеног општег интереса у областима здравствене заштите, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, друштвене бриге о деци и других облика социјалне сигурности, образовања, науке, културе, физичке културе, као и у другим областима које су утврђене законом, обезбеђују се у буџету Републике Србије.</s>
<s>Средства за остваривање права по основу обавезног социјалног осигурања и за случај привремене незапослености обезбеђују запослени, други осигураници и послодавци, преко организације којом управљају осигураници и корисници, у складу са законом.</s>
<s>Република Србија, аутономна покрајина, град Београд и општина имају буџете у којима се исказују сви њихови приходи и расходи.</s>
<s>Средства буџета обезбеђују се из пореза и других законом утврђених прихода.</s>
<s>Обавеза плаћања пореза и других дажбина утврђује се према економској снази обвезника.</s>
<s>Закон, други пропис или општи акт којим се стварају обавезе за буџет не може се донети ако претходно орган који доноси одговарајући пропис, односно акт не утврди да су за извршавање тих обавеза обезбеђена средства.</s>
<s>-{IV}- ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ</s>
<s>Права и дужности Републике Србије врше Уставом одређени републички органи.</s>
<s>Слободе и права човека и грађанина, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, основа су и мера овлашћења и одговорности републичких органа.</s>
<s>Републички органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности Републике Србије, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше уставно-судску и судску заштиту уставности и законитости.</s>
<s>Другим органима и организацијама у Републици Србији може се поверити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике Србије, с тим што су републички органи одговорни за њихово извршавање.</s>
<s>Република Србија уређује и обезбеђује:</s>
<s>сувереност, независност и територијалну целокупност Републике Србије и њен међународни положај и односе с другим државама и међународним оргнизацијама;
остваривање и заштиту слобода и права човека и грађанина; уставност и законитост;
одбрану и безбедност Републике Србије и њених грађана; мере за случај ванредног стања;
својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине; правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора; финансијски систем; систем у областима економских односа са иностранством, тржишта, планирања, радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, као и друге економске и социјалне односе од општег интереса;
систем заштите и унапређивања животне средине; заштиту и унапређивање биљног и животињског света;
систем у областима здравства, социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, друштвене бриге о деци и омладини, образовања, културе и заштите културних добара, физичке културе, друштвеног и јавног обавештавања;
систем јавних служби;
контролу законитости располагања средствима правних лица, финансијску ревизију јавних расхода и начин јединственог организовања тих послова; прикупљање статистичких и других података од општег интереса;
основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког, демографског, регионалног и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села; организације и коришћења простора; политику и мере за усмеравање и подстицање развоја, укључујући и развој недовољно развијених подручја; робне резерве;
финансирање остваривања права и дужности Републике Србије утврђених Уставом и законом;
организацију, надлежност и рад републичких органа;
друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом.</s>
<s>Република Србија одржава везе са Србима који живе изван Републике Србије, ради очувања њихове националне и културно-историјске самосвојности.</s>
<s>-{V}- РЕПУБЛИЧКИ ОРГАНИ</s>
<s>Народна скупштина</s>
<s>Народна скупштина:</s>
<s>одлучује о промени Устава;
доноси законе, друге прописе и опште акте;
доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;
утврђује предлог одлуке о промени границе Републике Србије;
утврђује територијалну организацију у Републици Србији;
одлучује о рату и миру;
ратификује међународне уговоре;
расписује републички референдум;
расписује републички јавни зајам и одлучује о задуживању Републике Србије;
бира и разрешава: председника и потпредседника Народне скупштине; председника, потпредседника и министре у Влади; председника и судије Уставног суда, Врховног суда и других судова; Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце; гувернера Народне банке и друге функционере одређене законом;
обавља контролу над радом Владе и других органа и функционера одговорних Народној скупштини, у складу с Уставом и законом;
даје амнестију за кривична дела;
обавља и друге послове у складу с Уставом.</s>
<s>Народна скупштина има 250 народних посланика.</s>
<s>Народни посланици се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем.</s>
<s>Избор и престанак мандата народних посланика и образовање изборних јединица уређују се законом.</s>
<s>Народни посланици бирају се на четири године.</s>
<s>Избори за народне посланике морају се одржати најкасније 30 дана пре истека мандата народних посланика којима мандат истиче.</s>
<s>Даном верификације мандата нових народних посланика престаје функција народних посланика чији мандат истиче.</s>
<s>Народна скупштина може, у случају непосредне ратне опасности или ратног стања, одлучити да се мандат народних посланика продужи док такво стање траје, односно док не буду створени услови за избор народних посланика.</s>
<s>Народни посланик представља грађане изборне јединице у којој је изабран.</s>
<s>Народни посланик ужива имунитет.</s>
<s>Народни посланик не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или давање гласа у Народној скупштини.</s>
<s>Народни посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.</s>
<s>Против народног посланика који се позове на имунитет не може се, без одобрења Народне скупштине, покренути кривични поступак или други поступак у коме се може изрећи казна затвора.</s>
<s>Народна скупштина може одлучити да се примени имунитет према народном посланику и ако се сам на њега није позвао, кад је то потребно ради вршења његове функције.</s>
<s>Народна скупштина бира председника и потпредседнике из реда народних посланика, на четири године.</s>
<s>Председник представља Народну скупштину и врши друге послове предвиђене Уставом, законом и пословником.</s>
<s>Председник Народне скупштине расписује изборе за народне посланике и за председника Републике.</s>
<s>Народна скупштина састаје се обавезно у два редовна заседања годишње.</s>
<s>Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру.</s><s>Редовно заседање не може трајати дуже од 90 дана.</s>
<s>Народна скупштина састаје се у ванредно заседање на захтев најмање трећине од укупног броја народних посланика или на захтев Владе, са унапред утврђеним дневним редом.</s>
<s>Народна скупштина састаје се без позива у случају проглашења ванредног стања на делу територије Републике Србије.</s>
<s>Народна скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина.</s>
<s>Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају Влада, сваки народни посланик, скупштина аутономне покрајине или најмање 15.000 бирача.</s>
<s>Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из њене надлежности одлуку донесу грађани републичким референдумом.</s>
<s>Народна скупштина дужна је да одлучи о захтеву за расписивање републичког референдума који поднесе најмање 100.000 бирача.</s>
<s>Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности народних посланика.</s>
<s>Председник Републике</s>
<s>Председник Републике:</s>
<s>предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника већине у Народној скупштини;
предлаже Народној скупштини кандидате за председника и судије Уставног суда;
указом проглашава законе;
обавља послове из области односа Републике Србије са другим државама и међународним организацијама, у складу са законом;
руководи оружаним снагама у миру и рату и народним отпором у рату; наређује општу и делимичну мобилизацију; организује припреме за одбрану у складу са законом;
кад Народна скупштина није у могућности да се састане, по прибављеном мишљењу председника Владе, утврђује постојање непосредне ратне опасности или проглашава ратно стање;
по својој иницијативи или на предлог Владе, за време ратног стања или непосредне ратне опасности, доноси акте о питањима из надлежности Народне скупштине, с тим што је дужан да их поднесе на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане.</s><s>Актима донетим за време ратног стања могу се ограничити поједине слободе и права човека и грађанина и изменити организација, састав и овлашћења Владе и министарстава, судова и јавних тужилаштава;
на предлог Владе, када су на делу територије Републике Србије угрожени безбедност Републике Србије, слободе и права човека и грађанина или рад државих органа, проглашава ванредно стање и доноси акте за предузимање мера које такве околности изискују, у складу с Уставом и законом;
даје помиловања;
додељује одликовања и признања утврђена законом;
образује стручне и друге службе за обављање послова из своје надлежности;
обавља и друге послове у складу с Уставом.</s>
<s>Председник Републике указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања у Народној скупштини.</s><s>У том року председник Републике може захтевати да Народна скупштина поново гласа о закону.</s>
<s>Председник Републике је дужан да прогласи поново изгласани закон у Народној скупштини.</s>
<s>Председник Републике може тражити од Владе да изложи ставове о појединим питањима из њене надлежности.</s>
<s>Председник Републике се бира на непосредним изборима, тајним гласањем.</s>
<s>Мандат председника Републике траје пет година.</s>
<s>Исто лице може бити изабрано за председника Републике највише два пута.</s>
<s>Избор за председника Републике мора се одржати најкасније 30 дана пре истека мандата председника Републике коме мандат истиче.</s>
<s>Приликом ступања на дужност, председник Републике пред Народном скупштином полаже заклетву која гласи:</s>
<s>„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, остваривању људских и грађанских слобода и права, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“</s>
<s>У случају непосредне ратне опасности или ратног стања, мандат председника Републике продужава се док такво стање траје, односно док се не створе услови за избор председника Републике.</s>
<s>Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.</s>
<s>Председник Републике ужива имунитет као народни посланик.</s><s>О имунитету председника Републике одлучује Народна скупштина.</s>
<s>Председнику Републике престаје мандат пре истека вемена на које је биран у случају опозива или оставке.</s>
<s>Кад председник Републике поднесе оставку он о томе обавештава јавност и председника Народне скупштине.</s>
<s>Даном подношења оставке председнику Републике престаје мандат.</s>
<s>Ако је председнику Републике престао мандат пре истека времена на које је биран, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.</s>
<s>У случају престанка мандата председника Републике пре истека времена на које је биран, избори за новог председника Републике морају се одржати у року од 60 дана од дана престанка мандата председника Републике.</s>
<s>Ако је председник Републике из било ког разлога привремено спречен да врши своју функцију, замењује га председник Народне скупштине.</s>
<s>Поступак избора и опозива председника Републике уређује се законом.</s>
<s>Председник Републике одговоран је грађанима Републике Србије.</s>
<s>Кад Народна скупштина оцени да је председник Републике прекршио Устав, покреће поступак за његов опозив, ако се о томе изјасни две трећине од укупног броја народних посланика.</s>
<s>О опозиву председника Републике одлучује се непосредним и тајним изјашњавањем бирача.</s><s>Председник Републике је опозван ако за опозив гласа већина од укупног броја бирача.</s>
<s>Ако бирачи не опозову председника Републике, Народна скупштина се распушта.</s>
<s>Председник Републике, на образложен предлог Владе, може одлучити да се Народна скупштина распусти.</s>
<s>Распуштањем Народне скупштине престаје и мандат Владе.</s>
<s>У случају распуштања Народне скупштине, избори за нову Народну скупштину морају се одржати у року од 60 дана од дана њеног распуштања.</s>
<s>Народна скупштина не може се распустити за време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања.</s>
<s>Влада</s>
<s>Влада:</s>
<s>води политику Републике Србије и извршава законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине у складу с Уставом;
доноси уредбе, одлуке и друге акте за извршавање закона;
предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;
предлаже законе, друге прописе и опште акте;
утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других органа управе и посебних организација; поставља и разрешава функционере у министарствима и посебним организацијама;
усмерава и усклађује рад министарстава и посебних организација;
врши надзор над радом министарстава и посебних организација; поништава или укида њихове прописе који су у супротности са законом или прописом који је она донела;
даје мишљење о предлогу закона и другог прописа или општег акта који је Народној скупштини поднео други предлагач;
образује стручне и друге службе за своје потребе;
обавља и друге послове у складу с Уставом и законом.</s>
<s>Владу сачињавају председник, потпредседници и министри.</s>
<s>Ако су председник и потпредседници Владе или министри изабрани из реда народних посланика, задржавају мандат народних посланика.</s>
<s>Организација и начин рада и одлучивања Владе уређују се законом и пословником.</s>
<s>Председник, потпредседници и министри уживају имунитет као народни посланици.</s><s>О имунитету председника и потпредседника Владе и министра одлучује Влада.</s>
<s>Кандидат за председника Владе износи пред Народном скупштином свој програм и предлаже састав Владе.</s>
<s>Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.</s>
<s>После сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се и Влада.</s>
<s>Влада и сваки њен члан за свој рад одговарају Народној скупштини.</s>
<s>Народна скупштина може изгласати неповерење Влади или поједином њеном члану.</s>
<s>Предлог за изгласавање неповерења Влади или поједином њеном члану може поднети најмање 20 народних посланика.</s>
<s>Гласању о неповерењу Влади може се приступити тек после три дана од дана подношења предлога за изгласавање неповерења.</s>
<s>Влада може поставити питање свог поверења у Народној скупштини.</s>
<s>Председник Владе може предложити Народној скупштини разрешење појединих чланова Владе.</s>
<s>Одлука о разрешењу Владе или појединог њеног члана сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.</s>
<s>Влада и сваки њен члан могу Народној скупштини поднети оставку.</s><s>Оставка или разрешење од дужности председника Владе повлачи оставку целе Владе.</s>
<s>Влада којој је изгласано неповерење, која је поднела оставку или којој је престао мандат због распуштања Народне скупштине, остаје на дужности до избора нове Владе.</s>
<s>Послове државне управе обављају министарства.</s>
<s>Министарства примењују законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и опште акте председника Републике, решавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом.</s>
<s>Министарства су самостална у вршењу Уставом и законом одређених надлежности.</s>
<s>За обављање одређених послова државне управе образују се органи управе у саставу министарства, а за вршење стручних послова образују се посебне организације.</s>
<s>Законом се уређује организација и надлежност министарстава, органа управе у њиховом саставу и посебних организација.</s>
<s>Одређена управна овлашћења законом се могу поверити предузећима и другим организацијама.</s>
<s>Судови и јавна тужилаштва</s>
<s>Судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.</s>
<s>Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката.</s>
<s>Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу судијске функције не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.</s>
<s>Расправљање пред судом је јавно.</s>
<s>Ради чувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштите других општих интереса, законом се одређује у којим се случајевима у расправи може искључити јавност.</s>
<s>Суд суди у већу.</s>
<s>Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.</s>
<s>У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом.</s>
<s>Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.</s>
<s>Судија не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом.</s>
<s>Судијска функција је стална.</s>
<s>Судији престаје судијска функција кад то сам затражи или кад испуни услове за старосну пензију утврђене законом.</s>
<s>Судија не може бити против своје воље разрешен дужности, осим кад је осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини неподобним за вршење судијске функције, кад нестручно и несавесно обавља судијску функцију или кад трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције.</s>
<s>Врховни суд, у складу са законом, утврђује постојање разлога за престанак судијске функције, односно за разрешење судије, и о томе обавештава Народну скупштину.</s>
<s>Судија не може бити премештен против своје воље.</s>
<s>Организација, оснивање, надлежност и састав судова и поступак пред судовима уређују се законом.</s>
<s>Врховни суд Србије је највиши суд у Републици Србији.</s>
<s>Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других законом одређених кажњивих дела и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости.</s>
<s>Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава и закона.</s>
<s>Јавни тужилац не може бити позван на одговорност за мишљење дато у вршењу тужилачке функције, а у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу тужилачке функције не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.</s>
<s>Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређује се законом.</s>
<s>Републички јавни тужилац врши функцију јавног тужилаштва у оквиру права и дужности Републике Србије.</s>
<s>Јавни тужилац не може обављати службу или посао законом утврђен као неспојив са његовом функцијом.</s>
<s>Функција јавног тужиоца је стална.</s><s>Јавном тужиоцу не може престати функција нити може бити против своје воље разрешен дужности, осим у случајевима предвиђеним за судију, на начин утврђен законом.</s>
<s>Народна банка</s>
<s>Република Србија има Народну банку.</s>
<s>Статус, организација, управљање и пословање Народне банке уређује се законом.</s>
<s>-{VI}- ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА</s>
<s>Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија</s>
<s>Аутономне покрајине образоване су у складу са посебним националним, историјским, културним и другим својствима њихових подручја.</s>
<s>Грађани у аутономној покрајини самостално остварују права и испуњавају дужности утврђене Уставом и законом.</s>
<s>Територија аутономне покрајине утврђује се законом.</s>
<s>Аутономна покрајина, преко својих органа:</s>
<s>доноси програм привредног, научног, технолошког, демографског, регионалног и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, у складу са планом развоја Републике Србије, и утврђује мере за његово спровођење;
доноси буџет и завршни рачун;
доноси одлуке и опште акте, у складу с Уставом и законом, којима уређује поједина питања од интереса за грађане у аутономној покрајини у областима: културе; образовања; службене употребе језика и писма народности; јавног обавештавања; здравствене и социјалне заштите; друштвене бриге о деци; заштите и унапређивања животне средине; урбанизма, и у другим областима утврђеним законом;
извршава законе, друге прописе и опште акте Републике Србије чије је извршавање поверено органима аутономне покрајине и доноси прописе за њихово извршавање кад је то законом предвиђено; обезбеђује извршавање покрајинских одлука и општих аката;
образује органе, организације и службе аутономне покрајине и уређује њихову организацију и рад;
обавља и друге послове утврђене Уставом и законом, као и статутом аутономне покрајине.</s>
<s>Република Србија може законом поверити аутономној покрајини вршење појединих послова из оквира својих права и дужности и пренети јој средства за те послове.</s>
<s>Аутономној покрајини припадају приходи утврђени законом.</s>
<s>Статут је највиши правни акт аутономне покрајине којим се, на основу Устава, утврђују надлежности аутономне покрајине, избор, организација и рад њених органа и друга питања од интереса за аутономну покрајину.</s>
<s>Статут аутономне покрајине доноси њена скупштина, уз претходну сагласност Народне скупштине.</s>
<s>Посланици у скупштини аутономне покрајине не могу бити позвани на одговорност за изражено мишљење или давање гласа у скупштини аутономне покрајине.</s><s>Исти имунитет уживају чланови извршног већа.</s>
<s>Органи аутономне покрајине су скупштина, извршно веће и органи управе.</s>
<s>Скупштину аутономне покрајине чине посланици изабрани на непосредним изборима, тајним гласање.</s>
<s>Ако орган аутономне покрајине, и поред упозорења одговарајућег републичког органа, не извршава одлуку или општи акт аутономне покрајине, републички орган може непосредно обезбедити његово извршавање.</s>
<s>Општина</s>
<s>Општина, преко својих органа, у складу са законом:</s>
<s>доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун;
уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности;
уређује и обезбеђује коришћење градског грађевинског земљишта и пословног простора;
стара се о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја;
стара се о задовољавању одређених потреба грађана у областима: културе; образовања; здравствене и социјалне заштите; друштвене бриге о деци; физичке културе; јавног обавештавања; занатства, туризма и угоститељства; заштите и унапређивања животне средине, и у другим областима од непосредног интереса за грађане;
извршава законе, друге прописе и опште акте Републике Србије чије извршавање је поверено општини; обезбеђује извршавање прописа и општих аката општине;
образује органе, организације и службе за потребе општине и уређује њихову организацију и рад;
обавља и друге послове утврђене Уставом и законом, као и статутом општине.</s>
<s>Систем локалне самоуправе уређује се законом.</s>
<s>Република Србија може законом поверити вршење појединих послова одређеној општини и пренети јој средства за те послове.</s>
<s>За обављање Уставом и законом утврђених послова, општини припадају приходи утврђени законом.</s>
<s>За задовољавање потреба грађана у општини средства се могу прикупљати на основу непосредног изјашњавања грађана, у складу са законом.</s>
<s>Општина има статут којим се, на основу Устава и закона, уређују послови општине и организација и рад органа општине, као и друга питања од интереса за општину.</s>
<s>Статут доноси скупштина општине.</s>
<s>О пословима општине грађани одлучују референдумом и преко својих представника у скупштини општине.</s>
<s>Скупштину општине чине одборници изабрани на непосредним изборима, тајним гласањем.</s>
<s>Законом се поједина општина може утврдити као град на чијој територији се образују две или више градских општина.</s>
<s>Статутом града одређује се које послове општине врши град, а које градска општина.</s>
<s>Град Београд</s>
<s>Град Београд обавља послове општине утврђене Уставом и послове које му Република законом повери из оквира својих права и дужности.</s>
<s>Територија града Београда утврђује се законом.</s>
<s>Граду Београду припадају приходи утврђени законом, као и средства за обављање поверених послова из оквира права и дужности Републике Србије.</s>
<s>Град Београд има статут којим се одређује које послове општине врши град Београд, а које градска општина у његовом саставу и уређују организација и рад органа Града, као и друга питања од интереса за град Београд.</s>
<s>Статут града Београда доноси Скупштина града Београда.</s>
<s>Скупштину града Београда чине одборници изабрани на непосредним изборима, тајним гласањем.</s>
<s>-{VII}- ЈЕМСТВА УСТАВНОСТИ</s>
<s>Уставност и законитост</s>
<s>Закон, статут аутономне покрајине, други пропис или општи акт мора бити сагласан с Уставом.</s>
<s>Пропис и други општи акт републичког органа мора бити сагласан са законом.</s>
<s>Сваки други пропис и општи акт мора бити сагласан са законом и осталим републичким прописима.</s>
<s>Закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако, из нарочито оправданих разлога, није предвиђено да раније ступи на снагу.</s>
<s>Закон, други пропис или општи акт не може имати повратно дејство.</s>
<s>Само се законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.</s>
<s>Кажњива дела утврђују се и казне за њих се изричу према закону, односно према другом пропису који је важио у време извршења дела, осим ако је нови закон, односно пропис блажи за учиниоца.</s>
<s>Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима решавати о правима и обавезама грађана или, на основу закона, примењивати мере принуде и ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употреби друго законом предвиђено правно средство.</s>
<s>Незнање језика на коме се води поступак не сме бити сметња за остваривање права и интереса грађанина.</s>
<s>Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења решава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.</s>
<s>Против решења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката органа и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.</s>
<s>Законом се, изузетно, у одређеним случајевима, може искључити жалба, ако је на други начин обезбеђена заштита права и законитости.</s>
<s>О законитости коначних појединачних аката којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења решавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.</s>
<s>Само се законом може, изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.</s>
<s>Уставни суд</s>
<s>Уставни суд одлучује о:</s>
<s>сагласности закона, статута аутономних покрајина, других прописа и општих аката с Уставом;
сагласности прописа и општих аката републичких органа са законом;
сагласности свих осталих прописа, колективних уговора као општих аката и других општих аката са законом и другим републичким прописом;
сукобу надлежности између судова и других органа;
сагласности статута или другог општег акта политичке странке или друге политичке организације с Уставом и законом;
забрани рада политичке странке или друге политичке организације;
изборним споровима који нису у надлежности судова или других државних органа.</s>
<s>Уставни суд оцењује уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.</s>
<s>Уставни суд има девет судија.</s>
<s>Функција судије Уставног суда је стална.</s>
<s>Председник Уставног суда бира се из реда судија на пет година и не може поново бити биран на исту функцију.</s>
<s>Судија Уставног суда не може вршити другу јавну функцију или професионалну делатност.</s>
<s>Судија Уставног суда ужива имунитет као и народни посланик.</s>
<s>О имунитету судије Уставног суда одлучује Уставни суд.</s>
<s>Судији Уставног суда престаје функција кад то сам затражи или кад испуни услове за остваривање права на старосну пензију.</s><s>Судија Уставног суда се разрешава дужности кад буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора или кад трајно изгуби способност за вршење функције судије Уставног суда.</s>
<s>Уставни суд обавештава Народну скупштину о постојању разлога за престанак функције, односно за разрешење судије Уставног суда.</s>
<s>Уставни суд може одлучити да судија Уставног суда против кога је покренут кривични поступак не врши дужност док тај поступак траје.</s>
<s>Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости.</s>
<s>Поступак пред Уставним судом покрећу државни органи, а други органи и организације, могу га покренути кад оцене да су им права и интереси непосредно повређени актом чија се уставност и законитост оспорава.</s>
<s>Уставни суд може и сам покренути поступак за оцењивање уставности и законитости.</s>
<s>Уставни суд одлучује већином гласова судија.</s>
<s>Одлука Уставног суда је општеобавезна и извршна.</s>
<s>У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбеђује Влада.</s>
<s>Кад Уставни суд утврди да закон, статут аутономне покрајине, други пропис или општи акт није у сагласности с Уставом, тај закон, статут аутономне покрајине, други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.</s>
<s>Кад Уставни суд утврди да пропис или други општи акт републичког органа или други пропис или општи акт није у сагласности са законом, тај пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.</s>
<s>Поступак пред Уставним судом и правно дејство његових одлука уређују се законом.</s>
<s>Уставни суд уређује своју организацију.</s>
<s>Промена Устава</s>
<s>Предлог за промену Устава може поднети најмање 100.000 бирача, најмање 50 народних посланика, председник Републике и Влада.</s>
<s>О предлогу за промену Устава одлучује Народна скупштина двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.</s>
<s>Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја народних посланика и ставља га на републички референдум ради потврђивања.</s>
<s>Акт о промени Устава сматра се коначно усвојеним ако се за њега на републичком референдуму изјасни више од половине укупног броја бирача.</s>
<s>Акт о промени Устава проглашава Народна скупштина.</s>
<s>За спровођење промене Устава доноси се уставни закон.</s>
<s>Уставни закон доноси Народна скупштина двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.</s>
<s>Уставни закон за спровођење промене Устава проглашава Народна скупштина.</s>
<s>Уставни закон ступа на снагу истовремено с променом Устава.</s>
<s>-{VIII}- ОДНОС ПРЕМА УСТАВУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ</s>
<s>Права и дужности које Република Србија, која је у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, има по овом Уставу, а који се према савезном уставу остварују у федерацији, оствариваће се у складу са савезним уставом.</s>
<s>Кад се актима органа федерације или актима органа друге републике, противно правима и дужностима које она има по Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, нарушава равноправност Републике Србије или се на други начин угрожавају њени интереси, а при томе није обезбеђена компензација, републички органи доносе акте ради заштите интереса Републике Србије.</s>
<s>-{IX}- ЗАВРШНА ОДРЕДБА</s>
<s>Овај устав ступа на снагу даном проглашења.</s>
<s>Извори</s>
<s>Устав Републике Србије („Службени гласник Републике Србије“, број 1/1990)</s>
<s>Устави Србије</s>
|
7764 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82%20%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BE | Успут записано | <s>И тај бучни народ, свечано обучен и
добро расположен,... некако чудно и
скоро невјероватно изгледа са својом
бодрошћу и весељем, исконском снагом,
пјесмом и смијехом - ту, гдје су хујале,
једна за другом, офанзиве, и све било
гроб до гроба.</s><s>Сад су све то весељаци
шалџије и пјесмари...</s>
<s>(Михаило Лалић : Успут записано,
Београд, 1952., страна 96)</s>
|
7767 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%20%D1%83%20%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86%D1%83 | Злочини у Грачацу | <s>Саопштење БР. 22.</s><s>Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача</s>
<s>Дана 14. априла 1941. ушла је италијанска војска у Грачац.</s><s>Под заштитом италијанске војске долазе и усташе, те успостављају усташки стан.</s><s>Усташки стан у Грачацу састојао се од гимназијалаца из Госпића и сеоских младића из Перушића (сви између 17 до 22 године) укупно њих око 18. те Грачачких кољача Дошена, Измаиловића, Анте Павичића, а из Госпића двојице браће Бален и Наглића, све под водством "повереника" Габеле Шикића млађег.</s>
<s>Крајем маја 1941. на очиглед италијанске команде места у Грачацу усташе су по Грачацу и ближој околици похапсили око 80 најистакнутијих наших грађана, међу њима српско православног проту Мандића, лекара др. Вељка Торбицу, опшинског благајника Проку Лалића, официјала котарског суда Стеву Гачешу и друге.</s>
<s>Ухапшене су одвели у усташки стан и мучили их свакојако.</s><s>Проти Мандићу старцу од преко 60 година чупали су и палили браду и косу, резали лице са ножићима за бријање, те му изломили удове испребијали га тако, да су га касније у камион морали унијети у шаторском крилу, јер је био тако изломљен, да га се на рукама није могло носити.</s><s>Након тога су га зверски убили.</s><s>Врисак и запомагање жртава чуо се из усташког стана особито ноћу.</s><s>Не могу спавати од јаука мучених.</s><s>Но италијанска окупациона војна власт ништа није предузела да се ово дивљање усташа заустави.</s>
<s>Овако измучене ухапшенике одвезли су усташе камионима на очиглед италијанских официра.</s><s>Ове ухапшенике усташе одвозе до Метка, до т.зв.</s><s>Плантажа и ту су их опет мучили.</s><s>Лекару др. Торбици исекли су кожу на прсима и под њу гурали сол, огулили му кожу с главе (скалпирали га) и коначно му живом извадили срце.</s><s>Након тих мучења убијају те људе, а неке још живе бацају у бездан.</s><s>Италијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта више Италијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта ви-ше италијанска војска под претњом смртне казне одузима становништву оружје, а онда у јулу 1941. год. напушта Грачац и голоруки народ предаје усташама.</s><s>Усташки стан сели се у кућу убијеног проте Мандића.</s><s>Подрум те куће постаје мучилиште за Србе, мушкарце и жене, нејаку дјецу и старце, из Грачаца и околице.</s><s>Живима копају очи, режу уши, носове и језике, кидају ремење са леђију, пребијају удове, све их пале.</s><s>Врше силовања и над дјевојчицама од 12 год. и на старицама од 60 и 70 год.</s><s>Тако је 17 усташа силовало 60 годишњу старицу Даринку Угрица из Грачаца, а затим су је живу резали и коначно убили.</s>
<s>Љешине, а неке још и живе, из усташког стана возио је на колима Анте Тиљак из Тиљковог гаја крај Грачаца, па их онда бацају у бездане у грачачким барама, од којих бездана најпознатији је Тучић.</s><s>Неке су закопали, ни пуни педаљ испод земље, у врту куће, гдје се налазио усташки стан.</s><s>Рачуна се, да су усташе тако, у самом усташком стану, побили око 400 особа.</s><s>Истовремено усташе из Грачачког усташког стана обилазе околна српска села и заселке, пљачкају, пале и убијају све, мушко и женске, старо и младо, што није успјело на вријеме побјећи у шуму.</s>
<s>У селу Штикади, пошто су из тог села побрали и након мучења, побили све мушкарце, који нису успјели побјећи, једног су дана поbrали жене и дјецу, њих око 100, одвели их на баре, крај самог села, те их присилили да сами себи копају гроб.</s><s>Затим су их све побили крамповима, лопатама и колцима, те их побацали у те јаме.</s><s>Само из тог села побијено је тада око 400 особа.</s><s>Талијанска војска налази се посвуда наоколо осигурава и потстрекава, те мирно посматра све ово дивљаштво.</s>
<s>Ово усташко дивљање трајало је до 27. јула 1941. кад су Грачац напале прве партизанске групе.</s><s>Усташе су тада сви побјегли.</s>
<s>Претсједник у.з.
Ст.</s><s>Цаница Опачић
пуковник у.р.</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
7768 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%20%D1%83%20%D0%94%D1%83%D0%B2%D0%BD%D1%83 | Злочини у Дувну | <s></s>
<s>Масакри над којима ће се згражавати човечанство</s>
<s>Јула 1942. године у Крајини »крвавој хаљини«, како се већ била прочула по стравичним масакрима, над којима ће се човјечанство згражавати, дешавале су се страшне ствари.</s><s>Ево једног записа очевица тих страхова, из »Дневника« Владимира Дедијера:</s>
<s>»Ишао сам обичним, сеоским путем (село Урија, негдје код Дувна — прим. прир.) обичног љетног јутра, нешто ведријег због кишице, која је преко ноћи росила.</s><s>Било ми је тешко и хтио сам да заплачем, јер ми из памети нијесу излазили дивни другови, који су изгинули у јучерашњим окршајима с усташама, ту, негдје, преда мном, на бујним њивама и ливадама.</s><s>Али оно што сам видио тога јутра, а о чему сам толико пута читао, слушао, и што сам вјеровао — тако ме је запањило својим ужасом, да је збрисало сваки бол за милим друговима... да, ипак је све то изгледало друкчије него кад се чита...</s>
<s>Најприје сам крај пута, под широком крошњом огромне крушке, наишао на два сељака.</s><s>Лежали су на трави, у хладу, у онаквом истом хладу у каквом се одмарају косачи.</s><s>Убијени су у потиљак, куршуми су изашли испод десног уха и отворили огромне ране, тако велике да је кроз њих исцурио мозак, ту, на ледину.</s><s>Ту је убијено још шест сељака.</s><s>Трагови крви, црни, масни на трави влажној од росе, мучни биљег посљедњег даха шест тежачких живота.</s><s>Али тих шест сељака склонио је неко од оно мало преживјелих.</s>
<s>Даље, с обје стране живице од љесковог прућа и папрати, на сред пута, не сјећам се већ тачно броја, десет, дванаест лешева.</s>
<s>Чини ми се само два средњовјечна човјека, остало — жене, дјеца, дјевојке, дјечаци.</s><s>На три-четири корака од ове гомиле, колијевка празна — без пелена, без дјетета, са сламом увоштаном дјечјом мокраћом, а дијете је лежало у гомили лешева, главе здробљене, без тјемена, без капи крви у празној лобањи.</s><s>Мозак — да ли тог дјетета? — управо мало густе, бијеле каше, лежало је поред његове главе, помијешано с комадићима меса.</s>
<s>Чиме је убијено ово дијете?</s><s>Можда куршумом, можда кундаком, можда камом, а можда је и клинцима потковане усташке чизме била довољно мека дјечја главица.</s><s>Лежало је лица окренутог небу, ручица скупљених уза се, грудни кош био је здробљен и испод прљаве кошуљице, врло мало крваве, вирио је трбушчић...</s>
<s>И остали лешеви били су унакажени.</s><s>Лице једног десетогодишњака било је изранављено по челу и јагодицама убодима ножа.</s><s>Неки дјечак, исто тако празне лобање, лежао је згрчен око жбуна крај пута, прикупљених босих ногу и танких, мршавих руку.</s><s>Да није био тако унакажен, рекло би се да спава у хладу...</s>
<s>Кренуо сам даље.</s><s>На раскршћу, на помолу према граду, двадесет и пет до тридесет лешева.</s><s>Гомила људских, женских лешева, дјечјих тјелашаца, удова, глава.</s><s>Мрка женска витица, преплетена при врху црвеном траком, измијешала се с тужно објешеним брковима старијег човјека...</s><s>Међу њима бјеху и двије мајке с дојенчадима.</s><s>Ако се раније није могло препознати ко су мајке оне дјеце, овдје се то видјело.</s><s>Једна од њих, млада, црномањаста, држала је у наручје своје дијете, и како је ничице пала, скоро га је притисла својим тијелом, као да је хтјела да га заштити.</s><s>Дијете се ухватило рукама за мајчине груди.</s><s>Друга је лежала на леђима, покрај ње, згрчено, дијете, испуштено, зарозане кошуљице уз груди...</s>
<s>Повратио сам се и срео два сељака.</s><s>Педесетогодишњак без капе, показује крваву отеклину на десној вилици.</s><s>Прича: Склонили смо се од пуцњаве у кућу.</s><s>Покупише нас.</s><s>Све, и дјецу.</s><s>Питају, јесу ли били партизани.</s><s>Ми им потврђујемо.</s><s>А што их нијесте побили? — Одакле у Србина пушка? — велим ја.</s><s>Почеше ме тући, те ја преко врзине.</s><s>Пуцаше, али, ето, остадох.</s><s>А жена и двоје дјеце, не знам...«</s>
<s>Други сељак у шубари, просијед, говори: »Ми се склонили од пуцњаве у магазу.</s><s>Двије фамилије.</s><s>Он убаци бомбу, и прије но што пуче, ја низ њиву.</s><s>Бацио је још једну, а послије пушком.</s><s>Два сина и снаха — не знам гдје су.</s><s>Убише моју стару...«</s>
<s>Мала магаза, камених зидова.</s><s>Креч и крв, крв високо на зиду, а тамо у полутами — гомила искиданих тијела, изломљених удова, руке танке а ране тако велике, веће од ширине руке...</s><s>Тако свуда од куће до куће — све побијено, уништено, опљачкано...</s>
<s>Живих нема да сахране мртве!«</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
7769 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8%20%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%20%22%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%22%201941.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Усташки логор "Даница" 1941. године | <s></s>
<s>(Из необјављеног рукописа преживелог логораша из "Данице", проте Димитрија Јоке)</s>
<s>- У селу Дрње код Копривнице, основан је логор, и зграде напуштене фабрике "Даница" биће употребљене у логорске сврхе.</s><s>Из наше зграде, 600 затвореника одмах је отпремљено тамо.</s><s>Нас је сада овде било непуних 400 људи.</s><s>Говорило се да ћемо и ми за њима... тако је и било са нашом собом.</s>
<s>На железничкој станици било је доста путника, али одједном се око нас нагомила силни народ, непријатељски према нама расположен, и сви се устремише на нас.</s><s>Бију нас каменицама, покидаше плот, па нас оним летвама сабише у један ћошак, пљују, вичу, песниче, хоће да нас линчују...</s><s>Золић (натпоручник спроводник) је морао да пуца поврх те разјарене масе разног узраста.</s><s>Једва је успео да нас утрпа у један теретни вагон, који су одмах железничари запломбирали...</s><s>Сав вагон био је исписан и исцртан: "Роба за клање", "Опасни четници", "Крвници хрватског народа", "Бандити, крвопије", "Побијте скотове!" итд.</s><s>Те етикете писали су још у Бјеловару...</s>
<s>Стигли смо у саму зору.</s><s>Изван станице су нас истоварили и преко њива упутисмо се у Копривницу...</s><s>Од Копривнице до села Дрње, где је формиран логор "Даница", има преко 3 километра.</s>
<s>У логор смо просто утрчали под батинама од стране пратиоца.</s><s>Када смо ушли - били смо пописани: име, презиме, година рођења, занимање и место становања.</s><s>Ваљда у оскудици писаћег папира, били смо пописани на два омота савског дувана, са оне унутарње стране.</s><s>На сваки омот по 21 име са другим подацима.</s><s>Сваки је био добро померен од двојице "жутих" усташа, који су стајали до писара.</s><s>Земљорадник је морао да покаже длане.</s><s>За то занимање, као уосталом и за карактер човека, руке су најбоља легитимација.</s><s>Рекли смо сви да смо сељаци.</s><s>Свима су гледали дланове.</s><s>Срећом сам пре хапшења изриљао сву моју башту па су ми руке биле пуне жуљева.</s><s>Када сам рекао да сам сељак, један од усташа завртео је главом и мало детаљније погледао у моје дланове, онда је поверовао и тако сам, на моју срећу, уписан као сељак.</s><s>Сви осим сељака били су "господа" (тако су их звали), а према њима је био сасвим други режим; сваки дан два пута су их тукли и, чим се покаже прилика за стрељање, одводе их стрељају појединачно, ноћу, или их прве гурају у транспорт за стрељање.</s><s>Нестајало их је тако, и никад се нису вратили.</s>
<s>После пописа ушли смо међу бараке и одједном се пред нама створише неке усташке главешине, а међу њима тројица "жутих" (то су усташе емигранти, који свуда воде главну реч).</s><s>Један ће кад нас спази:</s>
<s>- Основали смо логор, дај да га крвљу одмах прекрстимо, - те нареди нашим пратиоцима да нас поредају уза зид зграде, која је била врло дугачка.</s><s>Стајао сам на самом ћошку те зградетине и мој заштитник из наше пратње дограби ме за руку и увуче иза ћошка, а онда повуче на простор где су, до саме латрине, клечали људи изнакажени и крвави од батина.</s><s>Било их је више од стотину и сви су изгледали јадни и понижени.</s><s>Њих су малопре претукли ови исти "жути" усташе и, када су хтели да их побију, заштитио их је Павел Гажи, командант логора.</s><s>Тако исто је заштитио и моје сапатнике, због Славка Ратковића, са којим је друговао, није дао ни да их туку.</s><s>Тако смо се нашли помешани са онима који су клечали над латрином.</s><s>Дуго се Павел Гажи борио са "жутима", јер су они заиста хтели да се врате и ликвидирају једне и друге.</s>
<s>- Зар сте логор основали за мртве или живе? - питао их је.</s>
<s>- За живе, рекли су, што их је мало поколебало, али, одлазећи, изјавили су да ће се можда некада навратити.</s><s>Увели су нас у најлепшу бараку код малог улаза, управо, то је једна стамбена зграда на овоме крају, а све остале служиле су као оставе за материјал, прерађену робу и ко зна што још.</s><s>Осим оних које су биле у рушевном стању, било је на овоме крају шеснаест зграда, а удругом делу, с оне стране водоводне куле, било је још и више зграда, које су служиле усташама као војничке собе, канцеларије и др. Тамо су постојали огромни магацини, међу које је улазио воз да одвезе робу, а сада из тих магацина одвозе људе и они обично сада служе за преноћишта онима који се одмах отпремају даље, неки транспорт, тако су рекли, за Лоњско Поље, али, вероватније да је то све ишло у Јасеновац, а неки су заиста отишли у Госпић, (на Јадовно), или незнано куда.</s><s>Били смо сведоци честих одабирања, прозивки по ноћи и одвођења мањих и већих група у један од тих магацина, у који може да стане и хиљаду људи, и из њега су обично товарили затворенике у теретне вагоне и одвозили на ликвидацију.</s>
<s>По инстинкту осећали смо сваки пут када ће неки транспорт да се формира; друкчија је атмосфера, посебан режим у логору.</s>
<s>У нашој згради, у приземљу, били су Бјеловарчани, да набројим неколицину: Никола Бан, катихета; Ђорђе Милојевић, свештеник из Нових Пављана; Јово Бакиш, професор; Милан Бакић-Баја и брат му Аца Бакић; судија Вукобратовић; Митар Томић, трговац; лугар Добричић итд., ко све да их поброји поименце.</s>
<s>Они су пре нас били затворени у Старој војној болници, а прави су, као логораши, у овоме логору.</s><s>За њима су дотерани сељаци и околине Грубишног Поља.</s><s>Када смо ми стигли, број логораша у "Даници" већ је одавно премашио цифру од хиљаду људи.</s>
<s>Сада смо са Бјеловарчанима у истој згради, која је по изгледу најлепша, то је уствари и била станбена зграда.</s><s>Лежишта су пуна вашки, бува и стеница.</s><s>Оно мало струшене сламе на којој лежимо, разиђе се по бетону, онда ова гамад почне да "ради.</s><s>По читаву ноћ се вртимо, чешемо, премештамо, али - беспомоћно.</s><s>Дању се гамад скрије или по нашем вешу, или у прашину од сламе у којој лежимо, више без сна.</s><s>Временом огугламо, свеједно нам је, гризу ли, сишу ли крв - ништа не осећамо.</s><s>Понеко постане имун, једноставно, неће их нека од ових досадних животињица, којих има свуда, само миле, миле...</s><s>Ујутро гледаш нечија леђа, сва ишарана траговима стеница, слично влажној њиви када их прошарају трактори обесних или пијаних тракториста.</s><s>Једно јутро скуписмо се око две вашке потпуно беле, а свака је на леђима имала црвени крст.</s><s>Биле су крупне, изузетно велике, па је неко приметио, да би свака могла да понесе на леђима по десетодинарку...</s><s>Буве, гледали смо, могле су да скоче невероватно далеко и тако брзо и вешто да заварају траг.</s><s>Ти наши мали крвници јуришали су на нас само ноћу, уједали нас, будили, нервирали, а ми их ловили и међу прстима гњечили, убијали...</s><s>Но, није све зло било у овим крвожедним животињицама, зло је долазило и дању и ноћу од стражара из логора, од усташа из усташког стана у логору.</s><s>Ми смо били изван закона, а они пуни мржње, жеље да се освете просто видиш - мирише му крв, пио би је, као хијена.</s><s>Са свих страна вреба смрт.</s><s>Чекаш је, не знаш откуда ће доћи, када ће доћи и каква ће бити.</s><s>Ове животиње у људском облику кују и планове како пре смрти да намуче и срце и мозак, да психички човека припреме, обезвоље, униште, па да тако намучен, сам затражи смрт, сам пожели да га убију.</s><s>Логор је зато ваљда и створен, да се крвници и мучитељи оваквим језуитизмом "откупљују": човек је лепо молио да га убијем!" Можда и тиме ови монструми умирују неку своју савест.</s>
<s>На крају: има ли савести ко убија људски живот?</s>
<s>О, како је те године било лепо расцветало пролеће.</s><s>Завиди човек цвету, листу, завиди лептиру, мраву и гуштеру... све је у бољем положају, а логораш, црни логораш...?</s>
<s>Млади смо, просечно ту око 30 година, хтели бисмо да живимо, да стварамо, да смо међу својима.</s><s>Неко спомиње родитеље, неко жену, неко децу, неко браћу и сестре: уздише се, а сећања су са сузама.</s><s>Све животне радости сведене су овде на огромну жалост, на тугу, које полагано сише из нас чак и саму вољу да живимо, сваки елан, и тако ставља на пробу наше стрпљење: хтели бисмо да живимо а не дају нам...</s>
<s>Нечије лудости, искривљене идеје никле у болесноме мозгу, профит као мржња, организовали су и наоружали људе против људи: да се кољу, да се убијају, да се пале и овако, натенане, уништавају, а да ни сами не могу дати одговор: зашто?</s><s>Слика убијања стално нас прати, убијање гледамо, о њему причамо, догађаје препричавамо сваки из свога места.</s>
<s>Неки Деспинић из Клокочевца код Бјеловара прича нам о стрељању Срба у Гудовцу:</s>
<s>Било је ту око две стотине људи из села: Гудовца, Пргомеља, Рајића, Клокочевца, Станичића, Болча, Великог Коренова, Бостона и др. Дотерали су нас усташе из ових села, а највише их је било из Гудовца, са засеока Рашћа, где су насељени сами Загорци.</s><s>Коловођа је био неки Мартин Вусић са Рашћа.</s><s>Људе су дизали са посла, из поља, па чак и неке старије и болесне истерали су из кревета.</s>
<s>- Заповед је стигла: да сви Срби иду "на преслушање", тако су свакоме рекли.</s><s>Дуго смо чекали у општинском дворишту у Гудовцу, али "преслушања" није ни било, него су нас повели према Пргомељу и зауставили на једној ливади.</s><s>Мало подаље тече речица Плавница.</s><s>Имали смо ту шта да видимо: реке су биле ископане, знали смо шта нас чека.</s><s>Опколили су нас и притерали рововима.</s><s>Било је ту и деце, дечака испод 15 година.</s><s>Људи су се ускомешали.</s><s>Када је почело стрељање - први је побегао један Босанац, слуга, из Рајића, и за њим Милан Јарић, лугар из Великог Коренова, сваки на своју страну, према реци, а ја сам лакше рањен пао и преко мене падала су мртва телеса.</s><s>Пуцали су за овом двојицом и трчали низводно, мислећи, што је логично, да ће они да беже низ воду.</s><s>Али, они су побацали зимске капуте да их носи вода, а сами су узводно бежали до шуме, и онда је било лако.</s><s>Помогло им је и то што су ови пуцали у њихове капуте, па се ту забавили, да они даље одмакну.</s><s>Када се пуцњава смирила, чуо сам где рекоше: "Она нам двојица побегоше".</s><s>Кад су донели креч да нас поспу, а после затрпају земљом, чуо сам једног тешко рањеног гимназијалца, који је био близу мене, где моли свога колегу-усташу, да га не закопавају живога, него да га пре убију, нашто је овај потегао пиштољ и убио га.</s>
<s>Било је негде пред мрак, још нас нису дошли затрпавати.</s><s>Видео сам одједном над реком Немца, извукли су овога гимназијалца, био је то дечак од око 14-15 година, и опет су га вратили.</s><s>Са Немцима била је Марта Омчикус из Бјеловара, као тумач.</s><s>Познао сам је и позвао упомоћ.</s><s>Рекла је нешто Немцима.</s><s>Усташе, који су ту били, склонили су мртве са мене и извукли ме на траву, која је била сва црвена од крви.</s><s>Комад лобање са мозгом био је тик до моје рањене ноге.</s><s>Усташа је ногом шутнуо у раку.</s><s>Немци су ме пребацили у бјеловарску болницу.</s><s>Водили су о мени рачуна, јер, када сам оздравио, допремили су ме овде.</s><s>Све оне, (усташе), који су Србе стрељали, похапсили су Немци, али, већ сутрадан пустили су их кућама.</s><s>"Врана врани очи не копа!" И данас су сва та села у црно завијена.</s><s>Та екипа усташа ишла би и даље да стреља и по другим селима, али им Немци забранише.</s><s>Био је рат.</s><s>И они, који су стрељали, тиме оправдавају своју прљаву савест, да у рату и као цивили могли да убијају.</s>
<s>Нисмо још навикли на овај логорски живот.</s><s>Склупчавамо се на лежиштима, збијени као сардине, а по дану лешкаримо, скривамо се, да смо "даље од очију" стражарима и шпијунима, који се намножише, свуда их има, осећамо их али не знамо који су.</s><s>До нас у другој соби, као и на тавану, има доста Бјеловарчана, који су "мање криви".</s><s>На тавану су сељаци из околине Бјеловара.</s><s>До наше зграде налазе се три бараке у које су смештени сељаци из околине Грубишног поља.</s><s>Има их нешто преко шест стотина.</s><s>Ишли су сваки дан на рад формирани по групама.</s><s>Као и наша група, и они су затрпавали противтенковске ровове, које су пре пар година копали резервисти југословенске војске.</s><s>До њихових барака су Срби железничари, а до њих Јевреји у две ниске бараке, уз кухињу, која је накнадно формирана.</s><s>Десно, у огромној кућерини, налазе се људи дотерани махом из Словеније, има их из Осијека, Борова, Вуковара, па чак и из Срема, Митровице и Руме.</s><s>На средини читавог круга барака и кућа налази се узвишени водоводни торањ са базеном на врху у који се пумпа вода за водовод.</s><s>У равници са торњем идући, према њивама, налази се дугачка барака пуна Босанаца, Банијаца, Кордунаша и Загрепчана.</s><s>Затим, на истој страни, у истој равници, две исто таког дугачке бараке, где су измештени људи, али обично они који су класифицирани као "господа".</s><s>Два велика магацина до којих долази пруга испуњени су Босанцима из Тузле, Олова и Сарајева.</s><s>Испред самог водовода, код средње главне капије, била је барака бр.</s><s>ИХ, коју су звали "Барака смрти".</s><s>Док је ту радила фабрика, то је била коњушница.</s><s>Над шталама био је сењак, у који су згурали стотину затвореника, а у бившим шталама вршено је батинање.</s><s>Из ове бараке попуњавали су транспорте за стрељање, али су посебно ноћу изводили на стрељања, а увече и ујутро тукли.</s><s>Прозову, питају за занимање и онда - удри!</s><s>Зграда је са дворишне стране била ограђена по ширини дворишта, уз пут дрвеном оградом, а по дужини дворишта стајао је зид срушене бараке и тај део дворишта био је обрастао у коров.</s><s>Испод те бараке био је висок зид и, тамо где је стајао са зидом срушене бараке, из њега је изникла једна разграната зова, те у њему начинила рупу тако велику да се може човек провући.</s><s>Иза тога зида били су смештени железничари и унутарњи њихов стражар "бараке смрти" њеним двориштем до излаза код главне капије, где се обично задржавао у разговору са стражарем на капији.</s>
<s>Железничари и мајстори, по усташком разврстању, били су нешто између господе и сељака.</s><s>Ја ту бараку посебно описујем, јер сам већи део логоровања у њој провео.</s><s>Од главне капије лево водила је путања до канцеларија и просторија где су биле усташке просторије, управа логора, и тако је та барака била увек на удару.</s>
<s>У прву бараку, где смо по доласку смештени, у њу се ишло уз басамаке, које су биле врло стрме и истрошене, тако да је сваки корак правио велику буку и нико није могао да сиђе а да га стражари не чују.</s><s>Стражари нису волели да се мешамо са људима из других барака, што је разумљиво, јер у логорима договор је за њих врло опасан, може да дође до побуне.</s>
<s>Били смо врло гладни.</s><s>Неколико дана ништа не добијамо, нема кухиње, није формирана.</s><s>О нама нико не води бригу.</s><s>Када су основали кухињу, док има намирница она ради, а кад нестане намирница не кува се.</s><s>Једном смо били шест дана без кувања.</s><s>Сељаци из Грубишног Поља добијали су пакете, па смо од њих понекада добили хлеба.</s><s>Тешко се преживело то време гладовања.</s><s>Неки су чупали траву и јели.</s><s>После су тај простор, где је расла детелина, дали да се прериља.</s><s>Мислили смо: помориће нас глађу.</s><s>Једноставно, кад усташе не иду да пљачкају српска села, нема јела, не ради кухиња.</s><s>По логици усташа - српска села треба да нас хране...</s>
<s>Били смо свесни да треба бежати од сваке пропаганде, бар то је закон логора: причај само са оним у кога имаш вере, са испробаним пријатељем...</s>
<s>Више се ту код нас не зна ко за кога пропагира.</s><s>Овде су први затвореници били под оптужбом да су четници, и већ је преко хиљаду отерано и побијено.</s><s>Сада догоне и четнике и комунисте.</s><s>За стрељање се не прави разлика, изгледа битно је да си Србин, Јеврејин или Циганин, без обзира на политичко определење.</s><s>Усташе су генералисали у погледу политичког определења, за њих су: сви Хрвати - фашисти, сви Срби - четници, а сви Јевреји - комунисти.</s><s>После су ту вршили неке исправке у погледу Срба - одједном су и они комунисти.</s>
<s>У овоме логору, могло би се рећи да је 90% Срба било оптужено да припадају четничкој организацији, а уистину, један незнатан постотак био је оних, који су припадали тој организацији, чак ни 5%, а други су били скоро аполитички расположени, неутрални, док би се тај постотак могао доста повећати за Србе националисте, без неког специјалног политичког определења, као што су били комунисти, којих је било мање али су били организованији.</s><s>Без обзира на опредељење, први транспорти за стрељање отерани су под четничком фирмом, иако је међу њима било и комуниста, и то виђених, као што су браћа Бркићи из Бјеловара.</s><s>Сви су они били "четници", док Немачка није заратила са Русијом; онда смо били: "четничко-комунистичка банда".</s><s>Тај назив остао је и даље и исти је третман био према свима.</s><s>У Источној Босни усташе су ратовали са четницима, а у Банији, западној Босни и Кордуну са комунистима (партизанима), па је првенствено за њих тај назив био адекватан.</s><s>За њих је то била нека спрега.</s><s>Говорили су како Срби кољу Хрвате и Муслимане, али ће они очистити Хрватску од тога "корова" и Хрватска ће бити "чиста", без икакве примесе и страног наноса.</s><s>Исте епитете и претеће пароле давали су свуда српском народу, и онда - није то било произвољно и по неким локалитетима, него је то био званични курс против кога нико није протествовао, ни осуђивао га.</s>
<s>У задњи час сам стигао.</s><s>Још је било 10 минута до поласка нашег, избегличког транспорта, а у транспорт (осталих логораша) са "Данице", по возном реду, треба одмах иза тога да крене...</s><s>Прати нас градска полиција у врло лепим, плавим униформама!</s><s>Наша композиција ишла је напред, а за нама дугачак теретњак са око 30 вагона, који су били натоварени Србима, Јеврејима и Циганима.</s><s>Ту је Срба око 90%.</s><s>И сам сам био под редним бројем 3.200, као последњи, па зато могу да тврдим, да је толико људи у томе транспорту.</s>
<s>У разговору са нашом пратњом дознали смо да их гоне у село Јадовно (Брушане), на Велебиту.</s><s>Најпре ће сићи у Госпићу, а онда ће их гонити у Брушане (Јадовно) "на рад".</s><s>Ту је био подигнут усташки устанак, који је у крви угушен пред слом Југославије.</s><s>На гробовима погинулих усташа - сви до једнога биће побијени, то му дође као права освета.</s>
<s>- Ко ће толиким људима да ископа гробнице, неко логички закључује, а стражар лаконски одговара:</s>
<s>- Сам Бог је ту ископао раке.</s><s>Пуна је Лика шкрапа и вртача, има их дубоких и преко три стотине метара; ето им гробова на све стране.</s>
<s>- Ипак је то љага за читав народ - закључујем ја "дебату" јер смо ионако стигли на станицу РК, пред Загребом.</s><s>Пребачени смо (ми из избегличког транспорта) на споредни колосек, а транспорт за Лику таман је стао до нас.</s><s>Изишао сам на ходник не били кога видео кроз мале решетке теретних вагона.</s><s>Чуло се жаморење у вагонима и вика усташа, који су били у кућицама за кочничаре.</s><s>Видео сам кроз решетке много преплашених очију и збијених глава.</s><s>Хтели су да сазнају за своју судбину.</s><s>Били су баш до мене Јевреји.</s>
<s>- Идете сигурно на стрељање!</s><s>Спасавајте се!</s><s>Идете на стрељање!</s><s>Стрељаће вас на Велебиту!</s><s>Спасавајте се, стрељаће вас на Велебиту!</s>
<s>Сваки је вагон чуо моју тужну поруку, али, људи су били немоћни.</s><s>Прстима нису могли да раскопају вагоне и да се ослободе.</s>
<s>У Госпићу, када су сишли са воза, чекао их је врло дугачак ланац.</s><s>За ланац су жицом везали два и два, те их отерали у Јадовно где су их ликвидирали над провалијом дубоком преко 200 метара, а кроз њено дно протиче река понорница у море код Св. Јурија ближе Сења.</s><s>Морнари су после налазили у мору доста костура везаних жицом, који су се ваљда откачили од ланца, па их река донела у море.</s><s>Први део те колоне привезане за ланац побили су, па су ови оне друге, живе, повукли у ту страшну, дубоку гробницу.</s><s>Да ли је шта страшније људски мозак могао да измисли - од Јадовна?</s>
<s>(Објављено у књизи епископа Атанасија Јевтића, "ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА")</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
7770 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%20%D1%83%20%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%83%20%22%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%22%20%D0%BA%D0%BE%D0%B4%20%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5 | Свештеници у логору "Даница" код Копривнице | <s></s>
<s>(Из биљежнице једног преживјелог свештеника-логораша)</s>
<s>Пред рат напуштена творница "Даница", постала је године 1941. - логор "Даница".</s><s>Као авет у подравској равници са својим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до којих су стизали вагони, чија је утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима - равно на стратиште.</s><s>"Даница", насмијана дјевојка како је била раније приказана на кутијама од крема за ципеле, није више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада је крваво усташко знамење - слово "У" - замијенило овај дражесни осмијак и цери се као авет из сваког кута овог здања - логораши га виде и тамо гдје није, из земље ниче, ноћ га рађа и пада са звијездама.</s>
<s>Страшно "рогато" слово, међу задњима у азбуци, узели су као символ задњи људи у овоземаљском роду.</s>
<s>Пуцају леђа... раде кундаци, врисак и сузе.</s>
<s>Пет хиљада, а можда и више, људи донијело је овде своје судбине, пронијело своје патње и костуре, који су најзад покошени рафалима мржње негде у плачној долини Лике.</s>
<s>Три претходна затвора за мене су била три факултета.</s><s>Ушао сам до ситница у начела по којима се ствара једна "држава" на сузама и крви невиних, изван закона стављених Срба.</s><s>Читам сакривене карте: знам приближно када ће да туку, одводе.</s><s>Доручак и вечера обично су батине.</s><s>Често се прозива ноћу и одводи у ноћ и смрт.</s><s>До прозива чекања су страшна.</s><s>Страх улази у крв и кости, скамени срце и охлади тијело.</s><s>Људи претстављају само сјене, изгубљени погледи отсјечене ноге.</s><s>Страх утањи човјека, смањује му тежину.</s><s>Кад претученог убацују у бараку, пад му је млитав; само се сложи уз тупи пад.</s><s>Не боле га ударци већ свијест о томе да је недужан.</s><s>Сви носимо жиг кривице.</s><s>"Најкривљи" су свештеници и за стратиште први на реду; по усташким начелима за њих нема никаквог оправдања: крив си просто зато што си свештеник.</s>
<s>На земљи пред бараком бр.</s><s>Х лежи прото Адам Марин.</s><s>Згрчен у болу претучен до изнемоглости, хтео би да се подигне али нема зато моћи.</s><s>Забо прсте у пијесак, једном се ногом одупире, али опет немоћан пада.</s><s>Крајњим напором диже мало главу: "Убите ме пси крвави" - патнички довикну усташама, а глас му се изгуби у пијеску у који зари главу.</s><s>"Убите ме, зашто ме више мучите" - шаптао је потмулим ропцем у врућем пијеску.</s><s>Његов пјешчани пољубац усташе нису могле да чују.</s><s>Такав је убачен у вагон за транспорт.</s>
<s>Већ неколико дана осјећам страшан предосјећај зла.</s><s>Усташе су ужурбани као муве пред кишу: уједају ријечима и погледима.</s><s>Зле слутње подгризају мисао.</s><s>Ноћ је као у рогу. лежимо на мало срушене сламе.</s><s>Буве, уши и стјенице имају своје путеве.</s><s>Ноћу су те животињице неуморне.</s><s>Боле руке од сталне одбране.</s><s>Ни сто руку не би било доста.</s>
<s>"Сви доље" - загрми наређење стражара испред бараке.</s><s>Тај глас боде и пара срца као усијани мач.</s><s>Као сјене на прстима улазимо у мрак, тихи, и по команди сједамо.</s><s>Сједимо и чекамо глас из таме, - глас човјека или пушке.</s><s>Зелено батеријско свјетло сјече помрачину. настаје прозив по списку.</s><s>Двије стотине и двадесет људи одлази у ноћ, пуни језе и страха.</s><s>Под цокулама шкрипи пијесак и одјекује у срцима логораша.</s>
<s>Међу првима прозивани су прото Никола Бан и свештеник Ђорђе Милојевић и унесоше у ноћ свој страх и мисао о смрти.</s><s>Прото Никола заплива у ноћ као у воду, а Ђорђе, повијен као клас, приђе зеленом свјетлу, сломљен и скрхан од свјетла и - неизвјесности.</s>
<s>"Ово су они прави" - цери се глас из мрака, "ови брадати".</s>
<s>Прозивању никада краја, отегло се као ова досадна ноћ и равница под њом.</s><s>Да бар мјесец мало освјетли пут, лакши би био и овај пут у смрт.</s><s>Група најзад отабана у ноћ.</s>
<s>"Сви горе" - расцијепа глас стражара муклу тишину, ноћ и срца.</s>
<s>Олакшани помало мишљу сами се тјешимо: још ћемо да живимо... још, макар и мало.</s><s>Ношени том сакривеном мишљу, добивамо помало крила.</s><s>Мала су то лагана крила, која нас ипак носе, носе кораке наше...</s><s>Зашушта пљева на нашем лежају.</s><s>Мала, крвожедна гамад стаде да послује, а кроз ноћ се опет проломи: "Сви доље!</s><s>Жури стоко".</s>
<s>Већ сједимо.</s><s>Требају још, мислим.</s><s>Никада доста.</s>
<s>"Никола Докмановић, механичар" - једва се кроз ноћ довуче глас из даљине, па онда све јаче, по вези, пред сваком бараком, те дође ред и на нашег стражара: "Никола Докмановић, механичар", понови он.</s>
<s>"Ја" - одазва се мек, скоро дјечачки глас испред мене, и изгуби се у ноћ.</s>
<s>"Дајте још седамдесет лопата" - понови се глас по истој вези.</s><s>Зачу се звекет лопата, кораци и - шум у ушима.</s><s>Кад се све то утиша и ми полегосмо, зачуше се митраљески рафали помијешани са вриском, који су сјекли језиву тишину и крваво урањали у наша преплашена срца.</s><s>У соби је било мирно, само се могло чути како неко у близини гута пљувачку, да овлажи суво грло.</s><s>"Благо њима" - шапућем у себи, дробећи прстима једну стјеницу на упалој бочини, "и нас ово чека, прије или послије, свеједно".</s>
<s>Прошло је десет дана од ове језиве ноћи.</s><s>За то вријеме збило се доста промјена.</s><s>Мени је то већ трећа соба.</s><s>Одабирају нас; сваки час - класирају.</s><s>Сељаци полазе на рад.</s><s>Свако јутро блискају лопате у колони, која подиже прашину у правцу према Копривници.</s><s>Спочетка, ред је био овакав: најприје попови и "господа", а послије толиких класирања - сами сељаци.</s><s>Мјесец дана провео сам и ја у овој колони - сељака.</s><s>Режим је све строжи.</s><s>Лежим и мислим.</s><s>Никада не могу ни једно ни друго.</s><s>Сви путеви воде у смрт, бадава је све.</s><s>Али ипак, нада у спас, и у најтежим тренуцима, не исчезава потпуно.</s><s>Вараш се најстрашнијим предзнацима, на моменте долазиш до спознаје да су ти сви предзнаци лажни, али опет, праћакаш се у обмани, која је некако овдје и угодна и слатка.</s><s>Увијек се некако испријечи преда те нека правда која подиже поклеклу наду: толики људи, па недужни, еј, каква кривица пред историјом... нешто нам ипак говори: бићете спасени.</s><s>Лежим тако и маштам.</s><s>Знам, да и сви то чине, а циљ нам је свима заједнички: спасити се само одавде.</s><s>Ноћи се претварају у маштања и ишчекивања... сабласти се крећу њима.</s><s>Мртви устају, дозивљу, и ми их јасно видимо.</s><s>Ђорђе савијен као клас, преломио браду на прсима, уронио у мислима и иде право к мени.</s>
<s>"Мића - каже - баш тебе тражим".</s><s>Глас ме убоде у срце и занијемих.</s><s>Ђорђе Милојевић је мртав, знам, чуо сам и рафал, и врисак.</s>
<s>"Ти долазиш из мртвих, знам - то је обмана и сан" прозборих нечујно.</s><s>"Не жив сам, сви смо живи - прошапута широко кроз браду - пуцали су преко нас...</s><s>Него, имаш ли шта за јело?</s><s>Десет дана већ гладујемо.</s><s>Ништа - ни воде.</s><s>Уловио сам ево прилику... украо се... свеједно, одавде никуда, глава ће најзад отићи." Сјео је крај мене, а вилице су пуцале и залогаји гласно путовали.</s><s>Сутрадан су их помешали са нама и нашим невољама.</s><s>Сви су били необријани.</s><s>Испуцала уста знак су патњи.</s><s>Ђорђева брада некако се одуљила, а глава утонула у браду.</s><s>"Главу дајем, браде не дајем" - знао је често поновити рећи - "с главом нек иде и брада".</s><s>Обиљежен брадом, био је тако често мета кундацима.</s><s>Једном је сам бројао, било их је 70 - све на рачун браде.</s><s>И поред тога, није је бријао.</s>
<s>Најзад је силом обријан, и опремљен из логора првим транспортом.</s><s>Брада је остала у "Даници", а глава негде у Лици - у Јадовну под Велебитом.</s><s>Са њима је отпремљен протођакон Лазар Живадиновић, - тројица свештеника на три стотине људи.</s><s>На повратку, усташе су радосно трљали руке.</s>
<s>Са већом групом Босанаца, набрзо су стигли у логор: прота Божић, из Сарајева и прота Магарашевић из Тузле.</s><s>Један средовечан, ситан сељак из те групе имао је огромну рану на челу, да су му се једва назирале очи.</s><s>Студент Лукић из Олова, убијен је пред магазином и бачен у латрину.</s><s>Кад су га њихали над латрином висила је његова глава и плава коврџава коса.</s><s>А из уста липтила му крв.</s><s>Режим је пооштрен, а глад се увукла у наше собе.</s><s>На жици, крадимице, могло се купити нешто хране.</s><s>Али новаца нема.</s><s>У потрази за новцем већ смо исцијепали сву одјећу.</s><s>Прота Божић донио је нешто хране у логор.</s><s>Првих дана већ је све раздијелио сиротињи која је са њим дошла из Босне.</s><s>Да је од те сиротиње ко преживио, спомињао би доброг проту кроз сав живот.</s>
<s>"Прото гладан сам"...</s><s>"Ево ти брате, само се чувај", бринуо се прота за сваког човјека, чије рите од одела нису говориле да би и овакви сиромашни сељаци били неки политички кривци, како су били оптужени.</s>
<s>Прота Магарашевић, у плавој вести, сув и брижан - био је тежак болесник, али ко те је за то питао.</s><s>Са њим је, рекли су ми, дотјеран и један ђакон, који је одмах сутрадан по доласку у логор отпремљен првим транспортом - на стратиште.</s>
<s>Набрзо, кренуо је и други транспорт, којим су се од логора растали прота Божић и Магарашевић.</s>
<s>Једно јутро зацрнио улаз у логор од масе људи: Личани.</s><s>Пун их простор пред бараком број Х, у коју их трпају.</s><s>"Ајме, мајко моја", избија често глас из те масе.</s><s>Туку их, видим.</s><s>Један од њих сву групу надвисио.</s><s>Познајем га.</s><s>То је Стево Ћурчић из Огулина.</s><s>Скаче уз њега усташа, чупа му браду, а он се на махове сагиње и купи по земљи чуперке од браде.</s><s>Усташа једва дохваћа браду која поносно стоји на висини од два метра.</s><s>Пљуште ударци.</s><s>Уза зид забили људи главе, а одзад их туку.</s><s>"Нос мора да дира земљу" - командује усташа.</s><s>Нос је свакоме крвав, а погледи заривени у земљу.</s><s>Страшан призор.</s><s>Разврставају их по собама.</s><s>Све је већ пуно и мало се нађе још мјеста.</s><s>Једне су збили у неку колницу до наше бараке бр.</s><s>ИХ.</s><s>Та барака је коњушница и ми смо смјештени горе на сјенику.</s><s>Некада су ту становали дебели фабрички коњи, а сада су њени становници - гладни и изнурени логораши.</s><s>У колници Ћурчић је сагнут - не може да се усправи.</s><s>Гледа ме преплашеним погледом.</s><s>Очи су му искрвављене ударцима, а на мантији је откинут рукав и раме му вири преплануло од сунца.</s><s>У џепу чува дио ишчупане браде.</s><s>Владо Боснић, трговац из Огулина пада мртав, раскрвављене главе.</s><s>На њега се сваљује један жељезничар, отац шесторо дјеце.</s><s>Ја сам сакривен за зидом порушене бараке, док у камион бацају мртве.</s><s>Мрак полако пада и све се стишава.</s><s>Улазим у нашу собу тешка срца.</s><s>Ћурчић се код нас ту ноћ крије, али га одаје његов узраст.</s><s>Убрзо, дочекао је и он транспорт за Лику, заједно са осталом својом браћом, а та ноћ проведена код нас остала ми је у дубоком сјећању.</s>
<s>Прича Стево о својим патњама: "Лежим тако у затвору на приткама, издуљен, каквог ме је Бог дао.</s><s>Опази ме један италијански војник, разрогачио очи и зове своје другове.</s><s>Хоће да ме сликају.</s><s>Хтио бих да припалим цигарету.</s><s>Подигох се и пођох према њима да тражим ватре, али они у тај час један преко другог главачке побјегоше са врата затвора.</s><s>Дуго се чуо кроз ходник бат њихових корака и звекет аутомата..."</s>
<s>У једном магазину смјештен је читави црквени суд из Плашког.</s><s>Први дан већ сам чуо да је у логору прото Исо Пејновић, а тако исто професор Милан Радека из Карловца.</s><s>Сретнем проту Докмановића - Љутог и из његовог злог погледа и брзих широких кретња читам као да хоће рећи: "Иако убијају, не бојим се смрти".</s><s>Јаша Степанов прича ми о затвору и боравку у "Кули" у Огулину.</s><s>Страшна слика као и свуда.</s><s>Прота Милан Рајчевић сав спласнуо и утањен.</s><s>Остале му само крупне воденкасте очи.</s><s>Ко раскова, мислим, ову ширину и снагу од човјека.</s><s>Милан Ђукић, увучен у себе - размишља.</s><s>Прота Владимир Дујић пун самопоуздања и достојанствен као и увијек.</s><s>На саслушању питају га усташе: "За кога си ти гласао?" - "За Мачека као и ти, отсјече прото, па ја крив а ти нијеси".</s><s>Илија Павлица обријан, јеромонах Нектарије Дазгић ћутљив, а ђакон Доситеј Обрадовић увијек у покрету.</s><s>Многи нису могли ни да схвате свој положај.</s><s>Перо Вучинић званичан као и увијек, у доњој и горњој мантији.</s><s>"Перо, кажем му, скидај овдје мантије да сачуваш главу, а и себе од тежих мука, а послије...</s><s>Знаш, логор има свој посебан закон: што мање запажен, а нигдје ни први ни последњи." Тако се скоро сав црквени суд из Плашког држао.</s>
<s>У то вријеме често сам мјењао "стан".</s><s>Најсигурнији сам био међу сељацима.</s><s>У једном од тих мојих "станова" нашао сам старог проту Поповића из Добрљина.</s><s>Дотјеран је из Костајнице овамо са већом групом претучених и изнемоглих Бановаца и Босанаца.</s><s>Проти су почупани бркови и брада.</s><s>"Теже је - каже он - када чупају бркове".</s><s>И тој је групи и неки Кијук без ноге кажу, да је герилски курир.</s><s>За другог који је од Грубишна Поља и потпуно слијеп, усташе говоре да је био неки извиђач.</s><s>Млади шегрт лимара Кукрике из Костајнице прича о свом мајстору, кога су усташе разапеле на кућна врата, а све Србе тамо поклали.</s><s>Каже он да је и прото био ухапшен, али је пуштен као стар и немоћан.</s>
<s>Весела група Пакрачана ушла је у логор готово са пјесмом.</s><s>Весели Славонци не помишљају уопште на смрт.</s><s>Сјећам се, једног дана у бараци у којој су били смјештени заорила се пјесма.</s><s>Пријатни гласови заиграше у нашим срцима пуним бола и чамотиње.</s><s>Хтјели би да живимо, али нам се ето не даје.</s><s>Пјесма је набрзо престала и гласови умукли.</s>
<s>У тој је групи и прота Јова Станојевић.</s><s>Једна страшна масница преко читавих његових леђа.</s><s>Ту су и свештеници Ландуп и Рајичевић.</s><s>Опет сам пресељен у бараку бој ИХ, која је и њима додјељена.</s><s>Ту је већ од раније становник прото Радека.</s><s>Овдје је туча редовна.</s><s>Некога понекад и прескоче.</s><s>Чудно, ко прошао боље ко горе, али попови су увијек на реду.</s>
<s>"Устајте попови", чује се још са дворишта, а онда - "мудролије" настају.</s>
<s>Приликом сваког "преслушавања" највише је плаћао рачуне свештеник Ландуп заједно са протом Станојевићем.</s><s>Ја сам се довијао на разне начине користећи се већ стеченим искуством у логору.</s><s>Једном сам био трговачки путник без посла, а мој спољашњи изглед управо је пружао такву слику.</s><s>То је зачудо омекшало неког Хампу - усташу из Тузле, који ми је често био бранитељ.</s><s>На другима се задрже, а мене прескоче.</s>
<s>За трећи транспорт требало је још двадесет људи да се попуни број.</s><s>Хватали су тада по баракама ко им се "свиди".</s><s>Ја сам случајно остао.</s><s>Прото Радека је узет, али га логорник задржа и тако је и он остао.</s>
<s>Број је намирен и транспорт је отишао.</s>
<s>Међу последњима стигли су у логор лепавински калуђери, јеромонаси Јоаким Бабић и Доситеј Стојановић.</s>
<s>Од споменутих 26 свештеника, колико их је прошло кроз овај логор, стрељано је њих 16 и то: прото Адам Марин, прото Никола Бан, Ђорђе Милојевић, прото Божић, протођакон Живадиновић, прото Магарашевић, прото Докмановић - Љути, прото Рајчевић, Милан Ђукић, Перо Вучинић, прото Дујић, прото Станојевић, Стево Ћурчић, Јаша Степанов, Илија Павлица, Пантелија Ландуп и још два богослова.</s><s>У смрт са собом однијели су и своје вапаје за правдом коју су очекивали.</s><s>Кад би проговорила њихова уста, чули би заиста за једну страшну причу о гладовању, мучењу и смрти, о страху и трпљењу сваке невоље, батинању до несвијести, враћању у живот и поновном умирању; о присилном скакању у латрине до гуше, вјешању из страха и очаја; чули би, једном ријечју, све што су нам са "новим поретком", а задојени мржњом према човјеку, донијели у насљедство "хероји" Јанка-Пусте и свјетски пробисвјети Хитлерове творевине тзв..</s><s>НДХ.</s><s>Чули би даље читаву историју о херојском држању тога голоруког народа, коме су свештеници остали вјерни и у његовим најтежим данима - на путу у смрт, кроз невиђена страдања и натчовјечанске муке и патње.</s><s>Чули би, најзад, и о величини немоћних, која улива поштовање и дивљење.</s><s>Али, - жртве фашизма ћуте.</s>
<s>Црква је на олтар слободе принијела и овом приликом неизмјерне жртве, и уградила их у чврсте темеље наше отаџбине.</s><s>Те жртве су и велике и драгоцјене, које се никада не могу нити смију заборавити.</s><s>Од бројних свештеника, један сам од посљедњих, који је изнио главу из логора "Даница", и свједок сам свих патњи жртава које су кроз њега прошле.</s><s>Осим смрти, све сам видио и доживио.</s>
<s>У знак сјећања и дужног пијетета на све сапутнике из овог логора - и мртве и живе - народ и свештенство, ове моје ријечи нека буду умјесто воштанице и вјенца мртвима, на њихове гробове, расуте по разним крајевима и провалијама, које осташе обиљежене њиховом невином крвљу и жртвама, а живима за сјећање на те тешке дане проживљене у једном од најсудбоноснијих периода наше историје.</s>
<s>Димитрије Јока, свештеник</s>
<s>(Објављено у књизи "Споменица православних свештеника 1941-1945. године")</s>
<s>Документи НДХ
Ратни злочини у Другом светском рату у Југославији</s>
|
7771 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D0%B4%D0%B0%D0%B4%D0%B5%20%D1%81%D0%B5%20%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%B0%20%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%BA%D0%B0 | Удаде се Живка Сиринићка | <s>Удаде се, јагодо,
Удаде се, драга душо,
Удаде се Живка Сиринићка,
Удаде се Живка Сиринићка.</s><s>Удаде се, јагодо,
Удаде се, драга душо,
Удаде се за Ђорђа Ђаковца,
Удаде се за Ђорђа Ђаковца.</s><s>Кад то чуо, јагодо,
Кад то чуо, драга душо,
Кад то чуо Мика Призренлија,
Кад то чуо Мика Призренлија,
Дзипну Мика, јагодо,
Дзипну Мика, драга душо,
Дзипну Мика, кај да се помами,
Дзипну Мика, кај да се помами.</s><s>Па отиде, јагодо,
Па отиде, драга душо,
Па отиде пред Живкина врата,
Па отиде пред Живкина врата.</s><s>Зашто Живке, јагодо,
Зашто Живке, драга душо,
Зашто Живке ти мене превари,
Зашто Живке ти мене превари?</s><s>Несам Мико, јагодо,
Несам Мико, драга душо,
Несам Мико ја тебе варала,
Несам Мико ја тебе варала.</s><s>Мене дали, јагодо,
Мене дали, драга душо,
Мене дали, несу ме питали,
Мене дали, несу ме питали.</s>
<s>Списак изворних песама</s>
<s>Изворне песме
Izvorne pesme</s>
|
7773 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%20%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D1%83%20%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0 | Молитва при упаду непријатеља | <s>Господе сила, буди с нама, јер другога помоћника у тузи немамо, изван Тебе; Господе сила, помилуј нас.</s><s>Суди, Господе, оне који нам чине зло, обори оне који хоће да нас оборе.</s><s>Узми оружје и штит и устани у помоћ нашу.</s><s>Пресвета Богородице, за време живота мога не остави мене, не повери ме суду људском, већ Сама заступи и помилуј ме.</s><s>Сву наду полажем на Тебе, Мати Божија, сачувај ме под окриљем Твојим.</s><s>Да васкрсне Бог и да се расточе врзи Његови, и да побегну од лица Његовог мрзитељи његови.</s>
<s>_</s>
<s>Господе Боже сила, Боже спасења нешег, Боже који сам чиниш чудеса, погледај милостиво и снисходљиво на Своје смирене слуге, и чуј нас човекољубљиво, и помилуј.</s><s>Ево, наши се непријатељи скупише против нас, да нас униште и да разоре светиње наше.</s><s>И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас, и да се не можемо одупрети њиховом мноштву, ако нам Ти не помогнеш.</s><s>И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама Ти се молимо: помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе имена Твог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их је Бог, и нема Онога ко их избавља и спасава, већ да познају сви народи да си Ти Бог наш а ми деца Твоја, увек заштићавана Твојом влашћу.</s><s>Покажи нам, Господе, Твоју милост, да би се примениле на нас речи које је Мојсије рекао Израиљу: "Будите одважни, стојте и видећете спасење Господње, јер ће се Господ борити за вас".</s><s>Дај нам добро знамење, да виде сви који мрзе Православну Веру нашу и нас, да се посраме и смире.</s><s>О господе Боже, Спаситељу, Снаго и Надо и Заступништво наше, на помени безакоња и неправду народа Твога и не окрени се од нас у гњеву Своме, него милостиво и снисходљиво посети Своје смирене слуге.</s><s>Дођи нам у помоћ, и разруши лукаве савете оних што нам зло мисле; суди оне који нас вређају и покори оне који се против нас боре; обрати њихову нечисту дрскост у страх и бегство.</s><s>Опрости грхе онима којима си доделио да у борби положе животе своје за Веру, Краља и Отаџбину, и дај им нераспадљиве венце у дан правњеднога Суда Твог.</s><s>Јер си Ти Заступник, Победа и Спасење свих оних који се надају у Тебе и Тебе славимо Оца, СИна и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове.</s><s>Амин.</s>
<s>Молитве</s>
|
7782 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88%20%D0%B8%20%D0%9C%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8 | Урош и Мрњавчевићи | <s>УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ</s>
<s>Састала се четири табора</s>
<s>на убаву на Пољу Косову</s>
<s>код бијеле Самодреже цркве:</s>
<s>једно табор Вукашина краља,</s>
<s>друго табор деспота Угљеше,</s>
<s>треће табор војеводе Гојка,</s>
<s>а четврто царевић-Уроша;</s>
<s>цареви се отимљу о царство,</s>
<s>међу се се хоће да поморе,</s>
<s>злаћенима да пободу ножи,</s>
<s>а не знаду на коме је царство.</s>
<s>Краљ Вукашин вели: "На мене је";</s>
<s>деспот Угљеш': "Није, нег´ на мене";</s>
<s>војвод´ Гојко: "Није, нег´ на мене".</s>
<s>Ћути нејак царевић Урошу,</s>
<s>ћути д´јете, ништа не бјеседи,</s>
<s>јер не смије од три братијенца,</s>
<s>братијенца три Мрњавчевића.</s>
<s>Пише књигу Вукашине краљу,</s>
<s>пише књигу и шиље чауша</s>
<s>до Призрена, града бијелога,</s>
<s>до онога протопоп-Недељка:</s>
<s>нека дође на Косово равно</s>
<s>да он каже на коме је царство:</s>
<s>он је св´јетла цара причестио,</s>
<s>причестио и исповједио,</s>
<s>у њега су књиге староставне.</s>
<s>Пише књигу деспота Угљеша,</s>
<s>пише књигу и шиље чауша</s>
<s>до Призрена, града бијелога,</s>
<s>до онога протопоп-Недељка;</s>
<s>трећу пише војевода Гојко,</s>
<s>и он шиље огњена чауша;</s>
<s>а четврту царевић Урошу,</s>
<s>пише књигу и шиље чауша.</s>
<s>Сва четири ситне књиге пишу</s>
<s>и пошиљу огњене чауше,</s>
<s>све потајно један од другога.</s>
<s>Састаше се четири чауша</s>
<s>у Призрену, граду бијеломе,</s>
<s>код дворова протопоп-Недељка;</s>
<s>али прота дома не бијаше,</s>
<s>но у цркви бјеше на јутрењи,</s>
<s>на јутрењи и на летурђији.</s>
<s>Кол´ко с´ силни огњени чауши,</s>
<s>колико су силни од силнијех,</s>
<s>те не шћеше коње одјахати,</s>
<s>но у цркву коње нагонише;</s>
<s>потегоше плетене канџије,</s>
<s>ударају протопоп-Недељка:</s>
<s>"Брже хајде, протопоп-Недељко,</s>
<s>брже хајде на Косово равно</s>
<s>да ти кажеш на коме је царство;</s>
<s>ти си св´јетлог цара причестио,</s>
<s>причестио и исповједио,</s>
<s>у тебе су књиге староставне, -</s>
<s>јал´ ћеш сада изгубити главу".</s>
<s>Сузе рони протопоп-Недељко,</s>
<s>сузе рони, па њима говори:</s>
<s>"Одбијте се, силни од силнијех,</s>
<s>док у цркви закон савршимо,</s>
<s>знати ће се на коме је царство".</s>
<s>Тако су се они узмакнули.</s>
<s>А кад закон божји савршише,</s>
<s>изљегоше пред бијелу цркву;</s>
<s>тад говори протопоп-Недељко:</s>
<s>"Ђецо моја, четири чауша,</s>
<s>ја сам св´јетла цара причестио,</s>
<s>причестио и исповједио,</s>
<s>ал´ га нисам питао за царство,</s>
<s>већ за грије´ што је сагр´јешио;</s>
<s>но идите у Прилепа града</s>
<s>до дворова Краљевића Марка,</s>
<s>а до Марка, до мојега ђака;</s>
<s>код мене је књигу научио,</s>
<s>код цара је Марко писар био,</s>
<s>у њега су књиге староставне,</s>
<s>и он знаде на коме је царство.</s>
<s>Ви зовите на Косово Марка,</s>
<s>хоће Марко право казивати,</s>
<s>јер се Марко не боји никога,</s>
<s>разма једног бога истинога".</s>
<s>Отидоше четири чауша,</s>
<s>отидоше ка Прилепу граду,</s>
<s>б´јелу двору Краљевића Марка.</s>
<s>Кад су били пред бијеле дворе,</s>
<s>ударише звекиром на врата;</s>
<s>то зачула Јевросима мајка,</s>
<s>па дозива свога сина Марка:</s>
<s>"Сине Марко, моје чедо драго,</s>
<s>ко удара звекиром на врата?</s>
<s>Баш ка´ да су бабови чауши".</s>
<s>Уста Марко те отвори врата.</s>
<s>Чауши се поклонише Марку:</s>
<s>"Божја т´ помоћ, господару Марко!"</s>
<s>А Марко их омилова руком:</s>
<s>"Добро дошли, моја ђецо драга!</s>
<s>Јесу л´ здраво Србљи витезови,</s>
<s>и честити цареви и краљи?"</s>
<s>Чауши се смерно поклонише:</s>
<s>"Господару, Краљевићу Марко,</s>
<s>све је здраво, али није мирно:</s>
<s>господа се тешко завадила</s>
<s>на Косову Пољу широкоме</s>
<s>код бијеле Самодреже цркве,</s>
<s>и они се отимљу о царство,</s>
<s>међу се се хоће да поморе,</s>
<s>злаћенима да пободу ножи,</s>
<s>а не знаду на коме је царство;</s>
<s>тебе зову на Косово равно</s>
<s>да им кажеш на коме је царство".</s>
<s>Оде Марко у господске дворе,</s>
<s>пак дозива Јевросиму мајку:</s>
<s>"Јевросима, моја мила мајко,</s>
<s>господа се јесу завадила</s>
<s>на Косову Пољу широкоме</s>
<s>код бијеле Самодреже цркве,</s>
<s>и они се отимљу о царство;</s>
<s>међу се се хоће да поморе,</s>
<s>злаћенима да пободу ножи,</s>
<s>а не знаду на коме је царство;</s>
<s>мене зову на Поље Косово</s>
<s>да им кажем на коме је царство".</s>
<s>Кол´ко Марко тежио на правду,</s>
<s>тол´ко моли Јевросима мајка:</s>
<s>"Марко сине, једини у мајке,</s>
<s>не била ти моја рана клета,</s>
<s>немој, сине, говорити криво:</s>
<s>ни по бабу ни по стричевима,</s>
<s>већ по правди бога истинога;</s>
<s>немој, сине, изгубити душе;</s>
<s>боље ти је изгубити главу</s>
<s>него своју огр´јешити душу".</s>
<s>Узе Марко књиге староставне,</s>
<s>па опреми себе и Шарина;</s>
<s>Шарину се на рамена баци,</s>
<s>отидоше у Косово равно.</s>
<s>Кад су били краљеву шатору,</s>
<s>рече тада Вукашине краље:</s>
<s>"Благо мене до бога милога,</s>
<s>ето мене мога сина Марка,</s>
<s>он ће казат на мене је царство:</s>
<s>од оца ће останути сину".</s>
<s>Марко слуша, ништа не говори,</s>
<s>на шатора не окреће главу.</s>
<s>Кад га виђе Угљеша војвода,</s>
<s>тад Угљеша ријеч говорио:</s>
<s>"Благо мене, ето ми синовца,</s>
<s>он ће казат на мене је царство;</s>
<s>кажи, Марко, на мене је царство,</s>
<s>оба ћемо братски царовати".</s>
<s>Шути Марко, ништа не бесједи,</s>
<s>на шатора не окреће главу.</s>
<s>Кад га виђе војевода Гојко,</s>
<s>таде Гојко ријеч говорио:</s>
<s>"Благо мене, ето ми синовца,</s>
<s>он ће казат на мене је царство.</s>
<s>Кад је Марко још нејачак био,</s>
<s>ја сам Марка врло миловао,</s>
<s>у свилена њедра увијао</s>
<s>кано красну од злата јабуку:</s>
<s>куд сам гође на коњу ходио,</s>
<s>све сам Марка са собом водио;</s>
<s>кажи, Марко, на мене је царство,</s>
<s>ти ћеш, Марко, први царовати,</s>
<s>а ја ћу ти бити до кољена".</s>
<s>Шути Марко, ништа не говори,</s>
<s>на шатора не окреће главу,</s>
<s>право оде бијелу шатору,</s>
<s>ка шатору нејака Уроша;</s>
<s>догна Шарца цару до Шатора;</s>
<s>онђе Марко Шарца отсједнуо,</s>
<s>кад га виђе нејаки Урошу,</s>
<s>лако скочи са свил´на душека,</s>
<s>лако скочи, паке проговори:</s>
<s>"Благо мене, ето мога кума,</s>
<s>ето кума, Краљевића Марка,-</s>
<s>он ће казат на коме је царство".</s>
<s>Руке шири, у грла се грле,</s>
<s>у бијело цјеливају лице,</s>
<s>за јуначко питају се здравље,</s>
<s>па сједоше на свил´на душека.</s>
<s>Тако мало време постојало,</s>
<s>данак прође, тавна ноћца дође.</s>
<s>Кад ујутро јутро освануло</s>
<s>и пред црквом звона ударише,</s>
<s>сва господа дошла на јутрење;</s>
<s>у цркви су службу савршили,</s>
<s>изљегоше из бијеле цркве,</s>
<s>у столове пред цркву сједнули,</s>
<s>шећер ију, а ракију пију;</s>
<s>Марко узе књиге староставне,</s>
<s>књиге гледа, а говори Марко:</s>
<s>"А мој бабо, Вукашине краљу!</s>
<s>мало л´ ти је твоје краљевине?</s>
<s>Мало л´ ти је?</s><s>Остала ти пуста!</s>
<s>Већ с´ о туђе отимате царство.</s>
<s>А ти, стриче, деспоте Угљеша!</s>
<s>Мало л´ ти је деспотства твојега?</s>
<s>Мало л´ ти је?</s><s>Остало ти пусто!</s>
<s>Већ с´ о туђе отимате царство.</s>
<s>А ти, стриче, војевода Гојко!</s>
<s>Мало л´ ти је војводства твојега?</s>
<s>Мало л´ ти је ?</s><s>Остало ти пусто!</s>
<s>Већ с´ о туђе отимате царство.</s>
<s>Видите ли, бог вас не видио!</s>
<s>Књига каже: на Урошу царство!</s>
<s>Од оца је остануло сину,</s>
<s>ђетету је од кољена царство.</s>
<s>Њему царство царе наручио</s>
<s>на самрти, кад је починуо".</s>
<s>Кад то зачу Вукашине краљу,</s>
<s>скочи краљу од земље на ноге,</s>
<s>па потрже злаћена ханџара</s>
<s>да убоде свога сина Марка.</s>
<s>Бјежи Марко испред родитеља,</s>
<s>јер се њему, брате, не пристоји</s>
<s>са својим се бити родитељем.</s>
<s>Бјежи Марко око б´јеле цркве,</s>
<s>око б´јеле цркве Самодреже,</s>
<s>бјежи Марко, а ћера га краљу;</s>
<s>док су трипут коло саставили</s>
<s>око б´јеле Самодреже цркве,</s>
<s>готово га бјеше сустигао,</s>
<s>ал´ из цркве нешто проговара:</s>
<s>"Бјеж´ у цркву, Краљевићу Марко!</s>
<s>Видиш ђе ћеш данас погинути,</s>
<s>погинути од свог родитеља,</s>
<s>а за правду бога истинога".</s>
<s>Црквена се отворише врата,</s>
<s>Марко бјежи у бијелу цркву,</s>
<s>за њиме се врата затворила.</s>
<s>Краљ допаде на црквена врата,</s>
<s>по диреку удари ханџаром,</s>
<s>из дирека крвца покапала.</s>
<s>Тад се краље био покајао,</s>
<s>те је ријеч био говорио:</s>
<s>"Леле мене, до бога једнога,</s>
<s>ђе погубих свога сина Марка!".</s>
<s>Ал´ из цркве нешто проговара:</s>
<s>"А чујеш ли, Вукашине краље,</s>
<s>ти нијеси посјекао Марка,</s>
<s>већ пос´јече бож´јега анђела".</s>
<s>На Марка је врло жао краљу,</s>
<s>те га љуто куне и проклиње:</s>
<s>"Сине Марко, да те бог убије!</s>
<s>Ти немао гроба ни порада!</s>
<s>И да би ти душа не испала</s>
<s>док турскога цара не дворио!"</s>
<s>Краљ га куне, цар га благосиља:</s>
<s>"Куме Марко, бог ти помогао!</s>
<s>Твоје лице св´јетло на дивану,</s>
<s>твоја сабља сјекла на мејдану!</s>
<s>Нада те се не нашло јунака!</s>
<s>Име ти се свуда спомињало</s>
<s>док је сунца и док је мјесеца!"</s>
<s>Што су рекли, тако му се стекло.</s>
<s>Српске епске народне песме
Циклус песама о Марку Краљевићу</s>
|
7786 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | Речник социјалног рада | <s>Проф. др Иван Видановић уступио је Википедији право да на својим страницама објави његову најновију књигу "Речник социјалног рада" изашлу 2006. године.</s><s>Ово је прва књига овакве врсте у Србији.</s><s>У питању је енциклопедијски речник иза кога стоје велике године рада и искуства.</s><s>Речник се на Википедији сме објављивати под условима ГНУ-ове Лиценце за слободну документацију.</s>
<s>Иван Видановић нас је замолио да наведемо и ово:
CIP - Катализација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
364 (031)
ВИДАНОВИЋ, ИВАН
Rečnik socijalnog rada / Ivan Vidanović;
[prevodilac-internet: Vojin Vidanović] - Beograd:
I. Vidanović: Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije;
Društvo socijalnih radnika Srbije;
Asocijacija centra za socijalni rad Srbije;
Unija Studenata socijalnog rada, 2006.
(Beograd : Tiro-erc) - 438 str. ; 24 cm
Tiraž 1.000 - Bibliografija: str. 437-438
ISBN 86-904183-4-2
a) Социјални рад - Лексикони
COBISS.</s><s>SR-ID 130623244</s>
<s>Предговор</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7788 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Речник социјалног рада/Далтонизам | <s>Далтонизам (daltonism)
Вид делимичног слепила који се састоји у неспособности разликовања црвене и зелене боје.</s><s>Термин је добио име по енглеском хемичару Џ.</s><s>Далтону, који је први описао ову аномалију чула вида коју је и сâм имао.</s><s>Википедија о далтонизму http://en.wikipedia.org/wiki/Daltonism</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7789 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D0%BD%20%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B5 | Речник социјалног рада/Дан Земље | <s>Дан Земље (-{Earth day}-)</s>
<s>Дан када се обележава важност природног окружења.</s><s>У многим нацијама се путем парада, предавања, демонстрација и интензивираног лобирања подиже свесност јавности о потреби да се сачува и заштити природно окружење.</s>
<s>Википедија о Дану Земље http://en.wikipedia.org/wiki/Earth_day</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7790 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Речник социјалног рада/Дарвинизам | <s>Дарвинизам (-{Darwinism}-)
Опште прихваћен појам за Дарвинову теорију еволуције према којој су се сва жива бића развила од малог броја једноставних облика живота путем посебног и дуготрајног процеса развоја и природног одабирања.</s><s>Као модел развоја (еволуције), знатно је утицао на развој биолошких, психолошких и социјалних наука, али и на спорове унутар различитих религијских схватања и догми о настанку људске врсте и развоју човека.</s><s>Шта је то Дарвинизам?
www.talkorigins.org/faqs/darwinism.html
Википедија о Дарвинизму
http://en.wikipedia.org/wiki/Darwinism</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7791 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8 | Речник социјалног рада/Даунери | <s>Даунери (-{downers}-)
Термин у сленгу који се односи на легалне и илегалне дроге које доводе до „спуштања” или „дауна”, односно изазивају стање дубоке релаксације.</s><s>Упркос пожељним ефектима већина ових супстанци доводи до зависности, а најчешће се злоупотребљавају барбитурати, транквилајзери и други депресори централног нервног система.</s><s>У сленгу „даунер” може бити и особа у стању „дауна” (неприродно или природно опуштена) или особа која доноси смирење.</s><s>Бензодијазепани
www.stopdrugs.org/idpills_2.html
Википедија о психоактивним дрогама
http://en.wikipedia.org/wiki/Psychoactive_drug</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7792 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%20%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC | Речник социјалног рада/Даунов синдром | <s>Даунов синдром (-{Dawn syndrome}-)
Урођени поремећај узрокован додатним хромозомом (трисомијом) на пару хромозома 21.</s><s>Особе са овим синдромом имају широко, спљоштено лице, очи искошене према горе, понекад с епиканталним наборима (отуда његов бивши назив монголизам), менталну ретардираност (обично умерену), слабост срца и/или бубрега и ненормалне отиске прстију.</s><s>Многе особе са Дауновим синдромом могу да живе и раде самостално у неком заштићеном амбијенту.</s><s>Ризик рађања детета с овим поремећајем повећава се како мајка стари.</s><s>Информатор о Дауновом синдрому
www.down.defektologija.net</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|
7793 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/De%20Facto | Речник социјалног рада/De Facto | <s>-{De Facto}- (-{De Facto}-)
Латински израз који значи „чињенично” или „у пракси”.</s><s>У правном речнику „-{de facto}-” означава стање у пракси које може бити различито од правно прописаног („-{de jure}-”).</s><s>Википедија о de facto
http://en.wikipedia.org/wiki/De_Facto</s>
<s>Речник социјалног рада/Де Фацто</s>
|
7794 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/De%20Jure | Речник социјалног рада/De Jure | <s>-{De Jure}- (-{De Jure}-)
Латински израз који значи „заснован на закону” и означава стање према важећем позитивном праву, често у контрасту са стварном ситуацијом („-{de facto}-”).</s><s>Википедија о -{de Jure}-
http://en.wikipedia.org/wiki/De_jure</s>
<s>Речник социјалног рада/Де Јуре</s>
|
7795 | https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%D1%81%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0/%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Речник социјалног рада/Децентрализација | <s>Децентрализација (-{decentralization}-)
Дифузија одговорности, планирања и имплементације промена са највишег организационог нивоа ближе проблему или области у којој се спроводе активности.</s><s>Пример су федералне и савезне таксе које се деле са државним и општинским нивоима власти.</s><s>Википедија о децентрализацији
-{http://en.wikipedia.org/wiki/Decentralization}-
Светска банка о децентрализацији
-{www1.worldbank.org/publicsector/decentralization/}-</s>
<s>Речник социјалног рада</s>
|